192
4
192
85
15
15
15
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ
Ч
итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.
Зато што су то најлепше књиге за децу.
Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ
Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове.
Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ
Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.
Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР
Зато што ћеш сазнати какви су
Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА
били писци ових књига кад
Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ
су били деца и шта су још занимљиво написали.
Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА
Био је прави чаробњак смеха, необично талентован и вредан човек: песник, глумац, сликар, новинар, редитељ… Написао је око две хиљаде песама за децу, имао око хиљаду превода, преко хиљаду епиграма, три хиљаде приповедака и много новинских чланака. Уз то је издавао Шаљиве новине, основао сопствено позориште Орфеум, цртао карикатуре и кулисе за сцене, илустровао приче и песме за децу и радио још много тога. Брана је био неуморан.
Зашто?
Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА
Брана Цветковић (1875–1942)
НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА
Брана Цветковић
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Милица Раденковић Рођена је у Београду. Завршила је Факултет примењених уметности. Цртање је испуњава и чини је срећном. Помоћу њега оживљава своје снове – као и сан да једнога дана има кокошке.
Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
Славица Марковић и Симеон Маринковић Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.
15
192
4
192
85
15
15
15
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ
Ч
итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.
Зато што су то најлепше књиге за децу.
Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ
Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове.
Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ
Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.
Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР
Зато што ћеш сазнати какви су
Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА
били писци ових књига кад
Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ
су били деца и шта су још занимљиво написали.
Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА
Био је прави чаробњак смеха, необично талентован и вредан човек: песник, глумац, сликар, новинар, редитељ… Написао је око две хиљаде песама за децу, имао око хиљаду превода, преко хиљаду епиграма, три хиљаде приповедака и много новинских чланака. Уз то је издавао Шаљиве новине, основао сопствено позориште Орфеум, цртао карикатуре и кулисе за сцене, илустровао приче и песме за децу и радио још много тога. Брана је био неуморан.
Зашто?
Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА
Брана Цветковић (1875–1942)
НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА
Брана Цветковић
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Милица Раденковић Рођена је у Београду. Завршила је Факултет примењених уметности. Цртање је испуњава и чини је срећном. Помоћу њега оживљава своје снове – као и сан да једнога дана има кокошке.
Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
Славица Марковић и Симеон Маринковић Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.
15
Б
ела кока кокорајка три недеље већ је мајка. Мала деца расту споро, а има их десеторо. Бела кока стално брине да јој деца буду сита, па чепрка плеву, трине, да пронађе зрно жита.
кокорајка – чупава, кудрава кокошка
плева – кошуљица житног зрна
трине – отпаци од сена 4
А кад мали много пиште, одведе их на буњиште, казује им своје знање да науче чепркање. По дворишту свуд их води, све им чини што им годи. Они се по трави крију и пијучу: – Пију! Пију!
буњиште – место на које се баца смеће, ђубриште
5
кобац – птица грабљивица
тренути – склопити очи на трен, трепнути
Кока вели: – Пију, пију! Ал' немојте на капију! Може неко да вас згази, може кобац да вас спази, или мачка или штене. Зло се деси док се трене. Боље да сте око мене!
6
шило – дебела игла с дршком (служи за бушење рупа при шивењу); овде: немирко, несташко
Свако пиле брзо схвати да му добро жели мати. Око коке сви су скоро, ал' највише деветоро, јер десето свуд се крило, мувало се као шило, само јело, само пило, друштво њему није мило.
7
Све се мота око плота и не може да се смири докле кроз плот не провири. Мисли: Има с оне стране боље хране. То га копка, као малог миша клопка...
плот – ограда од колаца, прућа или летава, тараба
клопка – справа за хватање животиња
8
Ономадне уз плот стало и гледало радознало, кад му неко викну: – Хало!
ономадне – пре неки дан
9
Шта ће даље са Жућом бити?
Ваља причу наставити.
