Lažne vesti

Nerejda Kariljo · Alberto Mont

VODIČ ZA SNALAŽENJE U MORU LAŽNIH VESTI Na društvenim mrežama svakodnevno nailazimo na manipulisane slike i video-zapise, na teorije zavere, dipfejkove i botove koji bi da nas vuku za

Nerejda Kariljo je stekla doktorat iz

u pravljenju haosa i širenju dezinformacija – zbog toga što nemamo alate koji bi nam pomogli da razdvojimo istinu od laži.

Ali šta ako je postupak provere istinitosti mnogo jednostavniji nego što smo mislili?!

LAŽNE VESTI

nos. Pored svega toga, često i mi sami, nehotice, postajemo saučesnici

Knjiga „Lažne vesti“ na sveobuhvatan, razmišljanje i zdrav skepticizam. Ona je, zapravo, set prve pomoći za probijanje kroz džunglu dezinformacija: pratićete tragove trolova, upoznaćete jednog dobronamernog pantera, izoštrićete svoja čula i naučićete kako da pravite zamke za prevarante, ali i za sopstvene zablude.

Stefan Janjić FakeNews tragač

9 788652 912032

Nerejda Kariljo · Alberto Mont

pristupačan i duhovit način jača kritičko

oblasti novinarstva i komunikacija na Autonomnom univerzitetu u Barseloni.

Radi kao novinarka, istraživačica i predavačica. Pokrenula je otvoreni obrazovni projekat Learn to Check, koji se bavi suzbijanjem lažnih vesti putem edukacije o načinima provere podataka i podsticanjem kritičkog duha. Vodi kurseve i sprovodi projekte koji doprinose unapređivanju medijske pismenosti.

Alberto Mont je čileanski ilustrator rođen u Kitu, glavnom gradu Ekvadora.

Godinama je objavljivao kratke stripove na blogu Dosis Diarias. Radio je kao ilustrator za mnoge izdavačke kuće, reklamne agencije i časopise iz Kolumbije, Argentine, Perua, Venecuele, Čilea i Španije. Sa crtačem Linijersom od 2016. godine izvodi posebnu stand-up komediju u kojoj su objedinjene strast za crtanjem i strast za humorom.

Zahvalnica autorke Hvala prijateljima i stručnjacima koji su mi svojim znanjem i podrškom pomogli tokom rada na ovoj knjizi, a to su Marta Montagut, Monse Himenes i Toni Mata.

Takođe, želim da se zahvalim na savetima i iščitavanju pojednih odlomaka posvećenicima kao što su Begonja Dijas, Šavije Urijol Granado, Natalija Losano i Urijol Ripolj.

Prevod ove knjige podržao je Institut Ramon Llull

Nerejda Kariljo, Alberto Mont Lažne vesti Prvo izdanje Naslov originala: Nereida Carrillo, Alberto Montt, Fake Over Text copyright © Nereida Carillo, 2022 Illustrations copyright © Alberto Montt, 2022 Sva prava zadržana. Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2023 Ilustrovao: Alberto Mont Prevela s katalonskog: Silvija Monros Stojaković Stručni redaktor: Stefan Janjić Urednica: Irena Jovanović Lektura: Branka Tarbuk Grafičko oblikovanje teksta: Jakša Lakićević Priprema za štampu: Vesna Pijanović Izdaje: Kreativni centar, Beograd Gradištanska 8 • Tel.: 011 / 30 88 446 www.kreativnicentar.rs • e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača: Ljiljana Marinković, direktorka Štampa: Preduzeće Publikum DOO, Šimanovci Godina štampe: 2023 Tiraž: 1500

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 316.776:654 004.738.5:316.7 КАРИЉО, Нерејда Lažne vesti / napisala Nerejda Kariljo ; ilustrovao Alberto Mont ; prevela s katalonskog Silvija Monros Stojaković. 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2023 (Šimanovci: Preduzeće Publikum doo). 116 str. : ilustr. ; 23 cm Prevod dela: Fake over / Nereida Carrillo, Alberto Montt. - Tiraž 1.500. - Registar. Bibliografija: str. 116.

