Naslov originala Manuel Valls Bernat EVA III: NO VAYAS A BERLIN EN LIMOUSINE Copyright@Manuel Valls Bernat Translation rights arranged by Sandra Bruna Agencia LIteraria, SL. All rights reserved За издање на српском језику © Креативни центар 2013 Biblioteka Свет је један књига шездесет четврта прво издање Urednik biblioteke Дејан Беговић Urednik izdawa Анђелка Ружић Ilustracije Ана Григорјев Lektor Виолета Бабић Dizajn korica Душан Павлић Priprema za {tampu Татјана Ваљаревић Izdava~ Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел. 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a мр Љиљана Маринковић, директор [tampa Публикум Tira` 2.000 ISBN 978-86-529-0005-3 Захвалница EACEA Овај пројекат финансиран је уз помоћ Европске комисије. Садржај ове публикације одражава искључиво мишљење аутора. Европска комисија не преузима никакву одговорност за употребу информација садржаних у овој књизи.
Manuel Vaqs Bernat
NEIIDDII UU BERLIN NE OM, IM UZUIN EVO LL OM, IM ZIN
EVO
Са шпанског превела Ана Кузмановић
За Албу и Хулију, стварне протагонисткиње ове приче. И за Хеорхину Љиро, читатељку number one и заљубљеницу у њихове авантуре
Геније у породици
Последње лето XX века ући ће у анале поро дичне историје као лето у којем смо остали без деде. Као што ћете видети, све је почело крајем ју на, када су родитељи уписали моју сестру Албу у музичку школу у улици у којој живимо. Клинка није показивала неко нарочито интересовање за музику, а није се ни истицала великим музичким талентом. У питању је то што моји родитељи не знају шта да раде с децом кад се заврши школ ска година, па их упис ују на разне летње кур севе док мама не оде на годишњи одмор и буде у могућности да се бави њима. Давида су, као и сваке године, учланили у спортски центар у на шем крају, а за Албу су нашли само место у музи чкој школи, и то једино захваљујући околности да је секретарица школе татина другарица, па му је једва некако нашла слободно место. 5
Мануел Ваљс Бернат
А сад долази оно најневероватније. После пр вог дана директорка школе нас је позвала теле фоном и заказала мојим родитељима састанак за наредно јутро, не објашњавајући им разлог, нити зашто је то тако хитно. Сви смо се изненадили и, пошто смо испитали моју сестру не сазнавши ишта смислено, закључили смо коначно да је ди ректорка, у наступу искрености, желела да нас посаветује да не расипамо новац на Албино му зичко образовање јер мала, као и остатак наше породице – зашто не рећи? – нема нимало талента за те ствари. Али наредног дана у школи чекало нас је огромно изненађење. Кажем нас јер сам ја, смртно радознала, такође отишла у музичку шко лу. Све у свему, моји родитељи само што се нису онесвестили од изненађења. – Кажем вам да је Алба геније. Никад у животу нисам видела дете с толико талента за музику као што је ваша ћерка… Верујте ми да за двадесет година професуре нисам видела тако нешто… Алба свира виолину као виртуоз. – Али моја ћерка никад у животу није свирала виолину! – узвикнула је запањена мама. – Знам, али тврдим вам да ваша ћерка има пот пуно необјашњив теленат. Кад јој је професор 6
Не иди у Берлин лимузином, Ево
виолине јуче показао како се правилно држи инструмент, ваша ћерка га је држала савршено, као да је то радила целог живота; кад је покушао да јој покаже најосновније ствари о томе како да при тисне гудало и постави прсте, Алба је то урадила сасв им идентично, и све тако док се добри човек није наљутио и, мислећи да га Алба обмањује и да савршено зна да свира виолину, одсвирао прилично сложен комад и изазвао је да би видео како ће она то да уради. А сада се спремите за чудо! Ваша је ћерка, пажљиво погледавши како то професор ради, узела виолину и одсвирала исти комад без грешке, уз заиста задивљујућу виртуозност. – Не могу да верујем! – рече мама не могавши чудом да се начуди. – Ни ми – одговори та добра жена. – Али уве равам вас да је Алба кадра да тачно понови било који комад који неко одсвира пред њом, иако не познаје солфеђо и мада никада није учила да свира тај инструмент. Ваша ћерка је као сунђер. Може да опонаша било кога и да га надмаши у те хници и виртуозности. Алба је чудо без преседана у музичким аналима. – Па како је то могуће? – упита тата, потпуно запрепашћен. 7
