Многе језике има џунгла. Ја их све знам! скочи ми на леђа, мали брате, и хајдемо кући!
Пази, мали човече, да не помислим од тебе да си мајмун!
могли је најбољи, најпаметнији и најхрабрији од свих људских младунаца.
Човеково младунче не сме да јури с народима џунгле! дајте га мени!
Пред тобом је књига коју већ дуги низ годи на воле да читају деца широм света. Изашла је давне 1864. године, а њен писац Радјард Ки плинг добитник је Нобелове награде за књи жевност. Књига о џунгли састоји се из два де ла, у којима се налази низ прича. Међу њима су најпознатије оне о Моглију, дечаку кога су одгајили вукови.
Да бисмо добро разумели Моглија, потребно је да замислимо како би то изгледало да се на ђемо у сличној ситуацији, сами и напуштени у џунгли. Замислите како би то изгледало да имамо тако моћне пријатеље и заштитнике ме ђу животињама, да можемо да разумемо њихов језик и откријемо бројне тајне које крије живот у необичним пределима, далеко од људи. Шта би нам животиње поручиле? Шта бисмо од њих научили? Како бисмо посматрали свет људи после тог искуства?
Док читаш ову књигу, означи поједина места како би ти касније било лакше да их пронађеш и одговориш на питања у вези с причама. Ако је књига из библиотеке, запиши у свеску број стране на којој се налазе неки описи или важне речи, а можеш и да их препишеш.
• Обрати пажњу на то како се породица вуко ва односи према Моглију. Означи она места на којима се говори о томе како га вукови до живљавају.
• Обрати пажњу на она места где се помињу правила живота у џунгли. Означи она за која мислиш да су посебно важна. • Издвој међу животињама које су Моглијеви заштитници ону која ти је најупечатљивија. Означи речи које описују њене особине.
• Издвој међу животињама које су Моглијеви непријатељи ону која ти се чини посебно опа сном. Означи неки део текста у којем та живо тиња говори о Моглију. • У овој књизи описане су многе авантуре у ко јима је учествовао Могли. Забележи ону која је, по теби, најузбудљивија.
• Ко је све снимио играни и цртани филм ин спирисан Књигом о џунгли? Истражи.
• Књига о џунгли се састоји из два дела. У пр вом делу говори се о Моглијевим авантурама, а у другом нас писац води у сасвим другачије пределе, где се одвијају подједнако узбудљиве авантуре других јунака.
• Да би ти било забавније, предлажемо ти да неку од тих прича драматизујеш, читаш у гру пи или са паром из клупе, наизменично, причу по причу.
• Уколико те је ова књига посебно заинтересо вала, потражи у библиотеци издање Креативног центра исте ове књиге које је допуњено бројним занимљивости ма из света о ком је Киплинг писао.
Радјард Киплинг је познати енглески писац и песник. Рођен је 1865. године у Индији и рано детињство провео је у Бомбају. То искуство живота у далеким и егзотичним пределима веома је утицало на његово касније стварала штво. Писац је Књигу о џунгли писао инспи рисан управо тим раздобљем свог живота и посветио ју је својој ћерки Џозефини.
