MI, NEZAUSTAVLJIVI: Kako smo osvojili svet

JUVAL NOA HARARI

Autor: Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari)

Ilustrator: Rikard Zaplana Ruis (Ricard Zaplana Ruiz)

C.H.Beck & dtv:

Urednici: Suzen Stark (Susanne Stark), Sebastijan Ulrih (Sebastian Ullrich)

Sapienship pripovedački tim:

Produkcija i menadžment: Icik Jahav (Itzik Yahav)

Menadžment i uredništvo: Nama Avital (Naama Avital)

Marketing i odnosi s javnošću: Nama Vartenburg (Naama Wartenburg) Rukovođenje i upravljanje projektom: Nina Zivi (Nina Zivy)

Asistent za istraživački rad: Džejson Peri (Jason Parry)

Lektura: Adrijana Hanter (Adriana Hunter)

Stručni konsultant: Slava Grinberg (Slava Greenberg)

Dizajn: Hana Šapiro (Hanna Shapiro) www.sapienship.co

Dizajn korica: Hana Šapiro Ilustracija na koricama: Rikard Zaplana Ruis

Naslov originala: UNSTOPPABLE US: How We Took Over the World.

Copyright © 2022 Yuval Noah Harari. All rights reserved

Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2022. Sva prava su zadržana, uključujući pravo na celokupnu odnosno delimičnu reprodukciju u bilo kojem obliku.

Prevod s engleskog: Vuk Šećerović

Urednica: Irena Jovanović

Lektura: Branka Tarbuk

Tehnički urednik: Tatjana Valjarević Likovni urednik: Dušan Pavlić

Izdaje: Kreativni centar, Gradištanska 8, Beograd www.kreativnicentar.rs

Za izdavača: Ljiljana Marinković, direktorka Štampa: Grafostil, Kragujevac

Godina štampe: 2022 Tiraž: 2500

ISBN: 978-86-529-1087-8

Svim živim bićima – onima koja su živela, onima koja žive i onima koja će živeti. Svet je onakav kakvim su ga načinili naši preci. Na nama je da odlučimo kakav će biti.

Juval Noa Harari

ŠTA ČOVEKA ČINI ČOVEKOM?

_

Odrastanje nije nimalo lako. Ume da bude veoma naporno, i to ne samo za tebe i tvoje drugare već za sve na svetu. Pa i za životinje.

Pre nego što odraste, mladunče lava mora naučiti da trči i da lovi zebre. Mali delfin mora naučiti da pliva i da hvata ribu. Za orlića je neophodno da nauči da leti i da pravi gnezdo. Sve to iziskuje ozbiljan trud.

Za ljude, međutim, odrastanje je još teže, zato što ne znamo tačno šta je to što treba da naučimo. Lavovi trče i love zebre, delfini plivaju i hvataju ribu, orlovi lete i prave gnezda, a šta rade ljudi?

Kad odrasteš, možda ćeš voziti trkački auto koji će biti brži od naj bržeg lava. Ili ćeš ploviti brodom dalje nego što može da otpliva bilo koji delfin. Možda ćeš leteti avionom u visine koje nijedan orao ne može da dosegne. Možda ćeš raditi još hiljadu stvari o kojima životi nje ne mogu ni da sanjaju – smisliti neku novu kompjutersku igricu, otkriti novi lek, voditi svemirsku ekspediciju na Mars, a možda ćeš ceo dan sedeti kod kuće i gledati televiziju. Ljudi mogu da rade mno go toga! Zato je toliko zbunjujuće biti ljudsko biće.

Ali bez obzira na to šta ćeš jednog dana raditi u životu, treba znati kako je uopšte moguće da su ljudi sposobni da obavljaju tolike poslo ve. To je moguće jer smo postali vladari planete Zemlje.