Мануел Ваљс Бернат
– Не знам – одговори директорка. – Никад ни сам видела нешто слично. – Невероватно! – узвикнух ја. – Због тога сам одмах и желела да поразговарам с вама. Мислим да треба озбиљно да размислите о томе да упишете Албу на студије музике и ви олине. Ваша ћерка може да постане највећа кон цертна уметница наредног столећа. Као што можете и да претпоставите, та вест била је право изненађење. Моји су родитељи би ли толико запрепашћени да нису знали како да реагују. – И не треба да се бринете око питања финан сија – додала је директорка. – Ја ћу вам лично помоћи да Алба добије стипендију за конзерва торијум. – За конзерваторијум? упитала је мама изне нађено. – Наравно. Алба треба да иде директно на му зичку академију. – Али она има само осам година и једва зна да чита! – То је неважно. Проблем није у томе. – Није? – одговори мама. – А у чему је проблем? – Па у томе што ће највероватније морати да 8
Не иди у Берлин лимузином, Ево
је пошаљу на студије у Аустрију или Сједињене Америчке Државе. Алба је сигурно на сувише високом нивоу да би остала у овој земљи. – Ама јесте ли ви луди? О чему то говорите? – брецнуо се мој тата. – Знам да вам све ово звучи чудно, али ваша је ћерка јединствен феномен у свету. Њена вирту озност толико је изузетна да би већ сад могла да почне да држи концерте на најбољим међунаро дним сценама. – И да зарађује? – упита тата са изненадним ве ликим интересовањем. – Ваша ћерка је као небрушен дијамант. Не мо жете ни да замислите колико би могла да зарађује по сваком концерту. – Стварно? – промуца мама. – Видите, госпођо – настави директорка. – Ал ба може да заради више новца за годину дана него ви за цео живот. За сваки наступ може да заради милионе. Не треба ни рећи да је мама потпуно пребле дела и занемела. Баш као и мој отац, али с том ра зликом што је он реаговао на свој начин, па је од мах након изласка из школе скокнуо у Офисину и искапио један коњак. 9
Мануел Ваљс Бернат
Вест нас је, природно, много променила. Сва кога осим Албе. Она јој није придавала ни нај мањи значај и остала је потпуно мирна као да се не ради о њој. Наравно, малена има само осам го дина и највероватније ништа и не разуме. За разлику од ње, моји родитељи почели су убрзано да праве планове за случај да у кућу поч ну да пристижу гомиле новца. Најчудније је било видети како моја мајка, која је обично суперопре зна и никад не показује знаке оптимизма, пушта машти на вољу и почиње да сања о буд ућности без новчаних неприлика. Чим смо стигли кући, сиротица је налегла на телефон и почела то да прича целом свету. Никад је нисам видела толико задовољну и одушевљену. Наравно, како и не би била после оног што нам је директорка рекла! Чак сам и ја, морам то да при знам, потпуно била одлепила и почела да правим сопствене планове. Било је то као да смо извукли седмицу на лотоу. Мора да је тако мислио и цео комшилук, јер су током наредних дана неке комшије почеле да свраћају код нас или да зову телефоном да нам честитају. Вест се ширила као пожар и на овај или онај начин пола комшилука ју је сазнало. Прет 10
Не иди у Берлин лимузином, Ево
постављам да је мој отац све испричао свим сво јим познаницима па се, од уста до уста, вест про ширила невероватно брзо. Преко ноћи смо постали најпопуларнија по родица у крају. Остало је још само да нам син госпође Марије, који ради на телевизији, пре дложи да се појавимо у неком поподневном про граму пошто им је те недеље пропао интервју с најдебљим човеком у земљи. Кад дође лето, изгледа да они с телевизије немају чиме да попуне програм, па извлаче из рукава најневероватније интервјуе који постоје и те недеље дошао је ред на нас. То је очигледно била кап која је прелила чашу. Након што су моји родитељи били интервјуисани у том несрећном програму и пошто је Алба уживо одсвирала део из једног Моцартовог дела, који је очигледно морала да научи пола сата раније, почеле су да пљуште најразличитије понуде и да се појављују агенти који су нам нудили ексклу зивне уговоре. Наравно, требало је да видите Албу како свира виолину и изразе лица које је притом правила. Мала је заиста разбила, а њен наступ био је нешто што се тешко може речима описати. Замислите мало буцмасто створење, 11
