U knjizi KAKVA ŽENSKA! govori se o ženama iz XIX i XX veka koje su na našem području ostavile istorijski trag. One su bile progresivne u sredini koja to najčešće nije želela da prihvati, humane i hrabre u vreme kada je bilo najteže, spremne da pokažu svoje sposobnosti i vanserijski talenat onda kada su pogledi društva bili najstroži. Odlučno su se izdvojile iz ograničavajućeg društvenog konteksta i gledale dalje od uskih, patrijarhalnih vidokruga sredine. O njima se retko govori i osim što pokoja ulica ili škola nose njihovo ime, ostaju nepoznate. Izbor ličnosti koje su predstavljene u knjizi u potpunosti je ličan, a nadamo se da će vas upoznavanje sa životnim putem svake od njih voditi ka boljem razumevanju prošlosti, sopstvenih zanimanja i sklonosti, a isto tako i ka lakšem prihvatanju ljudskih sloboda.
9 788652 905966
Kakva ženska korice
CMYK
Mojoj baki Biserki za bezuslovnu ljubav i podrĹĄku Jelena
Za Senku, ĹĄampionku sveta i doktorku nauka Sonja
yyRođena је u Novom Sadu. yyObrazovala se u Temišvaru i Beču. yyBila je na čelu nekoliko ženskih udruženja i organizacija: Srpskog narodnog ženskog saveza, Kola srpskih sestara i Zadruge Srpkinja Novosatkinja. yyBila je počasna članica Ženskog društva iz Amsterdama i Kongresa za žensko pravo glasa u Stokholmu, te počasna predsednica svih dotadašnjih ženskih zadruga (čak i jedne iz San Franciska). yyBila je na čelu organizovanja i otvaranja viših devojačkih škola u Novom Sadu, Pančevu (1874) i Somboru (1875).
8
S
avka Subotić je rođena u bogatoj trgovačkoj porodici Polit iz Novog Sada. Školovanje je započela u Temišvaru. Po izbijanju Mađarske revolucije i srpsko-mađarskog rata 1848. godine ispisali su je iz škole koju je pohađala i otad je nju i njenog brata podučavao Svetozar Miletić, student iz Pešte, a kasnije jedan od vođa srpskog pokreta, advokat i gradonačelnik Novog Sada. U ratnom vihoru stradala je imovina porodice i oni su se preselili u Beč, a Savka je ostala tamo sve dok se stanje u Novom Sadu nije smirilo. U Beču je nastavila školovanje u katoličkom internatu. Kada joj je bilo sedamnaest godina, udala se za Jovana Subotića, pravnika, koji je bio poznat po političkom delovanju. Uloga žene iz gornjih društvenih slojeva bila je pre svega da prati muža i brine o porodici. Za Savku Subotić to, međutim, nije bilo dovoljno, pa se isticala upornošću u borbi za ženska prava. Proučavala je život žena i njihov društveni položaj i o tome pisala članke i držala predavanja. Njen glavni fokus bio je na potrebi obrazovanja ženske dece. Pomogla je otvaranje više ženskih škola u Novom Sadu i Pančevu. Zalagala se i za osnivanje ženskih zadruga preko kojih bi se pomagalo talentovanim a siromašnim devojčicama da se obučavaju za učiteljice. Savka Subotić je pod uticajem materijalističke filozofije formirala svoje stavove i napravila uspešan program ekonomskog osnaživanja žena na selu. Podsticala je seoske
žene na proizvodnju i usmeravanje tradicionalnih poslova – tkanja, prerade vune, pletenja – ka potrebama tržišta. U mnogim vojvođanskim mestima držala je predavanja o vođenju domaćinstva, o higijeni i zdravlju. Učestvovala je i u organizaciji izložbi kojima su rukotvorine naših žena predstavljane javnosti kako u zemlji tako i u inostranstvu. Najznačajnija je bila trogodišnja priprema za učešće na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Isticala je značaj osnivanja ženskih udruženja, a i sama je bila na čelu nekoliko takvih. Na primer, Savka Subotić je bila prva predsednica Kola srpskih sestara, ženskog udruženja s humanitarnim i prosvetiteljskim programima, nastalog iz ideje o promeni položaja žene u društvu. Bila je bliska saradnica velikog broja uticajnih feministkinja iz drugih zemalja i zahvaljujući tome u borbu za ženska prava bile su uključene i ženske organizacije iz Srbije. Savka Subotić je uživala veliki ugled i za svoj rad je dobijala priznanja i na domaćem terenu i u inostranstvu.
