Priče s malog odmora by Kreativni centar

Филип Јокановић, Павлe Лазаревић, Милицa Костић, Иринa Субаков, Минa Ћирић, Сташa Петровић

а р о м д о с малог

Едиција ПОЗОРНИЦА Филип Јокановић, Павлe Лазаревић, Милицa Костић, Иринa Субаков, Минa Ћирић, Сташa Петровић

ПРИЧЕ С МАЛОГ ОДМОРА прво издање

• Уредник: Анђелка Ружић • Лектор: Мирјана Делић • Дизајнeр: Душан Павлић • Илустратор: Лука Тилингер • Припрема за штампу: Татјана Ваљаревић • Издавач: Креативни центар, Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 • www.kreativnicentar.rs • info@kreativnicentar.rs • За издавача: Љиљана Маринковић • Штампа: Београд, Публикум • Година штампе 2017 • Тираж: 500 Copyright © Креативни центар 2017

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-2 371.382-057.874(035) ПРИЧЕ с малог одмора / Филип Јокановић ... [и др.] ; [илустратор Лука Тилингер]. – 1. изд. – Београд : Креaтивни центар, 2017 (Београд : Публикум). – 117 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Едиција Позорница) Тираж 500. – Стр. 7–9: Уводник / Диана Кржанић Тепавац. – Стр. 11-15: Приче с малог одмора – упутство за употребу / Милена Деполо. – Белешка о ауторима: стр. 116-117. – Садржај: Alt, F4 : (бег из стварности) / Филип Јокановић. Galaxy X : (кратак комад за... децу?) / Павле Лазаревић. Први дејт / Милица Костић. Случај женског WC-а / Ирина Субаков. Све што нико не сме / Мина Ћирић. Репутација / Сташа Петровић. ISBN 978-86-529-0413-6 COBISS.SR-ID 231879180

Филип Јокановић, Павлe Лазаревић, Милицa Костић, Иринa Субаков, Минa Ћирић, Сташa Петровић

а р о м д о с малог

УВОДНИК Зашто нам је важна ова збирка кратких драмских текстова? Из резултата истраживања и у медијским приказима о животу и навикама младих, као и из разговора о репертоарској политици наших позоришта за децу и младе, углавном се може закључити како су млади, нарочито они у добу пубертета, незаинтересовани за позориште. Овом књижицом желимо да учествујемо у позитивној промени перцепције позоришта код младе публике јер мислимо да оно има важну улогу у њиховом одрастању. Млади стасавају у средини преплављеној сензацијама које пружају нове технологије, а агресивни медији свакодневно утичу на њихов укус и обликују њихов вредносни систем. Неравноправна утакмица коју диктирају овакве околности делимично је одговор на питање зашто позоришту није једноставно да се носи с повереним му задатком и да успешно утиче на стварање животних и културних навика, као и на усвајање етичких и естетских принципа код младих. Позориштници кажу како је тешко пронаћи примамљиве а уметнички релевантне текстуалне предлошке за тинејџере, а још теже ову старосну доб задржати као сталну публику. Када бирају представе на које ће повести своје одељење, наставници се радије одлучују за проверене наслове и комаде из класичне литературе, што се код школараца препознаје као проширени час, па се представа не гледа ван тог оквира. А када је у питању школско позориште и рад с младима кроз драмске групе и студије глуме, тек је ту видљива огромна жеђ за квалитетним драмским текстовима с темама из свакодневног живота младих. Нарочито оним кратким, хумористичним, са вршњачким заплетима и у школском амбијенту. Верујемо да позориште као заштићени простор игре може да пружи безбедно уточиште за многа пропитивања једног тинејџера. Али да, постоји и једно АЛИ! Позориште мора да поставља питања и говори о темама које се младог гледаоца истински тичу. Млада публика треба да се у позоришту препозна, да се осећа важном и позваном да учествује,

