Драган Милошевић
ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈА
Уџбеник за пети разред основне школе
5
Креативна школа Драган Милошевић
ГЕОГРАФИЈА Уџбеник за пети разред основне школе
5
САДРЖАЈ
Водич кроз уџбеник ...................................... 4
4. ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА............................37
1. ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА............................7
Геоцентрични и хелиоцентрични систем света ................................................ 38
Увод у географију.......................................... 8 Зашто се учи географија............................... 8 Назив и историјски развој географије.............. 8 Предмет проучавања.......................................... 9 Подела и значај географије............................. 10 Човекова одговорност према планети Земљи............................................. 12
2. ВАСИОНА...............................................18 Васиона, звезде, сазвежђа, галаксије, Mлечни пут................................................... 18 Звезде и сазвежђа.............................................. 19 Галаксије............................................................. 19 Сунчев систем.............................................. 20 Планете Сунчевог система............................... 20 Сателити.............................................................. 21 Месец и месечеве мене..................................... 22 Астероиди, комете, метероиди........................ 24
3. ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: ОБЛИК ЗЕМЉЕ И СТРУКТУРА ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ....29 Облик и димензије Земље, распоред копна и воде на Земљи, сила Земљине теже, глобус, полови, екватор ............................... 30 Oблик Земље...................................................... 30 Сила Земљине теже, глобус, полови, екватор............................................. 31 Димензије Земље и распоред копна и воде на Земљи............................................. 32
2
Ротација Земље............................................ 39 Последице ротације ......................................... 39 Револуција Земље........................................ 41 Последице револуције ..................................... 41 Календар ............................................................ 44
5. ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: УНУТРАШЊА ГРАЂА И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ.......................49 Постанак и унутрашња грађа Земље, литосферне плоче ....................................... 50 Постанак Земље................................................. 50 Унутрашња грађа Земље................................... 50 Литосферне плоче: кретање плоча и промена положаја континената............... 51 Вулканизам и земљотреси........................... 54 Вулкани............................................................... 54 Земљотреси........................................................ 56 Стене............................................................ 59 Обликовање рељефа дејством унутрашњих Земљиних сила........................ 61 Надморска и релативна висина, равнице и планине........................................ 62 Обликовање рељефа дејством спољашњих Земљиних сила......................... 64 Речна ерозија и акумулација........................... 65 Абразија.............................................................. 66 Еолска ерозија и акумулација......................... 67 Ледничка ерозија и акумулација..................... 68 Крашка ерозија и акумулација........................ 68
3
Човек и рељеф – позитивни и негативни утицаји..................................... 71
6. ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ – АТМОСФЕРА..........................77 Атмосфера: састав, структура и значај....... 78 Састав и значај атмосфере............................... 78 Структура атмосфере........................................ 78 Време и клима: временски елементи и појаве, прогноза времена........................ 80 Температура ваздуха......................................... 80 Инсолација......................................................... 81 Ваздушни притисак........................................... 81 Ветар................................................................... 81 Влажност ваздуха.............................................. 82 Облачност........................................................... 82 Падавине............................................................. 83 Временска прогноза.......................................... 84 Климатски чиниоци и основни типови климе.............................. 85 Удаљеност од екватора..................................... 85 Распоред копна и мора..................................... 85 Надморска висина и рељеф............................. 86 Морске струје.................................................... 86 Клима-дијаграм................................................. 86 Основни типови климе...................................... 87 Човек и клима. ............................................ 89 Човеков утицај на загађење атмосфере......... 89 Aтмосферске непогоде..................................... 91
7. ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: ВОДЕ НА ЗЕМЉИ – ХИДРОСФЕРА........................................97 Светско море и његова хоризонтална подела, својства и кретање морске воде.... 98 Својства морске воде...................................... 101 Кретање морске воде...................................... 101 Воде на копну............................................ 104 Реке................................................................... 105 Речни систем, речна мрежа, речни слив...... 106 Језера................................................................ 107 Мочваре............................................................ 108 Лед на Земљи................................................... 109 Човек и вода.............................................. 110 Загађење и заштита вода................................ 110 Поплаве и бујице............................................. 111
8. ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ НА ЗЕМЉИ – БИОСФЕРА........................................... 117 Распрострањеност биљног и животињског света на Земљи........................................... 118 Тропске (кишне) шуме.................................... 119 Саване............................................................... 119 Пустиње............................................................. 120 Суптропске (средоземне) шуме..................... 120 Шуме умереног појаса.................................... 121 Степе................................................................. 121 Тундре............................................................... 122 Поларне пустиње............................................. 122 Вертикална зоналност у распореду биљног света................................................. 123 Угроженост и заштита живог света........... 124
РЕГИСТАР ПОЈМОВА ............................. 128
ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА • Увод у географију • Човекова одговорност према планети Земљи
УВОД У ГЕОГРАФИЈУ Географија је наставни предмет с којим се срећеш у петом разреду. Сам појам географија још ти је непознат – то је само једна нова реч. Међутим, ако кажемо да ћеш из географије учити о планети Земљи, њеном рељефу, водама, клими, биљном и животињском свету, становништву, насељима, људским делатностима, државама и градовима широм света, онда ће ти бити јасно да о томе нешто већ знаш из наставних предмета Свет око нас и Природа и друштво.
