5-7 година
Ево наших ласта
Сади дрво
Ево иду, као звани, Наши лањски сукућани. Ево наших ласта мили’, Баш смо вас се зажелили. Ход’те, ход’те, птице вите, Да с’ од пута одморите!
Ход’те, ход’те, гости моји, Ваше старо гнездо стоји! Порушит га нисмо дали, Ми смо вам га сачували. Не идите другој страни, Ход’те к нама ко и лани.
Под нашим је кровом мирно, Нико у вас није дирно. Ми певамо и играмо, Ал’ се никад не свађамо; Живећемо у радости, – Добро дошли, наши гости!
Где
Читанке за предшколце
8
, есто но м згод ди! еш а нађ во пос арно, д р го д а . у л и Т је б наград рво А д ће да м иље Па зоб ог, в ће и ади рода с тебе, гр а Н да, ило Хла иће б твог. ад ата Нагр ило бр Б
год
ечја ља д Најбо на Сајму а књиг ига у књ аду Беогр дине о г . 2004
7
Јанис Варуфакис подухватио се тешког задатка да исприча причу о економији која неће бити досадна његовој ћерки тинејџерки и њеним вршњацима. Економске проблеме и појаве и њихов утицај на човека објашњава једноставним језиком, а у објашњењима посеже и за класицима научне фантастике, као што су Франкенштајн, Блејд ранер, Звездане стазе или Матрикс. Ова књига биће једнако занимљива свима онима које занимају одговори на питања о томе откуд сва та неправда и неједнакост у данашњем свету, како настају разорне финансијске кризе и у ком правцу треба размишљати и делати да би се ситуација променила набоље. Читајући ову књигу, сазнаћете зашто се може десити да човечанство на крају истреби само себе, попут безумног вируса, и у чему се састоји нада да свет може да буде бољи.
V издање An Blan{ar @an-Bernar Puj Fransis Mizio Ser` Blok
Herakle An Blan{ar @an-Bernar Puj Fransis Mizio Ser` Blok
:
ОВАЈ СВЕТ МОЖЕ ДА БУДЕ БОЉИ Моји разговори с ћерком о економији
Superm
en
Robin Hud D~ejms B ond
Sindbad Zoro
Tarzan ona Antig
na Odisej
Sne~a
replovac Sindbad Mo Kad nije bilo avion veliki putnik Moreplovac.
ca p040-067chr Coedition: MqtteA2 p51-71 corrigŽ JH
hteo da bude , onaj koji je a i autobusa bad i Odisej ili Sind radi isto što
02-Apr-08
17:43
Page 45
\uzepe Verdi 45
morao je da
u}i Šehe vio se zahvaljuj v mornar poja lila o je i nju smis bedivoj, pošt |e lepoj i nepo pri~a rezadi, tako mne zbirke autora ogro a~a, oved prip u IX veku, za ~itava ekipa u Bagdadu, lo po~e je no}. Sve ika Hiljadu i jedna velikog ratn na al Rašida, e kalifa Haru ai vreme vladavin zaštitnika nauk prosve}enog a šale, ali i slona na pos kojim nem io da pošalje usud bio ! On se ~ak umetnosti. poslao sat! (Aha vrat zauz je om, koji mu jedan klon Karlu Velik bogat grad, u to vreme bio !) Bagdad je izmi Šta }eš sad? centar. Al Hvar veliki nau~ni i , svetu na . h od najvažniji ve} druga pri~a nulu, ali to je adu prona{ao upravo je u Bagd te da no} (ako ho}e t Hiljadu i jedna oves va prip h Beskrajna nite: Alf Lajla duboko udah nalan naziv, Raizgovorite origi e Šeherezade. vezirove }erk ri o žrtvovanju car Šahrijar Lajlah) govo arila, persijski ga je žena prev što zato devicu, zo~aran ri poziva novu – svake ve~e aj obi~ a uvodi nezgodan Da bi prekinul bra~na no}. pro|e prva as koju ubija ~im dozvoli da spav uje oca da joj rezada ube| rezada, pokolj, Šehe palo ve~e, Šehe plan… ^im je en savrš njava carem, jer ima glumi da ispu Šahrijarom, zagrljaja sa po~inje posle jednog Donijazade i i sau~esnice mla|e sestre … Da bi jutra molbu svoje do pri~u, što traje je. a neverovatnu da pripoved njeno pogubljen , kralj odlaže … bilo na kraju saznao šta je i tako redom zi na novu pri~u }e no}i prela Ali ona slede
Taj lep i nepobedi
i ili izmišljeni, Putopisi, istinit i na Zapadu i na u srednjem veku mešavinu ju Istoku predstavlja zahtev Na znanja i legende. na arapskom , bagdadskog kalifa rasprave pišu veku IX u se ve} se nadovezuju o geografiji, koje Gr~ke. U njima e na knjige iz anti~k vi i, oblasti, grado se opisuju putev one tako|e i etape karavana; a putnika anjim govore o zapaž ajima o kojima i o neobi~nim doga| ali im nisu i… su oni samo slušal geograf Al Idrizi prisustvovali. Veliki kim divovs opisuje ostrvo s Zubi im vire iz usta, ljudožderkama: munje, a noge im iz o~iju im sevaju o drvo. Ta bi}a izgledaju kao izgorel ih ~udovišta. ratuju protiv morsk tog i iz okvira pozna i Pošto su izlazil delovali su public sveta, takvi opisi uverljivo.
\uzepe Verdi (1813–1901), italijanski kompozitor ~ija su dela za njegovog `ivota izvo|ena u ~itavoj Evropi… Postao je slavan po operama Rigoleto (1851) i Travijata (1853), vrhunskim ostvarenjima italijanskog romantizma u kojima je do{ao do izra`aja njegov ose}aj za dramati~no
29