Edicija Mala psihologija M-M-MOO-GU A-A-AKKO HO]U Korak po korak u savladavawu mucawa (s radnom sveskom) prvo izdawe Autor Tatjana Dragosavqevi}-Ali} Ilustrovala Neda Doki} Urednik An|elka Ru`i} Lektor Ivana Igwatovi} Priprema za {tampu Tatjana Vaqarevi} Izdaje Kreativni centar Beograd, Gradi{tanska 8 Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi} [tampa Grafostil, Kragujevac Tira` 2.000 Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2009
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 376.1-056.264(035) ДРАГОСАВЉЕВИЋ-Алић, Татјана, 1946 M-m-moo-gu a-a-akko ho}u : korak po korak u savladavawu mucawa / Tatjana Dragosavqevi}-Ali} ; ilustrovala Neda Doki}. ‡ 1. izd. ‡ Beograd : Kreativni centar, 2009 (Kragujevac : Grafostil). ‡ 70 str. : ilustr. ; 24 cm + 1 elektronski opti~ki disk (CD-ROM) ; 12 cm. ‡ (Edicija Mala psihologija) Tira` 2.000. ‡ ‡ M-m-moo-gu a-a-akko ho}u : korak po korak u savladavawu mucawa : radna sveska / Tatjana Dragosavqevi}-Ali}. ‡ [103] str. ISBN 978-86-7781-696-4 a) Mucawe ‡ Spre~avawe ‡ Priru~nici COBISS.SR-ID 169266188
Tatjana Dragosavqevi}-Ali}
M-M-MOO-GU A-A-AKKO HO]U Korak po korak u savladavawu mucawa
Ilustrovala Neda Doki}
Profesoru Brajovi}u u spomen
Uvod Priru~nik je nastao nakon dugogodi{weg rada s decom i mladima koji mucaju. Imala sam zadovoqstvo da se profesionalno razvijam uz li~nost kakva je bio prof. dr Cvetko Brajovi}, de~ji lekar i psiholog. On je prenosio neverovatnu snagu i entuzijazam na svoje u~enike i saradnike, a pre svega na one koji su tra`ili pomo}. Najpre uz wega i wegovu metodu svesne sinteze razvoja, a potom i kroz samostalan rad, uz stalno pra˚ewe svega novog {to se de{avalo u toj oblasti, isprobavala sam, kombinovala, nastoje˚i da uvek zadr`im dovoqnu kriti~nost kako u odnosu na metodu tako i u odnosu na druge pristupe koje sam upoznavala i primewivala. Nau~ila sam da su organizovanost, samodisciplina i sistemati~nost u radu ‡ na kojima je profesor Brajovi} insistirao ‡ osnov svega, da se s problemom ne mo`e{ boriti skretawem pa`we na ne{to drugo, ve} upravo na problem, da su podr{ka i u~e{}e porodice neophodni, da se mucawe kao poreme}aj u komunikaciji samo tako ‡ kroz komunikaciju ‡ mo`e savladati. Povratne informacije od onih s kojima sam radila uvek su mi na najboqi na~in pokazivale koliko je ono {to radim dobro.
555 5
Kome je priru~nik namewen @eqa mi je da priru~nik bude pomo} tebi koji muca{ u svakodnevnom radu i prilikom ve`bawa kod ku}e, u {koli i na radnom mestu; on treba da ti pomogne da boqe spozna{ svoj problem, da ga sagleda{ kroz celovitost svog govora i pona{awa. Tako|e `elim da ovaj program shvati{ kao okvir sa mno{tvom }elija koje }e{ popuwavati sam ili s terapeutom, s nekim ~lanom porodice ili sa bliskim prijateqem. Priru~nik treba da pomogne i vama, roditeqima, bra}i i sestrama onih koji mucaju ‡ da boqe razumete problem ~lana svoje porodice, da budete s wim, a ne pored wega, i da lak{e na|ete svoje mesto na putu ka re{avawu tog problema. Samo ako se i sami oprobate u svemu onome {to od nekog sebi bliskog o~ekujete, spozna}ete svu te`inu problema i razumeti posustajawa i kolebawa. Ova kwi`ica namewena je i tebi, drugu iz klupe ili prijatequ onoga koji muca – da bi boqe shvatio setu u o~ima svoje drugarice ili druga i da bi razumeo {ta zna~e vla`ni prsti i zgu`vani listovi sveske onda kada on na ~asu o~ekuje da odgovara. Da bi boqe shvatio … ali i da bi pomogao. Izbegavawe razgovora o problemu ili razgovarawe o ne~em drugom ‡ nije uvek prava pomo}. Danas u svetu postoji mnogo priru~nika koji govore o problemu mucawa. Ovo je prvi interaktivni priru~nik na srpskom jeziku. Zasnovan je, pre svega, na Brajovi}evoj metodi, koja je decenijama neprikosnovena u Srbiji i biv{oj Jugoslaviji, a dopuwen je onim {to sam saznala ~itaju}i stru~nu literaturu, kao i na osnovu dragocenog li~nog iskustva. Mislim da zato mo`e biti od koristi i mla|im kolegama koji su odabrali ovaj put, a on je, kao {to ste i sami videli, pun zamki i neizvesnosti, ali i svetlih trenutaka. Priru~nik vam mo`e pomo}i da svoja iskustva proverite, upoznate druga i da nastavite daqe.