Кључне речи географија географски омотач физичка географија друштвена географија регионална географија
Зашто се учи географија Учећи географију, научићеш: • да се оријентишеш у простору и времену; • да користиш географску карту када негде путујеш; • какве временске прилике можеш да очекујеш на летовању или зимовању; • које биљке и животиње можеш срести у појединим деловима света; • које су сличности и разлике међу појединим народима и културама; • од каквог је значаја сарадња између различитих народа и култура; • која су највећа природна богатства и привредне одлике држава; • какав је значај очувања природе и које су последице настале услед искоришћавања природних богатстава и мењања природе.
Ератостен – отац географије
Назив и историјски развој географије Географија је једна од најстаријих наука. Назив јој је дао грчки филозоф Ератостен у III веку пре нове ере, те се због тога он сматра оцем географије. Појам географија је грчког порекла и потиче од речи ge-, што значи Земља, и gráphein, што значи писати, описивати. Географија је дуго била наука која се бавила само описивањем Земље, односно описивањем објеката и појава у до тада познатом простору. Током времена човек је проширивао свој животни простор и стицао све већа знања о њему. Географска знања преношена су наредним поколењима, прво усменим путем, а затим и писаним. Још у праисторији људи су простор у којем су живели представљали цртежима на зидовима пећина.
8
Пећина Алтамира
9 Период у историји који је трајао између XV и XVIII века назива се периодом великих географских открића. Бројни европски истраживачи (морепловци) открили су да је свет много пространији него што се у то време мислило. Проширена су географска знања, а на нове мапе уцртани су дотад непознати делови света. Најславнији морепловци тог периода били су: Кристифор Колумбо (открио Америку 1492. године), Васко да Гама (опловио југ Африке и пронашао поморски пут за Индију 1497. године), Фернандо Магелан (први опловио свет, од 1519. до 1522. године) и многи други. У XIX веку почиње да се развија савремена географија, с прецизно дефинисаним предметом и методама проучавања. Уместо простог описивања, савремена географија се бави проучавањем разних природних и друштвених објеката, појава и процеса у географском простору, као и везама и односима између њих.
Кристифор Колумбо је 12. октобра 1492. године крочио на америчко тло. Тамо је наишао на домороце које је назвао Индијанцима. Био је сигуран да је пловећи у правцу запада дошао до источних обала Индије. Колумбо није знао да је открио нов континент, који је касније добио назив Америка по другом истраживачу – Америгу Веспучију.
ЗАНИМЉИВА
Значајан развој доживљава физичка географија, чијим се оцем сматра Александар фон Хумболт. Овај немачки научник је, поред описивања, настојао да објасни поједине појаве и међусобне везе које постоје у природи и међу живим бићима. Кристифор Колумбо (1450–1506)
Предмет проучавања Географски простор планете Земље чине четири омотача:
АТМОСФЕРА
• литосфера – стеновити омотач Земље; • хидросфера – водени омотач Земље; • атмосфера – гасовити (ваздушни) омотач Земље; • биосфера – омотач који обухвата целокупан живи свет на Земљи, то јест живи свет који настањује сва три претходна омотача. Сви ови омотачи заједно чине један јединствени омотач, а то је географски омотач. Предмет проучавања географије јесте географски омотач.
