Čitanka 7 by Kreativni centar

школа школа Креативна Креативна Симеон Маринковић • Славица Марковић Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА ЧИТАНКА ЧИТАНКА 7

ЧИТАНКА 7

седми разред основне школе за за седми разред основне школе

школа Креативнашкола Креативна

Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА

за седми разред основне школе

ВОДИЧ Обрати пажњу на: (елементи садржаја и форме дела о којима треба размишљати током читања)

Aнализа текста Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: сновни ниво – задаци у којима ученик о препознаје основне појмове и примењује знања у једноставним ситуацијама с редњи ниво – задаци у којима ученик примењује стечена знања у сложенијим ситуацијама апредни ниво – задаци који од н ученика захтевају способност уочавања, упоређивања и језичко стваралаштво

Речник

Књижевни појмови Из живота писца Из књижевне критике Домаћи задатак Кључне речи

Плави чуперак Највећи број текстова у овом поглављу говори о племенитим људским осећањима. УЧИЋЕШ О: • лирској љубавној песми • дневнику као књижевној форми • путопису

МОЋИ ЋЕШ И ДА: • изразиш своје ставове о важним животним питањима, као што су одговорност, пријатељство, љубав и др.

• афоризму

• искажеш своје критичко мишљење о вредности појединих текстова

• аутобиографији

• испиташ своју језичку памет

• лирској прози (приповеци)

• прикупиш још неке афоризме

• научнопопуларном тексту

• прочиташ песме Мирослава Антића и роман Мали Принц А. С. Егзиперија и о занимљивостима из тих књига напишеш нешто у Дневник читања (стр. 170)

• стилским фигурама: метафори, градацији, алитерацији и асонанци

Има један диван невидљиви свет, а то је онај што га заљубљен носи у срцу. Виктор Иго

Обрати пажњу на:

Мирослав Антић

• разговорни облик песме • речи којима се описује понашање заљубљене особе

ПЛАВИ ЧУПЕРАК Чуперак косе обично носе неко на оку, неко до носа, ал’ има један чуперак плави замисли где? У мојој глави.

Измешаш роткве и ромбоиде. Измешаш ноте и пирамиде. Измешаш лептире и градове. И спортове и ручне радове. И тропско биље. И старе Грке. И лепо не знаш шта ћеш од муке.

Речник

Како у глави да буде коса?

Сад видиш шта је чуперак плави кад ти се данима мота по глави, па од дечака – правог јунака направи туњавка и неспретњака.

умудрити се − замислити се, уозбиљити се удрвенити се – постати као дрво, укочити се, укрутити се куњати – осећати се безвољним, малаксалим

Лепо. У глави. То није мој чуперак плави већ једне Сање из шестог „а“. Па шта? Видећеш шта кад једног дана чуперак нечије косе туђе мало у твоју главу уђе, па се умудриш, удрвениш, па мало-мало па … поцрвениш, па грицкаш нокте, и кријеш лице, па шаљеш тајне цедуљице, па нешто куњаш, па се мучиш, па учиш – а све којешта учиш.

Илустрација Душанa Павлићa

Мирослав Антић (1932–1986) рођен је у Мокрину, у Банату. Један је од наших највећих песника за младе. Називају га и песником првих љубави. Најпознатије књиге су му: Испричано за пролеће, Плаво небо, Псовке нежности, Плави чуперак, Шашава књига, Гарави сокак. У песмама Антић говори о жељама и сновима дечака и девојчица. Истицао је како је он само записивао оно што су њихове очи виделе, што су они чули, оно о чему су размишљали и шта су осећали.

Анализа текста 1. Шта мучи дечака из ове песме? 2. Пронађи речи у песми којима се описује понашање дечака (нпр: па се умудриш…). Објасни значење тих речи.

3. Који циљ има аутор у овој песми? Заокружи један одговор и наведи аргументе који га потврђују. а) да охрабри заљубљене б) да уплаши заљубљене в) да исмеје заљубљене

4. Ова песма је обликована као поверљив разговор између два дечака или можда разговор са самим собом о тајни прве љубави. Откриј у песми стихове који личе на загонетку и стихове који личе на одгонетку.

5. Песму одликује благи хумор. Пронађи хумористичка места у песми. Какву атмосферу песник, по твом мишљењу, постиже својим хумором? а) ведру атмосферу б) тужну атмосферу в) озбиљну атмосферу

6. Ова песма обилује стилским фигурама. Наведи примере из песме за следеће стилске фигуре: епитет, персонификацију, хиперболу, контраст, градацију.

7. Прочитај мисао Виктора Игоа с претходне стране. Повежи невидљиви свет о којем говори Иго са садржајем песме Плави чуперак. Шта се крије у невидљивом свету Антићеве песме?

