Edicija Kreativna {kola
Nau~ite da u~ite prvo izdanje Autori Majk Kols, ^az Vajt, Pip Braun (Mike Coles, Chas White, Pip Browne) Naslov originala
Learning to Learn Copyright©Carel Press Ltd. English edition published by Pembroke Publishers Limited in 2003 Za izdanje za Srbiju i Crnu Goru Copyright©Kreativni centar 2004 S engleskog prevela Gordana Miljevi} Lektor i redaktor Ivana Ignjatovi} Grafi~ki dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2000 ISBN 86-7781-320-9
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.953.2/.4-057.874(076) 37.025-057.874(076) KOLS, Majk Nau~ite da u~ite : aktivnosti i ve`be za razvijanje ume}a u~enja, pisanja radova, eseja i referata, polaganja testova i ispita / Majk Kols, ^az Vajt, Pip Braun ; ²s engleskog prevela Gordana Miljevi}³. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2004 (Beograd : Branmil). - 104 str. ; 29 cm. - (Edicija Kreativna {kola) Prevod dela: Learning to Learn / Mike Coles, Chas White, Pip Browne. - Tira` 2.000. Registar. ISBN 86-7781-320-9 1. Vajt, ^az 2. Braun, Pip a) U~ewe u~ewa - U~enici osnovnih {kola Priru~nici COBISS.SR-ID 116558860
Nau~ite da u~ite Aktivnosti i ve`be za razvijanje ume}a u~enja, pisanja radova, eseja i referata, polaganja testova i ispita
Majk Kols ^az Vajt Pip Braun
Sadr`aj Uvod
......................................................................................
1. Organizacija vremena i prostora
...............................................
5
6
Proceni svoj na~in u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Nemam vremena! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Kako provodi{ vreme? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Proceni kako organizuje{ svoje vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Ve`ba za planiranje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Planiranje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Gde u~i{? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2. Pisanje i pravljenje bele`aka
..................................................
16
Lo{e napisane bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Dobro napisane bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Proceni svoje bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Klju~ne re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Skice, sheme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
3. Ve{tina snala`enja u biblioteci i istra`iva~ke ve{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Gde tragati u biblioteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Gde se mo`e prona}i...? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Izbor prave knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Tra`enje podataka – prakti~na ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Samostalna istra`ivanja i istra`iva~ki projekti: dobro ura|eni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Kompjuteri i istra`ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Bibliografije i reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
4. Metode ~itanja
....................................................................
38
Svrha i metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Letimi~no ili orijentativno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Pretra`ivanje ili brzo pregledanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Ve`banje metoda ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Metoda ~itanja {kolskih zadataka PZ3P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Odgonetanje nepoznatih re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Tuma~enje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Prikazivanje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Preporu~ene knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Si`ei preporu~enih knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
5. U~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Razumevanje procesa pam}enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Trikovi za pam}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Prepreke pri u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Koncentracija i motivacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Uo~avanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Oni koji napreduju i oni koji ne napreduju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Razmi{ljanja o u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
6. Pisanje eseja – sastava
..........................................................
70
Planiranje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Zapo~injanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Prerada eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Procenjivanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Argumentovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Procenjivanje argumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Pisanje argumentativnog eseja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Kori{}enje re~nika sinonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Podsetnik za pisanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
7. Ispiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Bez iznena|enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Pisanje rada na ispitu i pismeni ispiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Test za prijemni ispit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Ispit – da, svakako, i ne, nikako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Samoprocena 1: pra}enje predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Samoprocena 2: izve{taj o napredovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Prevladavanje stresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Opu{tanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Organizacija vremena i prostora Ve}ina |aka ima najbolje namere: stalo im je da dobro rade na ~asovima, da dobiju dobre ocene i da, kako prelaze iz razreda u razred, budu sve uspe{niji. No, mladi su tako|e egocentri~ni, emotivni i subjektivni. Njihove najbolje namere ~esto se izgube u mete`u suprotstavljenih prioriteta, kriza i rokova. Potrebna im je pomo} da bi objektivno sagledali kako organizuju svoje vreme, rad i u~enje; tako|e su im potrebne prakti~ne metode za uspe{nije i delotvornije obavljanje {kolskih obaveza.