БИОСФЕРА
ХИДРОСФЕРА ЛИТОСФЕРА
Географски омотач Земље
Подела и значај географије Према предмету проучавања географија се дели на: физичку, друштвену и регионалну географију. Физичка географија проучава одлике природне средине (рељеф, климу, воде, размештај биљног и животињског света). Друштвена географија проучава становништво, насеља, људске делатности, поделу света на државе и њихов развој. Регионална географија се бави проучавањем природних и друштвених одлика мањих или већих делова Земљине површине, оних који се по неким особинама разликују од околног простора. Такве територије називају се географске регије.
ГЕОГРАФИЈА
Физичка географија проучава: • Рељеф • Климу • Воде • Размештај биљног и животињског света
Друштвена географија проучава: • Становништво • Насеља • Људске делатности • Поделу света на државе и њихов развој
Регионална географија проучава: • Географске регије
Географија чини мост између бројних природних и друштвених наука, те се ослања на знања других сродних наука, као што су астрономија, геологија, метеорологија, биологија, економија, историја итд. С друге стране, и бројне науке ослањају се на знања и достигнућа савремене географије. Значај географије као науке веома је велики. Географска знања ће нам помоћи да: • боље упознамо простор у којем живимо; • разумемо појаве и збивања у природи; • схватимо појаве и збивања у друштву; • применимо ова знања у многим областима живота (пољопривреди, шумарству, рационалном коришћењу природних ресурса, економији, туризму итд.). Географија у својим проучавањима користи достигнућа савремене технологије. Подаци добијени помоћу вештачких сателита брзо се обрађују у рачунарским центрима широм света, непрекидно се прате појаве и процеси у географском омотачу и даје се прогноза будућих збивања.
10
11 Јован Цвијић је највећи српски и балкански географ. Проучавањем Србије и Балканског полуострва крајем XIX и почетком XX века, створио је темеље модерне научне географије у Србији. Своја географска знања преносио је студентима Београдског универзитета. Јован Цвијић је 7. априла 1910. године основао Српско географско друштво, прво географско друштво на Балканском полуострву. По Цвијићу носе назив многе улице, школе и географске установе у нашој земљи.
Јован Цвијић (1865–1927)
Провери своје знање 1. Ко је географији дао назив? Шта значи та реч? 2. Зашто треба учити географију? 3. Како се географија дели према предмету проучавања? 4. Шта проучава савремена географија? 5. Какав је значај географије као науке? 6. Ко је био Јован Цвијић?
Подсети се
EРАТОСТЕН ГЕОГРАФИЈА
GE = Земља GRÁPHEIN = Писати, описивати
Описна географија
Савремена географија
Бавила се описивањем Земље
Проучава природне и друштвене објекте, појаве и процесе у географском простору, као и везе и односе између њих
Физичка географија
Друштвена географија
Спољни извори www.opsteobrazovanje.in.rs/geografija/ https://sites.google.com/site/geografijaosnovcima/5.../uvod-u-geografiju
Регионална географија
ЧОВЕКОВА ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ Планета Земља је једина нама позната планета на којој постоји живот. Први, најпримитивнији облици живота појавили су се у океанима. Тиме је започета биолошка еволуција на Земљи. Од тада живи свет постаје све распрострањенији и разноврснији, а последња карика у ланцу еволуције живих бића јесте настанак човека. Савремени човек често заборавља чињеницу да је и сам део природе, па до крајњих граница искоришћава њена богатства ради економског развоја и стварања што већег профита. Коришћењем необновљивих извора енергије (угља, нафте и природног гаса), као и других руда, човек је омогућио развој саобраћаја и привреде, а пре свега индустрије. Међутим, њихово неконтролисано коришћење проузроковало је загађење атмосфере, климатске промене, загађење вода, земљишта и хране и истребљење појединих врста живих бића. Дакле, због човекове активности загађени су ваздух, вода и земљиште, па самим тим и храна, како на локалном тако и на светском нивоу. Географија је наука о Земљи која посебну пажњу посвећује човековом односу према планети Земљи, њеном очувању и опстанку, а самим тим и опстанку свих живих бића, укључујући самог човека. Одговоран човеков однос према планети Земљи и њеним природним ресурсима најважнији је задатак савременог друштва јер од тога зависи опстанак људске врсте. Зато треба разликовати одговорно од неодговорног човековог поступања према планети и дати решења наслеђених и новонасталих проблема који се односе на загађење и заштиту природе. Да би зауставио поменуте процесе и сачувао нашу планету, човек мора да замењује необновљиве изворе енергије оним чистим, обновљивим (енергија Сунца, воде, ветра) и да рационално користи природне ресурсе.