ISBN 978-86-529-1203-2 а) Масовни медији -- Дезинформације б) Друштвене мреже -- Комуникација COBISS.SR-ID 124316681

Napisala Nerejda Kariljo Ilustrovao Alberto Mont Prevela s katalonskog Silvija Monros Stojaković

Glava 1. Lažne vesti...........................................................................................................6 Proveri sebe! Kviz dezinformisanosti.........................................................................8 Pojmovnik............................................................................................................................10 Glava 2. Vukovi i Pinokiji.............................................................................................. 18 Ko su vukovi, a ko Pinokiji 21. veka?........................................................................21 Šta su teorije zavere?.......................................................................................................24 Glava 3. Već viđeno......................................................................................................... 28 Velike laži iz naše istorije..............................................................................................30 Glava 4. Um te obmanjuje............................................................................................. 36 Vrste kognitivnih predrasuda......................................................................................38 Proveri sebe! Izbavi se....................................................................................................43 Glava 5. Dezinformacija je kao kameleon............................................................... 46 Proveri sebe! Otkrij kako se kamufliraju podvale...............................................48 First Draft klasifikacija...................................................................................................50 Glava 6. Uhvati nit........................................................................................................... 56 Šta je verifikacija?.............................................................................................................59 Novinarstvo uvek služi istini?......................................................................................60 Proveri sebe! Činjenica ili mišljenje?........................................................................64

4 · LAŽNE

Metode verifikacije.......................................................................................................... 65 I brojke mogu da lažu!....................................................................................................75 Neophodne alatke.............................................................................................................78 Glava 7. Vidim i (ne) verujem..................................................................................... 80 Izazov prihvaćen!..............................................................................................................82 Kritičko oko.........................................................................................................................86 Jedna slika – jedan pogled.............................................................................................88 Obmanjujući video-materijali......................................................................................90 Neophodne alatke.............................................................................................................96 Glava 8. Kad fejk zabaci udicu..................................................................................... 98 Proveri informaciju s mreže...................................................................................... 100 Ko stoji iza veb-stranice?............................................................................................ 104 Ko je ko na internetu?.................................................................................................. 106 Deset zapovesti informativne dekontaminacije............................................... 110 Rešenja........................................................................................................................... 112 Tematski indeks.......................................................................................................... 114 Bibliografija.................................................................................................................. 116 VESTI · 5

GLAVA 1

LAŽNE VESTI Šta li je to?

Da li znaš nešto o dipfejku, astroturfingu, netačnim informacijama ili infodemiji?

Koliko znaš o lažnim vestima (fake news)?

Proveri svoje znanje pomoću našeg Kviza dezinformisanosti, a potom iz Pojmovnika nauči još novih termina.

Voliš li slagalice? Verovatno je iza tebe čitav niz složenih pazli. Neke od njih mogu predstavljati pravi izazov, ali se zato odlično osećamo kada uspemo da ih završimo! Informisati se o nečemu je poput sastavljanja slagalice – treba uklopiti sve delove kako bi se dobila potpuna slika. Nije uvek lako. Prvo moramo delove da razvrstamo po bojama kako bismo se bolje snašli u toj gomili pazli. Međutim, ponekad ni to nije dovoljno. Oni delovi koji nisu dobro uklopljeni – iako deluje kao da su na svom mestu – to su lažne vesti. Zbog njih ne možemo da vidimo celu sliku.

6 · LAŽNE

Proveri sebe!

Kviz

DEZINFORMISANOSTI

Hajde da se polako zagrejemo uz jednostavan test.

Da vidimo na koliko ćeš pitanja tačno odgovoriti!

1. Ako propustiš autobus jer je red vožnje koji imaš zastareo, do tebe je stigla…

A. netačna informacija; B. zlonamerna informacija; C. infodemija.

4. Ljudi koji proveravaju tačnost glasina rasprostranjenih na društvenim mrežama i u političkom diskursu (vesti iz politike) nazivaju se…

A. astroturferi; B. fektčekeri; C. botovi.

2. Kada u Vocap grupi neko iznosi uvrede na račun druge osobe zbog njenog fizičkog izgleda, on širi…

A. montažu; B. polarizaciju; C. zlonamernu informaciju.

5. Manipulisanje audio i video materijalom putem veštačke inteligencije naziva se…

A. dipfejk; B. montaža; C. infoksikacija.

3. Pretraga slika na Guglu kada se unesu ključne reči „generalni direktor“, pretežno za rezultate ima fotografije muškaraca.

To je uzrokovano delovanjem…

A. algoritma; B. hejtera; C. botova.

6. Kada neko uporno šalje manipulisani foto i video materijal da bi podstakao netrpeljivost i mržnju prema migrantima, kažemo da se upušta u kampanju…

A. dezinformisanja; B. širenja netačnih informacija; C. dipfejka.

Rešenja se nalaze na strani 112.

