прво издање аутори Симеон Маринковић и Владислав Марковић илустратор Борис Кузмановић уредник Славица Марковић лектор Виолета Бабић ликовни уредник Душан Павлић ■
■
■
издаје: Креативни центар, Градиштанска 8, Београд ■ телефони: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs ■ www.kreativnicentar.rs штампа Графипроф, Београд ■ тираж 2.000 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-1 МАР ИНКОВИЋ, Симеон, 1941 Дунавски змај и остале приче / Симеон Маринковић, Владислав Марковић ; илустровао Борис Кузмановић. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2014 (Београд : Графипроф). - 57 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 2.000. ISBN 978-86-529-0146-3 1. Марковић, Владислав, 2002 [аутор] COBISS.SR-ID 210240524
Sимеон M аринковић V ладислав M арковић
Садржај 5 Дунавски змај 12 Школа за лане 22 Лав и зец 28 Петао и мачак 36 Прича о уштипку 42 Мало жуто пиле 46 Паметни дедица 52 Лисица и јарац
Дунавски змај У Ђердапу, у клисури, орлови ка небу хрле, а пећине таму грле. Ту ветрови ретко пире, већ олујом страву шире док дунавске воде стењу јер им тесно у камењу. Ту таласи бију, хује и водене теку струје, а на лађе але зину, па их вуку у дубину. Ту невоља свака вреба из понора и са неба. У пећини, мрачној стени, тајно живи змај водени. 5
Змај је страшан, горопадан, нарочито кад је гладан. Он дунавске воде мути и лађама ломи крме. Морнари су забринути, сваки морнар зебе, дрхти, кад змај бесни, кад се љути и таласе моћне диже, па их као с неба сручи и морнаре опаучи, а њихове лађе беле на дно реке вуче целе.
6
Један лађар давно сања да свет спасе овог стања, љутог змаја да умири и дунавске воде смири, да ветрове јаке свеже речне силе да пореже. Кад се црна ноћ исплази, на опасан пут полази он са своја три другара, лову вична три рибара. По густој се тами крећу док се кроз ноћ шири страва, ка пећини пуној мрака, ка пећини где змај спава.
7
У пећини хладној, ледној са сводова капље вода, одасвуд се бечи гроза, по води се тешко хода. Из језера што ту наста игра светлост плавичаста, те сводове сенком боји, необичне слике роји.
8
На дну лежи чудан камен, просијава као пламен, тихо светли кад је ноћ, страшном змају даје моћ.
Лађар рони у дубине, па извади драгуљ сјаја, о стену га чврсту разби, ал’ пробуди страшног змаја. Змај кô грозна ала зину, кô огњена муња сину. Ал’ се лађар не препаде, већ питање змају даде вичући из свега гласа те језеро заталаса: – Знаш ли шта је, змајска ало, најјаче на свету целом, што је сваком наду дало? – Ха-ха, ја сам, то сви знају, клањају се страшном змају! – Правда је од сваког јача, правда казни силе зала! – То је, ваљда, нека шала! – Истина је, није шала! Правда руши свако смеће, правда напред свет покреће. Стигла је и тебе, кнеже, сад ће она да те веже.
9