12
Кључне речи човеков однос према планети одговоран однос неодговоран однос
Биолошка еволуција представља историјски развој живог света на Земљи, од настанка првих, најпримитивнијих облика живота до данас.
Загађење атмосфере
Енергија ветра
ЗАНИМЉИВА
13 Сечом великих шумских комплекса на Земљи обезбеђују се сировине за дрвну индустрију, индустрију папира, добија се материјал за изградњу насеља и производњу намештаја. Међутим, нерационална сеча шума и недостатак бриге за очување шумских пространстава на Земљи изазвали су нагомилавање угљен-диоксида у атмосфери, убрзали процесе ерозије земљишта и довели до промене климе. Пошумљавањем голих површина могу се спречити ерозија земљишта, бујице и поплаве и произвести нове количине кисеоника, а може се и смањити количина угљен-диоксида и других загађујућих честица у атмосфери. Пошумљавање има несагледив еколошки значај за живот на Земљи.
ЗАНИМЉИВА Амазонија је царство воде и прашума које се у Јужној Америци називају селваси (на шпанском – шуме). То је највећи комплекс тропских кишних шума на свету, с најразноврснијим биљним и животињским светом. И поред тога, Амазонија се немилосрдно крчи.
Човекова одговорност према планети Земљи изузетно је велика – од његових поступака у будућности зависе напредак и опстанак њега самог, као и других живих бића. Ми немамо резервну планету – зато је морамо чувати за будућа поколења.
Провери своје знање 1. Које су последице негативног човековог утицаја на планету Земљу? 2. Које изворе енергије називамо чистим?
Подсети се
ЧОВЕК И ПЛАНЕТА ЗЕМЉА
Неодговоран однос • Сагоревање угља, нафте и природног гаса • Рударска активност • Употреба прљавих технологија • Непланска сеча шума • Загађивање земљишта, воде и ваздуха
Одговоран однос • Коришћење чистих извора енергије (Сунца, ветра, воде) • Рационално коришћење природних ресурса • Пошумљавање • Планска сеча шума • Пречишћавање воде и ваздуха
ПРЕГЛЕД ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА
Појам географија је грчког порекла, потиче од речи ge-, што значи Земља, и gráphein, што значи писати, описивати. Савремена географија се бави проучавањем природних и друштвених објеката, појава и процеса у географском простору, као и везама и односима између њих. Предмет проучавања географије јесте географски омотач Земље кога чине: литосфера, хидросфера, атмосфера и биосфера. Према предмету проучавања географија се дели на физичку, друштвену и регионалну географију. Александар фон Хумболт се сматра оцем физичке географије; поред описивања, настојао је да објасни одређене појаве и међусобне везе које постоје у природи и међу живим бићима. Јован Цвијић је највећи српски и балкански географ. Проучавањем Србије и Балканског полуострва крајем XIX и почетком XX века, Јован Цвијић је поставио темеље модерне научне географије у Србији. Савремени човек мења природу тако што искоришћава природна богатства ради економског развоја и стварања што већег профита. Одговоран човеков однос према планети Земљи и њеним природним ресурсима најважнији је задатак савременог друштва јер од њега зависи опстанак људске врсте. Географија је наука о Земљи која посебну пажњу посвећује човековом односу према планети Земљи, њеном очувању и опстанку, а самим тим и опстанку свих живих бића, укључујући човека.