Aktivnost:
Proceni svoj na~in u~enja: upitnik za u~enike, str. 9 (40 minuta) Svrha:
Pomo}i |acima da analiziraju i sagledaju svoje radne navike i metode u~enja koje sada primenjuju.
Objasnite u~enicima da su rezultati koje }e dobiti kada odgovore na sva pitanja u upitniku isklju~ivo za li~nu upotrebu. Kada zavr{e, da}ete im klju~ na osnovu kojeg }e sami oceniti svoje odgovore. Ako su odgovarali iskreno i po{teno, upitnik }e im poslu`iti kao izvor niza prakti~nih ideja za pobolj{anje radnih navika i metoda u~enja. Pre nego {to pre|u na ocenjivanje svojih odgovora, porazgovarajte o navedenim pitanjima. Klju~ za odgovore 1
2
3
4
5
6
7
8
9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
A
2
3
2
2
1
2
3
2
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
1
2
2
1
3
B
1
1
1
1
2
1
2
3
3
3
1
1
1
1
1
1
2
1
1
2
3
3
3
0
1
C
3
1
3
3
3
3
1
1
1
1
3
3
3
3
3
3
0
3
2
3
0
0
0
3
0
Pitanja za diskusiju [ta misli{ da: a) zna~i 3 u upitniku? Daj primer. b) zna~i 0? Daj primer. c) zna~e 2 ili 1? Daj primer. Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da na osnovu odgovora koje su dali sa~ine tri liste: odli~ne radne navike i metode u~enja, navike koje bi trebalo malo izmeniti, navike koje bi trebalo zna~ajno izmeniti. Aktivnost:
Nemam vremena!, str. 10 (40 minuta) Svrha:
Pomo}i u~enicima da sebi postave ostvarljive ciljeve.
6
Objasnite u~enicima da je ve}ina |aka sklona postavljanju previ{e op{tih ili pre{irokih ciljeva u odnosu na svoje {kolovanje i uspeh. Na primer, kada dobiju |a~ke knji`ice ili svedo~anstva, |aci sebi i drugima obe}avaju da }e se popraviti, da }e vi{e u~iti, redovno raditi doma}e zadatke i biti pa`ljiviji na ~asovima. Iako su im namere iskrene, nekih bitnijih promena nema. Ova aktivnost osmi{ljena je tako da pomogne u~enicima da se usredsrede na
konkretne, ostvarljive na~ine pobolj{anja svog rada. Posle razgovora o rezultatima, iskoristite dodatnu aktivnost za primenu zapa`anja i zaklju~aka do kojih su |aci do{li na re{avanje pojedina~nih problema u~enika. Pitanja za diskusiju Za koje je probleme bilo najvi{e re{enja? Koja su to re{enja? Koja re{enja su previ{e op{ta? Kako bi se ona mogla u~initi primenljivim? Kako mo`e{ da proveri{ da li si pristupio re{avanju problema ili to nisi u~inio? Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da odaberu po dva svoja problema i za njih smisle {to vi{e prakti~nih, merljivih re{enja. Uputite u~enike da razmisle o tome kako }e i kada proveriti da li su re{enja urodila plodom.
Aktivnost:
Kako provodi{ vreme?, str. 11 (40 minuta) Svrha:
Pomo}i u~enicima da objektivno sagledaju kako koriste svoje vreme.
Ve}ina |aka nema svest o tome kako koristi svoje vreme. Poput ve}ine ljudi, oni ~esto smatraju da }e uraditi vi{e nego {to stvarno mogu da postignu. Ako nemaju jasnu, objektivnu sliku o tome kako zapravo provode vreme, ne}e im po}i za rukom da svoje obaveze druga~ije organizuju. Naglasite da ova aktivnost nije test. Ona je osmi{ljena tako da im pomogne da lak{e iza|u na kraj s ispunjavanjem svojih obaveza u vremenu koje imaju na raspolaganju. Pitanja za diskusiju slu`e za otpo~injanje aktivnosti. Pitanja za diskusiju Kako odlu~uje{ o tome koliko }e{ vremena odvojiti za {kolske obaveze? Koliko ~esto ti se ~ini da dan naprosto nije dovoljno duga~ak? Za{to ti to tako izgleda? Kada planira{ svoje vreme, koji ti ~inioci poma`u da odlu~i{ {ta }e{ raditi, a {ta ne? Dodatna aktivnost: U koje si doba dana najvi{e zauzet i/ili pod najve}im pritiskom? [ta tada obi~no radi{? Kako se ose}a{? Za koje doba dana misli{ da je najmirnije i najprijatnije? Za{to?