++ Jedna od naših prvih feministkinja.
++ Nagrada na Pariskoj izložbi za zalaganje za ekonomsku emancipaciju žena (1900).
U Naučnom klubu u Beču održala je 1910. godine predavanje pod nazivom Žena na istoku i na zapadu. Posle tog predavanja Savku Subotić su nazivali Die Mutter ihres Volkes (majkom svog naroda). Tada je, između ostalog, rekla i sledeće: Zakoni duhovnog života nisu različiti kod čoveka i žene, a što se čini neka razlika, to dolazi od razlike u zanimanju kroz stoleća i od višeg školskog obrazovanja. (…) Slobodu pak nije priroda uskratila ženskinji, nego muškarac. Oni su pravom jačeg na kuću ograničili delokrug žene.
Mati je prvi i najbolji učitelj svojoj deci, ona je učitelj čovečanstvu za sva vremena, a to će i ostati, rukovođena pregornom materinskom ljubavlju. U odojčetu koje mati ljuljuška na krilu počiva istorija sveta. Mati je vodilja detinjstvu, dakle i svoj budućnosti. Ali samo od obrazovane majke može se s pravom tražiti da ona rukovodi vaspitanjem svojih sinova, svesna o meti kojoj teži, a to je da ubrizga karakteru snage za delanje, a srcu čovekoljublje, da stanu kao dobrovoljci u službu humaniteta, a to tek pravi čoveka čovekom. Srpska majka, deo članka Savke Subotić iz knjige Srpkinja, 1913. god.
yy Naslovna strana knjige O našim narodnim tkaninama i rukotvorinama
9
yyRođena je u Staroj Kanjiži. yyOsnovnu školu završila je u rodnom mestu. yyNastavila je školovanje u Temišvaru i Pešti. yyS nemačkog je prevela pozorišni komad Đavolski pevač. yyKnjigu poezije objavila je 1869. godine. yyTekstove su joj objavljivali časopisi Danica, Matica, Javor, Zastava i drugi.
10
D
raga Dejanović je odrasla u Starom Bečeju, u imućnoj i obrazovanoj porodici, koja joj je omogućila da posle osnovne škole učenje nastavi u Temišvaru. Osetljivo zdravlje i oboljenje očiju uslovili su prekid školovanja i povratak u Bečej. Kada je imala 21 godinu, udala se za mladog učitelja Mihajla Dejanovića, ali su se brzo rastali. Školovanje je nastavila u Pešti i tu se upoznala sa značajnim aktivistima tog vremena, što je dovelo do njenog priključenja Ujedinjenoj omladini srpskoj, pokretu čiji su ciljevi bili napredak Srba, uz razvoj kulture i okupljanje omladine u čvrstu zajednicu. Draga Dejanović se zalagala za potpunu društvenu emancipaciju žena – u ekonomskom i obrazovnom smislu – smatrajući da je obrazovanje ključno u celom procesu. Isticala je da žene treba da imaju mogućnost da samostalno privređuju i da imaju pravo na isto obrazovanje kao i muškarci. U članku Zla sreća devojačka, u kojem je pisala o tome, kritikovala je patrijarhalno uređenje, a patrijarhalno obrazovanje nazivala je besmislenim, površnim i nazadnim. Želeći da potpomogne širenju pozorišne umetnosti, napustlila je 1862. godine Peštu i postala članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Naredne godine prešla je u Narodno pozorište u Beogradu, gde je uglavnom pomagala družini prevođenjem pozorišnih komada. Nedugo zatim pomirila se s mužem i vratila u Bečej, gde se posvetila književnosti, učiteljskom pozivu i radu na polju feminizma.
