Едиција Добар родитељ
Nau~ite da se qutite прво издање
Аутор Невена Ловринчевић Илустрације Ивица Стевановић Уредник Наталија Панић Лектор Ивана Игњатовић Припрема за штампу Љиљана Павков Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графипроф Тираж 3.000 ISBN 978-86-7781-782-4 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 159.922.73(035) 37.018.1(035) ЛОВРИНЧЕВИЋ, Невена, 1961– Научите да се љутите : родитељски бес – какав је његов утицај на дете и како њиме управљати / Невена Ловринчевић ; илустровао Ивица Стевановић. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2010 (Београд). – 92 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Едиција Добар родитељ) Тираж 3.000. – О аутору: стр. 91. ISBN 978-86-7781-782-4 а) Родитељство – Приручници b) Родитељи – Деца – Психолошки аспект – Приручници COBISS.SR-ID 176827916
Nevena Lovrin~evi}
NAU^ITE DA SE QUTITE Roditeqski bes: kakav je wegov uticaj na dete i kako wime upravqati
Ilustrovao Ivica Stevanovi}
Sadr`aj UVOD................................................................................................. 7 O EMOCIJAMA I QUTWI........................................................... 9 Kako izra@avamo qutwu.................................................... • RODITEQ “BATINA JE IZ RAJA IZA[LA” .................. • RODITEQ GALAMYIJA....................................................... • RODITEQ “I TO MI JE HVALA”, CINIK, KRITIZER............................................................
21 22 25 27
UTICAJ RODITEQSKE QUTWE NA DETE.............................. 33 ZA[TO SE DECA PONA[AJU ONAKO KAKO SE PONA[AJU.......................................................................... • TEMPERAMENT..................................................................... • UZRAST ................................................................................. • ISKUSTVO............................................................................. • OKOLNOSTI.........................................................................
36 36 43 46 48
ZA[TO SE RODITEQI PONA[AJU ONAKO KAKO SE PONA[AJU.......................................................................... • ISKUSTVO IZ PRIMARNE PORODICE........................... • STRES I UMOR..................................................................... • MISLI OKIDA^I.................................................................
52 52 57 65
KOLIKO STE QUTI?.................................................................. 68 NAU^ITE DA SE QUTITE .......................................................... 75 • PRE QUTWE........................................................................... 76 • ZA VREME QUTWE............................................................... 78 • POSLE QUTWE.................................................................... 80 VO\EWE DNEVNIKA QUTWE..................................................... 82 ZAKQU^AK...................................................................................... 89 O AUTORKI.................................................................................... 91
UVOD
Гордана је ушла у стан натоварена кесама из продавнице. Њено двоје деце свађало се на путу до куће, у аутомобилу, увлачећи је у расправу: „… мама, кажи му … стално ме иза зива!“ Одмах је ушла у кухињу. Завршавала је с прављењем ручка, успут постављајући сто. Дан на послу био је баш напо ран. Шефица, из неког само њој знаног разлога, није била за довољна Горданиним новим пројектом, који јој је трећи пут вратила на дораду. Деца су се и даље расправљала у соби: „… сад је мој ред за игрице… Мамаааа … кажи му!“ После ручка, током којег су деца гурала поврће на страну, бунећи се – „Зашто сваког другог дана имамо ову глупу блитву за ручак?“ – склонила је судове у машину. Коначно, први трену так тог дана када ће моћи да се опусти. Сместила се удобно у фотељу, са шољицом кафе поред себе. Већ следећег тренут ка лопта јој је пролетела поред главе и ударила у вазу, која је пала и разбила се. Гордани је пао мрак на очи. Скочила је вичући из свег гласа: „Па може ли човек да има два минута мира у кући од вас?! Срам вас било, безобразници једни!“ Даље се и не сећа шта је све рек ла. Ништа лепо, свакако. Кад је све прошло и кад су се деца, сва уплакана, повукла у 7
собу, Гордана се осећала лоше, најгоре током тог дана: „Шта је мени? Како могу тако ужасно да се понашам, да изгубим контролу и нешто толико ружно кажем својој деци? Каква сам ја то особа и … мама?“ Деси ли вам се да вас љутња обузме у тој мери да изгуби те контролу, те се изурлате на дете и/или га ударите? И по сле се осећате лоше и обећате себи да то више никада неће те урадити? Па онда опет урадите исто? Да ли имате осећај да сте често или скоро стално љути? Да ли имате утисак да вас се дете боји? Да нисте од оних особа које готово никада нису љуте и увек имају стрпљења за децу, ма како она била напорна … једино имате проблема са честим главобољама (високим крвним притиском, боловима у стомаку…)? Да ли мислите да вас чињеница што сте љути на дете чини лошим родитељем и да ваша љутња траумира дете? Ако је тако, онда је ова књига за вас!