Мануел Ваљс Бернат
Замислите мало буцмасто створење, с невероватно надрнданим изразом лица, како свира виолину попут анђела
Не иди у Берлин лимузином, Ево
с невероватно надрнданим изразом лица, како свира виолину попут анђела. Е па то је оно што је она урадила и морам признати да је била апсо лутно генијална. Била је толико генијална да се у студију проломио аплауз, а пет минута касније морали су да га прекину како би пустили рекламе, пошто је публика била на ногама и није престајала да аплаудира. Онда је све ишло само од себе: интервјуи на радију, плус интервјуи на телевизији и Албина фотографија објављена у неким новинама. Чак је један часопис о славнима хтео да направи фоторепортажу с нама. На крају смо изгубили контро лу и петнаест дана касније већ нам је било до ста прашине која се подигла око нас. Осим тога, поред популарности, моји родитељи нису видели ни динара и на крају је мој отац пристао да пот пише уговор с једним од уметничких агената који нас је позвао. Али немојте мислити да је то много променило нашу економску ситуацију. Напротив, тата је мо рао да позајми паре од мог стрица да би Алби ку пио гардеробу за снимање неких рекламних фо тографија. И он сам је под маминим притиском морао да купи одело, пошто је као Албин правни 13
Мануел Ваљс Бернат
зас тупник био приморан да негује озбиљнији имиџ. Остатак новца који нам је позајмио стриц отишао је на један велики породични ручак, о којем ћемо тек причати, и на неколико ситница за малог и мене, које нам је тата купио у наступу велико душности да се не бисмо осетили запостављеним. Све у свему, у том тренутку промене су биле више привидне него стварне, али и поред тога сви смо и даље били одушевљени при помисли на бу дућност која нас чека. Сви осим Албе, наравно, пошто малецкој није много требало да се умори од толиких часова и толиких фотогафија, па је по чела и да се буни. – Нећу да идем! – одбрусила нам је једног пет ка ујутру. – Доста ми је те виолине и тих будала штина! Сирота, откад је кренула на часове музике, ни је имала ниједан слободан минут за игру. Кад није била на часовима, интервјуисали су је, а кад нису, разговарала је са агентом или се подвргавала ду гим снимањима од којих је постајала потпуно хи стерична. – Ти да ћутиш и да слушаш! – наредио јој је тата уз свој надалеко познат такт. – У овој кући ради се оно што ја кажем! Јасно? 14
Не иди у Берлин лимузином, Ево
– Стварно? А зашто? – одговори Алба изази вачки. – Зато што ја тако кажем и доста! То очигледно није био најбољи начин да убе ди Албу. Сви смо то знали осим тате, који увек све решава виком и који ју је расплакао не по стигавши баш ништа. У таквим случајевима мала је врло своја и ако не жели нешто да уради, не ради то макар је убили. У основи је својеглава и тврдоглава баш као и он. – Е па немам намеру да идем. Тата је поцрвенео као булка и почео тешко да дише као бик пре него што крене у напад. За ра злику од њега, мала је прекрстила руке нимало се не узбуђујући и нетремице га је гледала с надрн даним изразом лица. Знала сам да ће се то лоше завршити: кад дођу дотле, нико од њих двоје не попушта и у тим тре нуцима сви можемо само да изгубимо. Зато сам одлучила да се умешам, знајући да могу да изву чем дебљи крај. – Види, малена – рекох веома одмерено. – Кад се заврши час, доћи ћу по тебе, па ти и ја идемо у продавницу животиња у Травесери, ону у којој имају штенад ротвајлера. Шта кажеш, а? 15