Postavila je sopstvenu feminističku teoriju, u čijoj je osnovi takođe bilo obrazovanje devojčica. U njoj je iznela duboku analizu položaja žene i objasnila uslovljenost između vaspitavanja ženske dece i njihovog kasnijeg položaja u društvu. To je prva celovita feministička teorija nastala kod nas. Pisala je ljubavne i rodoljubive pesme, koje je objavljivala u listu Danica. Napisala je tri eseja na temu ženskih prava – Dve, tri reči Srpkinjama, Emancipacija Srpkinja, Srpskim majkama – koji su objavljeni u časopisima Matica i Mlada Srbadija (1869/1870. i 1871).
NE ZNAM ZNA LI Jedno momče crna oka nausnica mali, dopalo se srcu mome, al’ on – ne znam, znali li! Dođe k’ meni, pogleda me, pogledi mu vali, razdrobi se srce moje al’ on – ne znam, zna li!
Draga Dejanović, darovita i energična žena, prva pesnikinja koja je slobodno izražavala svoja ljubavna osećanja prkoseći tako tabuima tadašnjeg vremena, prva srpska feministkinja i borac za ravnopravnost, umrla je na porođaju u 31. godini.
Rado bi’ mu rekla: dušo! Anđeli te dali, da te ljubim kao život! Al’ on – ne znam, zna li!
Na neke od njenih pesama komponovana je muzika i one su zadržale popularnost do naših dana.
Ja uzdišem danju, noću, tuga da me svali; ja ga ljubim iz sve duše – al’ on – ne znam, zna li!
Žene vaspitavaju decu, u njihovim rukama leži, dakle, mogućnost da podignu ili upropaste kuću, te oslobođenje žene znači oslobođenje naroda.
Budućnost devojačka biće obezbeđena čim se roditelji po dužnosti i u ljubavi svojoj i za žensku decu postaraju kao i za sinove, čim im sudbinu ne ostave golom slučaju, nego je sami uzmu u svoje staranje. Hej, koliko bi nevolje sa sveta minulo, koliko li bi se nesreće predupredilo kad roditelji ne bi svoje kćeri odgajali za balove, nego za ozbiljni život!
yy Stihovi objavljeni u listu za zabavu i književnost Danica, 1864. Na njih je kasnije komponovana muzika
++ Bila je prva srpska feministkinja.
Zla sreća devojačka, Danica, 1862, br. 2
11
yyRođena je u Novom Sadu. yyOsnovno obrazovanje stekla je u Novom Sadu, a u Rusiji je završila gimnaziju i položila pedagoški ispit. yyBila je direktorka Više ženske škole u Beogradu od njenog osnivanja. yyOsnovala je brojna ženska udruženja, između ostalih i Ženski savez. yyDela: Pedagogika, Metodika, Istorija sveta u kratkom pregledu, za ženskinje
12
K
atarina Milovuk je rođena u Novom Sadu, u uglednoj porodici Đorđević. Posle završene osnovne škole, na insistiranje roditelja koji su smatrali da ne treba da prestane sa obrazovanjem, nastavila je školovanje u Rusiji. Završila je gimnaziju, a zatim je 1861, na Univerzitetu u Odesi, položila pedagoški ispit i vratila se u Srbiju. Upravo u to vreme tadašnja vlast je odlučila da se u Beogradu osnuje Viša ženska škola, a izbor za upravnicu pao je na Katarinu, obrazovanu i emancipovanu mladu devojku, jedinu ženu s diplomom. Škola je otvorena 1863. godine, a Katarina Milovuk je na mestu upravnice ostala celog radnog veka. Posao je obavljala vrlo uspešno, ulažući mnogo energije i znanja. Zapošljavala je najbolji nastavnički kadar, mada to nije bilo lako u gradu koji je malo pre toga pretrpeo bombardovanje (1862) i iz kojeg se Turci još nisu bili povukli. Katarina Milovuk je vodila računa o disciplini u školi, devojke su vaspitavane strogo, a ispiti su bili teški. Zahvaljujući svemu, škola je stalno rasla i u nju su se upisivale devojke iz cele zemlje, pa i iz okolnih zemalja. Kao žena širokog obrazovanja, ona je s vremenom u Višu žensku školu unosila promene od izuzetnog značaja, uvodeći veliki broj novih predmeta. Uvela je pedagogiju, metodiku, nemački, ruski, francuski i, na njenu inicijativu, osnovan je i školski hor. Za svoje učenice Katarina Milovuk je napisala dva udžbenika iz pedagoških nauka i jedan udžbenik istorije.