8. Размисли о овој песми и у вези с њом заврши започете реченице. Нисам знао да… Свиђа ми се… Мислим да…

Књижевни појмови Лирска љубавна песма изражава осећање љубави, чежње и дивљења према вољеној особи. Пример: Плави чуперак. Метафора је скраћено поређење које се заснива на заједничкој особини двају предмета – првог, који се пореди, и другог – са којим се пореди. У метафори се не помиње оно што се пореди, већ се именује оно чиме се пореди. У песми Плави чуперак каже се: Сад видиш шта је чуперак плави / кад ти се данима мота по глави. Плави чуперак је, метафорично речено, девојчица у коју се дечак заљубио. Градација је стилска фигура која у књижевном делу подразумева постепено, по јачини, ређање осећања, представа, појава и мисли, и то од најслабијих и најмање значајних до најснажнијих и најважнијих. Пример: Измешаш роткве и ромбоиде. / Измешаш ноте и пирамиде. / Измешаш лептире и градове. / И спортове и ручне радове. / И тропско биље. И старе Грке. / И лепо не знаш шта ћеш од муке. Асонанца је фигура понављања истог самогласника у низу речи: То није мој чуперак плави / већ једне Сање из шестог а. Па шта? Среће се и у брзалицама: Стала мала Мара на крај стара хана сама. Алитерација је фигура понављања истог сугласника или сугласничке групе у низу речи: Па се умудриш, / удрвениш, / па мало-мало па … поцрвениш, / па грицкаш нокте / и кријеш лице… Обе ове фигуре понављања доприносе звучности и осећајности казивања.

Домаћи задатак • Научи да изражајно читаш и рецитујеш ову песму. (Види упутство на 171. страни)

Кључне речи: лирска љубавна песма, асонанца, алитерација, метафора, градација

Ово је део из књиге Мали Принц А. С. Егзиперија из Читанке за четврти разред. Ако ме ти припитомиш, мој живот ће бити као обасјан сунцем. Упознаћу бат корака који ће бити другачији од свих осталих. Други кораци ме терају под земљу. Твој ће ме као музика позивати да изађем из јазбине.

Обрати пажњу на:

Антоан де Сент Егзипери

• поучне мисли о животу • дијалоге

МАЛИ ПРИНЦ (Одломци из романа) Мали Принц је отпутовао са своје планете. Путујући среће разне ликове и чезне за својом ружом.

VIII

Речник баобаб – високо разгранато афричко дрво широког стабла и јестивих плодова гиздав – раскошан, китњаст, префињен; леп, диван

На планети Малог Принца увек је било једноставног цвећа, украшеног само једним редом латица, цвећа које није заузимало много места и које никоме није сметало. Оно би се једног јутра појавило у трави, а увече би се затварало. Али овај цвет је изникао једног дана из неке семенке донесене ко зна одакле, и мали принц је помно надгледао ту клицу која није била налик на остале. Могла је то бити нека нова врста баобаба. Али стабљика је ускоро престала да расте и почела да пупи. Мали Принц, који је пратио развој тог великог пупољка, осећао је да ће из њега изаћи нешто чудесно, али цвет никако да заврши улепшавање у заклону своје зелене собе. Пажљиво је бирао боје. Облачио се полако, додавао једну по једну латицу. Није хтео да изађе сав згужван као мак. Хтео је да се појави тек у пуном сјају своје лепоте. О да, био је то веома гиздав цвет. Зато је његово тајанствено улепшавање трајало данима и данима. А онда, једнога јутра, у тренутку кад се сунце рађало, он се показао. И та ружа која се тако пажљиво припремала рече зевајући: – Ах, тек сам се пробудила… Опростите, молим вас… Још сам сва рашчупана… Мали Принц се није могао уздржати од дивљења: – Како сте лепи! – Зар не? – умиљато одговори ружа. – А родила сам се у истом трену кад и сунце… Мали Принц је одмах погодио да није баш превише скромна, али била је тако дирљива! – Мислим да је време доручку – она убрзо рече. – Будите тако добри и мислите на мене. И Мали Принц, сав сметен, пође по кофицу пуну свеже воде и послужи ружу. А. С. Егзипери (1900–1944) француски је књижевник. Био је пилот и настрадао је у Другом светском рату. Написао је романе: Ноћни лет, Пошта за југ, Ратни пилот, Земља људи, Писма из младости. Његов роман Мали Принц једна је од неколико најчитанијих књига на свету.

7 Тако га она поче узнемиравати својом помало јогунастом таштином. Једног дана, на пример, причајући о своја четири трна, она рече Малом Принцу: – Могли би доћи тигрови са својим канџама! – На мојој планети нема тигрова – побуни се Мали Принц – а, осим тога, тигрови не једу траву. – Нисам ја трава – слатко одговори ружа. – Опростите… – Не бојим се тигрова, али се плашим промаје. Имате ли мoжда какав заклон? „Плаши се промаје… То баш није добро за једну биљку“, помисли Мали Принц. „Ова ружа има тешку нарав…“ – Увече ћете ме ставити под стаклено звоно. Код вас је врло хладно. Нисте на добром месту. Тамо одакле ја долазим… Али заћута. Дошла је у облику семенке. Није могла ништа знати о другим световима. Понижена што је допустила да је ухвати у тако наивној лажи, она се два-три пута накашља не би ли се Мали Принц осетио кривим: – А где је тај заклон? – Управо сам хтео да одем по њега, али сте ми ви нешто говорили! Она тада поче на силу да кашље како би код Малог Принца ипак изазвала грижу савести. Тако је Мали Принц, иако добронамеран у својој љубави, убрзо посумњао у ружу. Озбиљно је схватио безначајне речи и постао врло несрећан. „Нисам смео да је слушам“, повери ми једног дана, „никад не ваља слушати цвеће. Треба га гледати и мирисати. Моја ружа је мирисом обавијала планету, али ја нисам знао томе да се радујем. Та прича о канџама ме је била толико раздражила, требало је да ме разнежи…“ И још ми рече: „Тада нисам ништа схватио! Требало је да судим по делима, а не по речима. Мирисала ми је и надахњивала ме. Нисам смео да побегнем! Морао сам да осетим њену нежност скривену иза тих ситних лукавстава. Руже су пуне противречности! Али ја сам био превише млад да бих знао да волим.“

