Moji književni prijatelji

Roberto Pjumini

MOJI

KNJIZEVNI

PRIJATELJI Eliza Paganeli

1

Roberto Pjumini MOJI KNJIŽEVNI PRIJATELJI

Naslov originala Roberto Piumini AMICI DA LEGGERE © Dalcò Edizioni Srl Via Mazzini n. 6 – 43121 Parma www.dalcoedizioni.it – rights©dalcoedizioni.it Published in arrangement with Grandi&Associati, Milan.

All rights reserved.

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehanički, elektronski ili na drugi način, uključujući i fotokopiranje – bez pismene saglasnosti izdavača. © Kreativni centar, 2021 Prevela Mirjana Popov-Slijepčević Ilu­st­ra­ci­je Eliza Paganeli

Urednica Ljiljana Marinković Lektorka Mirjana Delić

Priprema za štampu Tatjana Valjarević Izdavač Kreativni centar Gradištanska 8, Beograd tel.: 011 / 3088 446 e-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdavača Ljiljana Marinković, direktorka Štampa Publikum

Godina štampe 2021 Tiraž 1500

ISBN 978-86-529-0943-8

Napomena urednika: Ova knjiga je namenjena podsticanju čitanja kod dece, kao i veličanju najznačajnijih svetskih pisaca za decu i mlade. Sve što je rečeno o pojedinim delima stav je autora teksta, a ilustracije u knjizi lična su interpretacija umetnika.

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.09(02.053.2)

ПЈУМИНИ, Роберто, 1947 Moji književni prijatelji / Roberto Pjumini ; ilustracije Eliza Paganeli ; [prevela Mirjana Popov-Slijepčević]. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2021 (Beograd : Publikum). – 86 str. : ilustr. ; 24 cm Prevod dela: Amici da leggere / Roberto Piumini. - Tiraž 1.500.

2

COBISS.SR-ID 43049737

Roberto Pjumini

MOJI

KNJIZEVNI

PRIJATELJI Eliza Paganeli

SADRZAJ 4 Knjiga kao prijatelj (Uvod Roberta Pjuminija) 8 Džo Marč (Male žene, Lujza Mej Alkot)

10 Holden (Lovac u žitu, Dž. D. Selindžer)

12 Eni iz Zelenih zabata (Eni iz Zelenih zabata, Lusi Mod Montgomeri)

14 Alek (Klub gubitnika, Endru Klements)

16 Mogli (Knjiga o džungli, Radjard Kipling) 18 Džejn Ejr (Džejn Ejr, Šarlota Bronte) 20 Ahab (Mobi Dik, Herman Melvil) 22 Don Kihot (Don Kihot od Manče, Migel de Servantes) 24 Meri Popins (Meri Popins, P. L. Travers) 26 Nemo (Dvadeset hiljada milja pod morem, Žil Vern) 28 Tarzan (Tarzan među majmunima, Edgar Rajs Barouz) 30 Petar Pan (Petar Pan u Kensingtonskim vrtovima, Džejms M. Bari) 32 Polijana (Polijana, Elenor H. Porter) 34 Robin Hud (Robin Hud, Aleksandar Dima) 36 Tom Sojer (Avanture Toma Sojera, Mark Tven) 38 Sindbad (Hiljadu i jedna noć) 40 Matilda (Matilda, Roald Dal) 42 Robinson Kruso (Robinson Kruso, Danijel Defo) 44 Skaut (Ubiti pticu rugalicu, Harper Li)

46 Martin Idn (Martin Idn, Džek London) 48 Doroti (Čarobnjak iz Oza, L. Frenk Baum) 50 Odisej (Homerova Odiseja) 52 Edmond Dantes (Grof Monte Kristo, Aleksandar Dima) 54 Ana Frank (Dnevnik Ane Frank) 56 Avgust Pulman (Čudo, R. H. Palasio) 58 Julija (Romeo i Julija, Vilijem Šekspir) 60 Hari (Nevidljivi zid, Hari Bernštajn) 62 Elizabet Benet (Gordost i predrasuda, Džejn Ostin) 64 Enajat (U moru ima krokodila, Fabio Đeda) 66 Hari Poter (Hari Poter i kamen mudrosti, Dž. K. Rouling) 68 Guliver (Guliverova putovanja, Džonatan Svift) 70 Lusi Pevensi (Letopisi Narnije, K. S. Luis) 72 Long Džon Silver (Ostrvo s blagom, Robert Luis Stivenson) 74 Meri (Tajni vrt, Frensis Hodžson Bernet) 76 D’Artanjan (Tri musketara, Aleksandar Dima) 78 Oliver Tvist (Oliver Tvist, Čarls Dikens) 80 Frodo Bagins (Gospodar prstenova, Dž. R. R. Tolkin) 82 Boka (Dečaci Pavlove ulice, Ferenc Molnar) 84 Sandokan (Tigrovi Mompračema, Emilio Salgari) 86 Šerlok Holms (Skica u grimizu, Artur Konan Dojl)

