BINI ADAMÄŒAK
DA LI JE KOMUNIZAM PRIČA ZA MALU DECU? Naslov originala KOMMUNISMUS. KLEINE GESCHICHTE WIE ENDLICH ALLES ANDERS WIRD by Bini Adamczak Copyright © Unrast Verlag 2004 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2017 Prevela s nemačkog Maja Anastasijević Urednik Natalija Panić Lektor Ivana Ignjatović Korice i ilustracije Aleksandra Nina Knežević Priprema za štampu Ljiljana Pavkov Izdaje Kreativni centar Gradištanska 8, Beograd tel.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković, direktor Štampa Grafostil, Kragujevac Godina štampe 2017 Tiraž 1500 ISBN 978-86-529-0488-4
CIP – Каталогизација у публикацији – Народна библиотека Србије, Београд 316.323.73(02.053.2) АДАМЧАК, Бини, 1979– Da li je komunizam priča za malu decu? / Bini Adamčak ; [prevela s nemačkog Maja Anastasijević ; ilustracije Aleksandra Nina Knežević]. – Beograd : Kreativni centar, 2017 (Kragujevac : Grafostil). – 79 str. : ilustr. ; 20 cm Prevod dela: Kommunismus / Bini Adamczak. – Tiraž 1.500. – Napomene i bibliografske reference: str. 78–79. ISBN 978-86-529-0488-4 a) Комунизам COBISS.SR-ID 251389964
Sadržaj Šta je komunizam . ..............................................................................................................7 Šta je kapitalizam ............................................................................................................... 9 Kako je nastao kapitalizam ................................................................................. 13 Šta je rad ...................................................................................................................................... 17 Šta je tržište ............................................................................................................................. 21 Šta je kriza ................................................................................................................................. 27 Šta da se radi? Pokušaj br. 1. ............................................................................................................................. 31 Pokušaj br. 2 ........................................................................................................................... 35 Pokušaj br. 3 ...........................................................................................................................39 Pokušaj br. 4 . .........................................................................................................................45 Pokušaj br. 5 ........................................................................................................................... 47 Pokušaj br. 6........................................................................................................................... 49 Epilog o konstrukciji komunističkog stremljenja 2004–2017. .............................................................................................. 53
Šta je komunizam
Komunizam je društvo koje ukida sva zla što izazivaju patnju u današnjem društvu – kapitalizmu. Postoji mnoštvo različitih predstava o tome kako bi trebalo da izgleda to komunističko društvo. Ali ako je komunizam društvo koje ukida sva zla što izazivaju patnju u kapitalizmu, onda je najbolja predstava o komunizmu ona koja podrazumeva ukidanje većine tih zala. To je kao kod lečenja bolesti. Kada bi kapitalizam bio bolest – što nije – onda bi najbolji lek bio komunizam, koji bi činio čoveka zdravim u potpunosti, a ne samo poluzdravim ili trećinu zdravim. Pre nego što se razboli, međutim, čovek je po pravilu zdrav i lek treba samo da ga izleči, dakle da ga vrati u stanje u kakvom je bio pre nego što se razboleo. U našem slučaju to nije tako. Ljudi su, naime, patili i pre kapitalizma, doduše od drugih 7
BINI ADAMČАК
zala. Zbog toga ovo poređenje nije najsrećnije. Osim toga, komunizam jeste vrlo dobro sredstvo, ali ne leči baš sve, već samo zla u kapitalizmu. Ako neko, na primer, ima kašalj i kijavicu, pa popije lek protiv kašlja, onda će mu proći samo kašalj, ali ne i kijavica. Komunizam, dakle, ne leči sve boljke, već samo one koje uzrokuje kapitalizam. Prema tome, da bismo razumeli šta je komunizam i da bismo mogli da zaključimo koja je predstava o komunizmu najbolja, prvo moramo da shvatimo šta je kapitalizam i na koji način on prouzrokuje patnju.
8
Šta je kapitalizam
Kapitalizam danas već postoji u celom svetu, a naziva se kapitalizmom zato što je to vladavina kapitala. To je nešto potpuno drugačije od vladavine kapitalista ili vladavine klase kapitalista. U kapitalizmu i dalje postoje oni koji odlučuju više nego drugi, ali na vrhu više nema kralja koji bi svima naređivao. Ali ako ljudima više ne vladaju drugi, ko onda vlada? Stvari. Naravno, ne doslovno, jer je jasno da stvari ne mogu da vladaju čovekom zato što su samo stvari. Ali to i nisu sve stvari, već samo određene ili, tačnije, određeni oblik stvari. Te stvari ne padaju s neba, niti sleću na Zemlju letećim tanjirima da bi gađale ljude laserskim zracima. Štaviše, to su stvari koje su ljudi sami napravili kako bi im olakšale život, koristile im, to jest služile. Ljudi, međutim, s vremenom zaboravljaju 9
BINI ADAMČАК
da su sami napravili te stvari i počinju i da im služe. To, otprilike, izgleda ovako: čovek ode do pisaćeg stola i napiše na listu hartije: „Popij čašu vode!“ Posle sat-dva ponovo prilazi pisaćem stolu i nalazi parče hartije. Kad pročita rečenicu, više se ne seća da ju je on napisao i misli da mora da uradi ono što tu piše. U početku je možda malo sumnjičav, pa odlazi kod prijateljice i pita je: „Da li stvarno moram da popijem čašu vode? Uopšte nisam žedan.“ Prijateljica će mu odgovoriti: „Ne znam ni ja. Trenutak, proveriću.“ Otići će do lista hartije i pročitaće ono što na njemu piše. Zatim će se vratiti i reći: „Da, ovde tako piše. Moraš da popiješ čašu vode.“ Ukoliko čovek često bude prolazio pored lista hartije, stomak će mu ubrzo biti prepun vode i počeće da ga boli. Tako će stvari ovladati čovekom i on će patiti zbog toga. Na prvi pogled, naravno, zvuči malo čudno, jer zašto bi čovek najednom zaboravio da je napisao tu rečenicu, zbog čega ne bi prepoznao vlastiti rukopis? U stvarnosti je, naravno, sve malo složenije nego u ovom primeru zato što ljudi ne žive i ne rade sami, već u društvu. U stvarnosti, dakle, čovek ne zapisuje sâm rečenicu na papir, već to radi s mnogim drugima. Zbog toga vladavina stvari možda bolje može da se objasni na drugom primeru (i u njemu se pojavljuje čaša) – na primeru prizivanja duhova. Grupa ljudi sedi oko slovâ poređanih ukrug, sa čašom u sredini. Svi stavljaju šaku ili prst na čašu i, pošto svi pomalo drhte, čaša počinje da se pomera od slova do slova, kao da je vuče neka nevidljiva ruka. Pošto ne mogu da shvate da 10
DA LI JE KOMUNIZAM PRIČA ZA MALU DECU?
