Naslov originala Luca Cognolato Basket League DUE SOTTO CANESTRO Copyright © 2010, edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2013 Biblioteka Свет је један књига шездесет пета прво издање Urednik biblioteke Дејан Беговић Urednik izdawa Анђелка Ружић Ilustracije Maтeo Пиана Lektor Мирјана Делић Dizajn korica Душан Павлић Priprema za {tampu Татјана Ваљаревић Izdava~ Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел. 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a мр Љиљана Маринковић, директор [tampa Публикум Tira` 2.000 ISBN 978-86-529-0008-4 Захвалница EACEA
Овај пројекат финансиран је уз помоћ Европске комисије. Садржај ове публикације одражава искључиво мишљење аутора. Европска комисија не преузима никакву одговорност за употребу информација садржаних у овој књизи.
Luka Kowolato
D VOJ IC A POD KO[EM Са италијанског превела Весна Мостарица
Диву, најбољем играчу, Давиду, Еми, Силвији, који са мном чине прву петорку
Мршавко и Кулер
У племенитој игри кошарке суочавају се два тима од по пет играча на терену дугачком 28 m и широком 15 m, с два коша постављена један наспрам другог на средини сваке од краћих страна терена… Доooбро, али не треба толико улазити у детаље јер сте сви бар једном у животу пре него што сте одлучили да дођете овде видели кошаркашки терен. Или можда грешим? Утакмица се игра у четири четвртине по десет минута, али, у ствари, сваки део траје много дуже јер се хронометар зауставља када лопта није у игри. А то се стално дешава. Доooбро. Циљ игре јесте да се лопта убаци у кош противника и то доноси два поена, не … доноси три ако се гађа изван лучне линије за три поена. Кош може да вреди и само један поен ако се постигне из слободног бацања, али о томе ћу вам причати касније. Хајдемо сад! (Из Првог уводног излагања о кошарци – Општи и конфузни део тренера Ота) 7
Лука Коњолато
На врата своје собе Мршавко је био окачио кар тон на којем је писало: НЕ ПРИЛАЗИ – ОТРОВНИ ОТПАД! Тај натпис поставио је чим се уселио у нову ку ћу и чинило му се да је то добра идеја, баш добар штос. Сад, док га је гледао опружен на кревету, учинило му се да је сувише детињаст и растужио се јер у новој кући Мршавко и није примао много гостију. У ствари, осим његове мајке, која би ула зила када би чистила кућу, у ту собу никада нико није ни крочио. – То ти је судбина у овој рупи од Порто Векја, где си нико и ништа ако не играш фудбал. Мршавко се тихо обратио великом постеру Ларија Берда.1 – Драги мој Лари, десило би се то и теби да жи виш у оваквом месту… Ни поштар не би знао за тебе! Устао је с кревета и погледао отисак свог тела на неуредном перјаном прекривачу, који је за брињавајуће личио на нешто између лисичје јазбине и некаквог гроба. Покупио је последње ствари и на брзину их побацао у ранац.
1) Larry Bird (1956), бивши кошаркаш и тренер у NBA лиги, члан америчког Тима снова, који је освојио златну медаљу на олимпијским играма 1992. у Пекингу (прим. прев.). 8
Двојица под кошем
– Тако ти је то овде. Немој да кукаш, стари мој. Таква ти је трула стварност, треба с тим да се помириш. Мршавко је жалио за својим старим градом и не би баш могло да се каже да му се допала про мена. Четири куће поред ауто-пута не могу баш да се опишу као право место за живот. Бар да су се преселили у Пезаро, Венецију, Тревизо, Сијену … било би боље на било ком другом месту где постоји нека иоле пристојна екипа за баскет, а не у Порто Векју. Као да су отерани у изгнанство. – Стефано! Глас који је допирао из ходника као да је већ помало губио стрпљење. – Ако не будеш био готов за три минута, тата ће отићи сам, а ти ћеш морати пешице у школу. Мршавко погледа напоље: киша, слаба али упорна, довољнa да будеш скроз мокар. У овом месту ни клима није ваљала. – Стижем! Зграбио је ранац и бацио још један поглед на фотографију свог старог тима пре него што је истрчао напоље. Он је био онај што чучи скроз лево, насмејаног лица. По завршетку часова киша више није падала, па је Мршавко могао да се запути пешице кући. Тек да му не би било превише досадно, променио је пут и кренуо кроз део с безличним малим 9
кућама у низу, за које је његова мајка говорила да су „боје дувана“, а његов отац да су „боје тамне повраћке“. Избегавао је да пролази туда управо због те суморне боје. Није могао да се одлучи да ли га она више подсећа на боју сушеног дувана или на резултат опијања неког џина. Док је Мршавко испитивао ђон десне патике, забринут око тога да ли је успео да стане у нешто 10
Двојица под кошем
што је раније припадало неком псу, крајичком ока запазио је неко кретање. Видео је како из једног од тих малих четвртастих дворишта полећу папирне лопте, како прелазе криву путању и нестају у близини гараже. То што се није видело ни ко их баца ни где оне завршавају навело је Мршавка да се приближи огради, не марећи више за то што му се можда на лази на ђону; готово савршена путања последњег бацања натерала га је да провири преко ограде. У углу малог дворишта препознао је дечака из другог одељења, Матију, за кога је већ чуо да га другари називају Кулером. Правио је лопте од рекламних папирића којима се затрпавају поштански сандучићи и онда их је бацао у конзерву од кафе, окачену на зид гараже. Није му било довољно само да гађа већ је ими тирао финте и изводио је серију импресивних покрета, као да га окружују сами Рапторси.2 На около се нису виделе разбацане папирне лопте, што је јасно показивало да је просек погодака мо рао да буде прилично висок. Мршавко је успео да га неко време мирно по сматра све док га бацач није приметио. Кулер се зауставио усред самог закуцавања, као да су га 2) Toronto Raptors, професионални кошаркашки тим из Торонта, једини канадски тим у NBA лиги (прим. прев.). 11
Лука Коњолато
затекли у гаћама у посластичарници. Гледали су се тако преко ограде, непомични, и ниједан није знао шта да каже. – Па – рекао је Мршавко осећајући малу нела годност – да видимо да ли можеш да убациш и одатле. На то онај други скочи као да је на федерима, окрете се у ваздуху и убаци лоптицу преко главе. – Задовољан, Штапићу? Постојао је разлог због којег су Стефана звали Мршавко, свакако не зато што је био дебео. – Зовем се Стефано, а надимак ми је Мршавко зато што сам мршав. – Пружио му је руку преко ограде. – А не Штапић. – Матија, али ме зову и Кулер. – Снажно му стегну шаку. – Можеш тако да ме зовеш, ако хоћеш. – Нећеш се увредити? – Због тог Кулер? Не. Још су се неко време гледали у тишини, један с једне стране ограде, други с друге. – Добро ти иде бацање папирних лопти, а шта знаш с правом лоптом? – Исто, Штап… Мршавко. Исто. Имам убиствен шут. – Ја сам овде нов. Где се овде игра кошарка? – Странче, само у порти постоји кош. Хоћемо ли по подне, у пола три? 12
Двојица под кошем
– Морао бих да урадим домаћи после ручка. – OK, и ја имам домаћи. Онда у двадесет до три. – Хајде нека буде у три!
13