KNJIGA KAO PRIJATELJ Roberto Pjumini

N

aslov ove knjige sadrži reč prijatelji iz više razloga. Pre svega, nije pogrešno govoriti o prijateljstvu kada je reč o knjigama koje se čitaju više puta, koje se drže nadohvat ruke, ostaju na noćnom stočiću i nakon što ih pročitamo, nose se na putovanje, na letovanje, preporučuju se prijateljima i nikome ne pozajmljuju iz straha da se ne izgube ili ne raskupusaju. To zaista liči na odnos kakav imamo s nekim dragim osobama ili nekim izuzetnim životinjama. Knjiga koja uđe u mentalni i emocionalni prostor čitaoca, u njegovo pamćenje i laboratoriju za razumevanje i opisivanje sveta kao što je jezik, nije više predmet, stvar, već je živa i intimna pojava – prijatelj.

Drugi razlog zbog kojeg se u ovoj knjizi govori o prijateljima jeste to što se ovde, u 40 poziva na čitanje, predstavljaju glavni likovi, protagonisti herojskih, dramatičnih i avanturističkih priča o prošlosti ili budućnosti, junaci koji mogu biti u sukobu ili u slozi s društvenim okruženjem, sa svojim pristalicama ili protivnicima i, na kraju – sa samim sobom.

Kada se uđe u nečiji mentalni i emocionalni svet, kada se prati njegov razvoj, dele njegova osećanja, strahovi, iznenađenja, radost, bes, gnev, nada i razočaranje, ne može se reći da tog nekog samo poznajete već i da ste mu prijatelj. A pošto prijateljstvo nikada nije jednosmerno, ti junaci – i pored toga što prolaze kroz avanture i poteškoće – svojim prijateljima čitaocima sa stranica knjiga, kao sa stranica nekog dnevnika, šalju novosti i predloge, poverljive poruke o problemima i životnim stavovima, a te poruke, mada su napisane u prošlosti, čitaocima zvuče živo i savremeno.

Ova knjiga, ukratko rečeno, pomaže čitaocima da, pored prijateljstva sa samim književnim delima, razviju i prijateljstvo s junacima tih dela.

Kakvi su to likovi? Kakav je njihov karakter? Kako se predstavljaju? Ponekad se pojave iznenada, u jednostavnim opisima, u prepoznatljivim slikama koje se pamte: kao Doroti, glavna junakinja poznate američke bajke o istinskim životnim vrednostima. Ili kao Eni iz Zelenih zabata, mala nezaustavljiva sirotica koja ume da izgradi tople i dinamične odnose. Ili kao Avgust Pulman, koga je

6

priroda strašno nagrdila, ali koji se ne odriče mogućnosti da komunicira s drugima i da se izrazi.

Ili kao Polijana, koja zna recept za sreću. Ponekad nas pak pisac prvo upozna sa ambijentom u kojem njegovi junaci žive: s Tarzanovom afričkom šumom ili Moglijevom džunglom i njenim raznovrsnim stanovnicima. Ambijent koji ćemo upamtiti jeste i Drugi svetski rat u fantastičnom svetu Lusi Pevensi na čarobnom tlu Narnije. To su i dva pločnika podeljena nevidljivim zidom u Harijevom stvarnom svetu ili neverovatno moderna podmornica kapetana Nema.

Lepo je biti u društvu ovih prijatelja, s kojima se sastajemo slobodno birajući vreme i tempo čitanja i s kojima se poistovećujemo čak i kada izgledaju nemarno i nezadovoljno, kao mladi Holden, ili kada nemaju simpatične osobine Toma Sojera.

Postoji i treći način na koji je knjiga povezana s prijateljstvom ako uđe u život čitaoca i tu ostane – kada izađe iz doživljaja jednog čitaoca i uvuče u sebe i druge ljude. Ako je tačno, kao što kažu, da se knjiga koju voliš nikome ne pozajmljuje, onda je takođe tačno da ćeš, kada dragoj osobi ili nekome od dobrih prijatelja želiš da pokloniš nešto vredno, otići u knjižaru i potražiti knjigu.

