Илустроване приче о ЗМАЈЕВИМА
приче о ЗМАЈЕВИМА Илустровала: Коа Ле Приредили: Енди Прентис, Роб Лојд Џонс, Лара Брајан и Том Мамбреј Сa енглеског превела Татјана Милосављевић
Илустроване
Садржај Четири змаја Стана Болован Јормунганд Доброћудни змај 07 23 47 61
Змај који плеше Ала из Спиндлстонског дола Плачљиви змај 85 103 123
У древној Кини, из које потиче ова прича, змајеви су често сматрани добрим, чаробним бићима која доносе срећу.
7 Некада давно Кина је изгледала сасвим другачије. Није било река ни језера, а киша годинама није падала. Земља је била спечена и испуцала. Дрвеће се сушило и умирало. Кржљава стабла су попут скелета стајала свуда унаоколо, као тужан подсетник на срећнија, кишовитија времена. Четири змаја
Четири змаја Пошто више није било биљака, угинуле су и животиње које су се њима храниле. Сељаци нису могли да гаје усеве на сувој земљи, па је народ патио. Неверица је прешла у очајање, глад у скапавање, нада у безнађе. Људи су молили Цара од Жада, заштитника неба и земље, да им помогне – али
помоћ није долазила. У то доба на Источном мору живела су четири змаја: Жути Змај, Црни Змај, Бисерни Змај и Дугачки Змај. Проводили су дане спуштајући се с небеских висина у морске дубине и пливајући кроз пенушаве таласе. Једног дана су допливали близу обале и зачули болне вапаје људи који су живели на копну. Јауци су змајевима запарали уши и дирнули их право у срце. Ужаснуло их је када су видели колико су ти људи очајни. „Сав овај народ ће ускоро помрети“, схватио је Жути Змај. „Морамо им помоћи“, рекао је Црни Змај.
Четири змаја „Али како?“, упитао је Бисерни. „Имам идеју“, јавио се Дугачки. Остали змајеви долетеше ближе њему, нестрпљиви да га чују. „Морамо дојавити Цару од Жада да његов народ пати“, објасни Дугачки Змај. „Он то вероватно не зна. Чим буде сазнао, сигурно ће помоћи овим људима.“
Крљушти змајева су блистале док су летели ка месту где је залазеће сунце просипало злато по копну, небу и води. Тамо је,
Небеској палати, живео Цар
Змајеви га затекоше како чита хрпу свитака. „Шта ћете овде?!“, он ће љутито. „Нисам послао по вас. Одлазите! Превише сам заузет!“
у својој
од Жада.
Четири змаја „О моћни царе“, обратише му се змајеви, „молимо те да нам опростиш што те узнемиравамо, али твом народу је потребна помоћ. Кише одавно нема, па усеви не расту. Ускоро ће сви људи помрети. Ваљда им после толико година можеш послати мало кише?“ На те речи цар само цокну језиком и махну руком као да хоће да отера муву. Није имао времена за тако безначајне ствари. „Добро, де“, промрсио је напослетку,
10
им мало кише. Можете ли сада да идете? Стварно имам превише посла.“ Змајеви су напустили Небеску палату пресрећни што ће народу Кине ускоро стићи спасење. Док су летели натраг ка обали, нестрпљиво су гледали у небо тражећи било какву назнаку кише … али није било ни облачка. Небо је било чисто и ведро. „Није ваљда Цар од Жада већ заборавио на своје обећање?“, упитао је Дугачки Змај.
„послаћу
Четири змаја „Можда треба још мало да сачекамо“, одвратио је Црни. Змајеви су недељама чекали, али није пала ниједна кап кише. Са сваким новим сушним даном народ Кине био је све очајнији. Читавом земљом одјекивали су жалосни јауци. „Цар је заборавио на своје обећање“, с тугом је приметио
11
Бисерни
„Превише је заузет да
старао
народу“,
„Кад бисмо ми могли некако да им помогнемо…“, с надом је рекао Жути. Дугачки се дубоко замислио увијајући свој крљуштасти реп. „Имам идеју“, рекао је напослетку, „али могла би да разгневи цара. А и довели бисмо себе у велику опасност.“ „Нека, ја сам спреман на све!“, одвратио је Бисерни, а остали су се сложили с њим. Ниједан од њих није марио за опасност, желели су само да спасу кинески народ.
Змај.
би се
о свом
сложио се Црни дубоко уздахнувши.
12
воде. Потом су се обрнули, замахнули крилима и винули увис … високо, високо … прскајући небо водом. Затим су опет заронили у море, напунили уста па узлетели до великих висина, одакле су распршивали воду. Сатима су тако летели између мора и неба, све док се коначно нису накупили облаци и вода почела да пада као киша, натапајући земљу. Сељани су посрћући излазили из кућа и радосно клицали. Једни су се ухватили за руке и заиграли, други ронили сузе олакшања. Остали су ћутали и уживали у томе што осећају воду на својој сувој кожи.
