Ježićeva školica

та све Сазнајте шше дете, може ваите учење подстичтивност, и креа те свет, откривај те се! дружи

ЗА П ТТИИ С С О О Н ОДСТ ИИВВН Т Т А Е А ИЦАНЬЕ Д Р Е к ЕЧjeГ РАЗВОjА и КР

Ова серија децу у узрсликовница за до шесте г асту од прве помоћи р одине може најранијиходитељима да од малишана дана код својих према књи развијају љубав њихово зазпи – да подстичу аж ње, ма шту и радознаал ост.

е књига њ а т и ч о к ч Заједни ње уз њих нешто и дружепше што можете те je најле детету. Тако ће поклониртаибрити да постанеа, га ох а особ о н ћ е р с и а сигурн оно што је важн је јер се свдеетињству – касни догађа у само понавља. се

За подстицање дечјег развоја и креативности Зекина школица

Јежићева школица

1. година

Куцина школица

3-4 годинe

Медина школица

1-2 годинe

Мацина школица

4-5 година

Совина школица

2-3 годинe ЈЕЖИЋЕВА ШКОЛИЦА • прво издање • аутори Симеон Маринковић и Славица Марковић • илустратор Евелина Данева Рајнингер • графички дизајн Душан Павлић • уредник Славица Марковић • лектор Виолета Бабић • припрема за штампу Небојша Митић • издаје Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 • тел./факс: 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs • штампа Графостил • тираж 3000 • година штампе 2017 • copyright©Креативни центар 2017

5-6 година

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0372-6 COBISS.SR-ID 227853068

+НА6Л5ЕПНИЦА +

КАРТОНСКЕ СЛАГАЛИЦЕ С БРОЈЕВИМА

3Го-ди4нe

3Го‑ди4нe ЗА СТИ ПОДС О Н В ТИЦАНЬ ТИ Е ДЕЧjeГ РАЗВОjА И КРЕА

СИМЕОН МАРИНКОВИЋ СЛАВИЦА МАРКОВИЋ Илустрације Евелина Данева Рајнингер

Развој детета од треће до четврте године НЕКЕ ОДЛИКЕ РАЗВОЈА

АКТИВНОСТИ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ

Развој говора

У периоду од треће до четврте године дете воли да препричава радње познатих прича. Ако га то плаши или ако му се радња приче не допада, обично одсту‑ па од стварног тока и казује причу по својој зами‑ сли и жељи.

Подстицати дете да препричава познате приче (Шта је после било?). Причати детету о догађајима из породичног живота. Одговарати на многобројна питања детета. Причати о доживљајима и догађајима који дете ин‑ тересују. Водити с дететом разговоре приликом шетњи, изле‑ та, посета и постављати му питања: Шта се то види?, Шта се то чује? и др. Договарати се с дететом о правилима заједничког живљења. Причати детету бајке, брзалице, басне, разбрајали‑ це, загонетке и др. Подстицати дете да учи да рецитује краће песмице. Неговати код детета способност да слуша саговор‑ ника.

Дете описује радњу са задате слике и том приликом обично говори о игровним и измишљеним ситуаци‑ јама. Чести су дуги монолози у којима дете описује жељене, измишљене догађаје или догађаје који су га узбудили. Реченица у овом периоду развоја је потпуна, а го‑ вор је разумљив. Дете често поставља питања: Шта је ово? Зашто? Разуме значење предлога: у, на, по‑ ред, иза, испред. Броји до пет механички. Дете користи и до 1500 речи, мада код деце постоје велике индивидуалне разлике.

Интелектуални развој

У овом периоду развоја дете уме да разврстава пре‑ ма две особине, разликује и разврстава велико и ма‑ ло, групише идентичне облике и боје у одговарајући скуп (три облика или боје) и уочава односе количи‑ на: мало‑много, много‑један, много‑ниједан. У овом периоду долази и до почетног груписања предмета према функцији и до повезивања супротности.

Подстицати дете да:

Дете пребројава четири од пет предмета у низу, по‑ навља четири броја или реченицу од шест речи. Решава једноставне проблемске ситуације (Шта радиш кад си гладан? Шта радиш када ти је хладно?). Наставља започети низ од два облика, две бо‑ је или две величине. Саставља слику од два дела (проналази другу поло‑ вину слике предмета). Проналази парове (крава–те‑ ле, кока–пиле). Проналази оно што је на слици „по‑ грешно“. Показује предмете различитих облика: у облику круга, квадрата и троугла. Разликује и коректно спарује четири облика: круг, квадрат, троугао и правоугаоник.

-- изброји од 3 до 5 објеката; -- нацрта онолико кружића колико има објеката (до 3); -- дели на две до три групе по два објекта; -- уочава објекат који недостаје; -- уочава групу с више или с мање објеката или групу истих објеката; -- запажа односе (у, иза, на, испред, поред, лево, десно); -- препознаје и придружује (где шта припада); -- кроз игру опажа и упоређује величину, тежину, боју, облик (2‑3 облика); -- посматрањем предмета издвоји неке по њиховим на‑ глашеним особинама (све црвене, троугласте или сл.).

Графомоторика

У овом периоду развоја дете доцртава по обрисима, следи нацртан пут у лавиринту и покушава цртање правих и кривих путања. Осим тога, црта (човека) на основу унапред постављеног циља, копира дијаго‑ налну линију, прецртава квадрат и копира неколико штампаних слова.

Подстицати дете да:

Овај период одликује и почетак коришћења налеп‑ ница.