66666
Kako koristiti priru~nik Pred sobom ima{: 1. priru~nik 2. radnu svesku (za govorne ve窶話e i ve`be promene pona{awa) 3. DVD s ve`bama. Predla`em ti da najpre pro~ita{ priru~nik. Ne trudi se da odmah zapamti{ ono {to si pro~itao. Ciq je da pri prvom ~itawu samo stekne{ op{ti uvid u ono o ~emu se u priru~niku govori da bi imao pregled sadr`ine i konstrukcije ~itavog rada. Prelistaj radnu svesku, a zatim odgledaj i odslu{aj DVD. Vide}e{ da postoje dve etape u tvom predstoje}em radu: Upoznavawe s problemom [ta je mucawe? Kako se to kod mene ispoqava? ^ime je pra}eno? Kako se odra`ava na moje pona{awe? Rad na problemu Ve} u prvoj etapi koristi}e{ radnu svesku. Ukqu~i}e{ se u predlo`ene situacije i one koje sam bude{ odabrao, a potom }e{, odgovaraju}i na pitawa, analizirati svoje pona{awe i govor. Tako }e{ ve} na samom po~etku uo~iti da mucawe nije samo ono {to prime}uje{ u govoru. U nekoj situaciji }e{ se preznojavati, a u drugoj ne}e{ ili }e to biti mawe izra`eno. U jednoj }e{ biti preplavqen crnim mislima, a u drugoj ne. Od ~ega to zavisi? Da li od toga ko }e te ~uti? Ili od toga koliko ti je va`no ono {to treba da uradi{? S vremenom }e{ boqe razumeti. Zna~i: Prvo shvati A kad to bude{ postigao, onda }e{ se i lak{e u ~emu je problem! snalaziti i zna}e{ kako da se s time nosi{.
777 7
Ne `uri s drugom etapom. To ne zna~i da ti predla`em da sve sakrije{ u neki orman i da zaboravi{, ve} da sa svojim problemom prvo treba dobro da se upozna{ ‥ tek tako }e{ biti spreman da se s wim uhvati{ u ko{tac. Nakon `eqe za promenom treba da usledi odluka o tome {ta }e{ da uradi{ – kako }e{ da se organizuje{ da bi se sve to moglo sprovesti i kako }e{ uklopiti ve`be u svoje uobi~ajene aktivnosti. Radnu svesku koristi uporedo sa DVD-om. Tako }e{ lak{e razumeti {ta treba da uradi{ i boqe }e{ proceniti da li je ono {to si postigao dovoqno dobro. Zapamti: Nema brzog izle~ewa, niti ~arobne pilule. To su ve} mnogi iskusili pre tebe. Za{to bi morao da ponovi{ iste gre{ke? Za{to se ne bi u~io na wima?
A sada - hrabro napred! Naoru`aj se strpqewem i kreni! Budi uporan i istrajan!
88888
UPOZNAVAWE S PROBLEMOM
Dobro dru{tvo Jedan posto populacije odraslih muca. To ka`u svetske statistike. Zamisli koliki je to broj u odnosu na 7.500.000 stanovnika na{e zemqe. Ko je sve mucao ili muca? Zna{ li to? Mojsije, ~uveni basnopisac Ezop, Demosten, najve}i govornik stare Gr~ke, imperator Klaudije, ^er~il, engleski kraq Xorx VI i princ Albert od Monaka, filozof Aristotel, nau~nici Darvin i Wutn, glumci Brus Vilis i Merilin Monro, pisci Xon Apdajk i Samerset Mom. A kod nas? Hajde, poslu{aj boqe! Zar nisi ve} primetio da neke uspe{ne i poznate li~nosti imaju taj problem? Zar je wima mucawe smetalo da postanu to {to jesu? A za{to bi onda tebi smetalo? Poznato je koliko su Demostenu upornost i voqa pomogle da postane ono {to je bio ‥ jedan od najve}ih govornika stare Gr~ke. Danas mnoga dru{tva za pomo} osobama koje mucaju nose wegovo ime, kao simbol toga da se mo`e dose}i i ono {to je naizgled nemogu}e. Me|u osobama koje mucaju ima isto toliko inteligentnih i mawe inteligentnih kao i me|u onima koji ne mucaju, isto toliko dobrih i lo{ih, emocionalno stabilnih i labilnih, vrednih i lewih, odva`nih i kukavica‌
11 11 11 11
Mucawe ‥ {ta je to?
Mucawe je poreme}aj u komunikaciji. To zna~i da se pojavquje iskqu~ivo onda kada razgovara{ s nekim ili kada se nekome obra}a{. Kada si sam u sobi i kad govori{ sa samim sobom, ti ne muca{, zar ne? A ni onda kada tepa{ malom detetu ili svom ku}nom qubimcu. U razgovoru pak dolazi do ponavqawa glasova, slogova ili ~itavih re~i, do otezawa nekih glasova ili do blokada koje ti ne dopu{taju da izusti{ ni glas i zbog kojih zanemi{. Katkad te blokove mo`e{ da prevlada{ tek nakon sna`nih poku{aja, jednog ili vi{e wih, uz ukqu~ivawe mi{i}a lica, pa i ~itavog tela. To se sve de{ava iznenada, bez ikakve pravilnosti i bez tvoje voqe. Ali mucawe nije samo to! U {irem smislu, zna~ajno je i to kako se onaj koji muca ose}a, kako s tim izlazi na kraj, kako uop{te do`ivqava govor i }utawe, pa i to kako okolina reaguje na wegovo mucawe. Mnogi imaju strah od mucawa i stide se. Mnogi bi se sakrili u mi{ju rupu i govorili samo kada je to zaista neophodno. Ali, na drugoj strani, mnogi su se na takve smetwe sasvim navikli i prihvatili ih, ne povla~e se u sebe, opu{teni su, spontani, slobodno odabiraju zanimawe i dru{tvo.
12 12 12 12 12
Da bi problem boqe razumeo i svoje mucawe boqe odredio, osvrnu}emo se na osnovna obele`ja mucawa, na tzv. primarne ili osnovne smetwe, koje se ~uju kod svakog onog koji muca. One su dvojake: 1. kloni~ne smetwe ‥ ponavqawa i 2. toni~ne smetwe ‥ otezawa, blokade.
HK RHK
Kod nekih koji mucaju napetost s vremenom postaje sve nagla{enija, {to je ~esto uvod u ispoqavawe drugog, te`eg oblika mucawa, tzv. toni~nog. Tako se u medicini naziva du`a, trajnija faza zgr~enosti mi{i}a. Kod otezawa napetost je jo{ uvek mawa. Govorni tok se ne prekida, ve} se glas produ`eno izgovara. Kkkkkad bude{ iiiimao vvvvremena‌
R
R 2
K-k-kad bu-bu-bude{ imao vremena, po-pozovi me da idemo u bi-bioskop! U prvoj re~i ponavqa se glas, a u ostalim re~ima prvi slog. To je lak{i oblik mucawa i obi~no se javqa na po~etku ispoqavawa mucawa u govoru. U medicini se pod kloni~nim podrazumeva naizmeni~no stezawe i opu{tawe mi{i}a. Kod mucawa se to de{ava s govornim mi{i}ima. Ponavqawa se mogu odnositi na glasove, slogove ili ~itave re~i i mogu se odvijati br`e ili sporije. Ponavqawa ~esto i nisu pra}ena izra`enom napeto{}u.
& 2RR
2
Kako to izgleda? Mo`e{ li da ih prepozna{ kod sebe?
HK&
&
Blokada je prekid govornog toka, obi~no pra}en sna`nim gr~ewem mi{i}a govornih organa, i ne samo wih, dok se onaj koji muca naj~e{}e ose}a izuzetno neprijatno. Takve smetwe mogu se ispoqiti na po~etnom glasu, ali isto tako i na nekim glasovima u sredini re~i. K-------ad bud-------e{ imao vremena, p----ozovi me da idemo u b---ioskop.
Poku{aj sve ovo da izgovori{! [ta prime}uje{?
13 13 13 13