8
O EMOCIJAMA I QUTWI
Када је Душанов трогодишњи син пао из чамца у реку, Душан је истог часа скочио за њим. Наравно, помис лили сте. Оно што Душанов поступак ипак не чини сасвим лако разумљивим јесте податак да је он непливач. За наш ра ционални ум ова чињеница сасвим мења ситуацију. Заи ста, нема никакве логике у томе што је особа која не плива скочила у дубоку и брзу реку да би некога спасла. Нашем емоцион алном уму, међутим, Душанов поступак сасвим је јасан: љубав према детету и страх у ситуацији када је оно животно угрожено у потпуности су потиснули све остало, па и најснажнији од свих нагона: онај за самоодржањем. „Муж убио жену и њеног љубавника, па пресудио себи“ – наслов је који није тако редак у штампи. Комбинација ви ше емоција, љубоморе, љутње и ко зна чега још, надвлада ла је рационални ум. Иако понекад овакви догађаји буду покренути психичким обољењем актера, веома је често реч о особама које су пре трагичног догађаја сасвим нор мално функцион исале. Још један доказ премоћи емоционалног над рационал ним умом. 9
У нашем свакодневном животу, срећом, ретко смо све доци тако драстичних ситуација. Избори које стално чини мо (избор партнера, посла, однос према детету, пријатељи ма, родитељима, понашање у свакодневним ситуацијама итд.) настају као комбинација емоционалног и рационал ног у нама. Колико год да се међусобно разликујемо по сте пену у ком смо спремни да дамо превласт емоционалном или рационалном делу, јасно је да смо у многим ситуација ма у значајној мери вођени емоцијама, чак и онда када смо уверени да правимо искључиво рацион алан избор. С обзиром на исконску снагу емоционалног, очиглед но је да потискивање и негација емоција не воде ничему добром, то јест да тако нешто није могуће без нежељених последица. Исто је тако јасно и да пуко препуштање емо цијама, уз искључивање рационалног резоновања или ње гово свођење на најмању меру, уопште није добра идеја. Шта, дак ле, чинити? Посебно с „тешком“ емоцијом као што је љутња? Оно што нам остаје као солидно решење јесте да боље упознамо љутњу и научимо како и у којој мери њоме да управљамо. Тиме отварамо могућност за боље снала жење с њом, тако што ћемо налазити прихватљиве начине за њено изражавање. На тај начин омогућићемо себи да се знатно боље осећамо, али и да побољшамо своје односе са особама које су нам важне. То се односи и на ону најва жнију – наше дете. Да бисмо се позабавили управљањем љутњом, прво мо рамо да је упознамо. Дакле, шта то знамо о љутњи? 10
НЕГАТИВНИ ПРЕДЗНАК. Лако је схватити зашто се љутња, а посебно бес као њен екстремнији облик, сврстава у тзв. негативне емоције. Љутња није пријатно осећање. Она чи ни да се лоше осећају и онај који је љут и љутњу испољава и онај коме је љутња упућена. Приче о томе како се боље осећамо ако бесу дамо одушка, сем под одређеним усло вима (непосредно исказана љутња према особи која ју је изазвала, уколико нам реакција враћа самоконтролу или је оправдана због нанесене неправде), углавном су неуте мељене. Врло често, управо у односу на децу, исказивање љутње није адекватно, те се по исказаној љутњи не осећа мо добро. О ономе коме је љутња била намењена (у нашем случају – детету) да и не говоримо. ПОДС ТИЦАЈ. Да би особа била љута, потребно је да по стоји осећај осујећености и угрожености. При томе не ми слимо само на физичку претњу. Ако се неко према нама понаша неправедно, грубо, ако нас увреди, понизи или нас осујећује, вероватно ће се јавити љутња и/или бес. Дете нам неће бити извор физичке претње, наравно. Међутим, с обзиром на саму чињеницу да је сасвим нормално то што су деца бучна, што праве неред, захтевају сталан ангажман, ометају нам сан – лако је зак ључити зашто су она извор осећаја осујећености родитеља. Код нешто старије деце, која нас неће узнемиравати тиме што ће нас држати буд ним током ноћи, упорније изражена непослушност чиниће да се родитељи осећају осујећено и љуто. Ако свом тринае стогодишњаку пети пут у току једног дана кажете да утиша музику (склони прљаве судове, избаци ђубре, не задиркује млађу сестру итд.), врло је вероватно да ћете бити љути. 11