Autor
Helene Uri Naslov originala
Helene Uri: Den store faktaboka om sprak Copyright © 2000 N. W. DAMM&SØN AS Copyright © 2008 Kreativni centar, za izdawe na srpskom jeziku
Prevela s norve{kog i adaptirala
Grafi~ki dizajn
Jelena Reqi} Urednik
Qiqana Marinkovi}
Tatjana Radanovi}-Felberg Izdaje Ilustrovao
Ivica Stevanovi} Redakcija prevoda
Nata{a Ristivojevi}-Rajkovi} Sofija Bilanxija
Kreativni centar Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659
e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a
Stru~ni redaktor
Vladan Jovanovi}
Qiqana Marinkovi} [tampa
Publikum Lektor
Aleksandra Markovi}
Tira`
3.000 Tehni~ki urednik
Neboj{a Miti}
ISBN 978-86-7781-599-8
Kwiga je objavqena uz finansijsku podr{ku Agencije NORLA.
Helene Uri
Prevela i adaptirala
Tatjana Radanovi]-Felberg Ilustrovao
Ivica Stevanovi}
SADR@AJ
Predgovor.....5
1. ^emu nam slu`i jezik.....7
2. Brojawe na raznim jezicima i brojawe jezika.....10
3. ... Razli~iti, ali u su{tini sli~ni.....14
4. Od usta do uva, od ruke do oka.....20
5. Govor tela.....29
6. Pisma, rebusi i tajne.....34
7. De~aci, devoj~ice i jezik.....43
8. Korwa~ina jaja, riba i lukave lisice.....47
9. Kako je sve po~elo.....51
10. Kad od jednog jezika nastane vi{e wih.....53
11. O srpskom jeziku.....60
12. Dijalekti.....69
13. Hvala na pozajmici!.....76
14. Majkl Xekson, Wiwar, Dolovo i Rim.....81
15. Jezik beba.....86
16. Mozgawe o mozgu.....93
17. Da li Tom i Xeri mogu da govore? A ^ita?.....97
18. Jezik i svet.....102
19. Nauka o jeziku.....107
Indeks.....115
Literatura.....117
Ovo je kwiga o jeziku, a svi qudi govore nekim jezikom. Koji je tvoj materwi jezik? Najverovatnije srpski, ~im mo`e{ da ~ita{ ove re~i. A mo`da zna{ i neke druge jezike: engleski, ma|arski, albanski, ruski, romski ili italijanski? Ili neki tajni jezik? Ako voli{ ~asove srpskog i engleskog u {koli i ako u`iva{ u mewawu glagola i imenica, ovo je kwiga za tebe. A ako nikad nisi mogao da razume{ za{to se uop{te analiziraju re~enice i bubaju re~i, onda je ova kwiga naro~ito dobra za tebe. Zato {to }e{, zahvaquju}i woj, saznati o jeziku ne{to {to sigurno ne zna{ i {to se ne u~i u {koli. U ovoj kwizi }emo brojati jezike i brojati na raznim jezicima, a sazna}emo i koliko re~i ima u na{em jeziku. Nau~i}emo ne{to o geografiji mozga i o tome kako razgovaraju p~ele. Deli}emo jezik na delove i sazna}emo da li de~aci govore druga~ije od devoj~ica. Prou~ava}emo imena qudi, `ivotiwa i mesta, sazna}emo kako su pisali Vikinzi i kako su engleski kola~i postali srpski keks. Vi de } emo {ta se to u stvari de{ava kad deca u~e da govore. Poku{a} emo da saznamo da li sposobnost govora imaju i majmuni, da li francuske ma~ke mjau~u na isti na~in kao na{e i jo{ mnogo toga. Na kraju ove kwige nalazi se indeks, koji }e ti pomo}i da lak{e na|e{ ono {to te zanima. Kwigu mo`e{ ~itati redom, od po~etka do kraja, a mo`e{ ~itati i svako poglavqe zasebno, kao u nekoj enciklopediji.
1. ^EMU NAM SLU@I JEZIK
Jezik nam slu`i za sporazumevawe. Jezik koristimo kada jedni drugima {aqemo poruke, ne{to obe}avamo i zabrawujemo. Jezik nam slu`i za razmi{qawe. Jezik nam je potreban kad razmi{qamo o budu}nosti i pro{losti, kad `elimo ne{to da planiramo ili da zapamtimo ne{to {to se ve} desilo. Pomo}u jezika mo`emo ne{to da nau~imo o drugim mestima i vremenima. Jezik koristimo kako bismo se upoznali sa drugim qudima. Na{ jezik
govori drugima ne{to o nama. Na~in na koji govori{ kazuje mnogo o tome odakle si, koliko godina ima{ i da li si de~ak ili devoj~ica. Jezik kazuje i ne{to o tome {ta `eli{ da postane{. Mo`da neke re~i koristi{ samo kad si sa prijateqima, u svom odeqewu ili fudbalskom klubu. Jezik, naime, stvara grupe. Oni koji govore istim jezikom ose}aju da pripadaju istoj grupi. I ti sam mo`e{ da odlu~i{ da govori{ na neki odre|eni na~in kako bi sebi i drugima pokazao gde pripada{.
