Приручници Књига осма Седмо издање Аутори Вид Стамболовић Др Вера Смиљанић Илустровао Добросав Боб Живковић Рецензенти Др Иван Ивић Др Зорица Матејић-Ћуричић Издаје КРАТИВНИ ЦЕНТАР, Београд Градиштанска 8 тел. 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.co.yu. www.kreativnicentar.co.yu Уредник Дејан Беговић За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор Компјутерска обрада Бранимир Р. Трошић Зоран Т.Стевановић Штампа ИНТЕРГРАФ ММ Тираж 5000 Copyright Креативни центар 2006 ISBN 86-7781-201-6
Вид СТАМБОЛОВИЋ и Вера СМИЉАНИЋ илустровао Добросав Боб ЖИВКОВИЋ
КЊИГА ДА ПУКНЕШ ОД СМЕХА збирка одабраних вицева
Београд, 2006
Вид Стамболовић, када је имао шест година
школа Перици се није ишл о у шк олу те је
позвао директора школе и рекао му: – Хтео сам да вам јавим да је мој син Перица бо лестан и да неће данас доћи у школу. – Добро, него са ким разговарам? – Са мојим татом.
Учитељица: – Периц е, да ли ти је
брат помогао да напишеш домаћи задатак? Перица: – Не, он је написао ц ео задатак.
Ј
едног да,а учитељица је задала за домаћи да деца напишу ре ченицу која садржи ре ч "ананас". Перица је написао: – М ој тата је пре неки дан добио плату, напио се и сву је потрошио, а на нас није мислио.
Перица: – Учит ељице, да ли ви к аж-
њавате ученика за нешто што он није урадио? Учитељица: – Свакако да не. Перица: – Одлично, ја нисам у радио домаћи задатак.
7
Учитељ пита сина једног трговца:
– Колико је пет и шест? А овај одговара: – Је л када се купује, или када се продаје?
Ј
Учитељица: – Ако у једној руци имам четрдесет јабука, а у др угој педесет, шта бих онда имала? Перица: – Огромне руке.
У
едан дебео човек стоји пред шк олом и нека жена га пита: – Да ли ви очекујете дете? – Не, то ми је од пива.
читељица: – Ко је убио Мурата, Перице? Перица: – Па, и да знам не бих в ам рекао, нисам ја тужибаба.
Учитељица: – Периц е, кажи ми три
Учитељица: – Кажи ми четири живо-
просте реченице. Перица: – Не могу, учитељице, ја сам лепо васпитан.
8
тиње из породице мачака. Перица: – Мама мачка, тача мачка и два мала мачета.
Шетају Перица и Јовица градом и
сретну професора математике. Перица: – Добро вече, професоре. Јовица: – Па шт о добро вече када је још увек дан? Перица: – Чим г а видим падне ми мрак на очи.
М
ајка: – Сине, устани, закаснићеш у школу. Син: Не могу. Мајка: – Зашто, у чему је проблем? Син: – Наст авници ме мр зе, а деца ме презиру. Мајка: – Даћу ти дв а о збиљна ра злога зашто треба да идеш. Први је то што имаш пе десет осам г одина, а други, директор си школе.
Перица: – Алберт Ајнштајн. – Када је био бој на Косову? Перица: – 1389. – Да ли има живих бића на Марсу? Перица: – Можда, али није научно доказано. На излазу Перица рече Јовици: – Само одговори "Алберт Ајнштајн", "1389" и "Можда, али није научно доказано и пролазиш! Комисија је питала Јовицу: – Како се зовеш? Јовица: – Алберт Ајнштајн. – Када си рођен? Јовица: – 1389. – Јеси ли ти нормалан? Јовица: – Можда, али није научно доказано.
Учитељица: – Периц е, не тре ба да
се т учеш, тре ба да на учиш да узимаш и да дајеш. Перица: – То сам баш и у радио, дао сам му шамар и узео ужину.
Полагали Перица и Јовица тест.
Први је ушао Перица и комисија га је питала: – Који физичар је пост авио т еорију релативности? 9
Учитељица: – Ако ти дам три лопте, па онда још две, колико ћеш их онда имати? Перица: – Шест. Учитељица: – Како шест? Перица: – Па имам в ећ је дну к од куће.
Перица: – Па, шт а је бил о са свим тим оловкама?
Учитељица: – Колико имаш ребара?
Перица: – Не знам, голицљив сам, не могу да их избројим.
Учитељица: : Колико имаш прстију?
Перица: – Десет. Учитељица: – А ак о у саобраћајној несрећи изгу биш че тири, шт а ћеш тада добити? Перица: – Исписницу из м узичке школе.
Учитељица: – Шта је то Илијада? Перица: – Спев о Светом Илији.
Учитељица: – Периц
е г де ти је оловка? Перица: – Њамам. Учитељица: – Није њамам, нег о: немам о ловку, немаш о ловку, нема оловку, немамо о ловку, нема те оловку, немају оловку.
10
животиње Возила су се дв
а мрав а мо тоциклима и је дан се за устави. Други га пита: - Што стаде, Жиле? - Ма, упала ми мува у око.
Д
ве змије у шуми: - Да ли смо ми отровнице? - Не, нисмо. - Д обро је, управ о сам се ује ла за језик.
Ишла дв а пе тла се лом и је дан ће
другом: - Куда ћемо? - Хајдемо у месар у да г ледамо голе женске.
Д
а ли се твој нови тркачки коњ лепо понаша? - Да, он има тако лепе манире да кад дођемо до препоне он ст ане и пусти мене да ја идем први.
11