su pomerili čašu zato što drhte, svi misle da im duh na taj način šalje tajne poruke. Ovaj primer je veoma zgodan za objašnjavanje načina funkcionisanja života u kapitalizmu. Ljudi, zapravo, sami pomeraju čašu, ali to ne mogu pojedinačno da izvedu, već samo svi zajedno. Čaša se pomera samo ako postojе uzajamno delovanje i odnos. A priroda uzajamnog delovanja je takva da ga ljudi i ne primećuju. Na neki način, ono se odigrava u tajnosti ili iza njihovih leđa. Kada bi seli i zajedno razmislili o tome šta žele da napišu, onda bi rezultat verovatno bio ne samo potpuno drugačiji već bi bilo i potpuno jasno ko je napisao tekst. Ovako se čini da ga je napisala nevidljiva ruka, a pošto ljudi to sebi ne mogu da objasne, pripisuju ga nekoj nepoznatoj sili, to jest duhu ili aveti. Ovo pokazuje da vlast stvari nad ljudima ne proističe iz svake saradnje, svakog odnosa, niti iz svakog rada, već samo iz posebnog oblika saradnje ili odnosa. Dakle, iz pomeranja čaše, a ne zajedničkog pisanja teksta. Isto tako, vladavina stvari ne odlikuje svako društvo, već samo kapitalističko društvo. Samo odnosi ili rad kakvi postoje u kapitalizmu proizvode stvari u obliku koji im omogućava da vladaju ljudima. Prema tome, moramo da se zapitamo po čemu su odnosi među ljudima u kapitalizmu posebni i po čemu se razlikuju od međuljudskih odnosa u drugim društvima. Da bismo to razumeli, ali i shvatili da kapitalizam nije večan – što je već velika prednost – najbolje je da pogledamo kako je kapitalizam uopšte nastao. 11
Kako je nastao kapitalizam
Kapitalizam postoji već 200–500 godina, a prvo se razvio u Engleskoj. U Engleskoj je tada još vladao feudalizam, što znači da su postojali vladari, feudalci i brojne sluge. Ipak, najviše je bilo seljaka. Oni su obrađivali zemlju u seoskim zajednicama ili porodici, a budući da nisu imali mašine, a i inače nisu bili neki izumitelji, radili su mnogo, ali su, i pored toga, bili veoma siromašni. Uz to, crkva, koja je tada bila veoma moćna, tražila je svaki deseti hleb koji bi umesili, a feudalci još i više od toga. Ponekad su seljaci morali da dođu kod feudalca na dvor i da rade više sati ili čak dana. Tako su, s jedne strane, uvek znali koliko im vladari oduzimaju, ali su, s druge strane, živeli prilično neometano. Feudalci se, naime, nisu mnogo razumeli u posao, pa zato nisu mogli da im propisuju kako da rade. 13
Nekada davno ljudi su poželeli da se oslobode bede kapitalizma. I šta se desilo s njihovim snovima? Koje su sve mogućnosti oni isprobali – ili mogli isprobati – ne bi li napravili bolji svet? Kroz priču ispričanu jednostavnim jezikom, nalik na dečju, priču o zlim kraljevima i kraljicama, raseljenim seljacima, zlobnim šefovima i umornim radnicima čitalac se upoznaje sa ekonomskom istorijom feudalizma, nastankom kapitalizma, klasnim borbama i krizama u njemu i različitim idejama o tome kako komunizam treba da izgleda. Kapitalističku krizu radnici iz priče pokušali su da reše na razne načine. Nijedan pokušaj nije uspeo. A šta će se desiti s narednim pokušajima – samo će budućnost moći da kaže. Sa epilogom koji duboko zadire u teorijska pitanja i koji će zadovoljiti i čitaoce kojima se uvodna priča čini naivnom i dečjom, ova knjiga je savršena za sve one što sanjaju o boljem, pravednijem i srećnijem svetu.
ISBN 978-86-529-0488-4
9 788652 904884