да осети како јој се са сцене обраћа са уважавањем. То је услов који мора да се испуни како би се успоставила добра комуникација с младима, како би они могли да прихвате и усвоје позоришни простор као своје место, као место које даје подршку, указује на пут који води до одговора и пружа наду. И као место које, уз све то, може да буде веома забавно. За младог гледаоца узнемиреног и збуњеног наглим променама које доживљава, а да то никако не сме да призна ни себи ни онима око себе, позориште тако може да постане заиста важно, вредно и лековито. У пројекту Приче с малог одмора нисмо хтели да претпостављамо шта би један просечни српски тинејџер заправо волео да види и чује на сцени већ смо одлучили да то чујемо од њих самих, да питамо младу публику. И више од тога, желели смо да у дијалог с младом публиком уђу млади писци и да на тај начин њима омогућимо да се сусретну с публиком за коју пишу и да провере којим то језиком најбоље могу да комуницирају. Позвали смо две основне школе ОШ Владислав Рибникар из Београда и ОШ Братство и јединство из Панчева и замолили их да одаберу по једно одељење 6. и 7. разреда како би с нама прошли кроз процес радионица које ће се одржати у току редовне наставе кроз осам двочаса српског језика и културе. Крајњи циљ био је настанак кратких комада за младе с темама из школске свакодневице који се лако могу на различите начине користити и разигравати у школским условима. Расписали смо конкурс за младе драматурге и позвали их на за њих специјално креиране радионице које су водиле Маша Аврамовић, педагошкиња и активисткиња за права детета, и Милена Богавац, драмска списатељица, које су их припремиле за рад са ученицима у одељењу. Након интензивног и инспиративног дружења са „својим“ одељењима уследио је рад на текстовима с менторком и драмском списатељицом Миленом Деполо у периоду од четири месеца у којем су настали текстови штампани у овој књизи. Ово посебно искуство утицало је на младе писце који су у међувремену, сваки на свој начин, написали и своје целовечерње комаде у којима су главни ликови или догађаји деца, млади и средина у којој расту. Њихови професори примећују како су ликови деце у њиховим драмама изузетно живи. Док не будемо у прилици да гледамо на сцени те целовечерње комаде, позивамо вас да читате текстове из ове збирке, да их користите у раду са ученицима било да их ишчитавате, било да их постављате у простор учионице или на сцену. Али вас пре свега позивамо да уживате у раду са ученицима, полазницима драмских група, да им омогућите незаборавно искуство и да се са њима радујете као што су се радовали ученици школа који су учествовали и уживали у овим драмским радионицама и кроз игру и с младим драмским писцима откривали своје приче и стварали заједничке.

Приче с малог одмора један је у низу пројеката Програма промоције и афирмације српског драмског стваралаштва за децу и младе којим ASSITEJ Србија ствара и одржава повољну климу за настанак нове драмске литературе и нарочито подстиче младе ауторе да пишу за најмлађу и младу публику. Приручник је осмишљен на основу бележака разговора које смо једног септембарског поднева водиле Љиљана Маринковић, Милена Деполо и ја. Разговарале смо о недостатку књига с драмским текстовима и потреби да се драмска литература за децу и младе учини видљивијом. Овом књижицом се залажемо за оснаживање културе читања драмске литературе која код нас није развијена. Волели бисмо да се драмски текст препозна код читалачке публике као и свака друга литература. На драмски текст не гледамо искључиво као на полазну основу за сценску игру, он је вредно штиво које богати машту, учи о међуљудским односима и карактерима, о искушењима и животним ситуацијама. Када би се драмски текст чешће читао ван контекста упризорења и читаћих проба, наше позориште – и оно школско и оно аматерско у којем играју деца и млади – било би далеко развијеније, занимљивије и савременије. Млада публика би га могла боље препознати као место прибежишта у којем може да се види, инспирише и пронађе пут до одговора које тражи. Диана Кржанић Тепавац програмска директорка пројекта

Приче с малог одмора – УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ Упутство за употребу обично стоји уз неки лек. А ове наше Приче с малог одмора сасвим лепо могу да се користе као лек. Могу да буду лек против досаде, против усамљености, против свих оних болних (а понекад и смешних) пратећих појава одрастања… А притом нема никаквих нежељених реакција и нуспојава. У сваком случају, сигурни смо да делују. Зато речи упутство овде јесте место. Tа реч, међутим, звучи врло строго и ригидно, као да желимо да успоставимо нека строга правила за употребу ових кратких комада. Нека правила од којих се не сме одступати. А ми то не желимо – ми само желимо да вам дамо неколико предлога како да их употребљавате. А свако одступање и сваки нов предлог – добродошли су! Дакле, нов наслов овог уводника био би: Приче с малог одмора – ПРЕДЛОЗИ ЗА УПОТРЕБУ.