Ali ukoliko je u pitanju veoma draga osoba, neko koga mnogo voliš, možeš odlučiti i da mu pozajmiš sopstvenu knjigu – time uvećavaš poklon poverenjem jer prijatelju poveravaš svoju ličnu stvar da je čuva i vrati.

Naravno, postoji još nešto. Više vredi pozajmiti prijatelju knjigu nego mu pokloniti primerak kupljen u knjižari jer pozajmljena knjiga, za razliku od one nove, osim radnje i stila, sadrži i mnoge lične poruke. Knjigu koja je već prelistana, prijatelj će, na neki način, otvarati s više lakoće. Možda su neki listovi u gornjem uglu podvrnuti, čime su označene etape u čitanju, što onome ko je dobio knjigu ukazuje na mogući tempo čitanja. Možda čak postoje pasusi koji su podvučeni ili označeni bojama, što takođe pruža važnu informaciju o prethodnom čitaocu. Čak i kada takva mesta u knjizi ometaju čitaoca, što je sasvim moguće, ona mu pružaju i priliku da otkrije razlike u ukusu ili razmišljanju između sebe i vlasnika knjige i da ih prihvati, a to je još jedna veoma važna stvar u prijateljstvu.

7

Pa i kada se knjiga ne dopadne onome kome je poklonjena ili pozajmljena, ona je za prijateljstvo korisna. Dva čitaoca će razgovarati, razmeniće argumente, razjasniće stavove, možda će se malo i svađati – i to je važan deo prijateljstva. Ako se pak dogodi srećna okolnost da se drugom čitaocu knjiga dopadne kao i prvom, mada uz izvesne razlike u ocenama, njihovo prijateljstvo će biti produbljeno i oni će nadalje imati zajedničke teme za razgovor – nov lični poetski kodeks, novo lično viđenje sveta.

Najzad, ako knjigu nisu pročitale, razmenile i zajedno doživele samo dve osobe, već je to učinila grupa čitalaca, ova proširena razmena i prijateljstvo biće još više obogaćeni.

JOŠ JEDAN PRIJATELJ

Kada dete ili bilo koji čitalac otvori knjigu pripovedaka ili roman i počne da čita, imamo u igri dva subjekta: pisca i čitaoca. Ako u knjizi postoje ilustracije (koje, kao u nekim knjigama za decu, nije izradio autor teksta), u igru se uključuje i treći subjekat i čini se da je tu kraj.

To važi samo u slučajevima kada čitalac čita knjigu koja je napisana na njegovom jeziku – kada Italijan čita Tigrove Mompračema ili kada Englez čita Džejn Ejr. Ako je priča pak napisana na drugom jeziku, u igru se uključuje još jedna osoba. Ostavljajući po strani ilustratora, sada postoje tri subjekta: pisac, čitalac i prevodilac. Nov subjekat (kome se često poklanja malo pažnje ili se praktično zaboravlja da postoji) ima važnu ulogu i dvostruku odgovornost.

S jedne strane, od njega zavisi da li će kvalitet jezika, imaginacije i emocija u originalnom tekstu biti očuvan prilikom prelaska s jednog jezika na drugi, jer dva jezika nisu spiskovi odgovarajućih reči, već su to dva sveta, dve podloge, dva složena načina doživljavanja i opisivanja stvarnosti.

Prevod nije slika u ogledalu, to je preslikavanje slike. Od prevodioca takođe zavisi da li će

8

čitalac možda dobiti manje vrednu poetsku informaciju nego što je ona u originalnom tekstu i da li će mu tekst zvučati čudno, neprirodno – ukratko, hoće li njegov čitalački doživljaj biti jednako snažan i bogat kao kada čita priču napisanu na maternjem jeziku.

Sa ovim zadacima prevodilac se suočava i treba da ih ispuni tokom prevođenja, ali nema sumnje da je u tročlanom timu koji smo opisali prevodilac taj koji stoji u sredini, te da bi razumeo i preneo ono što čuje, mora stalno da se okreće i ka jednoj i ka drugoj strani.

Kao što u usmenom predanju pripovedač nije samo prenosilac drevnih reči već i neko ko svojim fizičkim prisustvom budi pamćenje i emocije, tako prevodilac nije samo prenosilac stranih reči već i prisutni i dobronamerni garant njihovog značenja – kao kada bi carinik nacrtao krug preko granične linije i pozvao one koji stoje s jedne i druge strane na druženje i zabavu.

Srećno čitanje!