7
^udotvorni burek Stoji{ i pri~a{ sa Draganom. Odjednom ti se prijede vru}, mirisan burek. „Ho}emo li da odemo u pekaru na burek?“, pita{. Ti glasovi koji izlaze iz tvojih usta i dopiru do Draganinih u{iju prebacili su tvoju misao o bureku u Draganin mozak, a ona se tamo pretvorila u Draganinu misao. Kada ustima proizvodi{ glasove (ili linije i ta~ke na papiru), svoje ideje mo`e{ da prebacuje{ u glave drugih qudi! To je pravo ~udo! Mi svakog dana govorimo i slu{amo, pi{emo i ~itamo, tako da o jeziku ne razmi{qamo kao o ne~emu ~udnom i neuobi~ajenom, ve} kao o ne~emu sasvim normalnom i uobi~ajenom – ako uop{te ikada razmi{qamo o jeziku…
Postoji mnogo razli~itih na~ina na koje nekoga mo`e{ da zamoli{ da ti doda krompir-pire...
Da li biste, molim vas, bili tako qubazni da mi dodate ~iniju s krompir-pireom? Da li biste mi, najlep{e vas molim, dodali ~iniju s krompir-pireom? Da li biste mi, molim vas, dodali ~iniju s krompir-pireom? Dodajte mi malo krompir-pirea, molim vas!
8 Mogu li da dobijem malo krompir-pirea? Odmah da si mi dala ~iniju s pireom! Ovamo s tim krompir-pireom! Dodaj mi krompir-pire. Jede mi se jo{ pirea! Daj mi taj pire! Pire ovamo! Pire, sad! Pire!
‌ ili mo`e{ samo da poka`e{ prstom krompir-pire.
Jezik mo`e da slu`i i za igru. U svim zemqama i na svim jezicima postoje bajke i pri~e koje se pri~aju zabave radi. Tako|e postoje i razbrajalice, tap{alice i pesmice u kojima re~i ne zna~e ni{ta posebno, ali dobro zvu~e kad se izgovaraju i slu{aju. Sigurno zna{ ove:
Eci, peci, pec, ti si mali zec, a ja mala prepelica, eci, peci, pec. En, den, dinu, sava raka tinu, sava raka, tika-taka, elem, belem, buf, trif, traf, truf.
Razume{ li ove jezike?
Eniki, beniki, sinaki sa, eniki, beniki, ba!
[emu il ad {a~irp ek~apoan?
Par-nepar, cica-maca, rundov-bundov, ras-par-di{.
Ra-pa-zu-pu-me-pe{ li-pi o-po-ve-pe re-pe-~i-pi? Vozdra, `edru! Koka si?
Giviri{ li cipiripi jizik?
9
2. BROJAWE NA RAZNIM JEZICIMA I BROJAWE JEZIKA
Ovo poglavqe govori o brojevima i jezicima. U wemu }e{, izme|u ostalog, na}i odgovor na pitawa o tome koliko jezika postoji na svetu, da li je mogu}e brojati re~i, na koje slovo naj~e{} e po~iwu re~i u srpskom jeziku i koje su najuobi~ajenije re~i u na{em jeziku.
10
Koliko jezika postoji na svetu Da li si se nekad zapitao koliko jezika postoji na svetu? Odgovor je: „Mo`da ~itavih 6.628 jezika!“ Do tog broja je do{la jedna velika organizacija koja se bavi prevo|ewem Biblije. Zaposleni u toj organizaciji `ele da omogu}e svim qudima na svetu da ~itaju Bibliju na svom materwem jeziku i zbog toga `ele da je prevedu na {to vi{e jezika. Broj 6.628 nije sasvim precizan. Takve brojeve uvek treba uzimati s rezervom. Naime, veoma je te{ko ta~no izbrojati koliko jezika postoji na svetu. Brojevi 6.629 ili 6.627 tako|e su pribli`no ta~ni, pa ~ak nije pogre{no re}i ni da ima 6.000 ili 7.000 jezika. Prilikom brojawa te{ko je odrediti {ta je dijalekat, a {ta jezik. Razmisli malo. Na primer, norve{ki i {vedski su toliko sli~ni da bismo ih najverovatnije smatrali jednim jezikom da su Norve{ka i [vedska jedna dr`ava. Srpski i hrvatski tako|e su veoma sli~ni, ali sada se smatraju posebnim jezicima, zato {to su Srbija i Hrvatska dve dr`ave.
