^udesa elektriciteta Tomislav Sen}anski ilustrovali Milan Pavlovi} i Jovan Ukropina Urednik Vladimir Mari} likovno oblikovawe Jelena Reqi} lektor Nevena ^ovi} Za izdava~a Qiqana Marinkovi}, direktor izdaje Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.co.yu web: www.kreativnicentar.co.yu [tampa Grafiprof tira` 2.000 Copyright Š Kreativni centar 2007 ISBN 978-86-7781-552-3 106
^udesa elektriciteta
Veoma sam zahvalan prof. dr Svetislavu Smiqani}u, dipl. in`. elektrotehnike, na stru~noj pomo}i koju mi je pru`io pri pisawu ove kwige. Tomislav Sen}anski
N
Uvod
ebo je kao neki gigantski filmski ekran preko kojeg svakodnevno prolaze stotine likova na~iwenih od oblaka – od oblika koji li~e na kontinente do onih koji neobi~no podse}aju na qudska lica. Oluje, koje su neprekidno aktivne, remete miran hod oblaka. Tada nastaju stra{ne pojave, pred kojima se ~ovek ose}a malenim. To su muwe, koje izazivaju veliki strah kod svih `ivih bi}a. Dugo je poreklo tih pojava bilo velika tajna. Zahvaquju}i trudu nau~nika otkrivena je wihova elektri~na priroda. Te se pojave i daqe prou~avaju. U ovoj kwizi opisana su neka od tih prou~avawa. Kwiga ima dva dela. U prvom delu su na slikovit na~in predstavqena osnovna znawa o naelektrisavawu tela, pa se ~itaoci lako i brzo uvode u svet elektriciteta. U drugom delu govori se o elektricitetu u prirodi. Tu su i ~udne i uzbudqive pri~e koje }e biti interesantne qubiteqima nau~nopopularnih kwiga. Sve u ovoj kwizi omogu}uje nam sticawe znawa – jednostavni ogledi, neobi~ne pri~e, slikovito prikazivawe, bogate ilustracije‌ Na ~itaocu ove kwige je da presudi da li je korisno upotrebio svoje vreme. Autor
I DEO NaElEktrisavawE tEla
u r a b i l i } o a Mala pri~
P
re mnogo hiqada godina tlo severne Evrope prekrivale su ogromne ~etinarske {ume. Drve}u u tim preistorijskim {umama veliku {tetu nanosili su gladni insekti i gqivice. Borovi su rane le~ili lu~ewem `ute smole, koja je klizila niz wihovu koru i padala na zemqu. Prohujale su stotine i hiqade godina. Prastare {ume su prestale da rastu, a smola se osu{ila i stvrdnula. Velike morske plime odnosile su `utu smolu, a talasi su je izbacivali na obalu. Vekovima su qudi skupqali stvrdnutu smolu koju su talasi izbacivali na kopno. Izba~eni komadi bili su razli~ite veli~ine. Neki su bili te{ki i preko tri kilograma. Ta stvrdnuta smola nazvana je }ilibar.
Feni~ani su bili ~uveni moreplovci i trgovci starog veka. Plovili su u daleke severne krajeve Evrope kako bi pokupili „morsko zlato“. [irili su fantasti~ne pri~e da bi }ilibaru {to vi{e podigli vrednost. Cena }ilibara tako je dostigla cenu zlata!
]ilibaru je vrednost davala `uta boja. Bilo ga je i prozirnog poput vode, belog kao kreda, zelenkastog, crvenkastog i tamnocrvene boje krvi. Ve{ti trgovci su pomo}u vrelog uqa mewali boju komadi}ima }ilibara u skladu sa `eqama kupaca.
U nekim komadima }ilibara zadr`ali su se ostaci biqnog i `ivotiwskog sveta iz vremena kada je }ilibar nastao. O~uvanost tih ostataka je fascinantna, {to je dana{wim nau~nicima omogu}ilo da zavire daleko u pro{lost. U [paniji su 2003. godine otkriveni ostaci paukove mre`e stare 110 miliona godina! To dokazuje da su ovi lovci insekata postojali jo{ u vreme dinosaurusa.
U staroj Gr~koj se verovalo da je }ilibar okameweni sun~ev zrak.
Od }ilibara su izra|ivani razni ukrasni predmeti. Qudi su se wime rado kitili. Oko vrata su nosili ogrlice od svetlucavog }ilibara, veruju}i da ih on {titi od bolesti. Estetske vrednosti }ilibara zadr`ale su se do na{ih dana. Nakit od ove stvrdnute smole i daqe se ceni, ali }ilibar danas ima i tehnolo{ki i nau~ni zna~aj.
Istorijski gledano, }ilibar je najva`niju ulogu imao u otkrivawu elektriciteta. Re~ elektricitet vodi poreklo od re~i elektron, {to je naziv kojim su Stari Grci ozna~avali }ilibar. Jo{ tada qudi su znali da }ilibar protrqan o sukno ima sposobnost da privla~i lagana tela.
re~ }ilibar je persijskog porekla, a u srpski jezik je u{la preko turskog. Na persijskom jeziku }ilibar ozna~ava ono {to privla~i slamu, truwe, insekte‌
Vilijam Gilbert, engleski lekar i prirodwak, izvodio je u XVI veku eksperimente s }ilibarom. Protrqao bi }ilibarsku {ipku tkaninom i pribli`io je laganoj igli koja je mogla da rotira. Na osnovu ja~ine privla~ewa igle grubo je procewivao koli~inu elektriciteta na }ilibaru. Osim s }ilibarom, Gilbert je izvodio eksperimente i s drugim materijalima. Na osnovu toga da li igla skre}e utvr|ivao je prisustvo naelektrisawa na telu.