Svoj život i karijeru Katarina Milovuk posvetila je borbi za žensku emancipaciju i obrazovanje. Bila je osnivač većeg broja udruženja, u kojima su žene podsticane na privređivanje. Takvo je bilo Žensko društvo iz 1875. godine. Tokom 1879. godine Katarina Milovuk je pokrenula list Domaćica, glasilo Ženskog društva, zatim je osnovala Žensku radionicu (školu šivenja) i Pazar, mesto na kojem su mogle da se kupuju rukotvorine koje su pravljene u Ženskoj radionici. Žensko društvo se bavilo i humanitarnim radom, a Katarina Milovuk je osnovala i prihvatilište Sv. Jelena, koje se brinulo o deci ratnika iz balkanskih ratova. Da bi se borila za pravo glasa za žene osnovala je Ženski savez, a od kralja Aleksandra tražila je da bude upisana u birački spisak.
yy Viša ženska škola u Beogradu
++ Prva predsednica Beogradskog ženskog društva.
yy Prva uprava Beogradskog ženskog društva, 1876. god.
Katarina Milovuk je o patrijarhalnom društvu napisala: Ne znam kakvim su pravom ljudi prisvojili svu vlast u svoje ruke i upravljaju sudbinom ove zemlje bez naše saradnje, kad je ova zemlja naša koliko i njihova, i mi smo deca ove zemlje, i mi s njom delimo i zlo i dobro.
13
Jelena Mitrović je rođena u Novom Sadu 1989. godine i master je sociologije. Dosad je učestvovala u realizaciji različitih projekata, koji su najčešće bili namenjeni mladima. Uživa da piše, što godinama radi i za pop-kulturne portale. U princip egaliteta veruje kao u jednu od osnovnih ljudskih vrednosti, te je uzbudljivo istraživanje za ovu knjigu bilo prirodna posledica njenih interesovanja.
Sonja Bajić je ilustratorka i arhitektkinja. Bavi se vizuelnim pripovedanjem kroz ilustracije i crtanjem personalizovanih geografskih karti. Živi u Parizu i bila je na Ajfelovoj kuli preko 800 puta. Ako bi morala nešto istetovirati na sebi, izabrala bi reč Neoplanta, koja je latinski naziv za Novi Sad.
Zajednička interesovanja podstakla su Jelenu Mitrović i Sonju Bajić da 2016. godine pokrenu blog Kakva ženska, na kojem su jednom nedeljno objavljivale ilustrovane priče o ženama značajnim za našu istoriju. Priče su se dalje razvijale i našle mesto između korica ove knjige.
99
125 godina narodnog pozorišta u Beogradu, ur. D. Srejović, Beograd 1994. Beoković, M., Žene heroji, Sarajevo 1967. Bonfiljoli, K. i dr., Izgubljena revolucija: AFŽ između mita i zaborava, Sarajevo 2016. Božinović, N., Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd 1996. Božović-Lopičić, R., Popović, M., Savsko šetalište sa velikim stepeništem na Kalemegdanu, Nasleđe II (1999). Cvetić, B., Vujačić, R., Guteđa, T., Žene Srbije u NOB, Beograd 1975. Čubrić, Lj., Muzej Vuka i Dositeja, Katalog zbirke, Beograd 2010. Čubrić, Lj., Spomenar – znamenite žene srpske, Beograd 2012. Čubrilo, J., Atelje Zore Petrović, u: AM. Art + Media, Beograd 2012. Čubrilo, J., Zora Petrović, Beograd 2011. Ćirić, D., Stanić, B., Vreme na zidu, Beograd 2005. Deretić, I., Ksenija Atanasijević o ženama i ženskom pitanju u antičkoj filozofiji, Theoria 4 (2016). Dimitrijević, K., Romantično boemska Skadarlija, Beograd 1997. Dobrašinović, G., Slikarska dela Mine Karadžić Vukomanović, Beograd 1997. Đorđević, Ž., „Plan ženske škole u Kragujevcu“ sestara Ninković, Istorijski časopis 22 (1975). Đurić, A., Žene solunci govore, Beograd 1987. Enciklopedija likovnih umetnosti I-IV, Zagreb 1959–1966. Haan, F., Daskalova, K., Loutfi, A. (eds). A Biographical Dictionary of Women’s Movements and Feminisms Central, Eastern and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries, Budapest 2006. Hlapec Đorđević, J., Studije i eseji o feminizmu, Beograd 1935. Ibrajter Gazibara, G., Osnovna škola „Kralj Petar Prvi“, Beograd 2015. Janković, O., Zora Petrović, Umetnost kao život, Beograd 1995. Jovanov, J., Nadežda Petrović. S obe strane objektiva, Novi Sad 2013. Jovanović, A., Ženska istorija Niša, Niš 2013. Jovanović Stoimirović, M., Siluete starog Beograda 1987. Jovičić, P., Od „žene sa detetom“ do „strankinje“ – feministički projekat Nadežde Petrović, Glasnik Etnografskog instituta SANU LXII (1) (2014). Karadžić, M., Dobrašinović, G., Spomenar Mine Karadžić, Beograd 1988.