Aktivnost:
Proceni kako organizuje{ svoje vreme, str. 12 (40 minuta)
Ova aktivnost je nastavak prethodne (Kako provodi{ vreme?). U~enici pred sobom imaju nedeljni planer koji su popunili na prethodnom ~asu. Zamolite ih da na osnovu podataka iz planera popune radni list. Pitanja za diskusiju slu`e za produbljivanje i pro{irivanje njihovih zapa`anja.
Svrha:
Pomo}i u~enicima da analiziraju i sagledaju na~in na koji koriste svoje vreme.
Pitanja za diskusiju Kada si sagledao kako koristi{ vreme, da li te je ne{to iznenadilo? [ta? [ta treba da promeni{ u svojoj organizaciji vremena? Za{to? Da li su na~in kori{}enja vremena i konkretni problemati~ni {kolski zadaci povezani? Kako? Dodatna aktivnost: Zamisli da se pribli`ava kraj {kolske godine i vreme zavr{ne provere znanja. Zna{ da treba da u~i{. Napravi spisak predmeta i za svaki daj sebi ocenu koju misli{ da bi dobio kada bi danas radio test ili odgovarao. Sada proceni koliko bi vremena trebalo da odvoji{ za u~enje svakog predmeta tokom dve nedelje kako bi dobio bolju ocenu. Gde }e{ "na}i" to vreme?
7
Aktivnost:
Ve`ba za planiranje vremena, str. 13 (15 minuta) Planiranje vremena, str. 14 (40 minuta) Svrha:
Pomo}i u~enicima da primene ono {to su nau~ili o organizovanju vremena
Kroz ove dve aktivnosti |aci prvo ve`baju op{ti na~in planiranja vremena, a zatim to rade konkretno za sebe. Za planiranje sopstvenog vremena potreban im je popunjen list iz aktivnosti Kako provodi{ vreme?, gde mogu videti svoje obaveze i prioritete. Pitanja za diskusiju [ta ti je bilo najte`e da isplanira{? Za{to? Za koji deo svog `ivota nema{ dovoljno vremena? Da li tu mo`e{ ne{to da promeni{? Kako }e{ se naterati da po{tuje{ svoj novi plan? Dodatna aktivnost: Pogledaj plan koji si napravio za narednu sedmicu. Obele`i sve promene u odnosu na na~in na koji obi~no provodi{ vreme. Upi{i znak pitanja pored onih promena za koje misli{ da }e{ ih te{ko sprovesti. Aktivnostima koje si planirao za poslednji dan sedmice dodaj i to da }e{ razmotriti u kojoj meri si u tome uspeo.
Aktivnost:
Gde u~i{?, str. 15 (40 minuta) Svrha:
Pomo}i |acima da procene okru`enje u kojem kod ku}e u~e.
