Петсон слави Божић Свен Нурдквист
Петсон слави Божић Прво издање Наслов оригинала Pettson får julbesök © Copyright Sven Nordqvist 1988 Bokförlaget Opal AB За издање на српском језику, ћирилицом © Креативни центар 2018 Написао и илустровао Свен Нурдквист Са шведског превела Светлана Тот Уредник Славица Марковић Лектор Виолета Бабић Припрема за штампу Љиљана Павков Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 Тел.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директорка Штампа Публикум Година штампе 2018 Тираж 2000
Петсон слави Божић Написао и илустровао Свен Нурдквист
Напољу је најзад постало мало пријатније! Већ је неколико дана чича Петсон планирао да оде у куповину, али је било толико хладно да скоро није могао ни нос да промоли кроз врата. Ето, стигао је већ и дан пред Бадњи дан, а у кући се није могла наћи ни мрвица хране. Стварно је био последњи тренутак да се купе намирнице за божићну трпезу, да се исече јелка, испеку папрењаци и обаве све припреме пред Божић. Мачак Финдус управо је био пронашао сталак за јелку. Стајао је код спољних врата с њушком у отвору и чекао да их чича отвори. – Петсоне! – довикнуо је. – Идемо да сечемо јелку!
Још пре неколико недеља били су у шуми и изабрали лепу малу јелку. Е, али до тамо је требало доста да се иде. – То ћемо после – казао је Петсон. – Прво морамо у продавницу да купимо храну за Божић. А пре свега тога – мало ћу почистити снег. Изашли су и Петсон је очистио прилазе до кокошињца, шупе за дрва, пољског WC-а и столарске радионице. – Кад смо већ у послу, могли бисмо да одемо и по мало гранчица јеле да их ставимо на степенице – рекао је чича. – Хоћеш ли са мном, Финдусе? – Хоћу да се возим санкама! – рекао је мачак и већ je стигао до шупе у којој су се налазиле секира и санке.
С мачором на санкама Петсон се пробио кроз неочишћен снег, уз брежуљак иза радионице. Ту и тамо одсекао би покоју гранчицу и ставио је на санке. Када су санке биле пуне, кренули су низбрдо. Али, како то обично бива, Петсон се оклизнуо на неки камен, санке су полетеле унапред и погодиле га тачно у прегиб колена, тако да је сео на гомилу гранчица, а санке су пуном брзином појуриле низ брежуљак, налетеле на камени зидић и преврнуле се.
Мачак је кличући узвикнуо: – Још једном! Али чича уопште није изгледао као да му је забавно. Стењао је и јечао док се с муком избављао из снега. – Јао, јао, јао! Проклета беда! – кукао је. – Добро сам се удесио. Не могу да се ослоним на ногу. Псовао је и жалио се на све и свашта, а јадни мачак није знао шта треба да ради. – Не смеш да псујеш дан пред Бадње вече – то је било све што му је пало на памет да каже.
Петсон је успео да се одвуче до кухиње, а тамо је сео на столицу да прегледа стопало. – Па ово је стварно мука и несрећа. Надам се да ће проћи пре него што се продавница затвори и да ћемо стићи да купимо храну за божићну трпезу – дубоко је уздахнуо. – А имали смо толико тога да урадимо: да исечемо јелку и орибамо под у кухињи и… – Дааа! То ћу ја! – узвикнуо је мачак. Већ следећег тренутка избунарио је однегде кофу и рибаћу четку. – Па не знам баш – оклевао је чича. Још се сећао како је све то изгледало прошлог пута. – Добро, али само сада и више никада! И обећај да ћеш обрисати за собом како треба! – Него шта – обећао је мачак. – Дај много воде! Петсон је сипао топлу воду из шерпе са шпорета и ставио у њу комад сапуна.
– Али сачекај прво да се ја склоним – казао је и што је брже могао наскочио је на кухињску софу. Тек што је подигао обе ноге, а вода се већ разлила по читавом поду. Финдус је оборио кофу и на четки, која му је послужила као даска за сурфовање, полетео преко отворене водене површине. Био је махер у сурфовању на рибаћој четки. Возио се на једној нози и на предњим шапама и ишао цикцак између ногу стола, тако да су се таласи преливали све до кухињских врата.
Приближио се Божић и стварно је био последњи тренутак да се купе намирнице за божићну трпезу, да се исече јелка, испеку папрењаци и обаве све припреме пред празник. Када су Петсон и Финдус скоро завршили са свим пословима, догодило се нешто што нико није прижељкивао. У шуми је Петсон санкама налетео на камени зидић и … полетео! Пошто је повредио ногу, није могао да оде до продавнице и да купи храну за божићну трпезу, нити је могао у шуму по јелку. И када је изгледало да ће то бити најгори дан и да од славља неће бити ништа – стигло је изненађење… ISBN 978-86-529-0575-1
9 788652 905751