Драгану и Микију, гусарима с друге стране улице, с којима сам препловио детињство
Илустровао
Добросав Боб Живковић
4
ЗАСОЉЕНИ РЕП По Панонском мору, уздуж и попреко, хита једрењак Морско Прасе. Већ на први поглед видљиво је да то није обичан једрењак. Морско Прасе иде уназад, и то на четири точка скинута с бицикла. На њему плови гусарски приправник Добрица с дружином. И док Морско Прасе скакуће кроз детелину, на палуби дружина обавља необичан посао. Добрица кроз дурбин осматра пучину, гуска Љубинка држи кормило окрећући га час улево час удесно, а на крми седи мачак Згубидан и соли таласе.
5
Зашто соли таласе, сигурно се питате. Одговор је једноставан. Ова дружина плови Панонским морем, које нимало није слано. А пловити морем које није слано... Е, с тим се не може започети добра гусарска прича. Пошто у близини не беше другог мора, посада Морског Прасета чинила је једино што је могла. Читаву недељу чланови посаде су провели сакупљајући со. Претражили су цело Острво. Искренули сваки сланик, проверили оставу, кухињу и таван, на којем се сушило месо.
6
Па, штрп тамо и штрп `вамо, накупили су тек толико да посоле морски пут којим су најчешће пловили. Чим је со утоварена на једрењак, гусарски приправник Добрица издао је наређење за полазак, а посада се прихватила посла. Бродски дух Драгиша у чуду је посматрао дружину. Нисам ни сањао да ће Морско Прасе постати морски сланик, размишљао је. Врло брзо дружина је потрошила со коју је понела са Острва. Добрица се обратио духу: „Драгиша, имамо ли у остави још соли?“ „Тек толико да посолим једну супу“, одговорио је дух, који беше и бродски кувар.
7
„Онда смо за данас готови. Згубидане, посоли још онај жбун, па се враћамо у Луку!“, командовао је Добрица. Мачак је заграбио шапу соли и бацио је на жбун поред којег су пролазили. Одједном жбун поскочи: „Хеј! Шта то радиш?!“ „Солим море“, рекао је збуњени Згубидан. „Мој реп није море!“, љутито се брецнуо посољени. Остатак дружине је провирио преко ограде једрењака посматрајући шта се догађа. „Још нисам видела жбун с репом“, рекла је Љубинка. „Он можда нема реп, али ја га имам!“, испод жбуна је искочио зец.
8
„Опростите, добри господине, нисмо вас приметили“, рекао је Добрица. „И шта ја да радим с тим што нисам примећен, а ипак сам засољен?!“ „Ко се у жбуњу крије, на жбуње личи“, мудровао је Згубидан. „Да, само што ја нисам жбун!“, љутито је одговорио зец. „Ја сам бостанџија.“
9
„Бостанџија?! Како зец може да буде бостанџија?“, чудила се Љубинка. „Шта је ту чудно?“, питао је Бостанџија. „Ако гуска може да буде гусар, зар зец не може да воли лубенице?“ „Откуд бостанџија усред мора?“, упитао је Добрица. „Пошао сам до бунара, по воду за моје поље.“ Бостанџија је погледао у свој реп и уздахнуо: „Зечеви посољених репова нису добре водоноше. Лубенице ће остати жедне.“ „Можда ми можемо да им однесемо воду“, рекао је гусарски приправник. „Добрице, ускоро ће ноћ“, упозорила га је гуска Љубинка. „Нећемо стићи до бунара пре него што се смрачи.“ Дружина, до тада, никада није пловила по мраку.
10
„Зар ниси чула да су лубенице жедне? А то није баш пријатно“, рекао је Добрица. Затим се обратио зецу: „Дозволите да вам помогнемо“. „У реду, пристајем!“, рекао је зец. „Али да се зна, то радим само због лубеница.“ Пошто су спустили мердевине од конопа и помогли господину Бостанџији да се попне на једрењак, поново су запловили.
11
Пучина је постала румена. Сунце је лагано махнуло и спустило се иза багремовог шумарка када је дружина стигла до Пашњака, на којем беше бунар.
12
ТАЈНОВИТИ БУНАР Пашњак беше најплићи део Панонског мора. На њему су пасле морске краве и галопирали морски коњи. На самој средини налазио се бунар са ђермом. Високи дрвени стуб придржавао je дугу мотку, налик на клацкалицу. За једну страну мотке био је привезан тежак камен. Са друге стране висило је дрвено ведро. Испред ђерма лежало је корито.
13
Библиотека
Књига друга
Прво издање Дизајн и илустрације Добросав Боб Живковић Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Саша Стефановић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директорка Штампа Публикум, Београд Година штампе 2020 copyright © Креативни центар 2020 Тираж 2000 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 ВАСИЋ, Златко, 1973 Ковчег за бостан / Златко Васић ; илустрације Добросав Боб Живковић. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2020 (Београд : Публикум). – 37 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Библиотека Гусар Добрица ; књ. 2) Тираж 2.000. ISBN 978-86-529-0859-2 COBISS.SR-ID 28317961
Г
усарски приправник Добрица и његова гусарска дружина
– гуска Љубинка, мачак Згубидан и љубазна Мушкатла – живе на Oстрву, које није уцртано у поморске мапе.
Оно је скривено таласима жита и налази се усред Панонског мора. Док су солили Панонско море, гусари су грешком посолили и реп зеца лубеница, али су у бунару открили нешто сасвим неочекивано. Прави правцати ковчег! Љубазни Пастир им је објаснио да је ту остављен управо за њих и све би то било дивно да ковчег није почео чудно да се понаша...
9 788 652 908592