Сарадник Владислав Марковић Технички уредник Татјана Ваљаревић
Издаје Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 • тел.: 011 / 30 88 446 е-mail: info@kreativnicentar.rs • www.kreativnicentar.rs
За издавача мр Љиљана Маринковић, директорка Штампа Службени гласник,
Београд
Тираж 2000 Година штампе 2023
Copyright © Kreativni centar 2023
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
908(497.11)(036.053.2.025.2)
930.85(497.11)(036.053.2.025.2)
МАРИНКОВИЋ, Симеон, 1941
Моја Србија / Симеон Маринковић ; [илустрације Душан
Павлић]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2023 (Београд
: Службени гласник). – 221 стр. : илустр. ; 21 cm
Тираж 2.000.
ISBN 978-86-529-1179-0
a) Србија - Водичи
COBISS.SR-ID 119031305
Ја сам се у Србији родио и израстао и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије… Вук Караџић
Пре готово шест векова, између 1433. и 1439. године, учени Константин Филозоф записао је у Житију деспота Стефана Лазаревића да је Србија земља каква се у целој васељени не може наћи јер има сва добра сабрана у једно. Хвалио је добар ваздух и складан састав у свему, богате руднике злата и сребра, многе винограде и друге засаде, изворишта река и студенаца, пределе који превазилазе једни друге лепотом и плодношћу, птице, много хране свуда у изобиљу. Посебно је похвално говорио о њеним становницима, o чијој храбрости постоји такав глас какав нико други у васељени нема, који ће радо и искрено помоћи, који су хитри да послушају и спори у говору, али брзи да одговоре ономе ко тражи, који оружје држе и у левој и у десној руци, телесном чистотом превазилазе друге народе, а уз то су и милостиви и дружељубиви.
Током свог дугогодишњег учитељског, професорског, издавачког и ауторског рада имао сам прилику да обиђем целу Србију. Ова књига је прича о свему ономе што
сам видео на тим путовањима. Желео сам да прикажем необично богатство наше земље, њену природу, воде, шуме, равнице, планине, али и разноликост онога што је људска рука стварала кроз векове – мостове, манастире, дворце, уметничка дела и све друго што нас који живимо на овим просторима обележава и покреће.
Аутор
Историја
Почетком III века п. н. е. Келти су на
овом месту утврдили град под именом
Сингидунум. Римљани су га освојили
у I веку н. е. Поделом Римског царства
395. године град је припао Византији.
Средином V века до темеља га је по
ру шио хунски вођа Атила Бич Божји, а
онда га је поново освојила Византија. Освајали су га и рушили Сармати, Гепиди, Готи, Авари, Словени и други. У VI и VII
веку ово под ручје населили су Словени. По белим кулама града Словени су га назвали Бели град – Београд.
У наредним вековима имао је различите
господаре – Ви
зантинце, Мађаре, Словене. Године 1284. ушао је у састав српске државе као поклон Мађара краљу Драгутину, зету ма ђарског краља.
Деспот Стефан Лазаревић пренео је престоницу из Крушевца у Београд 1404. године. Град је подизао и ширио по европским узорима, па су Београд путописци описивали као великоцарствујући град велике лепоте.
▲ Кула деспота Стефана Лазаревића
Ти, м еђутим, растеш, уз зорњачу јасну, са Авалом плавом, у даљини, као брег. Ти трепериш, и кад овде звезде гасну, и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег. Милош Црњански, Ламент над Београдом (одломак)
7
►
Народ се обрадовао ослобођењу
Београда од Турака.
О томе говори и
једна лепа изворна
песма из тог времена: Седам сати удара, Београд се отвара, отвара га Карађорђе у њега да дође…
У вековима који су следили за Београд су се водиле теш ке
бор бе између Турака, Мађара и Аустријанаца. Град је често
мењао господаре, због чега је и добио назив Врата ратова.
Од Турака је ослобођен 1806. године, када га је освојио Ка
ра ђорђе са српском војском. Након ослобођења почео је нагли развој Београда, који је прекинут 1813. године, али је настављен после Другог српског устанка 1815. године.
Кнез Милош је 1841. преместио престоницу Србије из
Кра гу јевца у Београд. Турци су коначно напустили град 1867. године, за време кнеза Михаила Обреновића.
Спомен-обележје
на Калемегдану, посвећено предаји
кључева кнезу Михаилу Обреновићу, рад вајара Михаила
Пауновића, с рељефом израђеним према
цртежу Адама Стефановића
У том периоду Београд је био мултиетнички град. Поред већинског српског становништва, насељавају га и Јевреји, Грци, Цинцари, Мађари, Чеси, Немци, Роми. О томе сведоче бројне грађевине, уметничка дела и друга баштина која је сачувана до данас. Током Првог и Другог светског рата, као и за време бомбардовања 1999. године од
8
стране НАТОа, Београд је пре трпео велика разарања. Иако је много пута рушен, Београд се обнављао и изгра ђивао. Данас је то главни град Србије и један од већих европских
градова.
