Per Ulov Enkvist
Планина три пеЋИне
svet je jedan
Naslov originala Copyright © Per Olov Enquist Copyright © DE TRE GROTTORNAS BERG First published by Rabén & Sjögren, Sweden, in 2003. Published by agreement with Rabén & Sjögren Agency Serbian©2015 by KREATIVNI CENTAR За издање на српском језику © Креативни центар 2015 Biblioteka Svet je jedan књига осамдесет шеста прво издање Urednik biblioteke Дејан Беговић Urednik izdawa Aнђелка Ружић Ilustracije Марина Милановић Lektor Ивана Игњатовић Dizajn korica Душан Павлић Priprema za {tampu Татјана Ваљаревић Izdava~ Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел.: 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a Мр Љиљана Маринковић, директор Godina {tampe 2015 [tampa Графoстил Tira` 2.000 ISBN 978-86-529-0257-6
Per Ulov Enkvist
Планина три пеЋИне Са шведског превела
Светлана Лучић
Сесилији Енквист, Маркусу Енквисту, Мини Гилбертсон и Мои Гилбертсон, који су учествовали у догађајима и истрајали, као и Покрајинској болници у Карлстаду, Спасилачкој служби Вермланда и полицији у Арвики, уз захвалност за изузетне напоре у тешким околностима П. У. Е.
Ужасна ноћ
Овако је то било. Иако се Мина касније једва и сећала како је почело. Рекла је да је тада била мала и да се упла шила. После тога се скоро никада није плашила. Није тачно знала шта се догодило. Деда ју је по некад подсећао. А она би само рекла: – Па да, али то је било раније. Тада сам била мала. Иако је то раније било само три недеље пре то га. Чудно је да можете да порастете за три недеље. А и не можете. Али овако је то почело. Мина је имала шест година, светлу косу и зеле не очи и више дечака у вртићу мислило је да је слатка, али је њу баш било брига за то. У животу треба све издржати, па чак и љубав, говорила је њена мама Јени. Али једне ноћи Мина само што је била заспала кад ју је крокодил ујео за гузу. Био је то први пут да је Мину ујео крокодил јер је имала само шест година. Пробудила се 7
Пер Улов Енквист
и осетила да је боли. Прво је лежала и покушавала да оцени колико је то боли, да ли много или само мало, или је можда неопходно да почне да ври шти као луда како би дошли тата или мама. Било јој је тешко да се одлучи, а онда се сетила како је било језиво кад ју је зелени крокодил напао и грицнуо је за гузу – тада је одлучила да то јесте језиво и почела је да плаче. Онда је тата Андерс ушао у собу и изгледао је као да му је неко просуо тањир шпагета на главу. Само је кисело рекао: – Шта је сад било? Хоћу да спавам. Потом је Мина још мало јецала, као да је на самрти или као да је добила неку ужасну болест коју тата мора одмах да излечи, на пример тако што ће јој дати сладолед на штапићу или хотдог с ке чапом; али пошто је јецала неко време, уморила се и скоро да је и престала, па је само неутешно шмрцала. А потом је дубоко уздахнула. Зато што је тата само сео на њен кревет и почео да зури и уопште није био запрепашћен. Мина је мислила да је најбоље од свега кад се мама и тата толико запрепасте да скоро премру и онда сиђу у подрум, до замрзивача, да донесу сла долед. Једном, кад је имала четири године, њакала је да је пала и сломила ногу, такав јој је бар био осећај, била је скоро сигурна у то, па је мама на крају отишла до телефона и рекла да ће, тако јој свега, звати хитну помоћ. А онда се Мина толико 8
Планина три пећине
обрадовала да је престала да вришти и рекла да жели да седи на предњем седишту кола хитне по моћи, поред оног што вози. Тада се мама окренула од телефона, и пао јој је мрак на очи, и рекла је да је ђаво носи јер јој није ништа. И каква срећа што није звала хитну помоћ! Али се онда и Мина наљутила и рекла je мами да мора да опере језик сапуном и од горе, и од доле, и са стране ако тако псује, а можда треба да опере чак и грло. Али ју је мама касније питала каква је ситуаци ја са сломљеном ногом. Мина је тад већ била заборавила коју је ногу сломила и показала је погрешну. И онда је мама Јени почела да се смеје и донела јој је сладолед. Кад желите сладолед, морате бити маштовити. Чињеница је била да је Мину током те ноћи на пао крокодил. Била је, тога се сасвим јасно сећала, доле на плажи, на страшној реци Конго, где су се људождери купали и сунчали и где су спавали на плажи, на сунцу, пошто су се најели једни других. Јели су једни другима ноге и тамо није било никог ко се фолирао или мислио да је то чудно. Иако су јели само ноге. Сви су били љубазни. Нико није викао, псовао или прао језик сапуном. А највише су јели неког дебелог чикицу. Он је био баш љу базан и прекрио је ноге кечапом кад су деца људо ждера дошла да их једу. Јели су његове ноге с кечапом, али без сенфа и хлеба. Али се онда сетила да је сишла до воде 9