Planetom Zemljom su nekada davno vladale razne vrste životi nja. Lavovi, medvedi i slonovi vladali su kopnom. Delfini, kitovi i

U stvari, mi ljudi smo postali toliko moćni da sudbina svih drugih životinja sad zavisi od nas. Lavovi, delfini i orlovi još uvek postoje samo zato što im mi to dozvoljavamo. Kad bi ljudi naumili da pota mane sve lavove, delfine i orlove na svetu, to bi se moglo ostvariti u veoma kratkom roku.

Ljudi imaju stvarno veliku moć, koju mogu da koriste na dobar ili na loš način. Kao ljudsko biće, treba da razumeš kakva moć leži u tvojim rukama i šta s njom možeš da učiniš.

Za početak treba da saznaš kako smo uopšte postali ovako moćni.

Mi ljudi nismo tako snažni kao lavovi, ne plivamo tako brzo kao delfini i definitivno nemamo krila da bismo mogli leteti poput ptica! Pa kako smo onda zavladali celom planetom?

Odgovor na ovo pitanje predstavlja jednu od najfantastičnijih priča koju ćeš čuti u svom životu.

I ta priča je istinita.

KUVANA HRANA – VELIKI MOZAK

Ljudi su mnogo puta gledali vatru kako gori pre nego što su uspeli da proniknu u njenu tajnu. Shvatili su da vatra jeste opasna i strašna, ali da njeno postojanje ipak zavisi od izvesnih pravila. Mogli su da se s njom sprijatelje. Vrh dugačkog štapa gurnuli bi u plamen koji je buktao oko drveta, sačekali bi da se zapali, a onda ga izvukli napolje. Tako su naučili da drže vatru na štapu. Takva vatra nije mogla da ih opeče, a gorećim štapom su mogli da zapale šta god da dotaknu. To je bilo neizmerno korisno! Mogli su poneti vatru sa sobom kuda god da krenu, da im tamo bude toplo i da plamenom rasteruju lavove.

Ipak, postojao je jedan veliki problem: ljudi nisu umeli da zapale vatru, a čekati da grom negde udari može biti vrlo zamoran posao . Mo glo bi se tako sedeti pored nekog drveta godinu dana i bezuspešno čekati da grom udari baš u njega, i pride trpeti hladnoću i kišu… A zamisli da moraš još i da bežiš od lava koji te juri! Nemaš vremena da čekaš ni dve sekunde. Vatra ti treba SMESTA! Naposletku su ljudi shvatili kako da reše ovaj problem. Jedan od načina da se zapali vatra bio je da se kremenom udari o jednu vrstu kamena koji se naziva pirit. Ako se veoma snažno udari o pirit, iz kamena izbije varnica koju treba usmeriti tako da padne na sasušeno lišće. Kad plamen zahvati lišće, vatra se razgori. Drugi način da se zapali vatra bio je da se nađe poduži komad suvog drveta i u njemu izdubi rupa, u koju se potom nagura suvo lišće. Onda se uzimala grančica sa zašiljenim vrhom, koji je

Vrh grančice bi se sve više zagrevao dok naposletku suvo lišće ne bi počelo da tinja. Iz udubljenja u drvetu stao bi da izbija tračak dima, a zatim bi suknuo i plamen. Vatra! Sad je slobodno mogao da se pojavi i lav, jer dovoljno je bilo zamahnuti plamenim štapom i lav bi uhvatio tutanj.

Način na koji se služio vatrom učinio je čoveka jedinstvenim među svim živim bićima. Moć gotovo svih životinja leži u njihovim telima – u snazi mišića, veličini zuba, oštrini kandži. Međutim, zahvaljujući va tri ljudi su stekli kontrolu nad neiscrpnim izvorom moći koji je bio potpuno nezavisan od njihovog tela. Jedan nejaki čovek s plamenim štapom u ruci mogao je da spali čitavu šumu za svega nekoliko sati i tako uništi na hiljade stabala ili usmrti na hiljade životinja.

Ipak, najveći značaj vatre nije bio ni u tome što je štitila drevne ljude od lavova, niti u tome što im je pružala toplotu i svetlost. Ne, vatra im je omogućila da kuvaju hranu, a to je bilo važnije od svega drugog!