►
Калемегдан – Брег за размишљање
Калемегдан је најстарији део Београда. Он је као отворена
књига из које се чита о историји овог града. Назив Калемегдан
потиче од турских речи кале (тврђава) и мегдан (бој).
Налази се на узвишењу изнад ушћа Саве у Дунав. Одатле
се отварају дивни видици на обе реке, Нови Београд, Земун и
пространства Војводине или, с вечери, на широко тајанствено
протицање воде и сунчев круг који као да тоне у њене дубине.
Турци су га још звали Брег за размишљање.
По једној од легенди, Дунав своје име дугује богу Зев су (Диос), зачетнику свих природних појава. Симболично, Са ва
је та која га храни нектаром и амброзијом чинећи га бесмртним.
Дан реке Саве обележава се 1. јуна, а Међународни дан Ду
нава 29. јуна.
У Калемегданску тврђаву може се ући из Калемегданског
парка, у којем су постављене бисте знаменитих српских књи
жевника, умет ника и других угледних личности. Овај парк
је омиљено ше талиште Београђана и свих оних који дођу да
посете град.
ПРЕД УМЕТНИЧКИМ ДЕЛОМ
Споменик Победник, симбол Београда, постављен је 1928. године. Дело је
вајара Ивана Мештровића. Висок је четрнаест метара и представља споменик слободи и победи Србије у ратовима за ослобођење. На дорском стубу стоји
фигура нагог снажног ратника који објављује слободу. Спуштен мач у једној
руци и соко у другој симболизују стражу над успаваним мрачним силама.
Степениште на Калемегдану, цркву Александра Невског и Основну школу Краљ Петар I пројектовала је прва жена архитекта у Србији Јелисавета Начић (1878-1955).
Она је била и прва жена на положају главног архитекте града Београда.
У парку се налази и Споменик захвалности Француској, још један рад Ивана Мештровића, подигнут у знак пријатељства и сарадње са Француском током Првог светског рата и у знак захвалности за школовање српских ђака. У близини је чувена фонтанаскулптура Рибар, која приказује рибара у борби са змијом, рад вајара Симеона Роксандића из 1906. године. Поред ње су се недељом окупљали млади и плесали уз зву ке валцера. Кроз Краљ капију пролази се поред Римског бунара. На платоу недалеко од Победника стоји бронзана ма кета замка деспота Стефана Лазареви ћа – на том месту некада се налазио деспотов замак с двором, у којем је постојала и велика библиотека. У близини је споменик том изу зетном владару, рад вајара Небојше Митрића, а ту је и Деспотова кула, у којој је данас Народна опсерваторија. У Горњем граду је и Војни музеј, који приказује рат ничку историју од античких времена до Другог светског рата – збирке оружја, застава, униформи, сведочанстава о рат ним страда њима итд. У
Деспот Стефан је био витез, али и један од најобразованијих људи свог доба. Говорио је неколико језика, преводио и писао. У својој песничкој посланици Слово љубве деспот каже да љубав све превасходи, да дело љубави сваку врлину превазићи може и поручује:
Узљубите љубав, младићи и девојке, за љубав прикладни, но право и незазорно, да не бисте како младићство и девојаштво повредили, којим природа наша божанственоме приања, те да божанствено узнегодује.
10
спољном простору Војног музеја изложено је артиљеријско оруђе из ранијих ратова. ◄ Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
У
Доњем граду уздиже се Ку ла
Небојша, најбоље очува на кале
мегданска кула. Са ње се пружа
један од најлепших погледа на
Калемегданску тврђаву. Ова
кула била је место на којем су
мучени и убијени многи ви
ђени Срби. На свиреп начин
погубљен је и грчки песник и
борац за слободу Рига од Фере
са осморицом другова. Ку ла је
по зната и из народне песме По
четак буне против дахија:
Па од јада сви седам дахија
начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава,
на Небојшу кулу изнесоше,
наврх куле вргоше тепсију,
у тепсију зв’језде поваташе …
над тепсијом лице огледаше;
кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше:
ни на једном главе не бијаше.
Код Куле Небојше вођена је у Првом светском рату, 1915.
године, тешка борба за одбрану Београда од аустроугарске и
немачке војске. У спомен на ту битку подигнут је Споменик
браниоцима Београда. Већина српских војника у тој је бици
погинула, а мајор Драгутин Гавриловић је двапут рањен.
Остала је запамћена његова чувена заповест:
Војници, јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе. Они више не постоје. Зато напред, у славу!
За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!
