^ITANKA za tre}i razred osnovne {kole peto izdawe
autori
ilustrovao re~nik izradila recenzenti
lektor grafi~ko oblikovawe
Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Nikola Vitkovi} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Ana Milosavqevi}, nastavnik razredne nastave, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili} Violeta Babi} Milorad Miti}, Du{an Pavli}
izdava~
Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik
Violeta Babi}
za izdava~a {tampa tira` copyright
Dejan Begovi}
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Publikum
37.016:821-82(075.2)
10.000
^ITANKA : za tre}i razred osnovne {kole / [[priredili] Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao Nikola Vitkovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}]. ‡ 5. izd. ‡ Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). ‡ 178 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm. ‡ (Kreativna {kola)
Ÿ Kreativni centar, 2008
Tekst }ir. i lat. - Tira` 10.000. ‡ Re~nik: str. 160-167. - Registar. ISBN 978-86-7781-368-0 1. Marinkovi}, Simeon, 1941 [urednik] COBISS.SR-ID 156034828
Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00142/2008-06.
^ITANKA za tre}i razred osnovne {kole
Uputstvo Svaka strana kwige ove do`ivqaje nudi nove.
Vodi~ zadatak seti se {ta smo nau~ili
Dok pesme i pri~e ~ita{, ti zami{qa{ i u`iva{. Potom tra`i re~i va`ne, poruke i slike sna`ne. A onda ih prepri~avaj, {ta sve zna~e ‥ obja{wavaj. Najva`nije: sad ti smi{qaj novi naslov, drugi kraj, pesmu kao pri~u kazuj, odglumi je, recituj.
glumimo pi{emo gramatika kwi`evnost govorna ve`ba re{avamo istra`ujemo
Neka dobre re~i tvoje obraduju srce moje.
doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i razmisli
re~nik
2
1.
NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E
^ITAMO • pri~e i pesme o domu i porodici U^IMO I VE@BAMO • vrste re~i (imenice i glagoli) • vrste re~enica (obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne) • potvrdne i odri~ne re~enice • vi{ezna~nost re~i • upravni i neupravni govor • gra|ewe re~i • vlastite i zajedni~ke imenice • pisawe velikog slova TVOJ ZADATAK ]E BITI • da od zadatih re~i sastavi{ poslovice • da napi{e{ kratak dramski tekst • da sa`eto prepri~a{ basnu • da napi{e{ kratku autobiografiju
3
Objasni {ta je to dom. Za{to je tebi dom va`an? Navedi tri razloga.
@eqa devoj~ice Da mogu kao p~elica leteti s cveta na cvet tra`e}i kapqe medene, celi bih obi{la svet.
ilustracija
Ma kuda stigla daleko, u srcu ose}am svom, da bih se, kao p~elica, vratila u svoj dom. Branko Halusa Za{to devoj~ica `eli da bude kao p~elica?
Dopuni. Ovo je ima
. Ona
pesma/pri~a
strofe. Svaka strofa ima stiha. Pesmu je napisao pesnik .
[ta devoj~ica ose}a kada je daleko od svog doma? Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Od zadatih re~i sastavi poslovice o domu. Napi{i koje su dve tvoje velike `eqe. u
ali do
mu
svu
|i
mu
po
q jbo na a
do|i
do svuda
4
e
je dobro
d
Vrste re~i Seti se vrsta re~i i dopuni slede}e re~enice.
Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se Re~i koje ozna~avaju radwu su
.
.
Slede}e re~i iz pesme rasporedi po vrstama: `eqa, devoj~ica, p~elica, leteti, cvet, tra`iti, kapqa, obi}i, svet, sti}i, srce, dom, vratiti se. Imenice: Glagoli:
Re{i rebus.
Uz imenicu p~ela dodaj niz glagola.
zuji
ilustracija
Doma}i zadatak Na kraju ~itanke nalaze se pravila za izra`ajno recitovawe. Pro~itaj ih i znacima odredi kako treba recitovati pesmu „@eqa devoj~ice“. Nau~i pesmu napamet. 5
Kako se do~ekuju gosti u tvojoj ku}i? Kako se pona{a{ kada ti drugovi do|u u goste?
Stigô vrapcu cewen gost Stigô vrapcu cewen gost, s dugog puta drugar kos.
So~no li{}e sa livade i crvi}e sitne, mlade.
Tr~ka vrabac, stresa rosu, da pripremi ru~ak kosu.
