JEZI^KE [KOLICE 4 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE drugo izdawe
autori
Spomenka Marković Slobodanka Živković Jelisaveta Delić mr Aleksandra Stanić
ilustrovao
Aleksandar Stoj{i}
recenzenti
dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu doc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd Jovan Mici}, profesor razredne nastave, O[ Josif Pan~i}, Beograd Mirjana Sloboda, profesor razredne nastave, O[ Skadarlija, Beograd
urednik
mr Aleksandra Stani}
lektor
mr Aleksandra Markovi}
likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~
za izdava~a {tampa tira` copyright
Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs mr Qiqana Marinkovi} Grafiprof, Beograd 3.000 © Kreativni centar 2008 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:811.163.41(075.2)(076) JEZI^KE {kolice 4 : radni listovi za srpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoa te`ine / [autori Spomenka Markovi} … [i dr.] ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Grafiprof). - 132. str. : ilustr. ; 30 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira` 3.000. ISBN 978-86-7781-623-0 1. Markovi}, Spomenka [autor] COBISS.SR-ID 167855372
JEZI^KE [KOLICE 4 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE
JEZI^KE [KOLICE
SADR@AJ UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6 RADNI LISTOVI 1. U poznatom i nepoznatom svetu .................................................................................. 7–22 2. U svetu `ivotiwa .............................................................................................................. 23–32 3. U dru{tvu dece i odraslih ........................................................................................ 33–50 4. U slobodno vreme .............................................................................................................. 51–64 5. U {koli ..................................................................................................................................... 64–83 O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 85 REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV) 1. U poznatom i nepoznatom svetu ............................................................................... 86–93 2. U svetu `ivotiwa .............................................................................................................. 93–97 3. U dru{tvu dece i odraslih .................................................................................... 98–106 4. U slobodno vreme .........................................................................................................106–113 5. U {koli ............................................................................................................................... 114–121 TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU 1. U poznatom i nepoznatom svetu ..................................................................................... 123 2. U svetu `ivotiwa ......................................................................................................... 124–125 3. U dru{tvu dece i odraslih ................................................................................... 126–127 4. U slobodno vreme .........................................................................................................128–129 5. U {koli .......................................................................................................................................... 130 KORI[]ENI TEKSTOVI .....................................................................................................131–132
2
UVOD
* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.rs.
3
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To je jedna od najslo`enijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwi`evnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd. Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu srpski jezik i kwi`evnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom `ivotu mo}i spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwi`evnosti, koje oblikuju wegovo estetsko i moralno bi}e. Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i da se kre}e po tekstu, da prepoznaje wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje tra`i, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadr`inom i drugim elementima teksta, da formira i iska`e svoj stav. Naravno, pri takvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite ~itala~ke situacije – od jednostavnih do slo`enijih – uvek treba imati na umu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast. Zbirka sadr`i 57 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prema temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U poznatom i nepoznatom svetu; 2. U svetu `ivotiwa; 3. U dru{tvu dece i odraslih; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima nalaze se kwi`evni i informativni tekstovi koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwi`evnih dela, poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnog lista. Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa, gramatike i pisawa. ^itawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i uglavnom se odnose na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom. Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istra`ivawa u~eni~kih
JEZI^KE [KOLICE
postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS*, PISA**). Drugim re~ima, u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika. Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa te`ine. Nivoi su obele`eni simbolima , koji se nalaze pored svakog zahteva. Te`ina zahteva izra`ava vrstu i slo`enost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema tako odre|enoj te`ini birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka kojima se ispituju slo`ene sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost. U oblasti ^ITAWE u~enik/u~enica: • prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike • pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu • uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu • pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) • razlikuje oblike kazivawa – pripovedawe, opisivawe, dijalog... • koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) • formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta (temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.) • upore|uje dva teksta ili više wih i uo~ava sli~nosti i razlike me|u wima
* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org. ** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org.
