П. У. Енквист Планина три пећине
Ф. Нилсон Хедвига
Ф. Нилсон Хедвига и Макс-Улов
У. Старк Мој пријатељ Перси, Буфало Бил и ја
У. Старк Мој пријатељ шеик у Стуребију
У. Старк Чаробне патике мог пријатеља Персија
Р. Грисбек За све је криво шумеће прасе
М. Пар Срце од вафла
В. Алексић Ловац на маслачке
Михал Соучек и Филип Фиалка, ученици трећег разреда, пријатељи су на живот и смрт. Имају добро срце, па ако им се учини да је некоме из њихове околине потребна помоћ, одмах се бацају на посао. Нажалост, сав Михалов и Филдин труд увек падне у воду, па уместо похвала са свих страна – пљуште опомене!
Милош Кратохвил • НЕВАЉАЛЦИ
Ако ти се свидела ова књига, прочитај и…
Милош Кратохвил
о ау тору... Милош Кратохвил (1948) познати је чешки писац за децу. Писањем је почео да се бави у раној младости, а многе његове књиге добиле су угледне књижевне награде. Написао је преко шездесет сценарија за телевизијске бајке, које су стекле велику популарност међу најмлађим гледаоцима. Роман Неваљалци једна је од пет књига из серије романа о нераздвојним друговима, дечацима Михалу и Филди. Милош Кратохвил живи у Черношицама близу Прага.
П. У. Енквист Планина три пећине
Ф. Нилсон Хедвига
Ф. Нилсон Хедвига и Макс-Улов
У. Старк Мој пријатељ Перси, Буфало Бил и ја
У. Старк Мој пријатељ шеик у Стуребију
У. Старк Чаробне патике мог пријатеља Персија
Р. Грисбек За све је криво шумеће прасе
М. Пар Срце од вафла
В. Алексић Ловац на маслачке
Михал Соучек и Филип Фиалка, ученици трећег разреда, пријатељи су на живот и смрт. Имају добро срце, па ако им се учини да је некоме из њихове околине потребна помоћ, одмах се бацају на посао. Нажалост, сав Михалов и Филдин труд увек падне у воду, па уместо похвала са свих страна – пљуште опомене!
Милош Кратохвил • НЕВАЉАЛЦИ
Ако ти се свидела ова књига, прочитај и…
Милош Кратохвил
о ау тору... Милош Кратохвил (1948) познати је чешки писац за децу. Писањем је почео да се бави у раној младости, а многе његове књиге добиле су угледне књижевне награде. Написао је преко шездесет сценарија за телевизијске бајке, које су стекле велику популарност међу најмлађим гледаоцима. Роман Неваљалци једна је од пет књига из серије романа о нераздвојним друговима, дечацима Михалу и Филди. Милош Кратохвил живи у Черношицама близу Прага.
Наслов оригинала Miloš Kratochv l Puntikari Text copyright © Miloš Kratochv l, 2009 Illustrations copyright © Milan Stary, 2009 Copyright of the Czech edition © Mlada fronta, 2009 За издање на српском језику © Креативни центар 2016 Библиотека Свет је један књига осамдесет осма прво издање Уредник Славица Марковић Превод Миша Минић и Никола Мијатовић Редакција превода Славица Марковић Лектор Виолета Бабић Дизајн корица Душан Павлић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел.: 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e‑mail: info@kreativnicentar.rs За издавача мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Графoстил Тираж 1.500 Година штампе 2016 Ова књига објављена је уз подршку Министарства културе Републике Чешке. Преводиоци захваљују Гордани Симовић за превод наслова и остале добре идеје
Милош Кратохвил
Илустровао Милан Стари
Посвећено Наталки и Михалу
Ако мислите да све ово не може стварно да се деси, знајте да не може само зато што немате правог друга
Пријатељи на живот и смрт
С
Филипом Фиалком пријатељ сам на живот и смрт. У ствари, с њим и не би могло другачије. Стално смишља некакве лудости из којих је те‑ шко извући живу главу. Почели смо да се дружимо у првом разреду. Можда не баш првог дана…
Наочаре или лудачка кошуља
У
првом разреду седео сам у првој клупи до прозора. Поред мене седео је Валоуш, кога у то време још увек нисмо звали Балван, иако је и тада био де‑ бео. У ранцу му је више места заузимала ужина него књиге, а у прву клупу се угу‑ рао јер га је мрзело да хода до табле. Нисам се грабио за прву клупу. Та‑ мо ме је сместила Анета, моја две године 7