Мали Принц, илустрације А. С. Егзиперија

Речник јогунаст – (тур.) кога је тешко укротити, својеглав, непокоран таштина – уображеност, сујета надахњивати – изазивати у некоме стваралачки дух, подстицати некога да нешто уради

XII

Речник туробно – тужно, жалосно, суморно

На идућој планети је живео неки пијанац. Иако се ту задржао врло кратко, Мали Принц се дубоко растужио. – Шта ти ту радиш? – упита он пијанца кога нађе како седи ћутке пред гомилом празних и гомилом пуних флаша. – Пијем – одговори пијанац туробно. – Зашто пијеш? – упита га Мали Принц. – Да заборавим – одврати му пијанац. – Шта да заборавиш? – распитивао се Мали Принц који га је већ жалио. – Да заборавим што се стидим – признаде пијанац обарајући главу. – Чега се стидиш? – распитивао се Мали Принц који му је желео помоћи. – Стидим се што пијем! – заврши пијанац и заувек утону у ћутање. И Мали Принц побеже збуњен. „Одрасли су заиста јако, јако чудни“, рече он у себи док је путовао.

XIII На четвртој планети је живео неки пословни човек. Тај је био толико запослен да чак ни главу није подигао кад је Мали Принц дошао. – Добар дан – рече му овај. – Угасила вам се цигарета. – Три и два су пет. Пет и седам дванаест. Дванаест и три петнаест. Добар дан. Петнаест и седам двадесет два. Двадесет два и шест двадесет осам. Немам времена да је поново запалим. Двадесет шест и пет тридесет један. Ух! То је, дакле, пет стотина један милион шест стотина двадесет две хиљаде седам стотина тридесет један. – Пет стотина милиона чега? – Ха? Још увек си ту? Пет стотина један милион … не знам више… Имам толико посла! Ја сам озбиљан човек и бавим се глупостима! Два и пет су седам… – Пет стотина милиона чега? – понови Мали Принц који никад у животу није одустајао од питања које би једном поставио. Пословни човек подигну главу: – Кроз педесет четири године, колико живим на овој планети, узнемирили су ме само три пута. Први пут пре двадесет две године кад је неки гундељ пао ко зна одакле. Толико је галамио да сам четири пута погрешио у сабирању. Други пут пре једанаест година, кад ме је зграбила костобоља. Премало се крећем. Немам времена за шетњу. Ја сам озбиљан човек. И ево … сад, трећи пут! Рекох, дакле, пет стотина један милион… – Милион чега?

9 Пословни човек схвати да збиља нема наде да ће га оставити на миру. – Милион оних малих ствари што их понекад видимо на небу. – Мушица? – Не. Оних златних стварчица о којима сањаре дангубе. Али ја сам озбиљан човек! Ја немам времена за сањарење. – Ах, звезда? – Да, баш тако! Звезда. – И шта ти радиш с пет стотина милиона звезда? – Пет стотина један милион шестсто двадесет две хиљаде седам стотина тридесет један. Ја сам озбиљан човек, ја сам тачан. – И шта радиш с тим звездама? – Шта с њима радим? – Да. – Ништа. Поседујем их. – Ти поседујеш звезде? – Да. – Али ја сам већ видео једног краља који… – Краљеви ништа не поседују. Они „владају“ над стварима. То је врло велика разлика. – А чему ти служи то што поседујеш звезде? – То ме чини богатим. – А чему ти служи то што си богат? – Да купујем друге звезде, ако их неко нађе. „Овај овде“, рече у себи Мали Принц, „расуђује помало као онај мој пијанац.“ Он му, међутим, постави још неколико питања: – Како човек може поседовати звезде? – А чије су оне? – мрзовољно одговори пословни човек. – Не знам. Ничије. – Онда су моје јер сам се ја први сетио. – Зар је то довољно? – Свакако. Кад нађеш дијамант који није ничији, твој је. Кад нађеш острво које није ничије, твоје је. Кад први дођеш на неку мисао, ти је патентираш: она је твоја. А ја поседујем звезде, јер никоме пре мене није ни пало на памет да их присвоји. – Истина – рече Мали Принц. – И шта с њима радиш? – Управљам. Бројим их и пребројавам – рече пословни човек. – То је тешко. Али ја сам озбиљан човек! Мали Принц још није био задовољан. – Ако имам мараму, могу је ставити око врата и однети је. Ако имам цвет, могу тај свој цвет убрати и однети га. Али ти не можеш убрати и звезде!