POJMOVNIK Kako je prošao kviz? Koliko imaš tačnih odgovora? U svakom slučaju, iz Pojmovnika koji sledi naučićeš mnogo toga.

LAŽNE VESTI (FEJK NJUZ): Ovaj po­ jam često možemo čuti, ali malo ko zna koliko široko značenje ima i šta sve podrazumeva. Novinari moraju da uporede različite izvore pri proveri informacije kojom ras­ polažu pre nego što je objave kao vest. Nijedna laž ne sme biti pu­ štena u javnost kao vest, niti vest sme da sadrži bilo kakav lažan element. Iza lažnih vesti obično stoji neka namera – dakle, ništa nije slučajno. Takve vesti diskredi­ tuju novinare i medije dovodeći ih u vezu sa lažnim informacijama.

Lažna informacija se ne pojavljuje samo u vidu vesti, već i kao foto­ grafija, video, tvit itd.

DEZINFORMACIJA: Kada kažemo lažne vesti, najčešće mislimo na de­ zinformaciju – lažnu, pogrešnu i obmanjujuću informaciju koja se širi namerno, odnosno sa ciljem da ljudi budu prevareni. Vrlo je opa­ sna! Škodi našem društvu, de­mo­ kratiji, javnom zdravlju itd.

NETAČNA INFORMACIJA: To je la­ žna informacija koju neko širi mi­ sleći da je tačna. Taj neko se ozbilj­ no prevario, ali to može svakome da se desi! Problem je u tome što ako širimo dalje takve informa­ cije mi i nehotice umnožavamo ionako veliki broj neproverenih informacija koje zbunjuju ljude,

takozvanih šumova. Zato moramo da budemo vrlo oprezni i da svaki podatak proverimo pre nego što ga podelimo s drugima.

ZLONAMERNA INFORMACIJA: In­ formacija koja šteti nekoj osobi ili celoj zajednici. Maltretiranje, osvetnička pornografija i psovke su primeri zlonamernih informa­ cija. Isto kao i govor mržnje. Ne treba da učestvujemo u njihovom kreiranju i širenju, već da pomog­ nemo onima koji zbog njih trpe i pate, da se suprotstavimo siledži­ jama i pokažemo empatiju.

INFORMACIJSKI POREMEĆAJ: In­ formacija je složena, kao i svet u kojem živimo. Može da bude i problematična. Informacijskim poremećajem nazivamo skup in­ formacija koje nam stižu putem interneta, društvenih mreža ili na drugi način, a koje mogu da nam naprave neprilike u svakod­ nevnom životu. Prema organizaci­ ji First Draft, referentnom telu za istraživanje dezinformacija i pro­ veru digitalnih sadržaja, dezinfor­ macija, netačna informacija i zlo­ namerna informacija predstavljaju informacijske poremećaje.

NETAČNA INFORMACIJA DEZINFORMACIJA

ZLONAMERNA INFORMACIJA

BOT

TROL

HEJTER

PREDATORI INTERNET FAUNE BOTOVI: Automatizovani nalozi. Na­ ravno, sami po sebi nisu problem.

Ali dešava se da se na društvenim mrežama preko ovakvih naloga, iza kojih ne stoje stvarne osobe, šire dezinformacije i propaganda.

I eto problema! Farme botova su postale biznis. Drukčije rečeno, postoji mogućnost kupovine bo­ tova, koji se potom koriste za uve­ ćavanje broja pratilaca na mreža­ ma ili za širenje laži.

TROLOVI: Cilj ovih naloga je trolovanje, odnosno uznemiravanje nekoga, provociranje ili žestoko kritikovanje s namerom da se rasplamsa raspra­ va na društvenim mrežama. Nalo­ zi iza kojih se trolovi kriju često su anonimni.

HEJTERI: Pokreće ih mržnja. Ovi nalozi nisu uvek anonimni, a njihova netr­ peljivost je obično vrlo jasno usme­ rena na konkretnu osobu ili pojavu.

12 · LAŽNE

DIPFEJK: To su lažne slike, lažni vi­ deo ili audio materijali koje pro­ izvodi ili kojima upravlja veštač­ ka inteligencija. Vrlo su uverljivi i veoma sofisticirani, ali i oni mogu biti razotkriveni.