14
15
ПРОВЕРИ НАУЧЕНО ИЗ ПОГЛАВЉА
1. Која четири омотача чине географски омотач Земље?
Географски омотач
2. Заокружи слово испред тачног одговора. Литосфера је: а) ваздушни омотач Земље б) водени омотач Земље в) стеновити омотач Земље.
3. Заокружи слова испред тачних одговора. Разликујемо позитиван и негативан човеков однос према природи. Које од наведених човекових активности смањују степен загађења природе? а) Неконтролисана сеча шума. б) Пречишћавање отпадних вода из индустрије. в) Пошумљавање голих површина. г) Интензивно сагоревање угља, нафте и природног гаса.
4. Коришћењем угља, нафте и природног гаса човек је загадио природу у којој живи. Како човек може да спречи даље загађивање природе? Објасни.
5. Какав је значај пошумљавања? Објасни.
ВАСИОНА • Васиона, звезде, сазвежђа, галаксије, Млечни пут • Сунчев систем
ВАСИОНА, ЗВЕЗДЕ, САЗВЕЖЂА, ГАЛАКСИЈЕ, МЛЕЧНИ ПУТ Васиона, свемир или универзум је бесконачно пространство које нас окружује и у којем се налази мноштво васионских (небеских) тела. Стари Грци су овај бескрајни простор називали космос, што значи ред и поредак. Васионска тела су: планете, сателити, многобројне звезде, комете, астероиди, метеорoиди и друга. Наука која се бави проучавањем васионе и васионских тела назива се астрономија, а научници су астрономи. Справа коју астрономи користе за проучавање васионе и васионских тела назива се телескоп. Пре него што је направљен први телескоп, посматрање и проучавање звезда и неба вршени су голим оком. Телескоп је уређај који омогућава посматрање удаљених објеката у васиони.
Кључне речи васиона звезде сазвежђа галаксије Млечни пут
Растојања међу васионским ЗАНИМЉИВА телима су огромна, па се за те велике удаљености користи посебна мерна јединица – светлосна година. Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе за једну годину крећући се брзином од 300.000 km у секунди.
Звезде и сазвежђа Звезде су васионска тела лоптастог облика. Изграђене су од врелих гасова и зраче сопствену светлост и топлоту. Виде се само током ноћи. Њихове димензије су изузетно велике, али их посматрач због великог растојања од Земље уочава као сићушне светле тачке на небу. Сунце је нама најближа и најбоље проучена звезда и за нас је најважније небеско тело. Извор је светлости и топлоте који су неопходни за настанак и одржање живота на Земљи. Приближна удаљеност Сунца од Земље износи око сто педесет милиона километара, пречник му је 109 пута већи од пречника наше планете, а температура на његовој површини износи око 6000˚C. У античко доба људи су најсјајније звезде на небу сврстали у сазвежђа, којима су дали називе по људима, животињама и разним појавама. Захваљујући сазвежђима, могли су ноћу лакше да се оријентишу у
18
Сазвежђa Мали медвед и Велики медвед
19 простору. Савремени астрономи небо деле на 88 сазвежђа, али се с једне тачке на Земљи сва она не могу видети. Звезда Северњача се налази у сазвежђу Мали медвед или Мала кола. Нa основу њеног положаја одређујемо правац севера, па се тако можемо оријентисати у простору током ведрих ноћи.
Галаксије Галаксије су велики звездани скупови (звездана јата). Чине их милијарде звезда које круже око средишта галаксије. Галаксије могу бити различитих величина и облика (спиралне, лоптасте, елиптичне), а између њих се простиру огромна поља празног простора. Могу се видети само помоћу моћних телескопа. Када је ноћ ведра, на небу се може видети светао магличасти појас беле боје, који се простире преко целог неба – то је наша галаксија Млечни пут или Кумова слама. Белу боју јој дају милијарде звезда од којих се састоји. Пречник наше галаксије износи 100.000 светлосних година, а чини је преко 200 милијарди звезда. То је спирална галаксија у облику диска.