100
Kojadinović, B., Vokalne solistkinje u srpskom narodnom pozorištu početkom XX veka, Sveske Matice srpske. Građa i prilozi za kulturnu i društvenu istoriju, Serija umetnosti, sv. 15 (2014).
Krasić-Marjanović, O., Isidora Sekulić (1877-1958). Evropski duh srpske književnosti, Beograd 2008. Kripner, M., Žene u ratu. Srbija 1915-1918, Beograd 1986. Krivokapić, B., Intervju još traje, Večernje novosti, Beograd 2006. Lazić, R., Estetika TV režije, Beograd 1997. Mala enciklopedija Prosveta I-III, Beograd 1986. Marinković, N., Anica Savić-Rebac, Polja 80 (1965). Marinković, Z., Filipović, M., Beograđanka sa starih fotografija, Beograd 1986. Maskareli, D., O delatnosti arhitekte Jovanke Bončić-Katerinić, Leskovački zbornik XLIII (2003). Merenik, L., „Ja hoću da sam slikar“: Žene, umetnost, rod i mit, Zbornik Muzeja primenjene umetnosti 3 (2007). Milinković, J., Feminizam Julke Hlapec Đorđević, Savremena proučavanja jezika i književnosti, godina III, knj. 2 (2012). Milojević-Šulović, Lj., Pavlović, B., Kolo srpskih sestara i Kraljica Marija, Beograd 2000. Milojković, J., Zvezdanim tragom. Milena Pavlović-Barilli, Požarevac – Beograd 2009. Milosavljević, O., Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 1941-1944, Ogledi 7, Beograd (2006). Miljković, Lj., Nadežda Petrović 1873-1915, Put časti i slave, Beograd 1998. Miljković, Lj., Svetlost u mraku Prvog svetskog rata, Beograd 2014. Mitrović, M., Autoportret sa Milenom, Beograd 1990. Mitrović, M., Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije, Beograd 1945. Najhold, B., Zemun, dani davni, dani sadašnji, Beograd 1986. Narodni heroji Jugoslavije I-II, ur. O. Đurđević-Đukić, Ljubljana – Beograd – Titograd 1982. Nasleđe VIII, Beograd 2007. Naš Taš, Jubilarno izdanje povodom 50 godina Sportsko-rekreativnog centra Tašmajdan, Beograd 2004. Nikolova, M., Umetničke škole u Beogradu (1857-1941), Beograd 2007. Pantelić, I., Milinković, J., Škodrić, Lj., Dvadeset žena koje su obeležile XX vek u Srbiji 1-2, Beograd 2013. Pantelić, I., Partizanke kao građanke, Beograd 2011. Pantelić, S., Novčanica od 50 dinara iz 1914. Od ružnog pačeta do labuda, Bankarstvo, 45/2 (2016). Partizanke: žene u Narodnooslobodilačkoj borbi, ur. D. Milinović, Z. Petakov, Novi Sad 2011. Protić, M., Srpsko slikarstvo XX veka, Beograd 1970. Protić, M., Bataveljić, O., Vranić, D., Panić-Matić, R., Milena Pavlović-Barili: retrospektivna izložba 1926-1945, Beograd 1979. Ristić, V., Beta Vukanović, Beograd 2004. Ristić, V., Kusovac, N., Srpsko slikarstvo krajem XIX veka, Beograd 1973. Sandić, M., Toma Rosandić u sećanju i razgovoru, Beograd 2009.