Pre nego što su ovladali vatrom, ljudi su jeli sirovu hranu, što je zahtevalo mnogo vremena i napora. Najpre su morali da je usitne na komadiće, koje su potom dugo žvakali, ali čak i tad je njihov stomak morao dobro da se pomuči dok ne bi svario tu hranu. Znači, drevnim ljudima su bili potrebni veliki i jaki zubi, veliki stomak i dosta strplje nja. Kad su ovladali vatrom, ishrana je postala mnogo lakši zadatak Skuvana hrana bila je mekša, pa im nije bilo potrebno toliko vremena niti napora da je sažvaću i svare. Kao posledica toga ljudi su počeli da se menjaju – zubi su im postali slabiji, stomaci su im se smanjili … i imali su mnogo više slobodnog vremena!

RAZLIČITE VRSTE LJUDI

_

Ljudi širom sveta se razlikuju po svom izgledu i po tome što govore različite jezike, ali svi smo mi zapravo isti. Gde god da odeš, od Kine do Italije, od Grenlanda do Južne Afrike, svuda ćeš se susresti samo s jednom vrstom ljudi.

Naravno, postoje izvesne razlike između Kineza, Italijana, Gren lanđana i Južnoafrikanca, na primer u boji kose ili boji kože, ali po red toga svi imamo sličnu telesnu građu, sličan mozak i slične pre dispozicije. Kinezi mogu da nauče italijanski jezik, Grenlanđani mogu da igraju fudbal s Južnoafrikancima, a svi zajedno mogu da sagrade svemirski brod. Stvarno je čudno što na ce lom svetu postoji samo jedna vrsta ljudi. Na kraju krajeva, u raznim zemljama po stoje razne vrste mrava, zmija i medveda. Na ledenom Grenlandu žive polarni medvedi, u kanadskim planinama grizliji, u šumovitim

predelima Rumunije mrki medvedi, a u šumama bambusa u Kini žive pande. Otkuda onda u svim krajevima sveta postoji samo jedna vrsta ljudi?

Zapravo, dugo vremena naša planeta je bila dom velikom broju različitih vrsta ljudi. U raznim delovima sveta koje su naseljavali lju di bile su zastupljene različite biljne i životinjske vrste, ali i različiti klimatski uslovi. Neki ljudi su živeli u visokim planinama, gde ima mnogo snega, a drugi u tropskim krajevima, na osunčanim obala ma mora. Neki su obitavali u pustinjama, dok su drugi naseljavali močvar ne predele. Više od milion godina ljudi su morali da se pri lagođavaju posebnim životnim uslovima u određenom prirodnom okruženju, tako da su se postepeno sve više razlikovali među sobom, baš kao i medvedi.

Kako to da danas svi ljudi na svetu pripadaju jednoj istoj vrsti? Šta se desilo sa ostalim vrstama ljudi? Sve ih je zbrisala užasna kata klizma, a preživela je samo naša vrsta. Kakva je to bila kataklizma? U pitanju je velika tajna o kojoj ljudi nerado govore. Pričaćemo uskoro i o tome, ali najpre da se upoznamo s tim drugim vrstama ljudi, koje su nekada davno naseljavale različite krajeve planete.

SapijensČovek sa ostrva Flores Neandertalac

LJUDSKA PORODICA

_

Dok su se na ostrvu Flores ljudi preobražavali u patuljke, u Evro pi i u raznim delovima Azije postepeno se razvijala druga vrsta ljudi. U ovim predelima je bilo veoma hladno, pa su ljudi morali da se prilagode uslovima života u hladnoj klimi. Naučnici su ih nazvali ljudima iz doline Neander ili skraćeno neandertalcima, zato što su prvi dokazi o njihovom postojanju otkriveni u jednoj pećini koja se nalazi u dolini Neander u Nemačkoj. Neandertalci su bili otprilike iste visine kao mi, ali su bili krupniji, teži i mnogo snažniji od nas. I mozak im je bio veći od našeg.