11
▲ Мајор Драгутин Гавриловић
▲ Кула Небојша са зидинама Доњег града
Кроз Београд
некад и сад
ћени врх звоника Саборне цркве Арханђела Михаила, коју је подигао кнез Милош Обреновић. Он је у њој сахрањен, као и његов син кнез Михаило, а ту су и део моштију цара Уроша и мошти деспота Стефана Штиљановића. Испред улаза у цркву почи вају великани српске културе – Вук Караџић и Доситеј Обра довић.
Конак кнегиње Љубице, који се налази у непосредној близини Саборне цркве, подигнут је у доба кнеза Милоша. У њему су становали Милошева жена кнегиња Љубица и њихови синови. Сада се у овом здању налазе музеј и галерија.
Најлепша београдска улица је Кнез Михаилова. По раско
ш ном изгледу истиче се зграда Српске академије наука и уметности (САНУ), у којој се чувају различити документи
и списи важни за историју српског народа, као што су, на пример, рукописи многих српских писаца.
12
Са обода Калемегданског парка пружа се поглед на позла
◄ Кнез Михаилова улица
На Студентском тргу налази се зграда Ректората Београд
ског универзитета, коју је подигао и поклонио нашем народу капетан Миша Анастасијевић, најбогатији Србин свог времена. У непосредној близини је зграда Коларчевог народног уни
верзитета – поклон Илије Коларца, трговца и великог народног добротвора. Споменици Јосифу Панчићу, Јовану Цвијићу и Доситеју Обрадовићу красе обли жњи Академски или
Универзитетски парк, док се Споменик Петру Петровићу Његошу уздиже на платоу испред Филозофског факултета.
Идућ – учи, у векове гледај! Чувена порука Доситеја Обрадовића исписана је на његовом споменику.
◄ Зграда Ректората Београдског универзитета – Капетан Мишино здање ▼ Музеј Вука и Доситеја
У близини је Музеј Вука и Доситеја, отворен у кући у којој је у време Првог српског устанка радила Велика
школа. У тој школи некада је учио и Вук Кара џић. У музеју се данас чувају прва издања књига двојице великана наше културе, њихова писма, затим архивска грађа, као и лични и породични предмети Вука Караџића.
▼ Народни музеј
На Споменику кнезу Михаилу Обреновићу
исписана су имена утврђених гра дова које су му Турци предали 1867. године: Београд, Сме дерево, Кла дово, Соко, Ужице, Шабац.
На Тргу републике су Народни музеј, основан ука зом тадашњег министра просвете писца Јована Стерије Поповића, и Народно позори ште, изграђено по одлуци кнеза Михаила Обренови ћа. У парку прекопута позоришне зграде постављен је Споменик Браниславу Нушићу, нашем највећем комедиографу. Недалеко од Трга републике је Скадарлија, боемска четврт која дочарава слику старог Београда. У њој су некада становали и у кафанама време проводили српски писци, сликари, глумци… Споменик песнику и сликару Ђури Јакшићу постављен је испред куће у којој је наш чу вени уметник некада живео. Данас је Кућа Ђуре Јакшића у Скадарлији место
где се орга низују изложбе слика и
књижевне вечери и негује слободан
и ствара лачки дух боемије.
која се налази на Теразијама подигнута је 1860.
у част повратка кнеза Милоша на власт (уписано је М. О. I 1860). На овом тргу зграда хотела Москва, изграђена 1907. године стилу сецесије.
◄ Теразијска чесма
Стари краљевски двор
Идући Улицом краља Милана од Теразија према Сла вији, наилазимо на Стари двор краља Милана
Обреновића, у којем је данас Скупштина Београда.
Испред тог здања публика традиционално дочекује
наше успешне спортисте по повратку са светских такмичења. Прекопута је Нови кра љевски двор, који је припадао краљу Петру I Карађорђевићу, садашње седиште председника Републике Србије.
Иза Новог двора налази се Андрићев венац са Спо
ме ником Иви Андрићу, књижевнику, једином нашем добитнику Нобелове наг раде.
Изнад Славије, на Врачару, на простору за који се сматра
да је место спаљивања моштију Светог Саве 1594. године,
са грађен је у новије време Храм Светог Саве, им пресивне величине. На истом платоу је Споменик Ка ђо ђу Пет
вићу, рад Сретена Стојановића,
подигнут на мес ту с којег је
Карађорђе кренуо у осваја ње
Београда 1806. године. Ту је и
згра да Народне библиотеке Ср
бије. Народна библиотека се пре
Дру гог светског рата налазила
на Косанчићевом венцу. Стара
згра да је стра дала у бомбардо
вању 6. априла 1941, с великим
фондом веома вредних књига
и ру кописа.
▲ Нови краљевски двор
►
9 788652 911790