Сунце
Галаксија Млечни пут
Када бисмо могли да изађемо из наше галаксије, видели бисмо какав је свемир: огромно црно пространство с галаксијама расутим као острва светлости у мору мрака. Наша галаксија Млечни пут само је једна од око сто милијарди галаксија у васиони.
Провери своје знање 1. Шта је васиона, свемир или космос? 2. Шта су звезде? Објасни. Која је нама најближа звезда? 3. Како се оријентишемо у простору помоћу звезде Северњаче? Објасни. 4. Како се назива наука која се бави проучавањем васионе и васионских тела? 5. Шта су то галаксије?
ЗАНИМЉИВА
СУНЧЕВ СИСТЕМ Сунчев систем сачињавају Сунце и сва небеска тела која су под утицајем његове привлачне силе. То су планете са својим природним сателитима, астероиди и комете. Наша Земља је само једна од осам планета Сунчевог система, које се међу собом разликују по величини и удаљености од Сунца. Сунце је највеће и најсјајније васионско тело у Сунчевом систему и налази се у његовом средишту. Оно спада у групу звезда средње величине и старости. Све до XVI века мислило се да је Земља непокретна и да се налази у средишту васионе, а да сва васионска тела круже око Земље.
Кључне речи Сунчев систем Сунце планете сателити Месец месечеве мене астероиди комете метеороиди
Данас поуздано знамо да то није тако, постоје бројни докази који ово веровање оповргавају.
Планете Сунчевог система Планете су хладна и тамна васионска тела која немају сопствену светлост и топлоту, већ је добијају од Сунца. Око Сунца кружи осам планета, а то су Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Планете Сунчевог система могу се према својим одликама поделити у две групе: унутрашње планете (ближе Сунцу) и спољашње планете (даље од Сунца).
ЗАНИМЉИВА
Плутон је сматран деветом планетом у Сунчевом систему све до 24. августа 2006. године, када му је статус промењен, и од тада припада новој класи објеката – патуљастим планетама. Поред Плутона, у патуљасте планете се сврставају још и Церес, Хаумеа, Макемаке и Ерис.
Унутрашње планете (Меркур, Венера, Земља и Марс) мале су и са чврстом (стеновитом) површином, а по грађи и густини међусобно су доста сличне. Меркур и Венера немају сателите, Земља има један сателит, а Марс два природна сателита. Спољашње планете (Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун) велике су и гасовите (језгро им је тврдо и обавијено гасовима), имају прстенове и много сателита. Земља је према удаљености од Сунца трећа планета у низу. Једина је позната планета на којој има живота и
20
Плутон
21 на којој се вода појављује у сва три агрегатна стања (течном, гасовитом и чврстом). Само она има сопствени ваздушни омотач који је штити од различитих негативних утицаја из свемира.
Меркур
Венера
Земља
Марс
Јупитер
Сатурн
Уран
Нептун
Планете Сунчевог система
Сателити Природни сателити су тамна и хладна васионска тела која круже око своје осе, око планета и, с њима, око Сунца. Од осам планета Сунчевог система само Меркур и Венера немају природне пратиоце – сателите – а око осталих планета круже укупно 164 сателита.
Ио
Европа
Ганимед
Калисто
Четири Јупитерова сателита
Месец је Земљин природни сателит и Земљи најближе васионско тело – од Земље је удаљен 384.400 km. Око Земље кружи велики број вештачких сателита. Они су човеково дело и служе за разна мерења и фотографисања Земље и свемира, за успостављање телекомуникационих веза, за војне потребе итд.