101
Sekulić, N., Zašto su heroine I svetskog rata deo istorije feminizma, Sarajevske sveske 43-44 (2014). Skerlić, J., Istorija nove srpske književnosti, Beograd 1997. Srpski biografski rečnik I-VI, ur. Č. Popov, Novi Sad 2004-2014. Srpski književni glasnik 1 (1920). Stanisavljević, V., Dva veka srpskih udžbenika, Beograd 1992. Stanislav Živković, Umetnička škola u Beogradu 1919-1939, Beograd 1987. Stanišić, G., Nobody is perfect. Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, Beograd 2013. Stijović, M., Muzej Tome Rosandića u Beogradu, Beograd 2015. Stjelja, A., „Sarajske pesme“ kao istočnjački proplamsaj Jelene J. Dimitrijević, Kult 3 (2018). Stojaković, G., Diskursne osobine privatne prepiske o knjizi „Srpkinja, njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas“ (1909-1924), specijalistički rad, Asocijacija centara za interdisciplinarne studije i istraživanja: Centar za rodne studije, Novi Sad 2005. Stojaković, G., Kresoja, S., Ženska imena Novog Sada, Novi Sad 2014. Stojaković, G., Neda, jedna biografija, Novi Sad 2002. Subotić, S., O našim narodnim tkaninama i rukotvorinama, Novi Sad 1904. Subotić, S., Uspomene, Beograd 2001. Suša, A., Bitef i pobuna, u: Beograd šezdesetih godina XX veka, Beograd 2003. Todić, M., Nova žena ili robinjica luksuza: naslovne strane ženskih časopisa u Srbiji (1920-1940), Beograd 2008. Tomić, E. S., Hronologija života i rada Milke Aleksić Grgurove (1840-1924), Reči (2014). Trgovčević, Lj., Planirana elita, Beograd 2003. Vranić-Ignjačević, M., Besara, D., Miloševič, D., Legende Beogradskog univerziteta. Anica Savić Rebac, 2003. Vuletić, Lj., Ksenija Atanasijević – etika feminizma, Helsinški odbor za ljudska prava, Ogledi 11 (2008). Vuletić, Lj., Život i misao Ksenije Atanasijević, Beograd 2005. Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u jugoslovenskih naroda I/17, Beograd 1958. Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u jugoslovenskih naroda IV/18, Beograd 1958. Znamenite žene Novog Sada I, ur. G. Stojaković, Novi Sad 2001. Znameniti Jevreji Srbije, Beograd 2011. Žene u arhitekturi, Savremena arhitektura u Srbiji posle 1900, ur. M. Zindović, Beograd 2014. Živković, J. i dr., Srbija i Braničevo u Velikom ratu, 1914-1918, Požarevac 2014.
102
Digitalni izvori Yugopapir, nezavisna i nekomercijalna stranica koja se bavi pronalaženjem, obradom i očuvanjem članaka iz nekadašnje jugoslovenske nedeljne i periodične štampe. Korišćeni podaci su iz časopisa TV novosti, april 1975; avgust 1975; Zum reporter, april 1984; Duga, 1986. (http://www.yugopapir.com) Digitalizovana građa iz kolekcija Narodne biblioteke Srbije. Korišćeni podaci su iz časopisa Žena i svet, god. 1925, br. 3, br. 6; god. 1928, br. 1; god. 1929, br. 1; i iz novina Politika od 26. marta 1924; 1. novembra 1932; 25. avgusta 1933. (http://www.digitalna.nb.rs) Projekat Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. Korišćena je baza podataka, kao i podaci iz časopisa Knjiženstvo za tekstove o Jeleni J. Dimitrijević, Ljubici Ivošević Dimitrov, Isidori Sekulić, Zorki Janković, Milici Ninković i Paulini Lebl Albali. (http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs) Snimci radio i TV emisija i intervjua postavljeni na Youtube. Emisija Press presek, voditelj Mirjana Vladisavljev: Intervju sa Idom Sabo, Kanal 9 TV Novi Sad; Dokumentarni film Neda Božinović - Od partizanke do antimilitaristkinje, Žene u crnom, Beograd; Emisija Kod dva bela goluba Prvog programa Radio Beograda posvećena Isidori Sekulić; RTS Trezor, arhivski snimak: Bitef – Mira Trailović u Malom programu.