Кад је пиле кући дошло и све прошло како прошло, његова је мама кока, сад весела, другарицу своју срела. У дворишту са њом стала и ту јој се изјадала: – Драга моја, причаћу ти причу своју... Сви су били још на броју када смо у шетњу пошли. Само што смо довде дошли – њега нема! – Кога? – пита друга кока. – Жуће мога! Где је? Где је? Да ли га је ко видео? Питам патке, друге коке из дворишта, али ништа. Ох, то пиле непослушно, за савете и не хаје, бриге само ми задаје! Показаћу ја том Жући, само да ми дође кући!
28
Ноћ је дошла, сви спавају, а ја бринем: „Још га нема! Где је сада? Може лако да настрада. Може мачка да га зграби... А ако се негде дави?... Никог нема да ми јави...” Тако мислим целе ноћи и надам се да ће доћи. А ујутру – ето њега! Скупио се, постидео… Ко зна где је ноћ провео! Кô да нам је дан свануо када нам се појавио. Ал’ смо много љути били, добро смо га изгрдили. Када је кроз плач рекô: „Нећу, мама, нећу тата, никад више!”, одмах смо му опростили и под наша крила свили... Шта ћеш, драга, жао нам га. Наше пиле – волимо га. Друга кока на то рече: – И ја сам ти као мала била много радознала. Да завирим свуд сам хтела, али … опет … нисам смела. Мајка ме је научила – опрезна сам увек била. Написао Симеон Маринковић
29
Занимљивости из живота глумца и песника Бране Цветковића
Изгубљен у снегу Брана се родио у Књажевцу 1875. године. Те године зима је била јака, а у земљи се водио рат с Турцима. Бежећи од турског насиља његови родитељи су некаквим запрежним колима кренули из поробљеног Књажевца – увили су Брану у пелене и дали старијој сестри да га чува. Негде на снежном путу кола су се зауставила да би путници мало предахули. – Донесите ми Брану да га подојим. Сигурно је гладан! – рекла је мајка. – Јао, њега нигде нема! – заплакала је сестра. – Оставила сам га на јастуку овде, а сада га нема! Брзо су прегледали све у натовареним колима. Пошто га нигде није било, пошли су назад путем да га траже. Нашли су га готово смрзнутог у снегу. Био је испао из кола онако увијен у пелене. Мајка га је угрејала на грудима и нахранила, па су срећни наставили даље.
Позориште у подруму Брана је још у детињству заволео позориште. У подруму куће у којој је становао направио је позорницу. За израду позорнице користио јe кутије, поњаве, крпе и разну старудију. Позивао је децу из улице да присуствују његовим чудним представама. Онда би се склањао иза завесе, брзо пресвлачио и пред публиком изводио разне враголије. Деца су га одушевљено поздрављала. Касније је играо у разним позориштима, а имао је и своје у којем је био управник, редитељ, писац, глумац, композитор и сликар. Преко дана је сликао кулисе и режирао, увече играо и певао, а затим сачекивао зору за писаћим столом – тако су га се сећали они који су познавали Брану.
30
Шаљиве новине Брана је још као ђак руком писао своје шаљиве новине, разносио их и продавао друштву у школи. У тим новинама сам је писао песме, басне, хумореске, пошалице, доскочице, илустровао их на духовит начин, зачињавао ребусима, загонеткама, карикатурама и другим забавним садржајима. Потом је сарађивао с многим листовима, као што су Политика, Бранково коло, Брка, Шаљивчина, Осице, Ошишани јеж, Мале новине, Вечерње новости и друге.
• Аутопортрет аутора
• Бранa Цветковић
• Један Бранин цртеж, око 1900
• Цртежи Бране Цветковића, 1902
31
УТИСЦИ ЧИТАЛАЦА У домену дечје поезије Брана је заузимао изузетно место. Деца су у њему нашла великог пријатеља, који их је разумео, волео и тежио да се кроз песму приближи њиховој души. Уживала су да читају Бранине приче, песме, басне, да решавају његове ребусе, а нарочито су волела његове цртеже. Мирјана Одавић
Овде напиши или нацртај оно што ти се допало у овој књизи.