старија сестра. Идеја није била њена, јер је у то време била нормална. Прави‑ ла се важна што ме ко бајаги сама во‑ ди у школу и ја се ту ништа нисам пи‑ тао. Девојчице су једноставно такве. Кад добију неки задатак, одмах се праве ва‑ жне… Сећам се како је свима поносно објашњавала да сам њен млађи брат. До‑ мар Вавера ми је пружио руку, а Вучи‑ ца, то јест учитељица Вучковић, уместо мене помиловала је по глави Анету. Није ме било брига, не волим да ме мазе, али тога се баш често сетим. А када неко у школи сада помене име Михал Соучек, Анета се прави као да никада у животу то име није чула и као да ме уопште не познаје. Мислим да се мало преварила јер за мене и Фиалку зна цела школа! Котноур ме је још тада питао да ли ми је Анета рођена сестра и да ли ме она стварно толико воли кад ме ставља пра‑ во испред катедре. Није Анета била кри‑ ва за то, као што већ рекох. Било је то 8
мамино наређење. Као, морам да се‑ дим у првој клупи да бих боље видео пошто носим нао‑ чаре… Наочаре уопште не морам да носим. И без њих видим све што ми је потреб‑ но. Него мама ради као оптичар и свима даје наочаре, па би било чудно да их не да и мени. Неколико дана пре почетка школе прегледала ми је очи и ставила ми ту глупост на нос. Грозно сам се осећао, на‑ рочито када бих налетео на своје лице у огледалу. Као да је нека непозната буда‑ ла буљила у мене. Тата је приметио шта ме мучи. И он је некада био дечак и знао је како дечаци гледају на цвикераше. Те‑ шио ме је тиме како ни мува ни гундељ неће моћи да ми улете у око ако носим наочаре и да, ако будем некад имао хрч‑ ка, сигурно неће моћи да ми пљуцне у 9
око… Прекинуо је да набраја које су све предности ношења наочара кад је при‑ метио како га кроз стаклене решет‑ ке посматрам погледом очајника. Онда је затворио врата да нас нико не чује и шапнуо ми: „Схвати то овако – да је то најмања несрећа која је могла да те сна‑ ђе. Да те је, рецимо, родила тетка Мар‑ цела, она би ти сигурно одмах навукла лудачку кошуљу, па би видео шта је пра‑ ва мука…“ Тетка Марцела, мамина сестра, ради као докторка на психијатрији. Kад сам ја у питању, она једноставно не стаје. Од‑ малена ме проматра покушавајући да пронађе шта то код мене није нормално и вечито мојима дели савете у вези с тим шта смем, а шта не смем. Тата је донекле био у праву, али да ме је утешио – баш и није. Добро знам те његове савете. Он ради у рекламној агенцији и пише рекламе. Посао му је да смишља реченице које треба да вас 10
увере у то да је оно што управо имате пред очима стварно најбоље. Али, као што сви ми код куће знамо, ни он баш не верује у све то… Мене је много ви‑ ше утешило сазнање да наочаре могу да ставим у џеп кад год хоћу.
Укор пре поласка у школу
З
бог маме и наочара седео сам у пр‑ вој клупи, док је Фиалка седео у по‑ следњој. За разлику од нас који смо у школу ишли више из радозналости не‑ го што нам се стварно ишло, Филда је поуздано знао да га у школи не чека ни‑ шта забавно. Већ је имао једно горко ис‑ куство. Био је једини ђак који је добио укор због лошег владања – пре него што је пошао у школу. Тог дана Филда је на улици срео неко мршаво куче које се ужасно тресло. Хтео је да му спасе живот, па га је одвео кући 11
и накљукао га свим и свачим. Пас је гу‑ тао све кô крокодил и како Филда каже, на његове очи почео је да се дебља. А он‑ да је из чиста мира све повратио по Фи‑ алки. У међувремену се Фиалкина мама вратила с посла. Пошизела је када је ви‑ дела хаос у стану, а нарочито кад је угле‑ дала пса. Објаснила је Филди да је то ратлер, раса која лови пацове, и да се ра‑ тлери, кад су здрави, увек тресу и изгле‑ дају мршаво и болесно. Пас се више ни‑ је тресао, већ је почео да стење. Чинило се да ће, ако икада још буде у стању да залаје на неког, то бити анђели на небу. Одмах су га одвезли код ветеринара да му да инјекцију и олакша му одлазак на онај псећи свет. Доктор је ипак успео да га спасе. Помоћу чипа и огрлице на вра‑ ту сазнали су да се ратлер зове Голијат и да припада господину Виктору Сојки. Сојка је сместа стигао. Тресао се од беса више него што се тресао његов пас 12
док је био здрав и истог тренутка напао је Филду – како је Филда хтео да укра‑ де пса да би га мучио, а он добро познаје те мучитеље животиња јер двадесет го‑ дина ради као директор школе. Филда је покушавао да објасни да уопште ни‑ је имао намеру да отрује пса, већ је само хтео да га нахрани и да је пас изгледао као да ништа није окусио дуже времена. И госпођа Фиалкова је тврдила како њен син сигурно није имао намеру да повре‑ ди пса пошто је у дубини душе добро и осећајно дете. Јесте да је крупан, па не изгледа баш тако, али и даље је незрео, полази тек на јесен у школу.
