Текст
Ерик Мативе Илустрације
Бенжамен Шо и Жереми Клапен Карте
Пронто
2 Ò ЖИВОТИЊЕ НА ЗЕМЉИ Севе рни пола рн
и кр уг
Животиње на Земљи
Северни повратни
к
Екватор
ТИХИ ОКЕАН
Животиња има у целом свету, али не може свака животиња свуда да живи! Обилазећи нашу планету, наилазимо на мноштво различитих животиња. Свака је прилагођена средини у којој живи. Само се ми, људи, можемо похвалити тиме да смо освојили целу Земљу, од пустиња до највећих морских дубина. Неке животиње, као што су птице селице и китови, могу да превале велике раздаљине, али већина ипак остаје у области у којој је дошла на свет.
АТЛАНТСКИ ОКЕАН
Јужни повратник
Инсекти
Инсекти и остали бескичмењаци (црви, медузе, морски рачићи, пужеви…) веома су бројни: познато је више од милион врста, а многе тек треба открити!
Сисари
Постоји врло мало врста сисара: 3.700 у целом свету. Сисари су лавови и гориле, али и делфини и људи.
3 Ò ЖИВОТИЊЕ НА ЗЕМЉИ СЕВЕРНИ ЛЕДЕНИ ОКЕАН
Птице
Постоји 9.000 врста птица. Оне насељавају читав свет, али много више врста живи у тропским шумама него на Антарктику.
ТИХИ ОКЕАН
Рибе
Постоји преко 25.000 различитих врста риба, малих и великих. Највише их је у хладним морима и водама око коралних гребена.
саванa
ИНДИЈСКИ ОКЕАН
лед тундра шуме пустиња степа
Водоземци
Постоји 3.000 врста водоземаца, у које спадају жабе и даждевњаци, и 6.000 врста гмизаваца, као што су корњаче, гуштери, крокодили и змије.
0
1.000 km
размерник
Ирвас и необична снежна сова залазе у шуме на северу Европе, где живе рис и ждеравац.
5
6 Ò ЕВРОПА
Гренланд (Данска)
ДАЛЕКИ СЕВЕР
СЕВЕРНИ ЛЕДЕНИ ОКЕАН Северни рт
С ев
ИСЛАНД
ерн и по ларн
и кр у
У Северном леденом океану налази се велика ледена санта. Животиње морају да издрже велику хладноћу.
Баренцово море
Зими бели медвед вреба фоке. Поткожно сало, које га штити од хладноће, може да буде дебело и десет сантиметара.
г
А З И ЈА С К А Н Д И Н А В И Ј А
Норвешко море
Морски сисари белуге, рођаци делфина, називају се још и белим китовима.
АТЛАНТСКИ ОКЕАН
У р
ал
ре
Бебе гренландских фока долазе на свет на леденој санти, далеко од белих медведа. Бело крзно служи им као камуфлажа.
ко
мо
Северно море
Лети је на великом острву Гренланду готово топло! На влажном тлу ниче трава. Ирваси тада лакше проналазе храну. Лисаста гуска и гњурац прикупљају снагу за јесењу сеобу на југ. Птице морају да буду опрезне пошто им мала поларна лисица понекад краде јаја из гнезда.
ич
Ò ЛЕМИН ЗИ
ба
Р а ј на
ње
Д
Ламанш Се
на
А
на
Вол
га
и
Ро
ат
И По
и
Црно море
р
о
Ови гл о д а р и с д а л ек о г се вер а пр еко ц е л м е го д ин е д а д о н о се о гу на св е т. К м ла де а д се на м ноже и по р ас тињ е, је д у св е м асо вн о кр ећ у п о тр агу за о б лас ти у м а у који м и м а тр аве а јо ш . о ск иј сп ре Ка мо
рп
П
а
н
Л
в
еј
Еб
Та х о ( Те ж о )
ри
Дуна
пар
К
Лоара
Пи
т
Висла
Ла
Те м з а
л Ба
Кавказ
БАЛКАН Ги б
рал
та
рск
У великој
шуми на далеком северу
и мо реуз
лед
Средоземно море
АФ РИ КА
тундра шуме средоземна вегетација обрадиво земљиште или пашњаци
Тундра је предео без дрвећа у поларним областима. Трава је зими прекривена снегом. Мошусна говеда с Гренланда копају папцима снег да би дошла до траве. Када их нападну изгладнели арктички вукови, бране се истурених рогова, поређана укруг.
0
размерник
500
1.000 km
А З И ЈА
европски мрки медвед једе све на шта наиђе, али ипак највише воли мед. Убоди пчела не спречавају га да се њиме слади. Лос са својим огромним роговима може да пролази између јелки. Он је највећи представник породице јелена: понекад је висок преко два метра!
7 Ò ЕВРОПА ВЕЛИКА СТЕПА
Испод ниске траве, која прекрива пространства између Европе и Азије, живе разне врсте глодара.
Орао змијар је грабљивица која најчешће лови змије.
Блавор није змија, већ гуштер без ногу.
Текуница је рођак веверица.
Шарени твор
Ò ХРЧАК Ве лик и хр чак , који ж иви у ев с те па м а, р о п ск и м ж ива х ан је гл о д ар по ла к и ло , те ж ак и гр а м а. К а до о к у ћни љ у зг аја се у би м ац н хр чак из е евр о п ск и зла тни х р х с те па, ве чак , њ ег о ћ в си тнији р ођ ак , п о и пи то мији р ек л ом и з А зије.