Roberto Pjumini je rođen 1947. u Edolu, u pokrajini Breša, a živi u Milanu. Jedan je od najpoznatijih italijanskih pisaca za decu i omladinu. Njegove knjige su prevedene u mnogim zemljama. Završio je pedagogiju, a bavi se pisanjem bajki, pripovedaka, romana, poezije za decu i odrasle, ali i pozorišnih komada i scenarija, kao i prevođenjem i savremenim adaptacijama književnih dela.

9

DZO MARC Buntovna devojčica koja razmišlja i voli da čita

P

etnaest joj je godina, visoka je, ima sive oči i prodoran pogled, dugu gustu kosu, velike šake i stopala.

Teško prihvata društvena pravila i svoje preobražavanje u ženu. To je Džo Marč, druga od četiri sestre Marč, koje žive za vreme Američkog građanskog rata. Meg želi da se uda, Bet da svira klavir, Ejmi da slika i vaja, dok je Džo, pre svega, buntovnica. Ona voli svoje sestre, majku, oca, koji je otišao u rat i tamo se razboleo, ali ne voli proslave, na kojima se, kako kaže, oseća kao ždrebe u vrtu punom cveća. Ipak se razume u cveće i s mnogo mašte uređuje deo vrta koji joj je dodeljen. Veoma voli da ostane sama u potkrovlju i da piše sedeći na kauču, umotana u staro ćebe. Ozari se kad vidi tetkinu biblioteku, poludi od radosti ispred biblioteke dede svog drugara i literarnog savetnika Lorija. Guta istorijske romane, putopise, ilustrovane knjige, voli književne kružoke, osniva nedeljnik koji objavljuje lokalne vesti, smešne oglase, priče i pesme.

Svesna je svoje najveće mane – impulsivnosti – dok drugi prepoznaju njene vrline – hrabrost i poštenje.

Ume da se žrtvuje za oca i Bet kada je potrebno. Pošto nema konja, zamišlja da jaše sedeći u starom sedlu na grani jabuke. I dok joj tako u zelenom krajoliku prolazi vreme, ona postaje pitomija – prestaje čak i da zviždi i da se ponaša neprikladno. Menja se i njen izgled, u kojem sada ima manje grubosti, a više ljupkosti. Ali njena prava priroda, njena sklonost ka razmišljanju, slobodoumnost i otvorenost, neće nestati.

Ljubav me ne interesuje. Suviše sam zauzeta da bih na to mislila…

Prevod Jugana Stojanović

10

Ko je o njoj pisao Ćerka filozofa i borkinje za prava žena i ukidanje ropstva, Lujza Mej Alkot bila je odmalena veliki ljubitelj čitanja, pozorišta i pisanja. Posle nekoliko manje zapaženih knjiga u trideset šestoj godini objavila je roman Male žene, u kojem je u liku Džo Marč opisala svoje sklonosti i svoj buntovni karakter, kao i život svoje porodice. Roman je postigao veliki uspeh, a za njim su usledili i nastavci sa istim protagonistima.

U kojoj knjizi

Džo Marč je glavna junakinja knjige Male žene, koja je objavljena u Americi 1868. i prevedena u celom svetu, postavši jedno od najslavnijih dela dečje književnosti.

HOLDEN Nežni buntovnik

P

ošto je izbačen iz škole, o čemu ne želi da obavesti roditelje, mladi Holden, koji ne podnosi licemerje i konformizam, iznosi gnevna razmišljanja o groznom detinjstvu, o neuspehu u školi i o smrti brata Elija, koji je, kako kaže, bio bolji od mnoštva ovih što su još živi.

Visok je metar i osamdeset devet santimetara, ima prosedu kosu, voli da pije, ne voli da se tuče. Šesnaest godina emocija, naglih odluka, zahteva, bujice reči koja skriva njegovu usamljenost u višemilionskom Njujorku.

Teško je ne saosećati s njim, ne poistovetiti se s njegovom željom da pobegne od društva punog pravila, lišenog mašte.

Sedeći jednog dana na klupi, Holden zamišlja svoju sahranu. On je sarkastičan, ozlojeđen, netrpeljiv prema odraslima i buntovan, ali je i nesiguran, osetljiv i ranjiv. Zatočen između živosti i depresije, radosti i tuge, oko sebe vidi samo prostake, gnjavatore i nadmene šupljoglavce.

Holden obožava sestricu Fibi, koja je sa svojih deset godina primer razboritosti. S njom se sučeljava i raspravlja s manje impulsivnosti. Obožava neke knjige i voli devojke, koje ga stvarno izluđuju.