Kos dremucka i cvrku}e: ‡ Nigde nije kô kod ku}e. Rusomir Arsi}
U re~niku na kraju ~itanke prona|i {ta zna~e re~i: cewen, tr~kati, dremuckati.
Kako vrabac do~ekuje kosa?
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Na osnovu ove pesme smisli kratak tekst za glumu ‡ dramski tekst. Napi{i {ta }e da govore lica ‡ vrabac i kos.
Objasni {ta zna~i cewen gost. Pogledaj u re~niku na kraju kwige.
Vrabac: Kos: Vrabac:
[ta zna~i re~ dremuckati?
Kos: Vrabac:
Za{to je kos rekao: Nigde nije kô kod ku}e?
Kos: Vrabac: Kos:
6
Vrste re~enica Seti se {ta smo u~ili o re~enicama i dopi{i odgovor. Re~enice kojima se ne{to saop{tava nazivaju se . Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se ne{to pita nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se iskazuje zapovest nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se
. . . . .
Uzvi~ne re~enice Pro~itaj slede}e re~enice: Ba{ ti je so~no li{}e! Tako se do~ekuju gosti! Ala si ti dobar doma}in!
Razmisli o tome {ta ove re~enice kazuju. Koji se znak nalazi na kraju ovih re~enica? Kakvim ih tonom izgovara{?
Sigurno si zapazio da ovakve i sli~ne re~enice izgovara{ kada si uzbu|en, zadivqen ili za~u|en. Takve re~enice nazivaju se uzvi~ne re~enice. Uzvi~ne re~enice su one re~enice kojima se iskazuju jaka ose}awa: divqewe, radost, uzbu|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraj uzvi~nih re~enica stavqa se uzvi~nik. Odredi vrste re~enica: ‡ Ura, idu gosti! ‡ Ko nam dolazi? ‡ Sti`u tetka, te~a i poklon~i} za mene. ‡ Po`uri, otvori im vrata! 7
Koje doba dana nazivamo predve~erjem? Razmisli o tome {ta se doga|a u prirodi pred ve~e. [ta prime}uje{?
Laku no} Jednog predve~erja, pre nego {to }e se sakriti za breg, Sunce re~e: ‡ Danas mnogo proputovah i izmorih se. Ve} je vreme da legnem. Spava mi se. Laku no}! ^ula ga roda u vrbovom gnezdu, pa re~e svojim malima: ‡ Sunce odlazi na spavawe. I `abe se skrivaju u barama. I nama je, deco, vreme da legnemo. Laku no}! Na livadi je kosio kosac. Kad je ~uo posledwe rodine re~i, ostavio je kosu, iskopao rupu u sve`em senu i rekao: ‡ Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce za|e. Rode se sabra{e po gnezdima. Ve} je vreme da i ja legnem. Laku no}! Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je kosac legao u seno, na}ulio je u{i i rekao: ‡ Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi. Sunce za|e. Rode se sakupi{e u gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku no}! Kad je to ~ula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebi}e i rekla: ‡ Eno, na{ sused zec ode na spavawe. Sunce za|e. Kosac vi{e ne kosi. Rode se prikupi{e u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku no}! Ostao je samo laki vetri} da wi{e jo{ nepoko{enu travu na livadi i da svim zaspalim stanovnicima poqa {apu}e snene pri~e. A mese~ina, kao kakva dobra majka, pokri celo poqe svojim srebrnim pokriva~em.
ilustracija
Vidoe Podgorec predve~erje, kosac, kosa, sabrati se, na}uliti, snen
Napi{i kojim redom su odlazili na spavawe likovi iz ove pri~e. 1.
4.
2.
5.
3. 8
Podvuci plavom bojom deo teksta u kojem se govori o vetri}u. Opi{i kako zami{qa{ tu scenu.
Podvuci u tekstu zelenom bojom re~i kojima se opisuje mese~ina. Opi{i poqe pod mese~inom.
Prepri~aj ovu pri~u u samo dve re~enice.
Pro~itajte u razredu ovu pri~u po ulogama.
Potvrdne i odri~ne re~enice Dopuni re~enice.
Re~enice kojima se ne{to tvrdi nazivaju se
re~enice.
Re~enice kojima se ne{to odri~e nazivaju se
re~enice.
U slede}oj tabeli odri~ne re~enice pretvori u potvrdne, a potvrdne u odri~ne. DA
tvrdwa
NE
odricawe
Sunce odlazi na spavawe. Rode nisu zaspale. Zec je na}ulio u{i. Ne}u da spavam. Laki vetri} wihao je travu. 9