Хрчци
Глодари у степи копају јаме у којима се крију. И твор уме да прави подземне ходнике – он јури волухарице и хрчке да би их појео.
Европски бизон, за разлику од свог рођака из велике америчке прерије, живи у шуми. Глава му је мања него глава америчког бизона, али је виши од њега. Европски бизон је, као и амерички, угрожена врста. У дивљини живи још само у резерватима у Пољској и Русији.
8 Ò ЕВРОПА ШУМЕ И ЛИВАДЕ
Лети, кад се сумрак надвије над шуму, све у њој оживи. Иако је веверица спретан акробата, не успева увек да умакне хитрој и лукавој куни златици. Куц-куц, куц-куц! Детлић куцка кљуном по кори дрвета да би пронашао инсекте.
Мала ушара чека да падне ноћ, па да изненади мале глодаре.
У шумама умереног појаса
четири годишња доба јасно су изражена, али зима није тако оштра као у шумама на далеком северу. Биљке и животиње су бројније и разноврсније.
Мужјака јелена у јесен понекад окружује педесет женки, али он зими више воли да буде сам. Лисица једе скоро све што пронађе: кад јој зечеви умакну, довољне су јој шумске јагоде. Дивља свиња има слаб вид, али јој је њух добар. Зато њушком рије земљу.
Европски дабар не гради склониште, већ копа јазбину чији је улаз испод воде. Јазавац је врло спретан копач и радо напада животиње које се скривају у подземним ходницима, као што су пољски миш и кртица, али не уме да изађе на крај с бодљикавим јежом.
9 Ò ЕВРОПА
Риђи шумски мрави у пролеће „гаје“ ваши. Штите их од других инсеката зато што обожавају њихов слатки „сок“.
Гундељ проведе три године у земљи у облику великог белог црва – ларве. Одрасли гундељи живе само неколико недеља.
Сваког јутра паук крсташ плете нову мрежу и … стрпљиво чека да неки инсект улети у њу.
Трава на ливадама поред шума и обрађеног земљишта право је царство инсеката и многих других животињица.
Опрезни зец обично ноћу скакуће по ливади да би грицкао своје омиљене травке.
Кад фазани изађу из шуме да би потражили храну на ливади, излажу се опасности да буду убијени. Често се узгајају на фармама, а затим пуштају у дивљину ради лова!
Мрка жаба не живи само близу воде, већ може да се види и усред ливаде, у зеленој трави.
Мужјак великог зеленог скакавца привлачи женку тако што „пева“ трљајући ножице о крила.
Застрашујући цртеж који се налази на леђима лептира мртвачке главе могао би да краси заставу неког гусарског брода.
10 Ò ЕВРОПА У ПЛАНИНИ
Што је висина већа, животињама је живот тежи, али им прети мања опасност од људи.
На папцима козорога налазе се еластични јастучићи који им служе као амортизери и спречавају клизање. То је врло корисно када се изводе акробације!
Мрмот стражари на улазу у своју јаму. Још није чуо орла који се устремио на њега испружених канџи… Да ли ће стићи да се склони и звиждуком упозори другове на опасност?
У Алпима је пролеће. На висини између 1.000 и 4.000 метара све животиње, од инсеката до сисара, ужурбано раде. Треба добро да се наједу … и да припазе да не буду поједене! Шепурење тетреба пред женком чудесан је призор: он шири перје у лепезу, плеше и пева.
Аполонов лептир живи само у планинама. Може се видети како грациозно лети тамо-амо по ливадама и у близини потока.
Отровницу нико не воли зато што је њен ујед опасан, али она напада човека само ако је угрожена: радије чува отров за глодаре и други ситан плен.
Ò ЛЕПТИ Р ИЗАБЕЛ
А
Па ж њ а! Л еп тир иза бе л Тај н оћни л еп тир м о а вр л о је р е д ак! же се ви д јо ш са м о е ти у н ек и м б ор о ви м ш у Пир ин еј ум а м а им Виш е о д м а и фр анц ус к и м А лпи м а. е се ц д ана ж иви к ао а о н д а н ек гу се ниц а о лико д ан , а л е ти и … умир е.
11 Ò ЕВРОПА Зима је. Планина је утихнула и изгледа пусто. Мрмот спава у својој јами. Ипак, мраз, ветар и снег нису обесхрабрили баш све животиње!
И дивокозе су планинске акробате. Често се шетају по стрмим обронцима.
Смеђе перје поларне коке побели и згусне се захваљујући дебелом слоју паперја које је штити од хладноће. Због перја на ножицама не може да пропадне у снег.
Белоглави суп је, као и сви супови, лешинар и храни се само мртвим животињама. Чобани су, међутим, дуго убијали супове зато што су веровали да им те птице нападају овце.
Снежна волухарица, као што и њен назив говори, не боји се хладноће. Она зими кружи ходницима које копа у снегу.
Алпски мрмољак може да живи и на висини од 2.000 метара. Воли хладну воду у језерима, барама и удубљењима у земљи. У пролеће се мужјаци јарких боја шепуре пред женкама.