Gladan života i odgovora na pitanja koja ga muče, Holden se pita kuda odlaze patke kada se jezero u Central parku zaledi. Inspirisan stihovima Roberta Bernsa o lutanju kroz žito, Holden mašta o tome kako postaje lovac u žitu – osoba koja spasava zalutalu decu s ruba provalije, ne shvatajući da je zapravo on sam taj koji je na korak od pada…

Njujork je grozan kad se neko smeje na ulici kasno u noć. Čuje se miljama naokolo. Od toga se osetiš tako usamljeno, samo te još više izdeprimira.

12

Prevod Flavio Rigonat

Ko je o njemu pisao Na početku svoje karijere Džerom Dejvid Selindžer našao se kao vojnik u Nemačkoj, gde je preživeo ratne strahote i video užase koncentracionih logora.

To iskustvo ga je obeležilo za ceo život. Nedruželjubiv, povučen i usamljen, utkao je veliki deo sebe u lik mladog Holdena u romanu Lovac u žitu, prvoj knjizi u kojoj su usamljenost i teškoće odrastanja u prvom planu.

U kojoj knjizi

Objavljen 1951, roman Lovac u žitu postigao je veliki uspeh i stekao svetsku slavu. U njegovom jeziku punom žargona i ponekad agresije, u njegovom preziru prema lažnom svetu odraslih, prepoznale su se čitave generacije mladih ljudi.

ENI IZ ZELENIH ZABATA Nasmejana devojčica koja maštom pobeđuje usamljenost

S

pavati na stablu trešnje koja je sva u belom, među cvetovima blistavim od mesečine – o tome sanja Eni dok sedi na gomili dasaka na maloj stanici u Evonliju, u Kanadi. Ova mršava jedanaestogodišnja devojčica ima riđu kosu, zelene oči i pegice na licu. Neko će doći po nju, usvojena je treći put. Metju Katbert, bojažljivi i ćutljivi stariji čovek, očekivao je da će kraj pruge zateći dečaka iz sirotišta koji bi njemu i njegovoj sestri Marili pomagao na farmi Zeleni zabati. Desio se nesporazum, ali je Eni odmah, još u dvokolici na putu do kuće, osvojila Metjua svojim snovima i zadivljujućom maštom. Pored nje svako mesto oživi i dobije ime – drvored jabuka postane Beli put ushićenja, a malo jezero Jezero sijajućih voda. Marila će pak teško prihvatiti devojčicu i boriće se sa svojim osećanjima, ali će je malo-pomalo zaraziti njena radost što je postala deo njihove porodice, Enina razdraganost koja prkosi tragičnoj prošlosti.

Eni maštajući doživljava fantastične avanture i zatim nadugačko i naširoko prepričava svoje maštarije i snove.

Ona na prozoru svoje sobe smišlja poruke prijateljstva, igrajući se svećama i kartonom, ili razmišlja o čarobnoj šumi koju nastanjuju duhovi. Nije redak slučaj da zapadne u nevolju i često se oseća krivom, čak i zbog boje svoje kose. Kada upozna Dajanu, postaju prijateljice za ceo život, a u školi se nadmeće s Gilbertom, u želji da ga nadmaši i da bude što bolja.

Pošto je izrasla u ljupku devojku divne bakarnosmeđe kose, Eni nastoji da obuzda maštu i trudi se da i dalje napreduje u školi. Optimista i uvek pozitivna, ona posle tugovanja zbog Metjuove smrti odlučuje da se ipak ne upiše na univerzitet, već da ostane kao učiteljica u Evonliju, pored Marile i svog prijatelja Gilberta.

14

Ko je o njoj pisao Ostavši sa dve godine bez majke i odrastajući kod babe i dede koji su je strogo vaspitavali, Lusi Mod Montgomeri je još u detinjstvu zavolela pisanje. Događaji iz njenog života bili su inspiracija za lik glavne junakinje romana Eni iz Zelenih zabata i onih koji su usledili kao nastavak priče. Enine avanture događaju se na Ostrvu princa Edvarda u Kanadi, na kojem je i sama autorka živela.

U kojoj knjizi

Knjiga Eni iz Zelenih zabata, koja je objavljena 1908, osvojila je ogroman broj mladih čitalaca.

Bilo je lako poistovetiti se s tom devojčicom i uživati u njenim stvarnim i izmišljenim avanturama.

„Dragi stari svete�, mrmljala je, „ti si tako ljubak i ja sam radosna što živim u tebi.�

Prevod Judita Štajner

16

9 788652 909438