Okru`enje u kojem se u~i mo`e zna~ajno uticati na rezultate u~enja. Ponekad u~enici imaju na raspolaganju nekoliko mogu}nosti. Svrha ove aktivnosti jeste da se u~enicima pomogne u sagledavanju svesnih ili podsvesnih odluka o sredini u kojoj u~e i njihovom razja{njavanju. Pitanja za diskusiju mogu se iskoristiti za otpo~injanje razgovora o toj temi. Pre nego {to zapo~nete razgovor, proverite koliko u~enika slu{a muziku dok u~i i kakvu muziku slu{aju. Proverite i koliko njih radi doma}e zadatke uz uklju~en televizor. Pazite da tokom razgovora ne iznosite nikakva neprikosnovena pravila. Mnogi u~enici u~e uz muziku; ako muzika nije preglasna ili nametljiva, ona mo`e slu`iti kao za{tita od drugih smetnji i, zapravo, pobolj{ati koncentraciju. Pitanja za diskusiju Kako slu{anje muzike dok u~i{ ili radi{ doma}i zadatak uti~e na tvoju koncentraciju? Kako gledanje televizije dok u~i{ ili radi{ doma}i zadatak uti~e na tvoju koncentraciju? Da li bi odre|ena prostorija, stolica, sto~i} ili radni sto mogli da imaju nekog uticaja na tvoju sposobnost koncentracije ili se ni{ta ne bi promenilo? Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da razmisle o svim ura|enim aktivnostima i ve`bama i da zatim naprave spisak ideja koje se odnose na organizovanje vremena i prostora, a ~ije bi ostvarivanje za njih predstavljalo najve}e promene.
8
Proceni svoj na~in u~enja Upitnik za u~enike (zaokru`i jedan od predlo`enih odgovora) 1. Da li ti je te{ko da se prihvati{ u~enja ili doma}ih zadataka? 2. Kada obavlja{ ve}inu {kolskih obaveza?
A. ponekad
A. pre 9 uve~e
B. uvek
C. nikad
B. posle 9 uve~e C. pre nastave
3. Da li u~i{ bez pravljenja pauza?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
4. Da li u~enje i izradu doma}ih zadataka ostavlja{ za poslednji trenutak?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
5. Koliko dana unapred planira{ u~enje?
A. ne planiram unapred
6. Da li u~i{ uz muziku ili TV?
B. 1-2 dana C. 3 ili vi{e dana unapred A. ponekad
7. Gde u~i{?
A. uvek na istom mestu
8. Da li ti je uvek pri ruci sve {to ti je potrebno (npr. ud`benici, zadaci, sveske, olovke)? 9. Na koji na~in radi{?
B. uvek
C. nikad
B. na raznim mestima
C. bilo gde
A. ponekad
A. na kolenima
B. uvek
C. nikad
B. za trpezarijskim ili radnim stolom C. na podu
10. Da li radi{ pri dobrom svetlu?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
11. Da li ti je te{ko da se koncentri{e{?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
12. Da li te ~esto prekidaju u radu (telefon, prijatelji, ~lanovi porodice)?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
13. Da li ti zbog drugih aktivnosti (klub, TV, sport itd.) ostaje malo vremena za {kolske obaveze?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
14. Da li ti je te{ko da razume{ zadatak?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
15. Da li ~ita{ relativno sporo?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
16. Da li ti je za u~enje nekih predmeta potrebno toliko vremena da ga nema{ za ostale?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
B. stalno
C. nikad
17. Da li brine{ zbog {kole?
A. samo na kraju godine
18. Da li te{ko pamti{?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
19. Da li na kraju radne nedelje zatvori{ knjige i do ponedeljka ih se ne seti{?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
20. Da li u biblioteci mo`e{ da na|e{ ono {to ti je potrebno?
B. da, ali te{ko C. obi~no bez problema
A. uz pomo} bibliotekara
21. Kada u~i{, da li su ti sopstvene bele{ke razumljive?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
22. Da li ti je lako da napi{e{ esej ili sastav?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
23. Da li smatra{ da su tvoje ocene i rezultati testova odraz truda koji ula`e{ u u~enje?
A. ponekad
B. uvek
C. nikad
24. Da li napreduje{ u {kolskim predmetima?
A. u nekima
25. Da li napravi{ koncept ili plan pre nego {to napi{e{ sastav ili pismeni zadatak?
A. ponekad
B. ni u jednom B. uvek
C. u svima C. nikad
Š 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar
9
Nemam vremena! Da li si ikada rekao: Ja ovo ne mogu da uradim! Radim vi{e od drugih. Nemam vremena za planiranje. Kako da se organizujem kada imam toliko posla? Prona|i tri problema koji se odnose na tebe, a zatim potra`i re{enja – za svaki problem mogu}e je na}i vi{e od jednog re{enja. Pove`i slovo ispred problema sa brojem ispred odgovaraju}eg re{enja.
