Pisac:
Jan Grejam je ro|en u Belfastu 1953. godine. Studirao je primenjenu fiziku na Univerzitetu u Londonu, magistrirao novinarstvo na istom univerzitetu, a specijalizovao se za nauku i tehnologiju. Napisao je vi{e od sto nau~nopopularnih knjiga za decu i brojne tekstove objavljene u ~asopisima.
Ilustrator:
Izdava~ za Srbiju i Crnu Goru KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd Tel: (011) 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu S engleskog prevela Biljana Doj~inovi}-Ne{i}
Dejvid Antram je ro|en u Brajtonu 1958. godine. Studirao
Lektor Violeta Babi}
je na Umetni~koj {koli u Istbornu, a zatim se petnaest godina bavio reklamom pre nego {to je postao slobodan umetnik. Ilustrovao je mnoge de~je knjige.
Naslov originala YOU WOULDN’T WANT TO BE ON APOLLO 13! napisao Jan Grejam (Ian Graham) ilustrovao Dejvid Antram (David Antram) idejni tvorac Dejvid Salarija (David Salariya) uredila Karin Barker Smit (Karen Barker Smith) First published in the United Kingdom by Book House, an imprint of the Salariya Book Co. © The Salariya Book Company Limited 2002
Idejni tvorac serije:
Dejvid Salarija je ro|en u Dandiju, [kotska. Ilustrovao je mno{tvo knjiga i zamislio i uredio mnoge nove biblioteke za izdava~ke ku}e u Britaniji i inostranstvu. Osnovao je „Salarija buk kompani“ 1989. godine. @ivi u Brajtonu sa suprugom, ilustratorkom [irli Vilis, i njihovim sinom D`onatanom. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.111-93-3 GREJAM, Jan Ne bi voleo da si ~lan posade Apola 13! : misija u kojoj bolje da ne u~estvuje{! / napisao Jan Grejam ; ilustrovao Dejvid Antram ; idejni tvorac serije Dejvid Salarija ; ²s engleskog prevela Biljana Doj~inovi}-Ne{i}³. - ²1. izd.³. - Beograd : Kreativni centar, 2004 (Beograd : Publikum). - 32 str. : ilustr. ; 24 cm Prevod dela: You Wouldn’t Want to Be on Apollo 13! / Ian Graham. - Tira` 3.000. Bele{ka o autorima: str. 1. - Re~nik: str. 30-31. - Registar. ISBN 86-7781-269-5 1. Antram, Dejvid COBISS.SR-ID 114616588
Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati, pohranjivati u datoteci, prenositi elektronskim ili mehani~kim putem, fotokopirati, snimati bez prethodnog pismenog odobrenja vlasnika autorskih prava. ISBN 86-7781-269-5 [tampa: Publikum Tira`: 3000
Ne bi voleo da si ~lan posade
Apola 13!
Siguran sam da je 13 baksuzan broj!
Misija u kojoj bolje da ne u~estvuje{! Napisao
Ilustrovao
Jan Grejam
Dejvid Antram Idejni tvorac serije
Dejvid Salarija
Sadr`aj Uvod Ve`bom do savr{enstva Svemirski brod Apolo Dan lansiranja Uzletanje! Do vi|enja, Zemljo! @ivot u konzervi Halo, Hjuston, imamo problem! Neuspeh ne dolazi u obzir Smrznuti, mokri i ste{njeni Propala misija Povratak ku}i ^vrsto na Zemlji Re~nik pojmova Indeks
5 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32
Uvod ada je april 1970. godine. Ti si ameri~ki astronaut koji upravo treba da se popne u svemirski brod i poleti ka Mesecu. Pro{ao si kroz vi{egodi{nju obuku da bi imao prilike da u~estvuje{ u ovoj misiji. Posmatrao si dvojicu ~lanova posade Apola 11, Nila Armstronga i Baza Oldrina, kako postaju prvi ljudi koji stupaju na drugi svet. Oni su se spustili na Mesec u julu 1969. godine. Posle njih su, u novembru iste godine, na Mesec stigli ^arls Konrad i Alen Bin, ~lanovi misije Apolo 12. ^itav svet je preko televizije posmatrao kako istra`uju Mesec.
S
Sada je red na tebe. Ti si u tro~lanoj posadi Apola 13. Neki ljudi veruju da je 13 baksuzan broj – ti to jo{ ne zna{, ali Apolo 13 }e biti izuzetno baksuzna misija. Va{ brod }e pretrpeti najozbiljniju nezgodu koja se do tada dogodila nekoj ekspediciji poslatoj na Mesec, toliko ozbiljnu da se ne}e znati da li }ete uop{te mo}i da se vratite na Zemlju. Va{a sudbina zavisi}e od nekoliko stotina in`enjera na Zemlji koji rade na tome da se bezbedno vratite ku}i. Da si to znao, ba{ ne bi voleo da bude{ ~lan posade Apola 13!