I šta su radili neandertalci sa svojim velikim mozgovima? Nisu pravili ni automobile ni avione, niti su pisali knjige. Ali jesu izrađivali oruđa i nakit, a verovatno su pravili i mnoge druge predmete. Možda su bolje od nas umeli da raspoznaju poj raznih ptica i da prepoznaju životinj

ske tragove, možda su čak i lepše plesali ili življe sanjali. Možda … a možda i ne. Mi to ne možemo zasigurno znati. Mnogo toga ne znamo o prošlosti, a kad nešto ne znamo najbolje je naprosto reći – ne znam. U nauci je posebno važno reći – ne znam. To je prvi korak, jer tek kad kažemo da nešto ne znamo počinjemo da tragamo za odgovorom. Ako tvrdimo da sve već znamo, zašto bismo se trudili da nešto saznamo?

Arheolozi su 2008. godine došli do još jednog nesvakidašnjeg otkri ća. Dok su vršili iskopavanja u Denisovoj pećini u Sibiru, pronašli su parče kosti za koje su ustanovili da je bilo deo prsta drevnog čoveka, tačnije, deo malog prsta devojčice koja je živela pre otprilike 50.000 godina.

ZAŠTO MRAVI IMAJU KRALJICU, ALI NEMAJU ADVOKATE

Postoji još samo jedna životinjska vrsta čiji su pripadnici sposobni za masovnu saradnju. To su društveni insekti, u koje spadaju mravi, pče le i termiti. Kao što mi naseljavamo sela i gradove, tako mravi i pčele žive u mravinjacima i košnicama, zajednicama u kojima ponekad bude i po više hiljada jedinki ovih vrsta. Hiljade mrava se udružuju i zajednički rade kako bi obezbedili hranu, starali se o svojim mladun cima, sagradili mostove, pa čak se i borili u ratu. Međutim, u nečemu se ljudi i mravi bitno razlikuju – mravi umeju da se organizuju samo na jedan način. Postoji, na primer, vrsta mrava koji se zovu mravi žeteoci. Ako pogledaš kolonije mrava žetelaca bilo gde na svetu, primetićeš da su sve one organizovane na potpuno istovetan način. U svakoj koloniji mravi su podeljeni u pet grupa: sakupljači, radnici, vojnici, dadilje i kraljice.

Sakupljači odlaze da traže zrnevlje i da love sitne bubice, koje dovlače nazad u svoju koloniju gde skladište svu tu hranu. Radnici kopaju tunele i zidaju mravinjak. Vojnici štite koloniju i bore se protiv drugih mravljih vojski. Dadilje se brinu o mravljim bebama. A kraljice vladaju celom kolonijom i legu jajašca iz kojih se rađaju bebe mravi.

To je jedan jedini način na koji mravi umeju da se organizuju u zajednicu. Nikad se ne bune protiv svoje kraljice niti traže održavanje predsedničkih izbora. Radnici i sakupljači nikad ne štrajkuju tražeći da im se povećaju dnevnice. Vojnici nikad ne potpisuju mirovne spo razume s drugim mravljim kolonijama u svome okruženju. Dadilje nikad ne daju otkaz kako bi se prekvalifikovale u pravnice, vajarke ili operske pevačice. Mravima nikad ne padne na pamet da probaju neku novu hranu, da konstruišu nova oružja ili da smisle neku novu

igru kao što je tenis, na primer. Mravi sakupljači žive na potpuno isti način kao što su to činili hiljadama godina unazad.