MONTAŽA: Za razliku od dipfejka, mon­taža video i audio materijala vrši se ručno. Iako ponekad lju­ di uspeju da se provuku sa ova­ kvim prevarama, uglavnom ih je lako otkriti, dok su mašine mnogo preciznije.

KO JE STVARAN?

Dipfejk veoma lako uspeva da zavara naše oko ili uho.

Ako želiš da se uveriš u to koliko može biti realan, predlažemo ti da proveriš svoje zapažanje na sajtu www.whichfaceisreal.com. Ponuđene su dve fotografije na kojima su prikazane dve različite osobe. Pokušaj da proceniš na kojoj slici je prikazana stvarna osoba. Nije tako lako kao što izgleda! Lažne slike su veoma realne.

Da ne znaš da je na fotografiji osoba koja zapravo ne postoji, i ugledaš takvu fotku, recimo, na društvenoj mreži, ne bi ti mnogo trebalo da se upecaš.

PROPAGANDA: Tačna ili netačna in­ formacija plasirana sa svrhom da ubedi javnost kako je neophodno usvojiti određeni politički stav.

Laži i dezinformacije su takođe vid propagande. Kad dođe do ne­ kog otvorenijeg sukoba između dva tabora, ovakva informacija te­ ži da pokaže kako je jedan dobar, a drugi loš (i pritom gubi bitku). U 21. veku po društvenim mrežama kruži mnogo propagande.

ASTROTURFING: Pod ovim pojmom se podrazumeva poseban način širenja informacija kako bi novi­ nari, ali i čitaoci/gledaoci bili ob­ manuti. Informacije se šire preko različitih naloga koji naizgled ni­ su povezani. Na taj način se stva­ ra iluzija da između njih postoji prirodna i organska interakcija, usled čega u javnosti jača podrška nekoj ličnosti, kompaniji ili ideji.

Reč potiče od naziva poznate mar­ ke veštačke trave koja se proizvo­ di u Severnoj Americi – AstroTurf.

Poput ove lažne trave, koja teži da oponaša prirodnu, i reakcije na in­ ternetu mogu delovati spontano, društveno i prirodno iako to uop­ šte nisu – potpuno su veštačke.

Internet nam je omogućio pristup gomili informacija, i to je super.

Ali … ponekad zna da bude i baš naporno.

Da se ne bismo pogubili u tom obilju, valja podesiti filtere i uvesti red u taj haos. Treba pažljivo birati izvore informisanja. Pred navalom informacija moramo se osloniti na jednu zdravu informacijsku dijetu.

Ponekad se izbezumiš jer mobilni nikako da prestane da zvoni?

Uznemiriš se ako ne možeš da stigneš da ispratiš sva dešavanja na Instagramu ili Jutjubu, ili da pročitaš sve poruke na Vocapu ili Vajberu?

Pa, to što ti se dešava je sasvim normalno. U pitanju su osećaji koje izazivaju infodemija i infoksikacija.

INFODEMIJA: Preobilje informacija nam otežava potragu za prover­ ljivom i pouzdanom informaci­ jom koja nam je u datom trenutku potrebna. Pojam je često koristila Svetska zdravstvena organizacija na početku pandemije izazvane koronavirusom.

INFOKSIKACIJA: Tvorac ove reči je Al­ fons Kurnelja, savetnik za poslovne inovacije, a termin je uveo pre ne­ koliko decenija da bi njime označio informacijsku preopterećenost. Ta­ da još nije bilo društvenih mreža, pa je svu odgovornost za neprekid­ no bombardovanje informacijama snosila elektronska pošta.

PECANJE: Stigla ti je poruka da te če­ ka poklon-telefon? Vocap ti javlja da se u pošti nalazi paket za tebe, ali su im potrebni tvoji podaci?

Stigao ti je mejl od nekoga iz ban­ ke? Pazi! Ponekad dobijamo po­ ruke koje izgledaju kao bezazlene reklame, ili pak kao ozbiljna saop­ štenja, a u stvari su puka preva­ ra. Pecanje znači da neko od tebe traži lične podatke sa ciljem da te prevari, ukrade ti identitet, uceni te ili te izloži pritisku da klikneš na zlonamerne linkove preko kojih će virusi pristupiti tvom uređaju.

Nemoj da klikneš, nemoj otkrivati lične podatke – vodi računa o la­ žnim reklamama!