Ако ти се свидела ова књига, препоручујемо ти да прочиташ још четири књиге истог писца: Шумску бајку, Врло ретку приповетку, Причу о ваљушку и Зунзарину палату, које су врло занимљиве. Ево почетка Шумске бајке!
Први сутон поче тек, а у шуми гласић мек одјекује: – Креке‑крек! Глас жабице времењаче. А кад јекну мало јаче, све дрвеће гране креће, а уздахну стара вења: – Хоће време да се мења! 34
Библиотека ПУСТОЛОВИНЕ
НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ • Брана Цветковић • прво издање • приредили Симеон Маринковић и Славица Марковић • илустрације Милица Раденковић • графичко обликовање Душан Павлић • аутор објашњења мање познатих речи и лектор Виолета Бабић • издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР, Београд, Градиштанска 8 • тел.: 011 / 38 20 464, 011 / 38 20 483 • е–mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs • главни и одговорни уредник др Симеон Маринковић • за издавача мр Љиљана Маринковић штампа Публикум • тираж 2000 Copyright © Kreativni centar 2018
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 ЦВЕ ТКОВИЋ, Брана, 1874-1942 Непослушно пиле / Брана Цветковић ; илустровала Милица Раденковић. - 1. изд. Београд : Креативни центар, 2018 (Београд : Публикум). - 34 стр. : илустр. ; 29 cm. (Библиотека Пустоловине / Креативни центар) Тираж 2.000. - Стр. 28-29: Пустоловни додатак / Симеон Маринковић. - Стр. 30-34: Занимљивости из живота глумца и песника Бране Цветковића / Мирјана Одавић. ISBN 978-86-529-0502-7 COBISS.SR-ID 259094284
192
4
192
85
15
15
15
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ
Ч
итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.
Зато што су то најлепше књиге за децу.
Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ
Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове.
Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ
Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.
Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР
Зато што ћеш сазнати какви су
Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА
били писци ових књига кад
Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ
су били деца и шта су још занимљиво написали.
Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА
Био је прави чаробњак смеха, необично талентован и вредан човек: песник, глумац, сликар, новинар, редитељ… Написао је око две хиљаде песама за децу, имао око хиљаду превода, преко хиљаду епиграма, три хиљаде приповедака и много новинских чланака. Уз то је издавао Шаљиве новине, основао сопствено позориште Орфеум, цртао карикатуре и кулисе за сцене, илустровао приче и песме за децу и радио још много тога. Брана је био неуморан.
Зашто?
Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА
Брана Цветковић (1875–1942)
НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА
Брана Цветковић
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Милица Раденковић Рођена је у Београду. Завршила је Факултет примењених уметности. Цртање је испуњава и чини је срећном. Помоћу њега оживљава своје снове – као и сан да једнога дана има кокошке.
Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
Славица Марковић и Симеон Маринковић Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.
15
192
4
192
85
15
15
15
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ
Ч
итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.
Зато што су то најлепше књиге за децу.
Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ
Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове.
Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ
Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.
Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР
Зато што ћеш сазнати какви су
Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА
били писци ових књига кад
Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ
су били деца и шта су још занимљиво написали.
Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА
Био је прави чаробњак смеха, необично талентован и вредан човек: песник, глумац, сликар, новинар, редитељ… Написао је око две хиљаде песама за децу, имао око хиљаду превода, преко хиљаду епиграма, три хиљаде приповедака и много новинских чланака. Уз то је издавао Шаљиве новине, основао сопствено позориште Орфеум, цртао карикатуре и кулисе за сцене, илустровао приче и песме за децу и радио још много тога. Брана је био неуморан.
Зашто?
Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА
Брана Цветковић (1875–1942)
НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА
Брана Цветковић
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Милица Раденковић Рођена је у Београду. Завршила је Факултет примењених уметности. Цртање је испуњава и чини је срећном. Помоћу њега оживљава своје снове – као и сан да једнога дана има кокошке.
Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
Славица Марковић и Симеон Маринковић Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.
15