Za razliku od mrava, mi ljudi večito iznalazimo nove oblike među sobne saradnje. Smišljamo nove igre, kreiramo novu odeću, prona lazimo nove poslove, a neretko dižemo i političke revolucije. Pre 300 godina ljudi su se igrali tako što su iz lûka odapinjali strele kojima su gađali metu, dok se mi danas zabavljamo kompjuterskim igricama u kojima se trudimo da oborimo rekorde. Pre 300 godina većina ljudi bavila se zemljoradnjom. Danas ljudi rade kao vozači autobusa, gru meri, programeri, fitnes instruktori... Pre 300 godina u većini zemalja na svetu na vlasti su bili kraljevi i kraljice. Danas je u najvećem broju zemalja vlast u rukama izabranih parlamenata i predsednika vlada. Dakle, mi sapijensi zavladali smo svetom zato što smo sposobni da sarađujemo jedni s drugima u velikim grupama, poput mrava, i zato što večito iznalazimo nove načine kako da sarađujemo, što nam je od pomoći u smišljanju novih ideja. Da li je to naša supermoć? Pa, nije. Da bismo razumeli šta čini našu jedinstvenu sapijensku supermoć, potrebno je odgovoriti na još neka pitanja: kako su uopšte naši preci naučili da sarađuju u velikim grupama i kako to da smo u stanju da neprestano menjamo svoje obrasce ponašanja? U odgovorima na ova pitanja krije se naša stvarna supermoć. Šta misliš, šta to može biti?

ZAŠTO LJUDI VOLE SLATKIŠE

_

Pre više hiljada godina naši praprapreci živeli su mnogo drugačije od nas. Međutim, njihov način života odredio je način na koji se ponašamo mi danas. Kad se noću uplašiš čudovišta, tvoj strah je uspomena nasleđena od tvojih drevnih predaka. I jutarnje buđe nje, doručak, igra sa drugarima … zapravo su stare navike koje smo nasledili od naših predaka iz kamenog doba koji su živeli u afričkim savanama

Da li se nekad zapitaš zašto ljudi toliko vole da jedu baš onu hranu koja nije dobra za zdravlje, na primer sladoled ili tortu od čokolade? Zašto su nezdrave stvari tako ukusne?

Razlog leži u tome što naše telo misli da i dalje živimo u kamenom dobu, a u ono vreme je i te kako imalo smisla nabokati se slatke i masne hrane. Naši preci nisu imali supermarkete i frižidere. Kad bi ogladneli, odlazili su u šumu ili na obalu reke da potraže nešto za jelo. A tamo ih sigurno nije čekalo sladoledno drvo ili reka koka-kole! Jedini slatkiši koje su mogli da nađu bile su zrele voćke i med. Kad bi otkrili neko slatko i sočno voće, najpametnije što su mogli da učine bilo je da pojedu što više plodova, i to što je moguće brže.

Zamislimo da je u toku potrage za hranom grupa sakupljača iz ka menog doba naišla na smokvino drvo prepuno zrelih sočnih plodova. Pojedini su pojeli samo po nekoliko smokava i onda rekli: „To nam je dovoljno, treba da pazimo na liniju“. Drugi sakupljači nisu ništa rekli jer su im usta bila puna smokava. Jeli su i jeli sve dok im stomaci nisu skoro pukli. Sutradan su svi ponovo došli do smokvinog

savršena je knjiga za svaku osobu koja se ikada zapitala:

KO SMO MI I OTKUD MI OVDE?

Od afričkih savana do ledenih vrhova Grenlanda ljudi vladaju planetom Zemljom. Odakle nam tolika moć?

Ova knjiga otkriva nam da mi, ljudi, imamo supermoć zahvaljujući kojoj možemo da stvaramo mnogo toga neobičnog – od duhova preko parlamenata do kompanija. Prateći seobe drevnih ljudi usput ćete saznati i kako su nam se stomaci smanjili zbog vatre, šta nam fudbal govori o značaju saradnje među ljudima i zašto je novac najbolja bajka na svetu. Pred vama je priča o čovečanstvu kakvu do sada niste čuli, s patuljcima, džinovskim zmijama, Duhom Velikog Lava koji živi visoko iznad oblaka i prstom deteta starim 50.000 godina, koji razrešava misteriju ljudskog postanka.

Juval Noa Harari, autor svetskog bestselera Sapijens,

u svom prepoznatljivom stilu sada je napisao knjigu namenjenu prvenstveno mladim čitaocima. Ali u ovoj očaravajućoj epskoj priči, propraćenoj mnoštvom izuzetnih ilustracija, uživaće svi čitaoci od 9 do 99 godina! 788652