1. ПРЕДЛОГ – ИЗВОЂЕЊЕ Младе списатељице Мина Ћирић, Милица Костић, Сташа Петровић и Ирина Субаков и писци Филип Јокановић и Павле Лазаревић написали су своје једночинке, инспирисани непосредном комуникацијом са ученицима шестих и седмих разреда основне школе, подстакнути њиховим причама с малих одмора, њиховим животним искуствима и посматрањима света. Управо због тога ови комади просто „вапе“ да се врате тамо одакле су дошли – у учионице. Њихова превасходна намена јесте извођење у оквиру школских драмских секција и школица/студија глуме. Они су написани језиком који њихова циљна групе разуме и који и сама говори, без обраћања с висине или ex catedra. Зато и будућим младим глумцима предлажемо да не ГЛУМЕ своје ликове, већ да БУДУ ти ликови – да се лично поставе у ситуације у којима се они налазе – да буду природни, спонтани. Као и професионални глумци, треба да се држе написаног текста, али и да реплике слободно прилагоде себи како би их што природније изговорили. Ако им је нека реч непозната или не припада њиховом жаргону, нека је замене неком коју осећају

као „своју“. Тако ће текст звучати природно и као да долази од ликова, а не као да је научен напамет и репродукован. Позоришни комад је написан пре свега за извођење и подложан је променама које ће допринети томе да оно буде што боље. Што се саме изведбе тиче, најједноставније је често и најбоље. Осим самог стила игре који се популарно назива ја у датој ситуацији, и остали сегменти поставке требало би да буду што једноставнији. Све промене простора, прелази из једне сцене у другу, могу да се одигравају пред публиком. Тако и она постаје део сценске игре и активни учесник у стварању представе. Сценски простор најлакше је означити помоћу једног реквизита или неколико њих или евентуално неким звуком. Када оставимо публици да замишља коначан изглед сцене и довршава га у својим мислима, другим речима када јој не дајемо све „на тацни“, ми јој омогућавамо да развија машту и буде креативна, а то нам и јесте циљ. Играње представе је размена између глумаца и публике – сви смо део позоришног стваралачког процеса. И на крају – крај! Приметили сте сигурно да сваки комад има два краја. На вама је избор да ли ћете се определити за један или ћете оба извести пред публиком, отварајући на тај начин дискусију после играња представе.

2. ПРЕДЛОГ – АНАЛИЗА Да бисте извели неки комад, потребно је прво да га анализирате. Ове комаде, међутим, можете да анализирате и ако не планирате да их одиграте пред публиком. Пред вама се налази шест потпуно различитих прича, испричаних на шест потпуно различитих начина. Ипак, све оне имају заједничку тему, а то је одрастање. А одрастањем се бавите и ви у школи обрађујући различите теме на часовима грађанског васпитања или на састанцима одељенске заједнице. У сваком случају, сигурни смо да се свакодневно борите с проблемима какве су млади писци обрадили у својим комадима и зато вам они могу бити врло захвално штиво које ћете користити као полазиште за дискусије о доживљајима из школског живота. Без обзира на то да ли вам се тако нешто заиста десило или није, лакше је приступити неком проблему и размишљати о њему када се то дешава неком другом, у овом случају главним ликовима наших шест комада. Увек је боље бити у улози објективног посматрача („објективни“ је веома битна реч) и хладне главе размишљати о неком догађају – тако ћемо бити спремнији када нам се нешто слично и заиста деси. Размишљајући о томе, дошли смо на идеју да сваки комад добије два могућа краја, која зависе од одлуке главних јунака. Преиспитујући последице различитих одлука, отвараћете нове и нове теме и сусретаћете се с новим и новим питањима. То нам је и био циљ. Можда тако дођете и до теме неког сасвим новог комада који ћете сами написати.