Четири змаја Док је Дугачки Змај износио своју идеју, остали су громогласно одобравали. Били су уверени да ће им план успети. „Немамо времена за губљење!“, узвикнуо је Црни. „Идемо!“ Змајеви су приљубили своја крила уз тело и заронили у море. Широм су отворили уста како би захватили што више
Четири змаја Далеко на пучини Источног кинеског мора бог свих мора је то гневно посматрао. Змајеви су узели воду без питања! Море је кључало, а таласи су ударали о обалу. „Цар од Жада хитно мора сазнати за ово!“, зарежао је. Бог мора је пливао брже од ајкуле и тако за трен ока стигао до Небеске палате. Стуштио се до престоне дворане остављајући за собом траг од морске траве и слане воде. Цар од Жада подигао је
14
поглед с гомиле свитака. „Шта хоћеш?!“, упитао је набусито. Бог мора сав узрујан поче да прича шта су змајеви урадили. Кад је завршио с причом, царево лице било је љубичастоплаво попут његове царске одежде. Змајеви су, истина, направили кишу не упитавши га за допуштење, али било га је срамота и због заборављеног обећања, што га је само још више разгневило. „Стража!“, дрекнуо је.
Четири змаја У ходнику је загрмео топот тешких корака и у престону дворану утрча неколико стражара. „Ухапсите четири змаја“, наредио је цар. Стражари су се збуњено згледали међу собом. Беху чули за доброту змајева према људима, али нису смели да се успротиве царевим заповестима. „Сместа!“,
15
Из Небеске
кренула
војска марширајући
Сељани најпре помислише да је земљотрес, а онда су угледали војнике. Између војника су била и запрежна кола натоварена џиновским дрвеним самострелима с огромним мрежама. „Наумили су да ухвате змајеве“, пренеражено промрмља један сељанин. Сељани су довикивали војницима да оставе змајеве на миру, али топот војничких чизама надјачавао је њихове гласове.
загрмео је цар.
палате
је силна
тако да се земља тресла.
Четири змаја За то време су четири змаја на сав глас клицала од радости веселећи се киши. Жути је узлетео толико високо да је крилима додиривао облаке. А онда их је угледао… Војска је на морској обали постављала огромне самостреле. Дрво је шкрипало а ужад цвилела док су војници припремали оружје за паљбу. Кад је први самострел испалио стрелу, Жути се, уплашен, нагло окренуо око себе. Стрела је вукла за собом огромну мрежу која се запетљала око змајевих крила и спутала их. Жути се са жалостивим криком суновратио с неба и уз туп ударац пао на обалу.
Четири змаја Остали змајеви су такође били нападнути. Уплашено су се ковитлали у висини. Само што би избегли једну мрежу, из другог правца долетела би следећа. Тако је ухваћен Црни, одмах за њим Бисерни, а напослетку и Дугачки. Њихови болни, очајнички крици проламали су се целом земљом
17
оборе
На
Седео
носиле на раменима. Исцерио се угледавши ухваћене змајеве, али осмех му ишчезну чим је приметио да у њега гледа мноштво људи. Сви су знали да су змајеви били ти који су направили кишу и спасли их, док их је цар изневерио и заборавио. Био је слаб, а змајеви су били јаки… Змајеви представљају претњу мојој моћи, помисли он. Морају бити кажњени! „Боже планина!“, узвикну Цар од Жада.
терајући војнике да постиђено
главе.
обали се појавио и Цар од Жада.
је на престолу који су његове слуге
18
планина“, нареди цар. На ову страшну заповест дубоки јецај разлегао се земљом. Далеко на пучини богу мора се од ужаса заледила крв у жилама, па се вода око њега претворила у лед. Није очекивао да ће казна бити толико окрутна. Тешка срца, бог планина је високо подигао руке. Цар се обема рукама придржао за свој престо кад је тло почело да се помера, а дрвеће да се повија као на урагану. И четири
Четири змаја Мало даље низ обалу, бог планина све је посматрао с једног стеновитог планинског врха. Премда је и сâм био захвалан змајевима за кишу, морао се повиновати царевим заповестима. Са уздахом тако тешким да је изазвао снажан налет ветра с планине, створио се пред царем за тили час. „Наређуј, господару!“, рекао је. Цар је притегао огртач како би се заштитио од хладног ветра. „Баци ове змајеве у утробу
Четири змаја планине што су се протезале дуж обале почеше да подрхтавају. Стене су се сурвавале низ литице, а птице излетале из гнезда преплашено крештећи кад су планине почеле да се подижу увис… „Царе“, преклињао је бог планина, „смилуј им се.“ Лице Цара од Жада се натуштило. Сенке четири планине пружиле су се по земљи. „Уради како сам ти наредио!“, зарежа он. Бог планина је замахнуо рукама, на шта планине
19
над сваким змајем
су запрепашћено стајали
ужаснути призором. Под сенкама планина, змајеви су гледали једни друге и осмехивали се. Упркос казни и даље су били срећни, јер су спасли народ. Притом, имали су на уму још један план… Планине су се спуштале према змајевима. А онда, тик пре но што ће их прогутати, из
почеше да се померају све док се
није нашла по једна. Сви
и ћутали,
Верујете ли да су некада давно змајеви кружили небом и вребали из океана? Из различитих земаља и култура стиже нам седам узбудљивих прича о тим чудесним створењима, сабраних у овој књизи. 9 788652 911110