Razlike izme|u norve{kog i {vedskog jezika mawe su od razlika izme|u nekih norve{kih dijalekata. Takva je situacija i kod nas – srpski i hrvatski standardni jezici su sli~niji nego, recimo, srpski dijalekat kojim se govori u Beogradu i onaj kojim se govori u Vrawu.
Kad kom{ije govore razli~itim jezicima… Papua Nova Gvineja je zemqa koja se nalazi nedaleko od Australije. Mnogo je ve}a od Srbije, ali u woj `ivi mnogo mawe qudi. A tamo se govori vi{e od 800 jezika!
Koliko re~i ima u na{em jeziku Iako smo upravo videli da je te{ko izbrojati jezike, mo`e nam se u~initi da je lak{e izbrojati re~i u nekom jeziku. Jedna re~ je jedna re~, a kad mo`emo da brojimo ovce i slatki{e, mo`emo, vaqda, da brojimo i re~i. Pa, i mo`emo! Evo, u ovoj re~enici ima sedam re~i (probajte da izbrojite sami, sad je broj porastao na sedamnaest). U stvari, nije tako lako prona}i odgovor na pitawe o tome koliko re~i ima u na{em jeziku. Jer jedna re~ nije uvek samo jedna re~. A da bismo mogli da brojimo re~i, moramo prvo da znamo {ta je re~. Pogledaj ove re~enice: „Ona ima lepu kosu“ i „On o{tri svoju kosu.“ Da li je kosa iz prve re~enice ista re~ kao i kosa iz druge re~enice? Mo`da je tvoj odgovor ne. A {ta je s re~ima lep i lepa? Hm, mo`da je te{ko odgovoriti na to pitawe. Ali ~etrnaest je jedna re~, zar ne? A {ta }emo sa trista ~etrnaest? [ta misli{? Ako je tako, odgovor na pitawe koliko re~i ima u na{em jeziku je – beskrajno mnogo. Jer, ako su svi brojevi re~i, onda ima beskrajno mnogo re~i. Ne postoji granica do koje mo`emo da brojimo, samo ako imamo vremena i `eqe.
Mo`emo i da stvaramo nove re~i. One su potrebne svakom jeziku. Razmisli samo o tome koliko je novih re~i nastalo otkad su tvoji prababa i pradeda bili mali: ve{-ma{ina, avion, mikrotalasna pe}nica, kompjuter, mini-linija i mnoge druge. Nove re~i za stvari moramo ili da stvorimo ili da pozajmimo iz drugih jezika. Mo`emo odmah da smislimo jednu. Na primer – vejavicobran! Ta re~ ne postoji u re~niku srpskog jezika, iako bi bilo prirodno i ba{ zgodno da tako nazovemo neki veliki ki{obran kojim bismo se za{titili od vejavice. Svakodnevno nastaju nove re~i. A kako }emo wih da izbrojimo? Mo`da ste novog nastavnika matematike prozvali Nosowa zato {to ima veliki nos. Da li treba da brojimo i re~i koje koristi samo mali broj qudi? A {ta s re~ima koje mo`emo da prona|emo samo u nekim starim kwigama i koje su toliko stare da ih niko vi{e ne koristi?
Veliki i mali jezici Kineski je materwi jezik najve}em broju qudi na svetu. Me|utim, jezik koji se najvi{e koristi najverovatnije je engleski. To je zato {to mnogi qudi pored svog materweg jezika znaju i engleski. Nekim jezicima govori veoma mali broj qudi. Jezici stalno umiru – to zna~i da wima nema vi{e ko da govori. Uz obalu Velike Britanije nalazi se ostrvo koje se zove Man. Tu se nekad govorilo jezikom koji se zvao manski. Pre 100 godina bilo je 5.000 govornika tog jezika. Godine 1950. ostalo je samo nekoliko staraca koji su znali manski, a posledwi je umro 1974. godine. Drugi primer imamo u kom{iluku. Dalmatski je bio romanski jezik dalmatinske obale. Tone Udina, posledwi ~ovek koji je govorio tim jezikom, preminuo je na ostrvu Krku 1898. godine.
11