Problemi A. B. C. D. E. F. G. H.
Stalno me prekidaju. Uvek sam u `urbi i de{ava mi se da sve ostavljam za poslednji trenutak. Ne mogu da se koncentri{em. Stalno odla`em ono {to treba da uradim. @elim da se prihvatim posla, ali ima toliko toga da se uradi, pa naprosto ne znam odakle da po~nem. Mnogo toga zapo~nem, ali se nekako dogodi da ne zavr{im. Kada zadatak nije zanimljiv, brzo se umorim. Kada ne{to zapo~nem, a onda to ne pipnem celu nedelju ili du`e, izgubim nit. Ponekad ne mogu da na|em ono {to sam uradio ili utvrdim dokle sam stigao.
Mogu}a re{enja 1. Odredi svoje prioritete. Napravi spisak zadataka i zatim pored svakog napi{i: hitno va`no mo`e da sa~eka 2. Proveri kako sada provodi{ vreme i uporedi to sa svojim prioritetima. 3. Svake ve~eri odvoj pet minuta za planiranje sutra{njeg rada. Tako }e{ ujutru imati vi{e vremena. 4. Za ve}inu ljudi jutro je najbolje vreme za rad. Razonodu i van{kolske aktivnosti ostavi za neko drugo doba dana. Smatra se da se 80% posla obavi u 20% vremena odre|enog za rad. 5. Napravi svoj sistem planiranja koji }e biti delotvoran. 6. Prvo odlu~i {ta treba da radi{, a tek onda se prihvati tog posla. 7. Ve}ina ljudi `eli da bude najbolja u svom poslu, ali savr{enstvo nije uvek mogu}e ostvariti. 8. Ako mo`e{, zadatke obavljaj jedan po jedan. Po~ni od onoga {to je najva`nije ili od onoga {to }e{ najbr`e zavr{iti. Kada ne{to zavr{i{, ose}a}e{ se mnogo bolje. 9. Neodre|ene ambicije ne}e te daleko odvesti. Postavi nekoliko konkretnih ciljeva. Tako tvoje ambicije ne}e biti puko ma{tanje. Ako ima{ jasne ciljeve, to }e ti uliti samopouzdanje i usmeriti tvoj rad. 10. Postavljaj realne i ostvarljive ciljeve. Tako }e{ mo}i da odredi{ koliko si blizu njihovom ostvarivanju. 11. Na|i mirno mesto za rad. Reci uku}anima i prijateljima da si zauzet i dogovori se s njima kada }ete mo}i da se dru`ite. 12. Postavi sebi rokove. 13. Radi marljivo, uz ~este, unapred isplanirane pauze – tako periodi tokom kojih mora{ da bude{ koncentrisan ne}e biti predugi. Š 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar
10
Kako provodi{ vreme? Da li ti je te{ko da se prihvati{ posla? Da li mora{ da `uri{ kako bi zavr{io posao do zadatog roka? Da li rezultati koje posti`e{ odgovaraju vremenu ulo`enom u u~enje? Planer }e ti pomo}i da ispuni{ svoje {kolske obaveze i ostvari{ ciljeve kojima te`i{. Prvo treba da razmotri{ kako sada provodi{ vreme. Popuni planer {to ta~nije. Nemoj da upisuje{ {kolske ~asove, ali upi{i: • privatne ~asove i vreme predvi|eno za izradu doma}ih zadataka • aktivnosti i obaveze: npr. sport, ~itanje, ku}ni poslovi, gledanje TV programa, rad u klubovima ili organizacijama, hobi • slobodno vreme Razli~itim bojama obele`i pojedine aktivnosti. Na primer: crveno – u~enje, doma}i zadaci plavo – aktivnosti i obaveze crno – slobodno vreme
Nedeljni planer u~enja 1. 7–9
9–11
Kako sada provodi{ vreme 11–13
13–15
15–17
17–19
19–21
21–22
S N
Prepodnevna smena
7–8
8–14
14–16
16–18
18–20
20–22
Popodnevna smena
7–8
14–20
8–9
9–11
11–13
13–14
U S ^
[KOLA
P
P
© 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar
11