ЗАНИМЉИВА
Аполо 11 је био прва мисија која је подразумевала спуштање људи на Месечеву површину. Трочлану посаду су чинили Нил Армстронг, Едвин (Баз) Олдрин и Мајкл Колинс. Дана 21. јула 1969. године Нил Армстронг је постао први човек који је ступио на Месец и том приликом изговорио је чувену реченицу: „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство“. Нил Армстронг, први човек на Месецу
Месец и месечеве мене Месец је тамно и хладно лоптасто васионско тело. За разлику од Земље, на Месецу нема ни воде ни ваздуха, па самим тим ни живота. Иако је најсјајније небеско тело после Сунца, он не светли сопственом светлошћу, већ одбија сунчеву светлост. На свом путу око Земље Месец се окреће и око своје осе, али тако да је према Земљи увек окренут истом страном (Месец направи пун круг око Земље и око своје осе за 27,3 дана). Друга половина Месеца је за посматрача са Земље невидљива.
Амблем мисије Аполо 11
ЗАНИМЉИВА Највећи природни сателити у Сунчевом систему (с пречником преко 3000 km) јесу Земљин Месец, Јупитерови сателити (Ио, Европа, Ганимед и Калисто), Сатурнов Титан и Нептунов Тритон. Они носе митолошка имена (најчешће грчка), осим Уранових сателита, који су названи по ликовима из Шекспирових дела.
Земља, Месец и Сунце непрестано се крећу и заузимају различите међусобне положаје, па се због тога периодично мења величина осветљене површине Mесеца коју видимо са Земље. То су месечеве мене или фазе. Четири основне месечеве мене јесу млад месец, прва четврт, пун месец и последња четврт. Када Месец заузме положај између Земље и Сунца, он се са Земље не може видети. Осветљена страна Месеца тада је окренута ка Сунцу. Следеће вечери по заласку Сунца појављује се узак светао срп са испупчењем надесно. То је фаза младог месеца. (бр. 1 и бр. 2 на илустрацији Месечеве мене).
22
Млад месец
23 Седам дана касније Месец, Земља и Сунце стоје под правим углом и тада је само десна половина Месеца осветљена. То је прва четврт (бр. 3 на илустрацији).
1
2
3
4
5
6
7
8
Између 14. и 15. дана од младог месеца настаје пун месец или уштап (бр. 5 на илустрацији) и тада је читав Месечев диск осветљен. После фазе пуног месеца осветљена полулопта с десне стране почиње да се смањује. Када је осветљена само лева половина Месечевог диска, настаје фаза последње четврти (бр. 6 и бр. 7 на илустрацији). Након фазе последње четврти осветљени део Месеца се смањује (бр. 8 на илустрацији), те се након 29,5 дана враћа у положај из којег започиње нов циклус фазом младог месеца.
Месечеве мене ЗАНИМЉИВА
Сунце
Земља
Месец
Помрачење Месеца
Сунце
Месец Помрачење Сунца
Земља
Током кретања у простору положаји Сунца, Месеца и Земље се мењају и то доводи до њиховог међусобног заклањања, односно до помрачења Сунца и Месеца.
Астероиди, комете, метероиди Сунчев систем, поред планета и сателита, обухвата и друга васионска тела која круже око Сунца, а то су астероиди, комете и метеороиди. Астероиди или планетоиди су мала чврста васионска тела неправилног облика која круже око Сунца. Различитих су величина, од педесет метара до више стотина километара у пречнику. Већина астероида у Сунчевом систему налази се у астероидном појасу између Марса и Јупитера. Комете су васионска тела која се састоје од космичке прашине, комада стена и залеђених гасова. Комете имају лоптасту главу и издужен светао реп, због чега се називају звездама репатицама. Издужен светао реп настаје када се комета приближи Сунцу и када се гасови запале; реп је увек окренут супротно од Сунца.
Астероиди
Метеороиди су мала васионска тела различитих димензија – од камичака до већих комада стена. Они су делови распаднутих комета и астероида. Ако такво тело улети великом брзином у Земљину атмосферу, оно почиње да се загрева, да гори и испарава због великог трења и тада оставља светао траг за собом. Овакве светлосне појаве називају се метеори, а народ их зове звездама падалицама. Метеороиди великих димензија који не сагоре у потпуности у атмосфери, већ падну на Земљину површину, називају се метеоритима. На месту удара великих метеорита образују се метеоритски кратери. Током пута ЗАНИМЉИВА од 76 година Халејева комета стиже до периферије Сунчевог система, да би се потом вратила све до Земљиног комшилука. Последњи пут Халејева комета је прошла поред Земље 1986. године.