Мануел Ваљс Бернат
– И купићеш ми једно? – питала ме је поква рено, не одустајући од свог става. Тада мој отац више није могао да се суздржи, зграбио ју је и подигао увис док им се лица нису нашла једно наспрам другог. – Или ћеш ићи на час милом, или ћу те на силу одвући. Видећеш! – Пусти ме! – бунила се. – Боли ме! А онда га је без устручавања угризла за шаку. Отац, који нипошто није очекивао тако нешто, болно је јаукнуо и одмах ју је пустио. – А-а-аали, шта ти мислиш, балавице неваспи тана?! – рикнуо је потпуно ван себе, безуспешно покушавајући да је ухвати пошто је мала, чим је додирнула ногама под, пуном брзином потрчала према ходнику. Срећом, мама је чула гласове и дошла у трпеза рију да види шта се дешава. – Доста! Доста! – викнула је. – Да ли бисте би ли љубазни да почнете да се понашате као циви лизоване особе? Малецка се брзо сакрила иза маме, па се тата зауставио на метар од њих с претећим изразом. – Хоћеш ли бити тако љубазна да се склониш? – Зашто? – рече моја мајка штитећи девојчицу. 16
Не иди у Берлин лимузином, Ево
– Зато што ме је та балавица ујела и зато што ћу овог часа да је научим како се понаша, разумеш? – Ах, наравно! – узвикну мама. – А ти мислиш да се све решава викањем? – Немој да се склањаш! – молила ју је мала, држећи се чврсто за маму. Спаси ме! Спасиии! – Хоће да ме бије! – Молим те, Рамоне – рече ауторитативно моја мајка, која је прави карактер – престани да пре тиш детету! Зар не видиш да је плашиш? Природно, тата и ја смо се збунили. Мама ни када није тако поступала, поготово кад је бала вица изводила неко од својих злодела. У прин ципу, она је била прва која нам ни у чему није попуштала. – Мене он не плаши! – умешала се подругљиво клинка кад је увидела да је безбедна. – Осим тога, ако ме пипне, пријавућу га полицији! Мајка је ухватила Албу за руку, па су се затво риле у спаваћу собу. Разговарале су дуже од де сет минута и кад су коначно изашле, мала се ше пурила с две чврсто везане кикице и била је врло задовољна, толико да нисам знала да ли да јој поверујем да жели да је одведем на час кад је то од мене затражила. 17
Мануел Ваљс Бернат
– Хајде, молим те! Нећу да закасним. Ја, не схватајући шта се дешава, погледах у мајку, која ми саучеснички намигну. Било је очи гледно да је мама променила став и да је имала неки план. Нормално би било да она сама ухва ти Албу за уво и одвуче је до школе. Зашто то није урадила? Зашто је одједном на тај начин по пуштала малецкој? Истина, ја сам већ била приметила извесне промене у њеном понашању. У последње време није толико викала, нити се тако лако љутила. Чак бих рекла да је понекад изгледала веселија и срећнија, мада су то биле само моје претпоставке, пошто је била подједнако оптерећена послом као и увек, и још увек су јој недостајали сати да обави све што жели. Замислите колико је лоше стајала с временом кад месецима није била ни на једној проби ама терског позоришног друштва. То друштво била је основала група бивших ученица њене школе, а окупљале су се двапут недељно. А мама је, иако тако не изгледа, рођена глумица. Сигурна сам да би данас била једна од оних глумица с телевизије које јој се толико свиђају да је као млада то била наумила. 18
Не иди у Берлин лимузином, Ево
Требало би да је видите на сцени у некој од улога које је радила. Жена ни најмање не личи на себе. Последње дело које је радила постигло је толико велики успех да су морали да играју представу два-три дана дуже него што је било планирано. Том приликом мама је тумачила уло гу уметнице из кабареа која се заљубљује у ми лионера, кога је случајно упознала на сахрани своје мајке. Толико је била добра у томе да је тата добијао нападе љубоморе кад год би је видео како се љуби с глумцем који је глумио милионера. Али о мојој мајци као глумици причаћу вам други пут; сад је боље да наставим оно што сам почела. Мама се понашала толико чудно да ни ја нисам успевала да схватим зашто то ради. И то ме је, наравно, веома копкало.
19