Дејан �лексић
Кога се тиче како живе приче Уредник Анђелка Ружић Илустрације Маја Веселиновић Дизајн Оливети Лектор Мирјана Делић Фонт Минка Немања Јоановић Фонт Lovely �udrey Јана Оршолић Цртана слова на корицама Оливети Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић Штампа Графостил Тираж 1.500
Дејан �лексић
Кога се тиче како живе Приче
Уводна прича или
Како искористити Библиотeтку
Драги Читаоче, Пред тобом је књига прича. Сигуран сам да ти већ сасвим добро познајеш многе приче и да мислиш како
ту нема никаквих изненађења. И ја сам некада тако мислио. Чинило ми се да су приче дивна створења сачињена од речи и да је човеку најлакше да упозна 5
неку причу тако што ће је прочитати. Приче, међутим, понекад воде свој тајни, ћудљиви живот. Никада не знаш на какву причу можеш да налетиш. Познајем, рецимо, једну која је празна, па се лечи од празнине. Овде је, у овој књизи. У књизи је, такође, и једна веома
размажена прича. Не знам ни сам како сам с њом изашао на крај. Мало је недостајало да је избацим из књиге. У сваком случају, дружење с причама зна да буде веома заморно. А када смо већ код тога, морам признати да ме никада ниједна прича није уморила као Прича која бежи. Да, тако се зове. Њено име говори довољно о њеној главној особини – бежању
из књиге. Управо зато те приче уопште нема у овој књизи. Неколико пута сам је затварао између корица 6
и она би сваки пут успела да побегне. Видећеш то, драги Читаоче, и сам када окренеш следећи лист – испод њеног наслова нема ничега. Али каква би то књига прича била када би неке приче у њој недостајале? То је неозбиљно и због тога би читалац могао да се наљути. Можда ти ниси такав љутити читалац. Можда волиш да читаш само оне приче које немају навику да беже из књига, па ти ова неће ни
недостајати. Али ја морам водити рачуна о свима који су ову књигу отворили с намером да читају приче, а не да гледају празне стране с којих су приче збрисале. Зато сам одлучио да урадим следеће: у продужетку се налази електронска адреса на коју ми сви читаоци могу писати и тражити да им пошаљем Причу која бежи. Када им прича стигне, читаоци ће моћи да је одштампају и потом је добрим, али заиста добрим лепком залепе на место предвиђено за ту причу. Ето, 7
мислим да смо се сасвим разумели. А ево и електронске адресе: bookmaster@kreativnicentar.rs (Subject: Прича која бежи) Тако је то с причама. Често се догоди да су нечим неза довољне. Ево, рецимо, ова Уводна прича, коју управо читаш. Она није хтела да буде Уводна прича. Хтела је да постане прича о лепотици која је спавала сто година, све док није дошао принц и пробудио је пољупцем. Објаснио сам Уводној причи да таква прича већ постоји,
али ми она није веровала. Рекла ми је: „Како то да ме је неко написао пре него што сам постојала?“ Смешно. И ја сам желео да будем Принц од Ахилолелекукубије, али је Принц од Ахилолелекукубије био бржи, па је пре 8
мене постао Принц од Ахилолелекукубије. Не можемо да будемо баш увек оно што пожелимо. Важно је да смо задовољни оним што јесмо и да се трудимо да будемо бољи. Не знам да ли је ова Уводна прича задовољна собом, али је мени важније то да ли си ти, драги Читаоче, задовољан њоме. У сваком случају, мислим да ти је Уводна прича помогла да схватиш да с причама није баш увек лако. На крају Уводне приче имам и један савет за тебе, драги Читаоче. Сваки пут када затвараш ову књигу добро је затвори. Не би било лоше да је држиш испод неке саксије или тегле с киселим краставцима. То ти саветујем због оне Приче која бежи, коју ћу ти послати, ако затражиш. Тако ћеш бити сигуран да прича неће моћи да ти побегне. Један мој пријатељ одлично се досетио тога како да реши овај проблем. Он има једну тетку. А та његова тетка има мало више килограма него што би желела. Кад тетка седне на књигу, прича нема шансе да се из књиге извуче и збрише. Идеја генијална и ретка: књига и Библиотетка.
9