Комета
24
25
Метеор
Метеоритски кратер
Провери своје знање 1. Шта чини Сунчев систем? 2. Шта би се догодило када би сунчеви зраци престали да допиру до Земље? 3. Поређај планете Сунчевог система од најближе Сунцу до најудаљеније. 4. Шта су сателити? Како се назива Земљин природни сателит? 5. Које су четири основне месечеве мене? 6. Од чега су изграђене комете? Зашто се комете називају и звезде репатице? Објасни.
Подсети се ВАСИОНА, СВЕМИР ИЛИ УНИВЕРЗУМ ВАСИОНСКА ТЕЛА
Планете
Сателити
Звезде
Комете
Астероиди
Галаксије (звездани скупови)
Спољни извори https://www.slideshare.net/djanelej/vasiona http://www.opsteobrazovanje.in.rs/astronomija/meseceve-mene/
Метеороиди
ПРЕГЛЕД ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА
Васиона, свемир или универзум је бесконачно пространство које нас окружује и у којем се налази мноштво васионских (небеских) тела. Наука која се бави проучавањем васионе и васионских тела назива се астрономија. Телескоп је уређај који омогућава посматрање удаљених објеката у васиони. Звезде су васионска тела лоптастог облика, изграђена од врелих гасова, која одају светлост и топлоту. Галаксије су велики звездани скупови, сачињени од милијарди звезда. Млечни пут или Кумова слама је назив наше галаксије. Сунчев систем сачињавају Сунце и сва небеска тела која су под утицајем његове привлачне силе. Сунце је највеће и најсјајније тело у Сунчевом систему; оно је звезда средње величине и старости. Планете су хладна и тамна васионска тела која немају сопствену светлост и топлоту, већ је добијају од Сунца. Земља је једина позната планета на којој има живота и на којој се вода јавља у сва три агрегатна стања; она има сопствени ваздушни омотач и он је штити од негативних утицаја из свемира. Природни сателити су тамна и хладна васионска тела која круже око своје осе, око планета и, с њима, око Сунца. Месец је Земљин природни сателит и Земљи најближе васионско тело. Астероиди су мала чврста васионска тела неправилног облика која круже око Сунца. Комете су васионска тела која се састоје од космичке прашине, комада стена и залеђених гасова; имају лоптасту главу и издужен светао реп, због чега се називају звезде репатице. Метеороиди великих димензија који не сагоре у потпуности у атмосфери, већ падну на Земљину површину, називају се метеорити.
26
27
ПРОВЕРИ НАУЧЕНО ИЗ ПОГЛАВЉА
1. Напиши одговор на линији. Које је највеће васионско тело у Сунчевом систему?
2. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н. а) Звезде немају сопствену светлост и топлоту. б) Сунце је највећа звезда у васиони. в) Јупитер је највећа планета у Сунчевом систему. г) Месец је Земљи најближе васионско тело.
Т Н Т Н Т Н Т Н
3. Заокружи слово испред тачног одговора. Назив наше галаксије је: а) пут светлости б) Млечни пут в) галаксија Андромеда.
4. Допуни реченицу уписујући одговоре на дате линије. ,
Када се Месец нађе између Сунца и Земље, настаје појава која се може догодити само у фази
месеца.
5. Напиши одговор на датим линијама. Месец је Земљин природни сателит. Опиши његово кретање.
6. Напиши одговор на датим линијама. Објасни разлику између метеора и метеорита.
7. Напиши одговор на датим линијама. По чему се унутрашње планете разликују од спољашњих планета Сунчевог система? Објасни.
ГЕОГРАФИЈА за пети разред основне школе прво издање Аутор Драган Милошевић Рецензенти Уредник Наталија Панић Лектор Ивана Игњатовић Ликовни уредник Душан Павлић Технички уредник Марко Хубер Фотографије Shutterstock, Pixabay Издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 За издавача мр Љиљана Маринковић Штампа Година штампе 2018 Тираж Copyright © Креативни центар 2018
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд