MENOPAUZA KNJIGA ZA SVAKU ŽENU
Prvo izdanje
Autor Violeta Babić Ilustrator Bojana Dimitrovski Recenzent mr sc. dr Marina Anđelić Jelić, endokrinolog, KBC Zvezdara Stručni redaktor prim. dr Jasna Milivojević, specijalista opšte medicine Urednik Anđelka Ružić Grafičko oblikovanje Olivera Batajić Sretenović Lektor Mirjana Delić Priprema za štampu Tatjana Valjarević Izdaje Kreativni centar, Gradištanska 8, Beograd tel.: 011 / 38 20 464; 38 20 483; 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača mr Ljiljana Marinković Štampa Publikum Tiraž 1.500 ISBN 978-86-529-0052-7
Menopauza Violeta Babić
knjiga za svaku ženu
3
Šta je to Menopauza nije bolest. Ona je nova faza u životu svake žene. Budući da se u današnje vreme živi znatno bolje i duže nego ranije, žene XXI veka provešće skoro trećinu života u menopauzi, mnogo duže nego njihove majke i bake. Savremena prosečna žena u menopauzi dobrog je zdravlja i može živeti još onoliko koliko su trajale njene plodne godine. Menopauza donosi sa sobom prestanak ovulacije i sniženje nivoa hormona estrogena. Na takvu promenu treba se navići.
4
menopauza
3 5
D
a budemo precizni, reč menopauza označava završetak menstrualnih ciklusa, poslednju menstruaciju. Prihvaćeno je mišljenje da je žena u menopauzi onda kad prođe godinu dana od poslednje menstruacije. U proseku, žene dobiju poslednju menstruaciju u pedeset prvoj godini. No, često se taj termin koristi za sveukupan prelazni period od premenopauze do postmenopauze.
6
Premenopauza
Menstruacije su i dalje redovne, ali se javljaju prvi simptomi meno pauze.
Perimenopauza
Godinama pre poslednje menstruacije, međutim, jajnici proizvode sve manje estrogena i progesterona, ženskih polnih hormona i ovu lacije se proređuju. Menstruacije su neredovne, a simptomi se poja čavaju. Taj period naziva se perimenopauzom. Kad žena uđe u kasne tridesete i rane četrdesete godine, u jajni cima sazreva manje jajnih ćelija, do ovulacije ne mora da dođe baš svakog meseca (zato se u tim godinama i teže ostaje u drugom sta nju). Obično do pedesete godine ovulacija sasvim izostaje, menstru acija prestaje i period plodnosti se završava. Perimenopauza ozna čava sve te postepene promene i prvu fazu menopauze do prestanka menstruacije. Može da se pojavi rano, već u trideset petoj godini života žene, ali ponekad tek oko njene šezdesete godine. Ipak, uo bičajeno je da počne između četrdesete i pedesete godine i da traje od dve godine do pet godina, mada se dešava da kod nekih žena traje i deset godina. Nekada se za perimenopauzu koristio i termin klimakterijum.
Prerana menopauza
Kod nekih žena menopauza može nastupiti i pre četrdesete godine. Tada se govori o preranoj menopauzi. Smatra se da je uzrok prera nom ulasku u menopauzu genetske prirode: u nekim porodicama menopauza se javlja ranije. U pojedinim slučajevima pod uticajem stresa, bolesti ili operacija menopauza takođe počinje ranije. Funk cija jajnika žena koje prerano uđu u menopauzu brzo prestaje, pa je uglavnom neophodna nadoknada hormona. Lekari obično preporuču ju da se s dodavanjem ženskih hormona počne odmah po pojavi prvih
7
simptoma kako bi se sprečio razvoj bolesti (kao što su osteoporoza i ateroskleroza) i kako bi terapija bila što efikasnija.
Kasna menopauza
Kasnom menopauzom smatra se ona koja nastupi posle 55. godine života.
Postmenopauza
Postmenopauza je period u kojem su menstruacije potpuno prestale, a organizam se već prilagodio niskom nivou hormona.
Simptomi i prateće pojave
Pored proređivanja menstrualnih ciklusa, perimenopauzu i meno pauzu može pratiti i čitav niz blažih ili izraženijih pratećih pojava. Simptomi su krajnje individualni i neke žene se s njima lako nose, dok ih druge doživljavaju dramatičnije. Statistički gledano, oko 25% žena ne oseća nikakve promene, oko 50% žena oseća neke od fizič kih i psihičkih promena, a oko 25% žena oseća izraženu neprijatnost.
8
Simptomi menopauze
• neredovne menstruacije, preska nje ciklusa • neuobičakajen • smanjenje ilioposlavebićailinjejakbroi cikjalusdaina između dve menstruacije
Česte neprijatnosti i zdravstvene tegobe
• napadi toplote – valunzi (noćno znojenje, hladno preznojavanje) • nagle promene raspoloženja,
• • • • • •
osetljivost, razdražljivost, prolazne vrtoglavice, otežana koncentracija, napadi plača, anksioznost, depresija, nervoza, glavobolje, migrene, problemi sa spavanjem, lupanje srca, zamor suvoća vagine urinarne smetnje (zapaljenje bešike, češće mokrenje) promena telesne težine (konstitucije) promene na kosi i koži osteoporoza srčana oboljenja i povišen krvni pritisak 9
Da li sam u menopauzi?
toplote i noćno znojenje. • Počeli su da mi se javljaju talasi ili „preskače“ u radu. lupa snažno o povremen mi • Srce ustajem da bih išla u WC. noću i čak • Često mi se mokri, pa me unutra. • Suva mi je vagina i svrbimenstruacije traju duže, a dolaze ranije • Ciklus mi se poremetio: i da ne dobijem menstruaciju. nego pre. Ponekad se desi • Koža mi je suvlja nego nekada, a izgleda i da mi kosa više opada i gubi sjaj. nogama i rukama. • Proređuju mi se i malje nai lomljivi. suvi postali mi su • Nokti • Primećujem da mi noge otiču. • Počela sam da dobijam na težini. • Teško uspevam da zaspim. • Rano se budim. umorna. • Često sam iscrpljena i vrlodepresivn a sam, nervozna, razdražljiva • Stalno sam na ivici plača, i ljuta. i dobijam napade panike. • Ponekad osećam unutrašnji nemiracija da zaboravljam. koncentr • Čini mi se da mi opada odnosimai počinjem nekada imala. sam kakvu • Nemam više želju za polnim • Pojačana mi je želja za seksom. • Polni odnosi postali su bolni.
nji Ako ste u većini tvrd ovarajte zg ra po , pronašli sebe tome sa svojim lekarom o se da šta možete učiniti ublaže simptomi menopauze ili nestanu. 10
neke od simptoma nikako ne smete pripisati menopauzi!
koji Obavezno idite kod ginekologa ukoliko imate bilo od sledećih simptoma: krvarenje posle polnog odnosa; krvarenje između menstruacija; sa; krv na rublju bilo kad tokom menstrualnog ciklu je što nego duže obilno krvarenje ili krvarenje to uobičajeno; krvarenje posle menopauze.
• • • • •
Ukoliko imate izražene simptome menopauze, za to postoji rešenje.
Hormonska terapija
Pokazalo se da hormonska terapija efikasno smanjuje učestalost i jačinu valunga, otklanja simptome sušenja (atrofije) vagine, sprečava razvoj osteoporoze i prelome kostiju i snižava rizik od srčanih oboljenja kod žena kojima su odstranjena oba jajnika. Uz to, žene se uopšte bolje osećaju i manje su depresivne kad primaju tu terapiju, lepša im je koža, sporije stare, poboljšava im se pamćenje, bolje spavaju. Međutim, postoje i mišljenja da hormonska terapija može imati i negativne efekte. Prema svakom leku, pa i prema hormonskoj terapiji, treba biti obazriv. Zato je lekar tu da odluči da li vam je ta terapija potrebna i koliko ćete je dugo primati. Trajanje simptoma takođe se razlikuje od žene do žene – od nekoliko nedelja do deset godina, s obzirom na to da se svaka žena sopstvenim tempom prilagođava promenama koje se dešavaju u njenom telu.
11
Koje su prednosti hormonske terapije? Pored toga što znatno olakšava sve simptome menopauze, hormonska terapija sprečava pojavu osteoporoze, Alchajmerove bolesti, a smanjuje i rizik od dobijanja raka debelog creva. Uz to, održava ženske polne organe, bešiku i kožu zdravim. Kad je najbolje početi s hormonskim lečenjem? S hormonskom terapijom počinje se u perimenopauzi, čim se primete promene u ciklusu koje nemaju drugi uzrok, a naročito ako su one povezane sa ostalim simptomima menopauze. Vaše tegobe ubrzo će se smanjiti ili potpuno nestati. Koliko dugo treba da se uzima hormonska terapija? Potrebno je nekoliko godina, bar pet. Da li ću se od hormonske terapije ugojiti? Žene se goje u menopauzi zbog drugih hormonskih promena. Hormonska terapija smanjuje uticaj tih promena i sprečava nagomilavanje masnog tkiva. U svakom slučaju, smanjite unos hrane i redovno se krećite, pa se nećete ugojiti.
12
pije povećava Čula sam da uzimanje hormonske tera torka mi je rizik od dobijanja raka dojke. Moja dok usuđujem. savetovala da počnem s njom, ali se ne Da li se bezrazložno plašim? hormonsku Istraživanja su pokazala da su žene koje uzimaju razvoj raka terapiju neznatno izloženije određenom riziku za nije veći od dojke od onih koje je ne primaju. Međutim, taj rizik e. Trebalo bi da onog koji nosi, na primer, porođaj oko 40. godin o prednostima m svaka žena porazgovara sa svojim ginekologo pauze. Ako i manama primene hormonske terapije tokom meno ne za tu ste zabrinuti, kao što kažete, znajte da postoje zame terapiju koje ne nose nikakav rizik. ske Šta treba da uradim pre uzimanja hormon terapije? ginekologa na Pre početka uzimanja hormona morate otići kod . Lekar će dojki led kompletan ginekološki pregled, kao i na preg ta i, sekre vam uzeti briseve za PAPA test i analizu vaginalnog fiju. ukoliko je to potrebno, predložiće vam mamogra 13