5
Ve`bom do savr{enstva ela posada ve`ba ono {to }e morati da radi tokom ekspedicije. Svaki pokret ponavljate, sve dok ne budete u stanju da ga izvedete i u snu. Ve`bate u simulatorima, koji izgledaju potpuno isto kao pravi svemirski brod. Kontrolori misije vas stalno dr`e u napetosti, izmi{ljaju}i sve vrste neprijatnih iznena|enja i opasnosti, da bi videli kako se snalazite. Ako ve} treba da pogre{ite, bolje je da se to desi na simulatoru nego na putu ka Mesecu. Kada do|e dan za lansiranje, morate da poznajete brod kao sopstveni d`ep, da biste mogli da njime savr{eno upravljate i da biste znali {ta u kojoj situaciji da u~inite.
C
PROBA S KOSTIMIMA. Ve`ba{ da se kre}e{ u glomaznom svemirskom odelu i da upotrebljava{ alatke koje }e{ koristiti na povr{ini Meseca.
6
et Koristan sav vi da Ne zabora op~a{ ~vrsto prik kacigu svemirsku{to te pre nego ezervoar spuste u r a s vodom z trening.
LETE]I PAUK. Ve`ba{ letenje u mlaznoj letilici nalik na pauka, koja je konstruisana tako da leti ba{ kao lunarni modul Apola. BESTE@INSKO STANJE se simulira u posebnom avionu za ve`banje (levo). Toliko mnogo ljudi oseti mu~ninu u ovom avionu da je dobio nadimak "Kometa Rigoleta". NA MESECU }e{ imati jednu {estinu te`ine koju ima{ na Zemlji, jer je Mese~eva gravitacija manja. Da bi osetio {ta zna~i imati tako malu te`inu, ima{ zatege sa strane (desno). POD VODOM. Ve`ba{ svemirske {etnje u velikom rezervoaru ispunjenom vodom. Potisak vode je ono {to je na Zemlji najpribli`nije beste`inskom stanju. UZBUNA ZBOG ZARAZE! Neko ko je radio sa posadom dobio je male boginje. Da bi se spre~ilo da se razboli u svemiru, ~lan posade koji ih nije prele`ao zamenjen je drugim astronautom dva dana pre poletanja.
7
Svemirski brod Apolo edelju dana pre lansiranja odlazite u posetu Pogonu za monta`u rakete u Kejp Kanaveralu, na Floridi, da biste posmatrali kako se svemirski brod Apolo postavlja na vrh rakete. Svemirski brod ima tri dela ili modula – komandni modul, kontrolni modul i lunarni modul. Posada svakog broda Apolo daje imena komandnom i lunarnom modulu. U Apolu 13 komandni modul se zove Odiseja, a lunarni Vodolija. Saturn V je najve}a raketa kojom su ljudi ikada lansirani u kosmos. Nju u stvari ~ine tri rakete, zvane stepeni, naslagane jedna na drugu. Po{to potro{i gorivo, jedan stepen otpadne, a smeni ga naredni. D@INOVSKA RAKETA ZA LANSIRANJE. Velika raketa Saturn V visoka je 111 metara, merena od baze motora na prvom stepenu do vrha svemirskog broda Apolo. Ona }e biti lansirana 13 puta, svaki put uspe{no.
8
Drago mi je {to ja ne}u biti taj koji }e sedeti na vrhu.
111 m etara
N
Raketa Saturn V
Toranj za spasavanje
Obloga modula
Koristan savoej tda stane{ na
da nem dok Pazi! Nika orteru-guseni~aru ne p o s il put tran vo masivno voz se kre}e. Oog koga. staje ni zb
Toplotni {tit Sonda za spajanje
Dr`a~ za glavu
Le`aljke za posadu
Komandni modul
Kontrolni modul
LANSIRNA RAMPA. Raketa i svemirski brod, zajedno sa pokretnim lansirnim postoljem, te`e 4.800 tona. Oni se polako prenose ka lansirnoj rampi najve}im transportnim vozilom na svetu.
DOM NA PUTOVANJU. Putova}e{ na Mesec u malom komandnom modulu. To je jedini deo svemirskog broda koji }e se vratiti na Zemlju. Visok je samo 3,2 metra, a {irok 3,9 m. Tokom ve}eg dela putovanja povezan je sa kontrolnim modulom koji nosi gorivo, kiseonik i raketni motor koji }e podi}i brod sa Meseca i izbaciti ga u svemir ka Zemlji. Lunarni modul je konstruisan za spu{tanje dvojice astronauta na Mesec.
Transporter - guseni~ar
Adapter Lunarni modul
9