Pisac:
Fiona Mekdonald je studirala istoriju na Univerzitetu u Kembrid`u i na Univerzitetu Isto~ne Anglije. Predavala je u {kolama za decu i odrasle i na univerzitetu i autor je mnogih de~ijih knjiga sa istorijskom tematikom.
Ilustrator:
Dejvid Antram je ro|en u Brajtonu 1958. Studirao je na Umetni~koj {koli u Istbornu, a zatim se 15 godina bavio reklamom pre nego {to je postao slobodan umetnik. Ilustrovao je mnoge de~ije knjige.
Idejni tvorac serije:
Dejvid Salarija je ro|en u Dandiju, [kotska. Ilustrovao je mno{tvo knjiga i zamislio i uredio mnoge nove biblioteke za izdava~ke ku}e u Britaniji i inostranstvu. Osnovao je „Salarija buk kompani“ 1989. godine. @ivi u Brajtonu sa suprugom, ilustratorkom [irli Vilis, i njihovim sinom D`onatanom. CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.111-93 MEKDONALD, Fiona Ne bi ti se svidelo da robuje{ u staroj Gr~koj! : `ivot kojim radije ne bismo `iveli / napisala Fiona Mekdonald ; ilustrovao Dejvid Antram ; idejni tvorac serije Dejvid Salarija ; ²s engleskog preveo Ika \ur|evi}³. – do{tampano izdanje. – Beograd : Kreativni centar, 2004 (Beograd : Publikum). – 32 str. ilustr. ; 24 cm Prevod dela: You Wouldn’t Want To Be a Slave in Ancient Greece! / McDonald Fiona. – Tira` 3.000. – Mali re~nik: str. 30-31. – Registar. ISBN 86-7781-065-X 1. Antram, Dejvid 2. Salarija, Dejvid COBISS.SR-ID 117361932
Izdava~ za Jugoslaviju KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd Tel: (011) 34 34 636, 34 34 577, 444 06 59 www.kreativnicentar.co.yu do{tampano izdanje S engleskog preveo Ika \ur|evi} Prvi put objavljeno u Velikoj Britaniji 2001. pod naslovom YOU WOULDN’T WANT TO BE A SLAVE IN ANCIENT GREECE! napisala Fiona Mekdonald ilustrovao Dejvid Antram idejni tvorac Dejvid Salarija urednik Karin Barker Smit zamenik urednika Stefani Koul izdava~ Hodder Wayland, an imprint of Hodder Children’s Books © The Salariya Book Company Limited 2000 © za izdanje na srpskom jeziku Kreativni centar 2004. Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati, pohranjivati u datoteci, prenositi elektronskim ili mehani~kim putem, fotokopirati, snimati, bez prethodnog pismenog odobrenja vlasnika autorskih prava. ISBN 86-7781-065-X [tampa: Publikum, Beograd Tira` 3.000
Ne bi ti se svidelo da robuje{
u staroj Gr~koj! Napisala
Ilustrovao
Fiona Mekdonald
Dejvid Antram
A ko bi da bude rob bilo gde?
@ivot kojim radije ne bismo `iveli Idejni tvorac serije
Dejvid Salarija
Sadr`aj Uvod Zarobljena! Uhvatili te trgovci robljem Navali narode! Prodaja na pijaci robova Zauvek rastavljeni! Le|a pucaju! Ku}ni poslovi Li~ne usluge Nikad slobodnog vremena! Dono{enje i odno{enje – gradski `ivot Na seoskom imanju Sre}nice! Dobra ku}a Najni`i od najni`ih Budi dobar – da ne bude{ ka`njen! Svemu je kraj! Tvoj se `ivot zavr{ava Mali re~nik Indeks
5 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32
Uvod eti je vek pre Hrista i ti `ivi{ malo severnije od Crnog mora u jednom plemenu Skita. Va{i mu{karci ~uveni su zbog svoje ratni~ke ve{tine, a va{e `ene vode samostalan `ivot. Kao i mnogi bogati Skiti i ti `ivi{ nomadskim `ivotom, putuju}i od mesta do mesta. Povremeno odlazi{ do neke od trgova~kih luka na crnomorskoj obali. Tu sre}e{ ljude iz raznih zemalja, uklju~uju}i i mornare iz gr~kih gradova na Sredozemnom moru. Gledaju te zaprepa{}eno. Nisu navikli da vide `enu koja nosi pantalone ili se slobodno kre}e ulicama. Nazivaju te divljaku{om.
P
Stari Grci smatraju da su svi drugi narodi manje civilizovani od njih. Oni ne razumeju tu|e obi~aje i tekovine. Gr~ki umetnici i arhitekte stvorili su divne gra|evine, statue i grn~ariju, a gr~ki lekari, nau~nici i mislioci napravi{e mnoga va`na otkri}a. Me|utim, iza tih dostignu}a krije se zapanjuju}a tajna: drevno gr~ko dru{tvo po~iva na robovlasni{tvu. Bez robova, Grci ne bi imali vremena za umetnost i {kolovanje. U mnogim gr~kim gradovima robovi ve} ~ine ~etvrtinu stanovni{tva. Mada okru`en sjajnom civilizacijom, `ivot robova je ~esto u`asan. Zaista, ne bi ti se svidelo da robuje{ u staroj Gr~koj!
5
Zarobljena! Uhvatili te trgovci robljem Za sobom ostavlja{:
[IROKA SLOBODNA PROSTRANSTVA. Reci zbogom prostranim ravnicama i {umama svog zavi~aja.
IMOVINU. Oduze}e ti oru`je i nakit.
6
DOM, SLATKI DOM. Nikad vi{e ne}e{ videti va{e u{u{kane {atore ili drvene kolibe.
trgova~koj luci do tebe dopiru zabrinjavaju}e glasine – u blizini su gr~ki trgovci robljem. Oni hvataju ljude i prodaju ih kao robove. Trgovci tako|e od vojnih zapovednika otkupljuju u borbi zarobljene neprijatelje, kao i decu iz siroma{nih porodica, koje ne mogu da ih prehrane. Odlu~uje{ da po`uri{ ku}i, ali ve} je kasno – upada{ u zasedu i cela tvoja porodica je zarobljena! Vezanih ruku, ukrcavaju vas na Mi~i se napred! brod za prevoz robova.
U
et v a s n a t s i r Ko
Dobar dnevni ulov!
P u c!
kom vreme to ato po o r b o d a Moli se z rno more je pozn .C plovidbe rama. bu stra{nim
Zemlja Skita CRNO MORE Trakija Mala Azija Gr~ka
Gusari, razbojnici i trgovci hvataju robove svuda oko Crnog mora, a naro~ito u Trakiji i skitskim zemljama. U Gr~ku pristi`u i robovi iz severne Afrike i Male Azije.