Речник ладица – (према нем.) преградак у столу или орману који се може извлачити и увлачити, фиока

– Не, али их могу ставити у банку. – Шта то значи? – То значи да на комадићу папира напишем број мојих звезда. А затим тај папирић закључам у ладицу. – И то је све? – То је довољно. „То је забавно“, помисли Мали Принц, „прилично песнички. Али није баш озбиљно.“ Мали Принц је о озбиљним стварима мислио сасвим другачије него одрасле особе. – Ја – рече он још – имам ружу коју сваког дана заливам. Имам три вулкана које чистим једанпут недељно. Чистим и онај угасли. Никад се не зна. И за моје вулкане и за моју ружу је корисно што их поседујем. Али ти ниси користан звездама… Пословни човек отвори уста, али му никакав одговор не паде на памет, и Мали Принц побеже. „Одрасли су стварно сасвим необични“, помисли он док је путовао. Превео: Страхиња Јелић

Анализа текста 1. Ружа у Малом Принцу изазива различита осећања. Пронађи делове текста који говоре о тим осећањима.

2. Да ли је Мали Принц у праву када каже да ружа није баш превише скромна? Образложи. Због чега мисли да је тако дирљива?

3. По чему се може закључити да Мали Принц воли ружу?

4. Последњи пасус VIII одломка говори о ружи и Малом Принцу. Наведи речи које се односе на ружу, а онда и речи које се односе на Малог Принца.

5. На који начин пијанац сам производи своју ништавност и несрећу?

6. Који животни циљ има пословни човек? Образложи своје мишљење.

7. Зашто је Мали Принц побегао и од пословног човека?

8. Какав је, по твом мишљењу, тај пословни човек? Заокружи одговор и образложи га. а) човек који се бави озбиљним послом б) човек који се бави послом који користи другима в) човек који је изгубио осећај за стварни живот

9. Шта је Мали Принц нарочито хтео да истакне када је рекао: Али ти ниси користан звездама…?

10. Због чега пословни човек није могао да одговори на те речи Малог Принца?

11. У овим одломцима из романа Мали Принц налазимо поучне мисли о животу. На пример: Треба судити по делима, а не по речима. Објасни ту мисао. Пронађи још неку мисао која је на тебе оставила утисак.

12. Зашто Мали Принц каже за одрасле да су сасвим необични?

13. Шта за тебе значи бити одговоран према другима? Шта значи бити одговоран према себи?

14. Колико су важни искреност и поверење у пријатељству? Објасни.

15. Замисли да уређујеш књиге у некој издавачкој кући и да припремаш издање књиге Мали Принц. Смисли неколико реченица за задње корице књиге којима би читаоци били подстакнути да прочитају то дело.

Из живота писца А. С. Егзипери је током Другог светског рата био у затвору – тамници. Свом непријатељу тамничару једном се осмехнуо. Тај његов осмех пробио је ратну границу између два човека. После тога тамничар и затвореник почели су да разговарају и показују један другом слике своје деце. На крају је тамничар отворио врата затворске ћелије и ослободио Егзиперија. Егзипери је тада записао: „Спасао сам живот захваљујући осмеху“. *** Дуго се ништа није знало о судбини пилота Сент Егзиперија. Године 1944. полетео је у извиђачком авиону и нестао у близини француске обале. Тек 2003. године извађен је из мора његов авион и тада је утврђено да га је оборио немачки пилот. – Летео је испод мене док сам био у извиђачкој мисији. Заокренуо сам како бих му се нашао иза леђа и оборио га… Да сам знао да је то Сент Егзипери, никад га не бих оборио – рекао је већ остарели немачки пилот коме је Сент Егзипери био омиљен писац. Кључна реч: роман

У вези са овом књигом, која је једна од највише превођених и најчитанијих књига на свету, Момо Капор је записао: Да ми је само знати како је изгледао дан када се у књижарама први пут појавио Мали Принц Антоана Сент Егзиперија? Је ли био сунчан, облачан, ветровит или кишовит? Да ли је Егзипери ушао у неку књижару, отворио своју књигу и омирисао њене странице? Је ли шетао Паризом, загледајући кришом излоге? Да ли му је можда пришла нека млада дама и замолила га да јој се потпише на њеном примерку? Шта су казале прве критике? Да књига није за децу, него за одрасле? И није! Или да је више за децу, него за старије? И јесте! Јесу ли његове колеге, писци, причали да је бољи илустратор него приповедач; а сликари, да је много бољи писац него илустратор? Да ли су шапутали да је подетињио, да је сентиметалан; да му је прича исувише симболична, а цртежи невешти? Стварно, ко је могао предвидети да ће ту књижицу заљубљени поклањати једни другима све до данас? Питам се како ли би изгледао тај дан да се Егзипери није заувек изгубио на небу, пре но што је Мали Принц изашао у Паризу. Која су твоја размишљања о овој забелешци Моме Капора? Да ли се слажеш с његовим ставовима и дилемама? Објасни.

Домаћи задатак • Прочитај књигу Мали Принц у целини. У Дневник читања запиши утиске и важне податке о том делу. Види упутство о вођењу Дневника читања на стр. 170.