ALGORITMI: To su skupovi uputstava ili koraci koje treba slediti da bi se izvršio određeni zadatak. Na pri­ mer, kada zadamo Guglu da uradi neku pretragu, algoritam postavi svaki od koraka koje pretraživač treba da napravi pre nego što nam prikaže krajnje rezultate.

Algoritmi su korisni jer omoguća­ vaju automatizovanje procesa, ali su i predmet sporenja zbog načina na koji funkcionišu. Kod pretraži­ vača i društvenih mreža algoritmi

određuju koji će nam sadržaj biti prikazan. Zbog toga su i predmet kritike – nisu transparentni i mo­ gu biti pristrasni ili diskrimina­ torni u pogledu roda, rase itd.

POLARIZACIJA: Algoritmi društve­ nih mreža funkcionišu tako što nam stalno prikazuju ono što nam se sviđa kako bismo nastavili da provodimo vreme na mrežama.

Drugim rečima, nude nam sadr­ žaj koji nam ne smeta i koji osna­ žuje naša uverenja. Problem je što onda dolazi do pojave koju naziva­ mo polarizacijom: nema razmene mišljenja niti preispitivanja, me­ đu glasovima nema disonanci ili polutonova. Stavovi su stalno na suprotnim polovima, crni ili beli, bez dodirnih tačaka.

VERIFIKACIJA ILI FEKTČEKING: Novinarska praksa koja postoji od pamtiveka – unakrsna provera informacije. Danas se ovaj pojam odnosi na proveru koju obavljaju ne samo novinari već i svi oni ko­ ji rade kao verifikatori ili fektče­ keri. Proveravaju se glasine i laži koje kruže internetom, kao i isti­ nitost izjava političara.

VERIFIKATORI U SRBIJI I REGIONU:

Fake News tragač: fakenews.rs (Srbija) Istinomer: istinomer.rs (Srbija) Raskrinkavanje (KRIK): raskrinkavanje.rs (Srbija) Centar za istraživačko novinarstvo Srbije: cins.rs (Srbija) Digitalni forenzički centar: dfcme.me (Crna Gora) Faktograf: faktograf.hr (Hrvatska) Raskrinkavanje: raskrinkavanje.ba (BiH)

MEĐUNARODNI VERIFIKATORI:

Ima ih veoma mnogo, a većina je okupljena u mrežu International Fact-checking Network.

Nerejda Kariljo · Alberto Mont

VODIČ ZA SNALAŽENJE U MORU LAŽNIH VESTI Na društvenim mrežama svakodnevno nailazimo na manipulisane slike i video-zapise, na teorije zavere, dipfejkove i botove koji bi da nas vuku za

Nerejda Kariljo je stekla doktorat iz

u pravljenju haosa i širenju dezinformacija – zbog toga što nemamo alate koji bi nam pomogli da razdvojimo istinu od laži.

Ali šta ako je postupak provere istinitosti mnogo jednostavniji nego što smo mislili?!

LAŽNE VESTI

nos. Pored svega toga, često i mi sami, nehotice, postajemo saučesnici

Knjiga „Lažne vesti“ na sveobuhvatan, razmišljanje i zdrav skepticizam. Ona je, zapravo, set prve pomoći za probijanje kroz džunglu dezinformacija: pratićete tragove trolova, upoznaćete jednog dobronamernog pantera, izoštrićete svoja čula i naučićete kako da pravite zamke za prevarante, ali i za sopstvene zablude.

Stefan Janjić FakeNews tragač

9 788652 912032

Nerejda Kariljo · Alberto Mont

pristupačan i duhovit način jača kritičko

oblasti novinarstva i komunikacija na Autonomnom univerzitetu u Barseloni.

Radi kao novinarka, istraživačica i predavačica. Pokrenula je otvoreni obrazovni projekat Learn to Check, koji se bavi suzbijanjem lažnih vesti putem edukacije o načinima provere podataka i podsticanjem kritičkog duha. Vodi kurseve i sprovodi projekte koji doprinose unapređivanju medijske pismenosti.

Alberto Mont je čileanski ilustrator rođen u Kitu, glavnom gradu Ekvadora.

Godinama je objavljivao kratke stripove na blogu Dosis Diarias. Radio je kao ilustrator za mnoge izdavačke kuće, reklamne agencije i časopise iz Kolumbije, Argentine, Perua, Venecuele, Čilea i Španije. Sa crtačem Linijersom od 2016. godine izvodi posebnu stand-up komediju u kojoj su objedinjene strast za crtanjem i strast za humorom.