Пер Улов Енквист
Конга да би се окупала јер јој се нису јеле ноге с кечапом. Баш тад је дошао крокодил. Био је мали и зелен и она га је препознала јер је тата имао знак на мајици који је представљао баш таквог крокодила. Мина је, дакле, препознала крокодила с татине мајице, иако је овај био већи, али није био сличица, него баш прави правцати крокодил који се мрда. А Мина му је рекла при лично строгим гласом: – Зар си побегао с татине мајице?! Како се то по нашаш?! Пливај назад, иначе ће се тата наљутити! Али је крокодил само пливао наоколо као луд и кисело зурио у Мину, а онда је рекао да не ка пира шта она то хоће да каже. Рекао јој је да је он опасан крокодил који плива реком Конго, и то је то, а она нека се припази. – Ти се припази! – рекла је Мина. – И одмах да си отпливао кући, на татину мајицу! – Чувај дупе! – рекао је онда крокодил, поприлично надурен. И онда је ско чио и угризао је за ду пе, дакле за гузу. Тако се то десило. И тада се Мина пробудила и болело ју је на мес ту где ју је крокодил ујео. И по- што је неко време ра-
Планина три пећине
змишљала, почела је да се дере као да је кољу. Мо рам да зовем у помоћ, помислила је. Вероватно се не исплати да лежи ту и пати у тишини. И тако је почела да вришти. И тако је тата до шао, смркнутог лица као да се није наспавао. – Ујео ме је твој крокодил – рекла је Мина. – Где то? – питао је тата. – За гузу! – шмркнула је Мина. И показала му. И стварно – тамо је био велики ујед. Велики као новчић од пола круне – То је ујед комарца – рекао је тата покуша вајући да изравна боре на лицу. – То је само ујед комарца. Ништа чега би требало да се плашиш. Спавај сад, драга мала Мина. – Био је то крокодил! – зацичала је Мина горе него икад. – Па видела сам га! Био је зелен, а кома рац ваљда није зелен и није велики као крокодил! – Спавај. Молим те, покушај да разумеш. Мо рам да спавам, недеља је – рекао је тата, устао и хтео је да затвори врата. – Ујео ме је! – Сањала си – рекао је тата. – Спавај сад. Није то ништа. – Знам кад сам нешто сањала! – дрекнула је Мина. – А ово нисам сањала! – Само измишљаш – рекао је тата. – Престани, иначе ћеш постати као деда. – Ја и хоћу да постанем као деда – рекла је Ми на надурено. – Он би ме одбранио од крокодила. 11
Пер Улов Енквист
– Сумње без – рекао је тата Андерс, који је био из Данске, а тамо су говорили сумње без. – Али пробудићеш Моу! И тако је тата отишао у спаваћу собу, стровалио се у кревет и сигурно је истог тренутка заспао. Моа се придигла у кревету и почела је да зури у Мину. – Крокодил! – рекла је Моа, потпуно разбуђена. – И Моа би крокодила који гризе! Стварно је била напорна. – Искулирај – рекла је Мина. – Ти увек све хоћеш. Мина је знала да то није био сан. Тата је увек био поспан. Мама је спавала. Моа је сигурно желела да се игра. Мина ни најмање није желела да се игра. То је била криза. Мину нико није схватао озби љно. А она је мислила да би било лепо када би имала заштитника који би је спасао из невоље. Морате имати неког доброчинитеља, као што је деда имао обичај да каже. То је неко ко је увек ту за вас, на пример кад одрасли кажу да покушаш да разумеш и кад хоће да спавају. Или да гледају голф на ТВ-у. Помислила је да су добри савети скупи, како је прабака Вега имала обичај да каже. А Мина и није имала новца. Морала је да се посаветује с дедом. Тако ће бити најбоље. Он би једини могао да разуме сву озбиљност ситуације. 12
Планина три пећине
И како је, у ствари, све почело? Прво та ужасна ноћ с крокодилом. Онда је дошло оно друго што се догодило, а напослетку експедиција до Планине три пећине, скоро опасна по живот, и оно што се десило с младунчетом вука.