Свако мора да одговори на ово питање: Шта имаш да понудиш човеку, које нове могућности среће си открио? Јер, напросто постојати није никаква дика… На дну душе постоји тежња да улепша човечанство својом посебношћу као украсом. Тагорe

Обрати пажњу на: • нежна осећања у песми • лепоту малих обичних ствари

Рабиндранат Тагорe

ПАПИРНАТИ БРОДОВИ Из дана у дан пуштам низ зелену реку понеки мали папирни брод. Сваки сам од њих украсио крупним, црним словима имена мог села и села у ком живим. Можда ће неко преко седам мора наићи на мој брод и дознати са њега како се зовем и где се налазим. Цветом шиули из очевог врта закитио сам све бродове моје; надам се да ће ово цвеће – узбрано јутрос – приспети до мрака неком у руке! Поринуо сам свој папирнати бродић, а када сам погледао у небо, спазих читаву флоту облачића где журно дижу своја бела једра. Који их то незнани друг у игри пушта низ реку да се целим путем надмећу с мојим папирнатим бродом? Кад падне ноћ, закрилим руком лице и сневам како сви бродови моји плове некуда пут поноћних звезда. У њима седе виле сна и свака држи у крилу корпу пуну слатких снова. Препевао Слободан Лазић

Рабиндранат Тагорe (1861–1941) велики је индијски песник и један од највећих песника света. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1913. године. Био је велики познавалац старе индијске књижевности. Познате су му још и књиге: Млад месец (песме за децу), Сакупљање плодова, Градинар, Вечерње песме, Јутарње песме, романи Бродолом, Дан и свет. Био је врстан композитор (индијска химна је његово дело), певач, драматичар, редитељ, глумац, сликар и реформатор образовања.

Анализа текста 1. Како изгледају папирнати бродови које дечак пушта низ реку? Опиши их.

2. Чему се нада дечак који пушта бродиће?

3. Због чега је бродиће закитио цвећем из очевог врта?

4. Како су описани облачићи који прате бродиће на реци?

5. Шта се дешава кад падне ноћ? Шта сања дечак?

6. Које су поруке ове песме? 7. Упореди садржај ове песме и речи Рабидраната Тагоре на почетку текста. Шта закључујеш?

Књижевни појмови Песма у прози је књижевно дело написано у прози, али га слике, наглашена осећања и ритам приближавају поезији. Обично говори о лепоти предела или о изгледу и особинама неке личности. Ова песма Рабиндраната Тагоре у нашем преводу пример је песме у прози.

Кључна реч: лирска поезија, песма у прози

8. За Тагорине песме књижевни критичари су истицали следеће: • нежне су и осећајне; • налазе лепоту и у малим обичним стварима; • песник уме да приближи своје срце природи и свету око себе и да у томе изрази велику радост. Пронађи у песми чињенице које доказују или оспоравају наведене тврдње.

9. Прочитај мишљење Војислава Ђурића о Тагориној поезији. Да ли се слажеш с његовом оценом? Објасни.

10. Каква су твоја осећања док читаш Тагорине стихове? Опиши.

Из књижевне критике Његова реч је једноставна, али и дубока, устрептала и слободна… Кад њега чита, човек се радује што је човек. Војислав Ђурић

Један од најстрашнијих злочина је рат; не постоји нападач који би свој злочин заогрнуо плаштом праведности. Волтер

Обрати пажњу на: • дневничку форму писања (бележење утисака и догађаја из дана у дан или повремено) • размишљања главне јунакиње

Речник намах – изненада, одједном, у тренутку

Ана Франк

ДНЕВНИК Понедељак увече, 8. новембра 1943. године Драга Кети, Синоћ, док је Ели још била овде, зачуло се дуго, снажно звоњење на вратима. Пребледела сам намах, завило ме у стомаку и срце почело да туче – све из страха. Ноћу видим себе у тамници без маме и тате. Понекад лутам путевима, или наше „Тајно скровиште“ гори или долазе и одводе нас ноћу. Видим све то као да се заиста дешава и зато ми се чини да се то уистину може десити врло брзо. Мип често каже да нам завиди што овде имамо такав мир. То је, можда, истина, али она не помишља на сва наша страховања. Ја једноставно никако не могу замислити да ће живот икад за нас бити опет нормалан. Ја говорим о „после рата“, али то су само куле у ваздуху, нешто што се неће никад у стварности догодити. Кад помислим на нашу некадашњу кућу, моје пријатељице и забаве у школи, управо ми је као да је нека друга личност то проживела, а не ја. Чини ми се, нас осморо у „Тајном скровишту“ смо комадић плавог неба окружен тешким, црним облацима. Место где се ми налазимо јасно је обележено кружном линијом, и сигурно је још, али се облаци све више скупљају око нас и круг, који нас дели од опасности која се приближава, све се више сужава. Сада смо тако заокружени опасношћу и тмином да ударамо једни о друге, очајнички тражећи начин да побегнемо. Сви гледамо доле испод нас, где се људи боре, гледамо горе, где је мирно и дивно, а у међувремену одсечени смо великом тамном масом, која нам не дозвољава да идемо навише, већ стоји пред нама као непремостив зид;

За време Другог светског рата јеврејска породица Франк, с девојчицом Аном, која је тада имала тринаест година, побегла је из Немачке због Хитлерових прогона. Склонили су се у поткровље једне куће у Амстердаму, у Холандији. Немачки фашисти убрзо су окупирали и Холандију и породица Франк је живела у великом страху да ће бити откривена и одведена у неки од логора смрти. Од јуна 1942. године до 1. августа 1944. Ана је водила дневник у облику писама измишљеној другарици Кети. Четвртог августа 1944. године полиција је упала у тајно скровиште и одвела породицу Франк у логор, где Ана и умире. У опљачканом скровишту, међу разбацаним стварима, пронађен је Анин Дневник.