--запажа богатство боја, облика и линија; --испробава различите материјале и технике цртања и бојења; --прича о ономе што је нацртало и што ће нацртати; --учествује у различитим играма визуелног опажања, визуелног памћења и визуелног мишљења.

Упознавање околине

У току овог развојног периода дете разуме просторне односе: у, на, испод, изнад, затим напредује у ори‑ јентацији у времену према свакодневним активно‑ стима (дан‑ноћ, јутро‑подне‑вече).

Подстицати дете да сазнаје и открива:

Дете именује различите делове свога тела. Запажа изглед и особине неких животиња и биљака и уоча‑ ва промене времена током годишњих доба. Именује, описује и групише саобраћајна средства из свакодневног живота и запажа њихове одлике. Овај период развоја одликују појаве првог заљубљи‑ вања, сарадничка игра с вршњацима и почетак при‑ хватања једноставних правила игре. Дете почиње на своју иницијативу да се поздравља са одраслима, почиње да се емоционално везује, а јављају се емоције стида, зависти, наде, поноса, као и прва естетска осећања.

Чулна осетљивост и опажање

-- сопствено тело (делове и функције); -- именује и групише животиње и препознаје њихове осо‑ бине; -- именује и препознаје особине биљака и групише их на основу заједничких особина; -- воће, поврће и другу храну коју једе; -- природне појаве – запажа њихове одлике (киша, снег, ветар) и одлике годишњих доба; -- функције предмета за свакодневну употребу; -- саобраћајна средства из свакодневног живота.

Чулна осетљивост и опажање Кроз игру тражити од деце да покажу како се понаша‑ ју кад су весела, тужна, љута, уплашена, збуњена и сл. Онда да то упоређују с понашањима других. Неговати истраживачке игре у којима се упознају и ме‑ њају својства неких предмета, појава и процеса.

Овај период одликују снажне емоције детета, које че‑ сто изненађују својом јачином (дете вришти од стра‑ ха или цичи од среће без обзира на то да ли је у ку‑ ћи или у аутобусу). Емоције су краткотрајне, јаке али пролазне.

Омогућити детету да учествује у неким активностима које изводе одрасли.

Дете у овом добу препознаје фине детаље на сли‑ ци, разликује и препознаје звуке и гласове, примећу‑ је недостатке на цртежу.

Помоћи детету да опажа на основу искуства, да гледа и види, слуша и чује, да додирује, открива и сазнаје.

Дете може да препозна ствари опипавањем без виђе‑ ња (предмети у торби), схвата однос дела и целине, те може да реши слагалицу и од дванаест делова.

Дати прилику детету да рукује неким кућним апара‑ тима.

Подстицати дете да посматра и уочава изглед и особи‑ не биљака и учествује у њиховом неговању. Омогућити му да истражује својства материје чулима: гледањем, додиром, мирисима, слушањем.

О овим темама можете сазнати нешто више из следећих наших издања: Арлин Ајзенберг, Хајди Муркоф, Сенди Хетавеј: Шта да очекујете у другој и трећој години, 2004 Иван Ивић, Јадранка Новак, Никола Атанацковић, Мирјана Ашковић: Развојна мапа, 2007 Мирјана Марковић, Мара Шаин, Илеана Ковачевић, Драгана Коруга, Рада Ивановић, Љубица Бељански‑Ристић, Милена Крсмановић, Златко Гајић, Добринка Пековић: Корак по корак 2, 2006 Мара Шаин, Славица Чарапић: Корак по корак 3, 2012 Мара Шаин, Славица Чарапић: Корак по корак 5, 2016 Чип Вуд: У корак с развојем, 2008

Шта је пробудило јежића?

Паде чаша са столице: БУМ! ТРАС! Скочи паче у барицу: ПЉУС! ПЉАС! Кљуца детлић по дрвету: ТУП! ТУП! Скаче куца на бурету: ТРУПА ТРУП! Jeжић спава. Сад се буди: – Ова бука мене чуди!

ЈАО! ЈАО! Ко ме буди?

4

Како се чује кад чаша падне на под? Како се чује кад паче скочи у барицу? Ко је још пробудио јежића? Како се чује кад ауто труби? Да ли је дан или ноћ кад се јежић буди? Једна бубамара ушла је у јежићеву собу. Пронађи је и покажи.

Како се играју јежић и веверица? Веверица је јежићева добра другарица. Јежић и веверица имају различите балоне.

Балони нису украшени до краја. Заврши започете шаре на балонима. Заврши започете шаре на јежићевој и веверичиној одећи. Пронађи бубамару.

5

Јежић се игра лоптом

ФИЈУУУУУ! Лопта се откотрљала испод столице. Јежић је застао. На столици спава маца. Јежић не жели да пробуди мацу. – Како да дохватим лопту? – пита се јежић.

ЗЗЗЗЗЗЗЗ!

Ко спава на столици? Шта је испод столице? Помози јежићу да дохвати лопту. Реци му како да то уради. А где је бубамара?

6

Како јежић учи да броји? Јежић седи на клупи у парку. На клупу је долетела птица. – Ја имам један нос, а ти имаш један кљун! – рекао је јежић.

Један нос насред лица, један кљун има птица. ЋИЈУ–ЋИ!

Колико носева има јежић? А птица кљунова? Наведи шта је на твом телу једно (један нос, једна уста…). Обој број 1 као што је започето. Поред броја 1 налази се празна посуда за слаткише. Залепи једну бомбону за јежића на посуду за слаткише. Пронађи бубамару.

7