13
Појављује се деда
Мораће да позове деду кад размисли о свему. Деда ће сигурно имати неку идеју. Он и није имао много тога да ради, као други. То је значило да има много времена за смишљање разних идеја. Морала је прво да размисли о ономе што се де сило. Није било сасвим једноставно да се то разуме. Крокодил је побегао с татине мајице, ујео је за гузу и била је мало уплашена. Крокодил који ју је ујео током ноћи био је много већи од татиног знака на мајици, тога се јасно сећала. Очигледно је да су крокодили расли ноћу, а ујутру се поново смањи вали. То мало страшило било је ноћу на слободи. Размишљала је неко време о томе да ли да пробуди тату како би му то објаснила, али би он само мумлао и дурио се. Уместо тога, отишла је до фрижидера да провери да ли има виршли и, срећом, било их је. Била је недеља и Мина је отишла до татине ма јице да види да ли је крокодил још тамо. Али га није било. Мајица је била без знака. 14
Планина три пећине
Крокодил је био на слободи, а модрица на гузи још је била ту. Није је много болело, али је про верила у огледалу и била је скоро сигурна да се отисци зуба могу видети. Па то је био доказ да није све сањала! Сишла је у кухињу. После неког времена њена млађа сестра Моа сишла је низ степенице и рекла: – Хоћу вишу, Ина! – Не говори тим бебећим језиком! – рекла јој је Мина оштро, а и ко је још видео да се виршле једу тако рано ујутру! На прозору је седела мачка. Назвали су је Маза јер се мама надала да ће то бити добра и умиљата маца, али је Маза понекад била љута кад не би до била храну на време. Тада уопште није била уми љата, већ је претила да ће изаћи да лови птиће ако не добије јетрену паштету. Онда би јој Мина дала јетрену паштету и Маза би поново постала умиљата. Мина је често разго варала с Мазом када су биле саме, али само тада – јер је Маза само тада одговарала. Маза никада није рекла: Покушај да разумеш. – Мазо – рекла је Мина – ноћас ме је јурила и угризла крокодилка. – Шта ти ја могу – рекла је Маза надурено. – Али се плашим да ће се вратити вечерас – ре кла је Мина. – Како знаш да је баш крокодилка? – питала је Маза. 15
Пер Улов Енквист
– Изгледала је тако надурено и љуто, а дечаци крокодили нису такви. Тако каже тата. – Он нема појма о чему прича – рекла је Маза. – Иначе, баш би ми лепо сада легло мало јетрене паштете. – Почињеш да се гојиш, Мазо – рекла је Мина. – Не би требало да једеш јетрену паштету. Онда се Маза страшно надурила и отишла у кухињу да види да ли има нечег другог. Није било никог с ким би Мина могла да раз говара. Шта да ради? Имала је сестру од ујака коју је обично позивала. Она се звала Ија и Мина је знала њен број телефона. Ија је живела у месту Белинге. Мина је одлучила да прво позове деду, али се он није јављао. Сигурно је био напољу и шетао свог пса који се звао Миша. Зато је позвала Ију. Али се јавио њен тата Матс, а глас му је био љут и надурен. – Да ли знаш колико је сати, Мина? – питао је. – Ија има само осам година, а ја сам ужасно – ужа сно – уморан и морам да спавам. Мораш ли да зовеш овако рано? – Али зашто си уморан? – питала је Мина. – Ја уопште нисам уморна иако ме је ноћас ујео крокодил. – Молим те – рекао је ујак Матс. – Молим те. Покушај да разумеш. Потпуно сам изнурен и из морен и молим те. Недеља је. Зар не можеш… – Али није тебе ујео крокодил! 16
Планина три пећине
– Молим те. Покушај да разумеш. Истегао сам лист на нози, а данас треба да играм голф. Покушај да разумеш. Потребан ми је сан и мораш ли... – Бојим се да ће се крокодил вратити! – рекла је Мина. – Зар не можеш да разговараш са Ијом касније? Молим те. Тако сам ужасно уморан и изнурен и, молим те, немој звати тако рано следећи пут. – Колико рано треба онда да зовем? – Касно – рекао је ујак Матс и спустио слушалицу. Мина је села да размисли. Деловало је безна дежно. Мама и тата су спавали, а Moa је седела и играла компјутерску игрицу. Иако је имала само четири године, била је експерт за компјутерске игрице. Маза је успела да отвори врата шпајза, али није могла да отвори фрижидер, па је Мину било баш брига. Али с ким би могла да разговара? Била јој је потребна помоћ у тој невољи.
17
Пер Улов Енквист
Сачекала је један сат, онолико колико је деди било потребно да прошета Мишу ујутру, а онда га је поново позвала. Деда се јавио. Минин деда био је висок, елегантан деда седе ко се, увек љубазан. Није имао много тога да ради и углавном је седео и писао. Није имао неки прави посао, осим што је писао књиге. Али никада није спуштао слушалицу и увек је давао одличне саве те, иако су други одрасли мислили да су ти савети лоши. Имао је и супер шале о говнима и препри чавао је за столом приче о прдежима, а то је било тако забавно. Али се тада Минина мама Јени готово редовно љутила и одвлачила га је у WC јер је децу требало научити реду, па је зато деда морао увек тамо да преседи скоро један сат у казни. Док је деда био закључан у WC-у јер је причао приче о говни ма, нисте смели да разговарате с њим. Тада је Мина имала обичај да превари маму. Одшуњала би се до врата WC-а и шапутала кроз кључаоницу како деда не треба да плаче. И после неког времена деда би престао да плаче јер је био срећан што је Мини жао. Мина би обично говорила оооо и јооој кроз кључа оницу на вратима WC-а јер се то говори кад вам је неког жао. А онда је деда обично шапутао кратку 18
9 788652 902576