15 хоће да нас смрви, али још то не може. Ја сам у стању једино да плачем и преклињем: „Ох, да само хоће црни круг да се повуче и отвори нам пут“. Твоја Ана Среда, 23. фебруара 1944 Драга Кети, Напољу је дивно време и сасвим сам се опоравила од јуче. Скоро сваког јутра одлазим у собу на тавану, где Петр ради, да бих мало проветрила плућа. Са мојег омиљеног места на поду гледам на плаво небо и оголели кестен, на чијим се гранама пресијавају као сребро ситне кишне капи, и галебове и друге птице како једре ветром. Он је стајао главе ослоњене о дебелу греду, а ја седох на под. Удисали смо свеж ваздух, гледали напоље и обоје осећали да чар не треба прекидати речима. Остали смо тако дуго, и када је пошао на таван да исцепка дрва, знала сам да је добар младић. Попео се уз лествице, и ја за њим; онда је неких четврт сата цепкао дрва и за то време смо непрестано ћутали. Посматрала сам га с места где сам стајала; очигледно се трудио најбоље што може да покаже своју снагу. Али гледала сам такође и кроз отворен прозор на велики део Амстердама, преко свих кровова на хоризонт, који је био тако јасно плав да је било тешко разазнати разделну линију. „Све док ово постоји“, мислила сам, „и док могу живети и посматрати ову сунчеву светлост, небо без облака, све док то траје, не могу бити несрећна.“ Најбољи лек за све оне који се плаше, усамљени су или несрећни јесте да изађу напоље, негде где могу бити сасвим сами са небом, природом и Богом. Јер једино тада човек осећа да је све онако како треба да буде и да Бог жели да види људе срећне, услед једноставне лепоте природе. Све док то постоји – а тога ће сигурно увек бити – знам да ће увек бити утехе за сваку тугу, ма какве биле околности. И чврсто верујем да природа доноси утеху свим недаћама. Ох, ко зна, можда ћу ускоро бити у стању да поделим ово снажно осећање среће с неким ко осећа то исто као и ја. Твоја Ана Недеља изјутра, нешто пре 11 сати, 16. априла 1944 Драга Кети, Запамти јучерашњи датум, јер је то веома важан дан у мом животу. Први пољубац је свакако велика ствар за сваку девојку, па и за мене! Брамов пољубац у десни образ више се не рачуна, исто као ни г. Вокеров у руку.

Фотографије из породичног албума Ане Франк

Како је изненада дошло до овог пољупца? Па, испричаћу ти. Синоћ око 8 сати седела сам са Петром на његовом дивану, и мало је потрајало па ме је обгрлио својом руком. „Помери се мало“, рекла сам, „да не ударим главом у орман.“ Он се померио скоро у угао, провукла сам руку испод његове и обгрлила га, а он ме је скоро сву собом покрио, обухвативши ме око рамена. Оно, тако смо седели и пре, али никад тако припијени као јуче. Чврсто ме је држао крај себе, моје лево раме до његових груди; већ ми је срце почело брже да куца, али то још није све. Није мировао све док ми глава није била на његовом рамену, а његова крај моје. Када сам се после неколико тренутака усправила, одмах ми је узео главу рукама и опет је прислонио уз себе. Ох, било је тако дивно, нисам могла да говорим, срећа је била сувише велика. Неспретно ми је миловао образ и руку, играо се мојим коврџама, и главе су нам се скоро све време додиривале. Не могу ти, Кети, описати осећање које ме је све време прожимало. Била сам сувише срећна за речи, а верујем и он. Дигли смо се у пола девет. Петр је навукао патике да не лупа када буде обилазио кућу, а ја сам стајала крај њега. Како је до тога дошло изненада, не знам, али пре но што смо пошли доле, пољубио ме је, кроз косу, пола у образ пола у уво. Истргла сам се и побегла доле не окренувши се, а сада просто чезнем за оним што се збило данас! Твоја Ана Понедељак, 17. априла 1944 Драга Кети, Шта мислиш, да ли ће се мама и тата сложити с тим да седим и љубим се са дечаком на дивану? – дечак од седамнаест и по година, а девојка нешто испод петнаест! Заиста сумњам да хоће, али се овде морам уздати у себе. Тако је лепо лежати у његовим рукама, мирно и тихо сањарити, толико је уживање осећати његов образ на свом, толико је дивно кад знам да ме неко чека. Но, заиста постоји велико „али“, јер да ли ће Петр бити задовољан да ствари остану овако? Нисам заборавила његово обећање, али … он је дечко! Знам и сама да почињем сувише рано, јер немам петнаест, а већ сам толико независна! Свакако је тешко да то други људи схвате, скоро сам сасвим сигурна да Марго не би никад пољубила неког дечка ако није већ дошло до