4
U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:
• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica, prideva, brojeva) • prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, objekat, atribut, priloške odredbe) • razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima) • gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; rod, broj, lice, glagolsko vreme...) • pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim, i obrnuto U oblasti PISAWE u~enik/u~enica: • sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu • poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u ~etvrtom razredu)
• sastavqa jednostavan, kra}i narativni tekst, deskriptivni tekst i dijalog • sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)
• ume da napiše plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta • piše sa`etak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta Posebne delove ove zbirke ~ine REŠEWA i TABELE. U REŠEWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i veštine koji se tim zahtevom ispituju. Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje, kao i koji je nivo te`ine zadatka. Tako|e se vidi kako su zadaci raspore|eni po celinama i radnim listovima. Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako, ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost. U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo. 5
JEZI^KE [KOLICE
• prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole, prideve, zamenice, brojeve • prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, lice, glagolsko vreme) • prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne, uzvi~ne) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) • poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju • razlikuje upravni i neupravni govor
JEZI^KE [KOLICE
Dragi ~itaoci, Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana i pisana. I još mnogo više: nau~ili ste da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima re~enicu, u povezanim re~enicama pesmu i pri~u. Sami odlazite u biblioteku, slobodno ulazite u svet kwiga, odabirate onu koju `elite i sigurnim koracima kre}ete u avanturu koja se zove – ~itawe. Sada ste ve} pravi istra`iva~i. U tom istra`ivawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istra`iva~a nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je imati i dobru mapu da ne biste zalutali. Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje mo`ete do}i do tra`enog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo odabrali. Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, romana, ali tu su i druga~iji tekstovi koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu... Mo`ete ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo} u~iteqa ili roditeqa. Svaki tekst koji ~itate, ma gde se on nalazio, jeste susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove izazove i istra`ivawa koji vas u narednim godinama o~ekuju. Autori zbirke
6
1. U POZNATOM I NEPOZNATOM SVETU
7
JEZI^KE [KOLICE
• gradovi imaju svoju istoriju • spomenici pri~aju svoje pri~e • reke se ulivaju jedna u drugu • mora su mawe ili vi{e slana • qudi imaju razli~ite navike • narodi imaju razli~ite obi~aje • putnici u`ivaju u avanturama • istra`iva~i uvek pronalaze ne{to novo • ~udne stvari se stalno de{avaju
1
BEOGRAD
JEZI^KE [KOLICE
Beograd je evropski grad ~iji se bedemi uzdi`u iznad uš}a reke Save u Dunav. U anti~kim izvorima pomiwe se najstarije poznato ime grada – Singidunum, koje je nastalo u IV veku pre nove ere, kada su se na tom prostoru naselili Kelti i pomešali se sa starosedeocima. Taj naziv se zadr`ao i tokom jednog perioda rimske vladavine. U VI veku Sloveni su naselili ovo podru~je. Gradu koji je zidan u kamenu, ~ije su se zidine izdizale nad re~nim obalama, dali su ime Beli Grad. Ime je u pisanim dokumentima pomenuto tek 878. godine. Mnogi su pokušavali da osvoje ovaj grad, zbog ~ega je pretrpeo bezbroj velikih sukoba i bitaka na svojim bedemima. Zaslu`io je tokom vekova i mnoge simboli~ne nazive: Ku}a ratova, Breg borbe i slave, Ku}a slobode...
1.
2.
Odredi {ta je ta~no, a šta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokru`i T ili N. Kelti su bili starosedeoci ovog podru~ja.
T
N
Kelti su naselili ovo podru~je u IV veku.
T
N
Ime Beli Grad pomiwe se ve} u IV veku pre nove ere.
T
N
Beograd je u prošlosti privla~io mnoge osvaja~e.
T
N
O ~emu se govori u ovom tekstu? a) o istoriji i veli~ini Beograda u prošlosti b) o istoriji i zna~aju Beograda u prošlosti v) o nastanku Beograda i zna~aju koji on ima danas g) o zna~aju i lepoti današweg Beograda Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Na šta ukazuju simboli~ni nazivi Beograda? a) imao je burnu prošlost b) postoji od davnina v) opevali su ga mnogi pesnici g) u wemu ima mnogo belih ku}a Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
8
2
KALEMEGDAN
JEZI^KE [KOLICE
Od keltskih naseqa do rimskog Singidunuma, pa preko mnogih kasnijih osvaja~a, grad se mewao. Ipak, zajedni~ko za sve te tako razli~ite kulture i vladare sigurno je Kalemegdan – mesto koje su svi podjednako poštovali, bili oni osvaja~i, bili braniteqi, jer su ti gradski bedemi budili strahopoštovawe. Izuzetan prirodni polo`aj, kao i istorijski doga|aji koji su se vekovima oko wega odvijali, s pravom Kalemegdan izdvajaju kao glavni motiv Beograda. Pogled sa Beogradske tvr|ave na uš}e reke Save, panorama sremske i banatske ravnice, nikoga ne ostavqaju ravnodušnim. Stanovnici Beograda ponose se tvr|avom koju danas okru`uje veliki park. 1.
Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokru`i DA ili NE. kada je nastao Kalemegdan
DA
NE
kako se gradio Kalemegdan
DA
NE
kako je Kalemegdan dobio ime
DA
NE
{ta se mo`e videti s Kalemegdana
DA
NE
2.
Podvuci jednom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja su prema Kalemegdanu gajili qudi u prošlosti.
3.
Podvuci drugom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja prema Kalemegdanu danas gaje wegovi stanovnici.
4.
[ta je Kalemegdan bio u pro{losti? a) stambeno naseqe b) gradsko utvr|ewe v) gradski park g) izletni~ko mesto Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. 9