Zahvaljujemo Narodnoj biblioteci Srbije, Biblioteci grada Beograda, Narodnom muzeju u Beogradu, Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Muzeju grada Beograda, Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković u Beogradu, Pedagoškom muzeju u Beogradu, Sportskorekreativnom centru Tašmajdan, Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu i Galeriji SANU na ilustrativnom materijalu korišćenom u ovoj knjizi. Karikature Dese Glišić, koje su korišćene u knjizi, preuzete su iz publikacuje Gordane Stanišić Nobody is perfect. Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, Beograd, 2013. god. Naslovna strana disertacije Drage Ljočić preuzeta je iz knjige Sonje Bokun Đinić Dr Draga Ljočić – Neovdašnji život, Šabac, 1986. god.
103
Savka Subotić Draga Dejanović Katarina Milovuk Milica i Anka Ninković Jelena Dimitrijević Isidora Sekulić Milica Janković Julka Hlapec Đorđević Katarina Bogdanović Paulina Lebl Albala Danica Tomić Anica Savić Rebac Ksenija Atanasijević Branislava Perović Nešković Vladislava Beba Polit Jelena Genčić
8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 37
Marija Trandafil Dafina Natošević Draga Ljočić Zorka Janković Jelica Belović Bernadžikovski Ljubica Ivošević Dimitrov Katarina Popović Midžina Jelena Kon Milunka Savić Sofija Jovanović Spasenija Cana Babović
40 41 42 44 46 48 50 51 52 53 54
Mitra Mitrović Ida Sabo Sonja Marinković Neda Božinović Marija Bursać Klara Feješ
56 58 60 62 64 65
Mina Karadžić Milka Grgurova Beta Vukanović Nadežda Petrović Draga Spasić Jelisaveta Načić Mara Bogdanović Rosandić Jovanka Bončić Katerinić Zora Petrović Ljubinka Bobić Milena Pavlović Barili Ljubica Marić Desa Glišić Sofija Soja Jovanović Mira Trailović
68 70 72 74 76 78 80 82 84 86 88 90 92 94 96
O autorkama
99
Literatura 100 Zahvalnost 103
Prvo izdanje Napisala Jelena Mitrović Ilustrovala Sonja Bajić Likovni urednik Dušan Pavlić Lektorka Violeta Babić Urednica Milena Trutin Tehnička urednica Tatjana Valjarević Izdaje Kreativni centar Gradištanska 8, Beograd tel.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković, direktorka Štampa Grafostil Godina štampe 2018 Tiraž 1500 ISBN 978-86-529-0596-6
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 929-055.2(497.11)"18/19" МИТРОВИЋ, Јелена Kakva ženska! / [napisala] Jelena Mitrović, [ilustrovala] Sonja Bajić. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2018 (Kragujevac : Grafostil). 103 str. : ilustr. ; 24 cm Tiraž 1.500. - O autorkama: str. 99. Bibliografija: str. 100-103. ISBN 978-86-529-0596-6 1. Бајић, Соња, 1989- [аутор] a) Знамените жене - Србија - 19в-20в Биографије COBISS.SR-ID 267940620
U knjizi KAKVA ŽENSKA! govori se o ženama iz XIX i XX veka koje su na našem području ostavile istorijski trag. One su bile progresivne u sredini koja to najčešće nije želela da prihvati, humane i hrabre u vreme kada je bilo najteže, spremne da pokažu svoje sposobnosti i vanserijski talenat onda kada su pogledi društva bili najstroži. Odlučno su se izdvojile iz ograničavajućeg društvenog konteksta i gledale dalje od uskih, patrijarhalnih vidokruga sredine. O njima se retko govori i osim što pokoja ulica ili škola nose njihovo ime, ostaju nepoznate. Izbor ličnosti koje su predstavljene u knjizi u potpunosti je ličan, a nadamo se da će vas upoznavanje sa životnim putem svake od njih voditi ka boljem razumevanju prošlosti, sopstvenih zanimanja i sklonosti, a isto tako i ka lakšem prihvatanju ljudskih sloboda.
9 788652 905966
Kakva ženska korice
CMYK