МОГЛИЈЕВА БРАЋА Сад јастреб Чил доноси ноћ Која ослобађа Манга, слепог миша. Стада су затворена у колиби и стаји, Јер до зоре смо слободни ми. Ово је час поноса и силе, Канџа, шапа и оштрих зуба. О, слушај дозив! Добар лов свима Који се држе закона џунгле… Ноћна песма џунгле
Око седам сати једне врло топле летње ве чери у брдима Сиони пробудио се отац Вук, почешао се, зевнуо и протеглио ноге једну за другом да истресе учмалост из шапа. Мајка Вучица лежала је с дугом сивом њушком по ложеном преко своја четири младунчета, која су цвилела и превртала се, а месец је сијао у јаму у којој су сви становали. 11
Књига о џунгли
– Аруф! – рече отац Вук. – Опет је време да идем у лов. И таман када је хтео да скочи низ обронак, на улазу се појави мала сенка са чупавим ре пом и зацвили: – Нека те срећа прати, поглавицо вукова! И много среће твојој благородној деци; бели, оштри зуби им израсли и никад не заборавили на гладне и бедне овог света! То је био шакал – Табаки, чанколиз, а вуци у Индији га презиру; свуда прави неприлике и оговара, једе дроњке и парчад кожа са сео ских сметлишта. Али га се и боје јер Табакија, лакше него ма коју другу животињу у џунгли, спопадне беснило и он тада заборавља да се икада икога бојао и јури кроз шуму уједајући све на шта наиђе. Чак и тигар бежи и сакрива се када мали Табаки побесни, јер за дивље жи вотиње беснило је највећа срамота која може да их снађе. Ми то називамо хидрофобијом, али они кажу „девани“ – лудило – и беже. – Уђи и погледај – рече не нарочито љуба зно отац Вук – али за јело нећеш ништа наћи. – Не за вука – одговори Табаки. – Али тако ништавном бићу као мени и сува кост је бо гата гозба. Ко смо ми, ми Гидур-логи (народ шакала), па да смемо да бирамо? 12
Књига о џунгли
Отрчао је до дна јаме и тамо нашао коску од јелена са још нешто меса на њој, па је задовољ но стао да је крцка. – Велика вам хвала на дивној гозби – рече облизујући се. – Како су лепа ова благородна деца! Што су им велике очи! А још су тако мла ди! Па наравно, наравно, то је општепозната ствар да су деца краљева још од рођења људи. А Табаки, исто колико и свако други, знао је врло добро да нема горег него хвалити децу у лице и сад се радовао што се отац Вук и мајка Вучица нелагодно осећају. Седео је извесно време и уживао у злу које је нанео, затим пакосно рече: – Шир Кан, силни, променио је ловиште. Овог месеца ловиће по овим брежуљцима – тако ми је рекао. Шир Кан је био тигар који је живео на оба лама реке Ваингунге, удаљене неких двадесет миља. – Он на то нема право! – поче љутито отац Вук. – По закону џунгле, он нема право да промени ловиште док то претходно не објави. Растераће нам сву дивљач на десет миља уна около, а ја – ја сада морам да ловим за двоје. – Није га без разлога његова мајка назвала Лангри (Хроми) – рече мајка Вучица мирно. 13
Књига о џунгли
– Од рођења је хром у једну ногу. Зато и на пада само говеда. Сад су сељаци на Ваингунги љути на њега и он је дошао овамо да наљути наше сељаке. Због њега ће претражити џунглу. Њега тада више неће бити овде, а ми и наша деца мораћемо да бежимо кад запале траву. Заиста, врло смо захвални Шир Кану! – Да ли да му испоручим вашу захвалност? – упита Табаки. – Напоље – зашкргута отац Вук. – Иди па лови са својим господарем! Доста си зла на нео за једну ноћ. – Идем – рече Табаки мирно. – Ево, већ мо жете да чујете Шир Кана доле у шипрагу. Мо гао сам себи и да уштедим ову поруку. Отац Вук ослушну и доле, у долини која се спуштала до једне мале реке, он зачу суво, љу тито, уњкаво завијање тигра који је промашио лов и кога се није тицало да ли ће то џунгла сазнати или неће. – Будала једна! – рече отац Вук. – Започе ти ноћни посао са оволиком буком! Мисли ли он да су наши јелени толико глупи као његови масни волови са Ваингунге? – Пст! – рече мајка Вучица. – Он данас не лови ни вола ни јелена … лови човека!
14
Прво издање Илустрације Душан Павлић Превела Олга Димитријевић Уредник Анђелка Ружић Графички дизајн Јакша Лакићевић Технички уредник Саша Стефановић Издаје Креативни центар Београд, Градиштанска 8 Тел.: 011 / 30 88 446 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић Штампа: Калиграф, Београд Година штампе: 2023 Тираж: 1500 Copyright © Креативни центар 2023 ISBN 978-86-529-1213-1
Књиге најпознатијих домаћих и страних аутора Савети за читање и боље разумевање књижевног дела Креативни задаци као инспирација за рад након прочитане књиге
9 788652 912131