17 разговора о веридби или удаји, али ни Петр ни ја не мислимо на тако нешто. Сигурна сам такође да мама није дотакла ниједног човека пре тате. Шта би моје пријатељице рекле када би знале да лежим у Петровим рукама, са срцем на његовим грудима, моја глава на његовом рамену и његова прислоњена на моју?! Ох, Ана, то је скандалозно! Но, ако ћемо искрено, ја не мислим да је тако; овде смо затворени, издвојени од света, у страху и стрепњи, нарочито у последње време. Зашто би онда они који се воле били раздвојени? Зашто бисмо чекали да сасвим одрастемо. Зашто да се уопште питање о томе поставља? Решила сам да водим рачуна о себи; он никада не би желео да ми причини бол или тугу. Зашто онда да не следим пут свога срца ако нас то чини обоје срећним? Ма како било, Кети, верујем да осећам да се двоумим; мислим да се то моје поштење буни против тога да чиним било шта иза леђа! Мислиш ли да ми је дужност да кажем тати шта радим? Да ли мислиш да би требало да поделимо нашу тајну с неким трећим? Много лепога би се тиме изгубило, али да ли би и моја савест била мирнија?! Разговараћу о томе с „њим“. Ох, да, о толико много ствари желим да разговарам с њим, јер не видим сврхе само у миловању. Измена мисли, то је израз поверења и вере једног у друго и обоје бисмо тиме само добили! Твоја Ана Превела Загорка Лилић

Странице дневника Ане Франк

Анализа текста 1. По чему се може закључити да ово дело припада књижевном облику који се назива дневник?

2. Смисли наслов за сваки од четири дела Аниног дневника. Труди се да сваки наслов одговара најважнијем догађају од тог дана.

3. Ана се у скровишту стално плаши упада Немаца. Наведи још неке речи којима је Ана описала свој страх због снажног звоњења на вратима. (Пребледела сам…)

4. Какве све слике у страху долазе Ани

8. У другом делу дневника Ана запажа детаље из природе, као што су: плаво небо, као сребро ситне кишне капи, птице како једре ветром. Које њене мисли наслућујеш иза појединости које запажа?

9. Пронађи део текста у којем Ана говори о утицају природе на осећања и расположења људи.

10. Наведи неколико појединости из текста којима је описан спољашњи свет. Наведи појединости којима је описан Анин портрет (унутрашњи и спољашњи).

ноћу? (Видим себе у тамници без маме и тате…)

11. Уочи у тексту развој Аниног и Петровог

5. Зашто је Ана себе и људе у скровишту

односа. Која питања муче Ану у вези са оним што се догађа између Петра и ње?

назвала комадићем плавог неба окруженог тешким црним облацима?

6. Којим је речима описала приближавање опасности? (Облаци се све више скупљају око нас…)

7. Објасни Анину жељу: Ох, да само хоће црни круг да се повуче и отвори нам пут.

12. Зашто је брине то шта би рекли њени родитељи да знају за њихову везу?

13. Смисли још два сажета одговора на питање: Шта представља Дневник Ане Франк? • потресно сведочанство о страдању људи у рату

14. Шта мислиш, зашто је важно с неким поделити осећање среће?

Књижевни појмови Дневник је књижевнонаучно дело у којем писац из дана у дан или повремено бележи своје доживљаје, осећања и размишљања. Пример: Дневник Ане Франк

Кључне речи: дневник 18

Домаћи задатак • Шта знаш о Холокаусту? Истражи и напиши нешто више о томе користећи податке које можеш пронаћи у библиотеци, у енциклопедијама, у филмским остварењима, на интернету и др.

173

ИНДЕКС АУТОРА

ИНДЕКС КЊИЖЕВНИХ ПОЈМОВА

Алексић, Дејан 157 Андрић, Иво 23 Антић, Мирослав 4, 30 Армстронг, Томас 33, 72 Бећковић, Матија 80 Бојић, Милутин 104 Веселиновић, Јанко 98 Димитријевић, Јелена 20 Дис, Владислав Петковић 78 Доде, Алфонс 68 Домановић, Радоје 130 Дучић, Јован 147 Егзипери, Антоан де Сент 6 Јовановић, Јован Змај 128 Киш, Данило 27 Кишон, Ефраим 154 Ковачевић, Душан 150 Кочић, Петар 122 Љубиша, Стјепан Митров 85 Максимовић, Десанка 107 Милосављевић, Пеђа 143 Нушић , Бранислав 164 Огњеновић, Вида 91 Петровић, Јасминка 109 Поповић, Јован Стерија 114 Пупин, Михајло 31 Раичковић, Стеван 160 Ракић, Милан 84 Сава, Свети 82 Тагоре, Рабиндранат 12 Франк, Ана 14 Чехов, Антон Павлович 138 Шимборска, Вислава 162

алегорија 64 алитерација 5 асонанца 5 аутобиографија 32 ауторска књижевност 76 афоризам 19 везани стих 81 градација 5 динамички мотиви 159 дневник 18 драма 119, 169 драма у ужем смислу 119 драмска радња 167 драмска ситуација 167 елегија 79 епизода 89 епика 168 епске народне песме 43 загонетке 67 идеја књижевног дела 81 изреке 66 иронија 19 карактеризација лика 89 књижевни лик 89 комедија 119 комично 119 композиција 103 легенда 83 лирска љубавна песма 5 метафора 5 мотив 149