Могуће теме за дискусију: → појединац насупрот групе – на шта смо спремни да бисмо постали део групе; → шта нас чини популарним у друштву или аутсајдером; → пријатељство – шта значи бити добар пријатељ; → животни узори; → модерне технологије; → прве љубави; → односи с родитељима и наставницима; → одрастање – промене које оно доноси; → одговорност – бити одговоран према себи и према другима…

3. ПРЕДЛОГ – АКТИВНОСТИ Следеће активности и игре које вам предлажемо помоћи ће вам додатно у анализи комада, али и у њиховој поставци и извођењу. Звучни тепих Идентификујте делове школе или друга места на којима се одвијају велики догађаји у животима главних ликова комада или у вашим животима. Да ли је то учионица, двориште, школски WC? Покушајте да сами, користећи само сопствене гласове, дланове или сасвим једноставну ситну школску реквизиту (оловке, пернице, тениске лоптице…), направите „звучни тепих“ – позадинску звучну кулису за неки од следећих простора: → учионицу за време часа; → учионицу за време одмора; → школско двориште; → улицу; → парк/игралиште; → собу једног тинејџера/тинејџерке. Различити углови Поставите се у улогу главног јунака комада. Одаберите неки део приче који вам је посебно интересантан или је испричајте целу замисливши главног јунака како је прича пред: → најбољим другом/другарицом; → највећим противником;

→ симпатијом; → наставником; → неким од родитеља. Размислите и о томе како би свако од њих реаговао на причу коју је чуо. Наравно, не морате одабрати искључиво главног јунака ако вам је неки од споредних инспиративнији за ову активност. Генерацијски жаргон Направите речник жаргона. Издвојте речи и изразе који припадају жаргону и смислите њихове синониме. Свака генерација и свака групација имају свој сопствени жаргон. Који је ваш? Које сте речи препознали као део жаргона ваше генерације, а које бисте заменили неким другим речима са истим значењем? Одлуке, одлуке Определите се за један од понуђених крајева комада. Напишите зашто сте се определили баш за тај крај. Размислите, такође, о томе какав бисте крај волели да видите као гледалац, а какав би био извеснији да је ситуација описана у комаду реална? Зашто као гледаоци волимо happy end? Да ли у реалном животу можемо више да научимо из срећног краја или из оног из којег нисмо изашли као победници? Кампања Одаберите неког од јунака у комаду који обрађујете. Замислите да се он кандидује за председника одељенске заједнице. Креирајте његову кампању. Шта би он рекао о себи како би се представио у најбољем светлу? Шта би рекао да би био у групи популарних ученика? Помоћ пријатеља Ставите се у позицију најбољег пријатеља/пријатељице главног јунака. Напишите му писмо у којем му саветујете шта треба да ради да би из приче изашао као победник.

И за крај… Овај уводник би могао да буде и много дужи јер су могућности које су пред вама, пошто прочитате ових шест кратких комада, небројене. Ми смо пожелели да пред вас поставимо само неколико – као инспирацију. И желели смо да вас подстакнемо на то да се бавите позориштем. Најновија истраживања кажу да се деца и млади који учествују у активностима позоришта и драме уче да решавању проблема приступају на креативан начин, да показују боље резултате у школским задацима, имају већи степен емпатије и, уместо пасивних посматрача, постају активни учесници… Уче о животу а да то и не примете. Уче – играјући се! Играјте се! Играјте се целог живота! Милена Деполо драмска списатељица и менторка драмских писаца

СЦЕНА ПРВА (Учионица, сви седе, раде контролни. Неколико дечака и девојчица тихо се дошаптавају, додају папире једни другима. ВИКТОР тапше друга испред себе НЕМАЊУ по рамену како би му дао контролни да препише.) НЕМАЊА:

Сачекај. (Виктор га поново тапше по рамену.)

НЕМАЊА: НАСТАВНИЦА: НЕМАЊА:

Не могу сад, сачекај. Немања, каква је то прича? Извините.

(Виктор удари ногом у његову столицу. Немања се окрене.) НЕМАЊА: ВИКТОР: НАСТАВНИЦА:

Прекини! Дај ми на секунд да препишем други задатак, не буди смор. У реду, доста је било. Викторе, Немања, предајте радове.