13
– У коју школу? – питао је Сојка стро‑ гим гласом, као да госпођу Фиалкову ис‑ питује пред таблом. – У школу на Старом тргу – рекла је Филдина мама. – Ја сам директор те школе! Филда тврди да је Сојка у том тре‑ нутку језиво искезио зубе, онако како то раде вампири. Филдина мама се љубазно осмехнула: – О, каква случајност! Уверићете се и са‑ ми, Филда се увек труди да помогне они‑ ма који су у невољи. Такав је одмалена! Директор Сојка је извадио роковник, уписао Фиалкине податке, ударио црну тачку, што значи укор из владања, погледао у Фил‑ ду и просиктао: – Само да знаш, на тебе ћу по‑ себно обратити пажњу! Није ни чудо што се Филди није ишло у школу. А кад је већ морао, онда је сео у 14
последњу клупу да би био што даље од катедре. То га, међутим, није спасло. Другог дана у школи причали смо о занимањима наших родитеља. Филда је рекао да његова мама ради као продава‑ чица у тржном центру, а тата као возач камиона. На то је Хурих, који воли свуда да гура нос и који мисли да све најбоље зна, викнуо: – Филда лаже! Он нема тату! Знам, он живи прекопута мене. – Имам тату! – рекао је Филда. – Оти‑ шао је камионом у Америку, а онда му је тамо нестало бензина, па још не може да се врати. Хурих је праснуо у смех. – Камио‑ ном? У Америку?! Ха‑ха‑ха! – церекао се. – Како то мислиш?! Точковима пре‑ ко мора? Филда, откад то камион иде на бензин? Иде ваљда на нафту! У Америци имају на сваком ћошку пумпу с нафтом. Два пута сам био тамо! Филда је знао да је лупио глупост, али тако му је мама рекла кад је био мали и 15
он се тога држао. Желео је да има тату, као што то сваки дечак жели. И као сваки де‑ чак, бранио је тату. Скочио је на Хуриха и лупио му шљагу. Тако је Хурих зарадио црвени образ, а Филда нову црну тачку и укор. Зато што лаже и туче се с другима…
Б
Док чекам казну
ило ми је жао Филде и то сам поме‑ нуо кад сам дошао кући. Нажалост, то сам рекао када је код нас била тетка Марцела. Забринуто је гледала час у мене, час у маму: – Мар‑ та, ово дете ће имати проблема у шко‑ ли. За њега су шамар и укор исто! При‑ мећујеш ли само какав је хаос у његовој глави? То је… Онда је изговорила неко‑ лико страних речи које нисам разумео. Ни мама их није разумела, а када су ме отерали у другу собу, тетка је шапнула мами, али тако тихо да сам све могао да 16
чујем кроз двоја врата. Она се, у ствари, брине како ћу поднети то када ме први пут казне у школи. Јер казна може у ме‑ ни да изазове огорчење, потиштеност, губитак апетита, а све то код осетљиви‑ јих особа може да узрокује појаву муца‑ ња и ноћног пишкења у кревет. Престравио сам се од оног што сам чуо. Само сам о томе мислио. Питао сам се колико ће сав тај ужас трајати. После недељу дана чинило ми се да ћу почети да муцам и пишким у гаће док чекам на казну. Решио сам да сми‑ слим нешто и убрзам ствар. Рекао сам учитељици да сам далековид и да лоше видим из прве клупе, па ме је премести‑ ла у последњу. Поред Филде Фиалке. Ве‑ ровао сам да ће ми седење с њим у клупи скратити муке док чекам казну.
