Pisac:
D`eklin Morli je studirala engleski na Oksfordskom univerzitetu. Predavala je engleski i istoriju, a njena specijalnost je povest svakodnevnog `ivota. Napisala je mno{tvo knjiga za decu, uklju~uju}i i nagra|ivane dokumentarne istorijske knjige.
Ilustrator:
Izdava~ za Srbiju i Crnu Goru KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd Tel.: (011) 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu
Dejvid Antram je ro|en u Brajtonu 1958. godine. Studirao
S engleskog preveo Ika \ur|evi}
je na Umetni~koj {koli u Istbornu, a zatim se 15 godina bavio reklamom pre nego {to je postao slobodan umetnik. Ilustrovao je mnoge de~je knjige.
Lektor Violeta Babi}
Idejni tvorac serije:
Dejvid Salarija je ro|en u Dandiju, [kotska. Ilustrovao je mno{tvo knjiga i zamislio i uredio mnoge nove biblioteke za izdava~ke ku}e u Britaniji i inostranstvu. Osnovao je „Salarija buk kompani“ 1989. godine. @ivi u Brajtonu sa suprugom, ilustratorkom [irli Vilis, i njihovim sinom D`onatanom. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(02.053.02.025.2) MORLI, Xeklin Ne bi voleo da si graditelj piramida! : Opasan posao kojim se radije ne bi bavio / napisala D`eklin Morli ; ilustrovao Dejvid Antram ; idejni tvorac serije Dejvid Salarija ; ²s engleskog preveo Ika \ur|evi}³. - 1. do{tampano izd. - Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd : Publikum). - 32 str. : ilustr. ; 24 cm Prevod dela: You Wouldn’t Want to Be a Pyramid Builder! / Jacqueline Morley. Tira` 3.000. - Bele{ka o autorima: str. 2. - Re~nik pojmova: str. 30-31. - Registar. ISBN 86-7781-283-0 1. Antram, Dejvid COBISS.SR-ID 121665804
Naslov originala YOU WOULDN’T WANT TO BE A PYRAMID BUILDER! napisala D`eklin Morli (Jacqueline Morley) ilustrovao Dejvid Antram (David Antram) idejni tvorac Dejvid Salarija (David Salariya) uredila Karin Barker Smit (Karen Barker Smith) First published in the United Kingdom by Book House, an imprint of the Salariya Book Co. © The Salariya Book Company Limited 2004 Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati, pohranjivati u datoteci, prenositi elektronskim ili mehani~kim putem, fotokopirati, snimati bez prethodnog pismenog odobrenja vlasnika autorskih prava. ISBN 86-7781-283-0 [tampa: Publikum Tira`: 3000
Ne bi voleo da si
graditelj piramida!
Napisala
Ilustrovao
D`eklin Morli
Dejvid Antram Idejni tvorac serije
Dejvid Salarija
Opasan posao kojim se radije ne bi bavio
Sadr`aj
Uvod @ivotarenje ^inovnici, ~inovnici Tegljenje tereta Poslat u majdan Kvalifikovani radnici-zidari na delu Pisari, pisari, pisari Klesari i slikari Ku}ne udobnosti Biti u milosti bogova Baksuzni dani Umotavanje faraona Piramida je zavr{ena! Re~nik pojmova Indeks
5 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32
Ra
Sredozemno more
delta
Uvod
@
majdan kre~njaka
re mo eno Crv
ivi{ u Egiptu oko 1500. godine pre Hrista. Kakav si ti sre}nik! Ostali narodi bore se za `ivot, ali u Egiptu je druga~ije – ili bar Egip}ani tako misle. Svake godine, kao magijom, egipatska reka Nil izliva se iz korita i natapa pustinju, navodnjavaju}i pojas plodne zemlje. Bez toga ni{ta ne bi raslo i svi bi pomrli. Egip}ani veruju da bogovi brinu o njima, jer su njihovi vladari, faraoni, i sami bo`anstva. Kad faraon umre, pridru`uje se bogu sunca Ra, koji ima glavu sokola, i putuje nebom u barci. Da bi se obezbedila besmrtnost faraona, njegovo telo ne sme da se raspadne. Zato svaki faraon anga`uje svoje podanike da mu izgrade gigantsku grobnicu – piramidu – koja }e sa~uvati njegovo telo zauvek. Hiljade Egip}ana su prisiljene da na tome rade, uklju~uju}i i tebe.
EGIPAT reka Nil
majdan granita
5
@ivotarenje [TA IMA[. [to se imovine ti~e, nema{ bogzna {ta – mo`da jednu svinju, jednu kozu i ne{to gusaka. Od name{taja poseduje{ samo nekoliko stolica bez naslona, sanduke, }upove za ~uvanje hrane, a spava{ na asuri prostrtoj na pod. }upovi za hranu
stolica
eki Egip}ani su veoma bogati – faraon i njegovi dvorani, visoki dr`avni ~inovnici i imu}ni zemljoposednici – ali ve}ina je siroma{na. Neki zara|uju za `ivot prave}i predmete za prodaju, naro~ito u gradovima. Ve}ina ljudi za `ivot zara|uje obra|ivanjem zemlje. Kao obi~an Egip}anin i ti se time bavi{. Gaji{ useve za izvesnog bogatog zemljoposednika, a on ti za uzvrat daje komadi} zemlji{ta na kojem proizvodi{ hranu za svoju porodicu. Mora{ mukotrpno da radi{ i za njega i za sebe.
N
asura za spavanje
koza svinja
guske
6
GDE @IVI[. Tvoja ku}ica je izgra|ena od cigala napravljenih od blata su{enog na suncu. Njen ravan krov pru`a tvojoj porodici malo dodatnog `ivotnog prostora.
Osam meseci radi{ iz sve snage, oru}i, seju}i, pleve}i, navodnjavaju}i (ki{a jedva da padne ponekad) i `anju}i. Onda nado|e Nil. Ostatak godine ne mo`e{ da se bavi{ ratarstvom, jer je zemlji{te poplavljeno. Ako o~ekuje{ odmor, prevario si se!
plug
OBRADA SOPSTVENE ZEMLJE. Ako si isuvi{e siroma{an da bi posedovao vola, ti i tvoja porodica }ete sami morati da vu~ete plug (levo). Ako si zaista ubog, pa nema{ ~ak ni plug, mora}e{ da koristi{ budak (desno).
t Koristan save u}u Ne gradi k na niskom jer }e zemlji{tu, i se u sezon izlivanja Nila na}i pod vodom!
budak
7