народна књижевност 36 научнопопуларни текст 35 опкорачење 84 песма у прози 13, 149 питалица 66 покосовске песме 45 пословице 65 путопис 22 ретроспективно приповедање 113 рефлексивна песма 161 рефрен 106 роман 102 сатира 129,137 сатирична песма 19 сиже 103 слободан стих 81 словенска антитеза 53 статички мотив 159 стилске фигуре 120 тема 103 унутрашњи монолог 89 ускочке песме 61 фабула 103 хајдучке песме 53 хронолошко приповедање 113 хумор 129 цезура 55

САДРЖАЈ Водич. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 ПЛАВИ ЧУПЕРАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Плави чуперак, Мирослав Антић..................................................................................................... 4 Мали принц, Антоан де Сент Егзипери.......................................................................................... 6 Папирнати бродови, Рабиндранат Тагоре..................................................................................... 12 Дневник, Ана Франк........................................................................................................................ 14 Афоризми......................................................................................................................................... 19 Каирска цвећарка, Јелена Димитријевић...................................................................................... 20 Јелена, жена које нема, Иво Андрић.............................................................................................. 23 Еолска харфа, Данило Киш............................................................................................................. 27 Прва љубав, Мирослав Антић �� 30 Сa пашњака до научењака, Михајло Пупин.................................................................................. 31 Zašto si pametniji nego što misliš, dr Tomas Armstrong................................................................. 33 Jezička pamet, dr Tomas Armstrong................................................................................................. 34 Шта треба запамтити (Подела књижевности. Народна књижевност) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 ЗЛАТНА ЈАБУКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 Међедовић, српска народна бајка................................................................................................... 38 Смрт војводе Пријезде, српска народна песма.............................................................................. 43 Диоба Јакшића, српска народна песма........................................................................................... 46 Старина Новак и кнез Богосав, српска народна песма................................................................. 49 Мали Радојица, српска народна песма........................................................................................... 51 Стари Вујадин, српска народна песма............................................................................................ 54 Иво Сенковић и ага од Рибника, српска народна песма.............................................................. 56 Ропство Јанковић Стојана, српска народна песма........................................................................ 62 Кратке народне умотворине........................................................................................................... 65 Последњи час, Алфонс Доде............................................................................................................ 68 Zabavni načini da postaneš jezički još pametniji, dr Tomas Armstrong......................................... 72 Šta ako si pravi „tata mata“ jezičke pameti?, dr Tomas Armstrong................................................ 74 Шта треба запамтити (Ауторска књижевност). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

174

175

MEЂУ СВОЈИМА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Међу својима, Владислав Петковић Дис....................................................................................... 78 Прича о Светом Сави, Матија Бећковић...................................................................................... 80 Житије Светога Симеона, Свети Сава �� 82 Народне легенде о светом Сави .................................................................................................... 83 Божур, Милан Ракић ....................................................................................................................... 84 Кањош Мацедоновић, Стјепан Митров Љубиша........................................................................ 85 Кањош Мацедоновић, Вида Огњеновић......................................................................................... 91 Хајдук Станко, Јанко Веселиновић.................................................................................................. 98 Плава гробница, Милутин Бојић................................................................................................. 104 Крвава бајка, Десанка Максимовић.............................................................................................. 107 Лето кад сам научила да летим, Јасминка Петровић ............................................................... 109 Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović...................................................................................... 114 Шта треба запамтити (Лирика. Стилске фигуре у лирици и епици) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 КРОЗ МЕЋАВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Кроз мећаву, Петар Кочић........................................................................................................... 122 Јутутунска јухахаха, Јован Јовановић Змај.................................................................................. 128 Вођа, Радоје Домановић................................................................................................................. 130 Чиновникова смрт, Антон Павлович Чехов................................................................................. 138 Потера за пејзажима, Пеђа Милосављевић.................................................................................. 143 Подне, Јован Дучић........................................................................................................................ 147 Сунце, Јован Дучић ........................................................................................................................ 149 Свемирски змај, Душан Ковачевић............................................................................................... 150 Слика и прилика, Ефраим Кишон................................................................................................ 154 Ципела на крају света, Дејан Алексић.......................................................................................... 157 После кише, Стеван Раичковић................................................................................................... 160 Облаци, Вислава Шимборска........................................................................................................ 162 Власт, Бранислав Нушић............................................................................................................... 164 Шта треба запамтити (Епика. Драма). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Како се води Дневник читања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170 Правила за изражајно читање и рецитовање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Правила за добро писање састава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Индекс аутора. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Индекс књижевних појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

ЧИТАНКА

за седми разред основне школе Прво издање Аутори Речник израдила Рецензенти

Др Симеон Маринковић Славица Марковић Виолета Бабић Миодраг Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Ј. Ј. Змај“, Стопања мр Милорад Рикало, професор српског језика и књижевности, Железничка техничка школа, Београд Слађана Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Крушевац и ОШ „Станислав Бинички“, Јасика

Дизајн

Душан Павлић

Редактор и лектор

Виолета Бабић

Уредник

Анђелка Ружић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Припрема за штампу Издавач

За издавача

Небојша Митић, Марко Хубер Креативни центар Градиштанска 8 Београд Tел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Мр Љиљана Маринковић

Штампа Тираж Copyright

176

школа школа Креативна Креативна Симеон Маринковић • Славица Марковић Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА ЧИТАНКА ЧИТАНКА 7

ЧИТАНКА 7

седми разред основне школе за за седми разред основне школе