(Устају и предају радове, звони школско звоно. Учитељица одлази.) НЕМАЊА: ВИКТОР: НЕМАЊА: ВИКТОР: НЕМАЊА: ВИКТОР: НЕМАЊА: ВИКТОР: НЕМАЊА: ВИКТОР:

Јесам ли ти рекао да сачекаш? Опусти се, свеједно је звонило. Можда нам сад не прегледа радове. Па добро … одговараћемо. Рећи ћу да сам ја крив, да тебе поштеди, опусти се. Ти баш не капираш неке ствари. Тебра, јесам ли ти рекао да ћу рећи да сам ја крив? Знаш свакако да ме математичарка не подноси, тако да слободно можеш да уживаш. Да ми је само на један дан твој мозак. Ајде не смарај, почињеш да ме нервираш. Дебил. Хајде, прошетај. (Немања с неколико дечака седи за својим столом испред Виктора, коментаришу нешто тихо. Јана прилази Виктору. Показује му књигу „Коралина“.)

ЈАНА:

Јеси ли читао? (Виктор одмахује главом. Јана вади дугмиће из џепа и ставља их на очи. Виктор је гледа бледо.)

ЈАНА:

OK, ово би била фора да си читао књигу. Прочитај је обавезно. Како си урадио контролни? ВИКТОР: Ма… ЈАНА: Немој да се нервираш, неће ти дати кеца. ВИКТОР: Ма свеједно ми је. ЈАНА: Дај не смарај, само јој се извини. ВИКТОР: Зашто? Сви сте преписивали, ја сам био луд па сам тражио од Немање. Кажем ти, није битно. ЈАНА: Ако ти тако кажеш, али не свађај се с Немањом без везе. ВИКТОР: Баш ме брига. MЛАДИ ИСЦИ ПИШУ ЈАНА: Викторе, не буди беба. ДРАМСКИ П ЛАДЕ ВИКТОР: Давиш. ЗА М ЈАНА: Добро, долазиш ли бар данас на рођендан? ВИКТОР: Видећу, можда. ЈАНА: Дај, немој можда. Шта ти фали? Хоћеш можда да идеш кући и да играш игрице? бирка кратких драмских текстова „Приче с малог одмора“ ВИКТОР: настала је каоХоћу. један у низу пројеката „Програма промоције ЈАНА: И зато ћеш да искулираш рођендан? и афирмације српског драмског стваралаштва за децу и младе“ ВИКТОР: сам ти да ћу можда доћи, не смарај. којима асоцијацијаРекао „ASSITEJ Србијa“ ствара и одржава повољну ЈАНА Знаш шта, не мораш ни да долазиш ако си такав. Баш ме климу за настанакбрига. нове Искулирај драмске литературе и подстиче младе код куће, сам. ауторе да пишу заДобро, најмлађу и младу публику. ВИКТОР: договорили смо се онда. ЈАНА: А кад престанеш да се понашаш као кретен, можда ћемо се Диана Кржанић Тепавац поново дружити.

програмска директорка пројекта

(Јана одлази и седа за своју клупу. Виктор се љуља на својој столици, нога

ајновијаму ист раживаињаудари се оклизне Виктор да се љуља.) кажууНемањину да се децстолицу. а и млади који настави учествују у активностима позоришта и драме уче да реш ава њу про бле ма НЕМАЊА: мало! приступају на креПази ативан начин, да показују боље резултате у ВИКТОР: Илиима шта? школским задацима, ју већи степен емпатије и, уместо НЕМАЊА: Слободно се извини некада, неће бити смак света. пасивних посматрач а, постај у активни учесници… Уче о животу а да то и не примете. Уче – ногом (Немања се окрене, Виктор поново удари играјућ и се!у његову столицу. Играјте се!Немања Играјтенагло се цел устаје.) ог живота! НЕМАЊА: ВИКТОР: НЕМАЊА: ВИКТОР: НЕМАЊА:

Mиленхоћеш а Деполо Шта је теби? Јеси ли нешто љут или просто да будеш кретен? драмска списатељица и менторка драмских писаца Случајно. Не лажи! Ако хоћеш да расправимо ово, можемо, али не понашај се као беба. Ајде, смараш. Да, смарам кад није по Викторовим правилима. И баскет смара 9 788652 јер нема дугме да се утакмица ресетује и крене904136 од почетка.