17
Садржај Пријатељи на живот и смрт. . . . . . . . . . . . 7 Наочаре или лудачка кошуља. . . . . . . . . . 7 Укор пре поласка у школу. . . . . . . . . . . . . 11 Док чекам казну. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Досорог. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Ноћ ужаса. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Шта је исто, а шта се променило. . . . . . 24 Невидљиво мастило. . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Каскадерске кутије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Сат за јунака. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Акција Балван. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Убод виљушком. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Безвредна опомена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Мак и пробиотик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Две рупе на челу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Херој школске кухиње . . . . . . . . . . . . . . . 70 Беџ за храброст. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Прави друг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Без опомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
170
Слонова нога и курс шивења. . . . . . . . . 87 Горак укус на језику . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Далеко острво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Вилењак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Није помагао при дављењу друга . . . . 107 Не тврдим да је на страни вука. . . . . . . 112 Хоу пу хоу Бубуху. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Исти Голијат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Стаза без сензора. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Одрпанко с крокодилом. . . . . . . . . . . . . 129 Опкољено гробље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Патриота. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Лажна модрица и тишина. . . . . . . . . . . 142 Шест филмова за Филду . . . . . . . . . . . . 149 Куда иде кошута када чује јелена. . . . 153 Осетљиве ствари и воз до Лондона. . . 155 Ко је змија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Сви спасени . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
171
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.162.3-93-31 КРА ТОХВИЛ, Милош, 1948 Неваљалци / Милош Кратохвил ; илустровао Милан Стари. - 1. изд. Београд : Креативни центар, 2016 (Крагујевац : Графостил). - 172 стр. : илустр. ; 19 cm. - (Библиотека Свет је један ; књ. 88) Превод дела: Puntíkáři / Miloš Kratochvíl. - Тираж 1.500. ISBN 978-86-529-0315-3 COBISS.SR-ID 222368268
П. У. Енквист Планина три пећине
Ф. Нилсон Хедвига
Ф. Нилсон Хедвига и Макс-Улов
У. Старк Мој пријатељ Перси, Буфало Бил и ја
У. Старк Мој пријатељ шеик у Стуребију
У. Старк Чаробне патике мог пријатеља Персија
Р. Грисбек За све је криво шумеће прасе
М. Пар Срце од вафла
В. Алексић Ловац на маслачке
Михал Соучек и Филип Фиалка, ученици трећег разреда, пријатељи су на живот и смрт. Имају добро срце, па ако им се учини да је некоме из њихове околине потребна помоћ, одмах се бацају на посао. Нажалост, сав Михалов и Филдин труд увек падне у воду, па уместо похвала са свих страна – пљуште опомене!
Милош Кратохвил • НЕВАЉАЛЦИ
Ако ти се свидела ова књига, прочитај и…
Милош Кратохвил
о ау тору... Милош Кратохвил (1948) познати је чешки писац за децу. Писањем је почео да се бави у раној младости, а многе његове књиге добиле су угледне књижевне награде. Написао је преко шездесет сценарија за телевизијске бајке, које су стекле велику популарност међу најмлађим гледаоцима. Роман Неваљалци једна је од пет књига из серије романа о нераздвојним друговима, дечацима Михалу и Филди. Милош Кратохвил живи у Черношицама близу Прага.
П. У. Енквист Планина три пећине
Ф. Нилсон Хедвига
Ф. Нилсон Хедвига и Макс-Улов
У. Старк Мој пријатељ Перси, Буфало Бил и ја
У. Старк Мој пријатељ шеик у Стуребију
У. Старк Чаробне патике мог пријатеља Персија
Р. Грисбек За све је криво шумеће прасе
М. Пар Срце од вафла
В. Алексић Ловац на маслачке
Михал Соучек и Филип Фиалка, ученици трећег разреда, пријатељи су на живот и смрт. Имају добро срце, па ако им се учини да је некоме из њихове околине потребна помоћ, одмах се бацају на посао. Нажалост, сав Михалов и Филдин труд увек падне у воду, па уместо похвала са свих страна – пљуште опомене!
Милош Кратохвил • НЕВАЉАЛЦИ
Ако ти се свидела ова књига, прочитај и…
Милош Кратохвил
о ау тору... Милош Кратохвил (1948) познати је чешки писац за децу. Писањем је почео да се бави у раној младости, а многе његове књиге добиле су угледне књижевне награде. Написао је преко шездесет сценарија за телевизијске бајке, које су стекле велику популарност међу најмлађим гледаоцима. Роман Неваљалци једна је од пет књига из серије романа о нераздвојним друговима, дечацима Михалу и Филди. Милош Кратохвил живи у Черношицама близу Прага.