CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-31 АЛЕКСИЋ, Весна, 1958 Принцезинo извињење / Весна Алексић ; [илустрације Бојана Стојановић]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2019 (Крагујевац : Графостил). – 43 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Библиотека Принцеза Софија / [Креативни центар, Београд] ; књ. 3) Тираж 1.500. ISBN 978-86-529-0698-7 COBISS.SR-ID 277140748
Библиотека ПРИНЦЕЗА СОФИЈА
Књига трећа Принцезино извињење Прво издање
Уредник Анђелка Ружић Дизајн Душан Павлић Илустрације Бојана Стојановић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs
© Креативни центар 2019 За издавача Љиљана Маринковић, директорка Штампа Графостил, Крагујевац Година штампе 2019 Тираж 1500
Илустровала
Бојана Стојановић
Мачећа посла
едног јутра на двору у малом краљевству, кад се краљ пробудио и хтео да обује своје краљевске папуче, зачуо се љутит повик: ‒ Софија! Из десне папуче измилело је бело маче и, онако збуњено и пренуто из сна, одмах је побегло. Маче се није звало Софија. Софија је била мала принцеза, кћи побеснелог краља, и она је још спавала у свом кревету. Принцеза Софија није знала да је маче одлутало у краљеву папучу, што је већ било урадило неколико пута; тачније, исто бело маче направило је још нешто горе у тој папучи с краљевским 7
монограмом ‒ неколико пута се ту и попишкило! ‒ То је само Жућа. Зашто си такав? ‒ рекла је недужно принцеза Софија свом тати касније, за време доручка.
8
‒ Прво, како је он Жућа кад је бео као снег? – упитао је краљ своју мезимицу. ‒ И како оно друго маче не ради такве глупости него само ово? Друго маче које је краљ поменуо било је такође Софијино и било је брат овом белом из папуче. И било је жуто. ‒ То жуто смо прозвали Бели, а белог смо назвали Жућа, да буде забавније ‒ важно је одговорила Софија. ‒ Ко то МИ, Софија? ‒ питао је краљ, који је имао много свог краљевског посла и обавеза и који не би ни приметио мачиће да то једно није заволело његову папучу. ‒ Па МИ … то смо госпођа Олга, куварица, моја лутка Лала и ја! Ми смо једно вече отишле до госпођа Милке и Лепог Миленцета на имање да узмемо маслаца за кухињу. И тамо ме је госпођа Милка пољубила и рекла: Добра Софија, 9
добро ти вече! И мени се то допало, као и колачић на спрат којим ме је послужила. На врху колача била је ушећерена вишња, овако велика, и Лала и ја смо биле очаране. ‒ Добро, добро, прескочи Лалу и све описе … врати се мачићима ‒ рекао је нестрпљиво краљ, а краљица и присутна дадиља Ана неприметно су размениле осмехе. ‒ Не могу да се вратим мачићима а да ти не испричам како смо ишле путићем кроз дрворед од капије до куће, и како су ту жмиркале мале сијалице, и како је Лала радознало гледала све око себе, нарочито кад је Месец провиривао кроз лишће, а госпођа Олга је рекла: Видите, Софија, колики је Месец! Као да је умешен с добрим квасцем, па је нарастао дивно! ‒ Дођи до мачића, добра кћери! ‒ опет је био нестрпљив краљ, а Софија је 10
наставила лагано, као да у мислима још корача низ путић кроз дрворед носећи своју лутку Лалу. ‒ А да… Већ сам јела тај дивни колач са ушећереном вишњом кад сам зачула мјаук, ситан и некако леп као звук божићних звончића… – наставила је принцеза. ‒ Добро … и где су коначно били мачићи? ‒ брзо је упитао краљ. ‒ У кутији поред пећи. Ту су лежала два преостала мачета, а било их је много, клео се господин Миленце, и ја сам се одмах сетила онога што си ме ти научио… А то је да треба помоћи нејакима! 11
12
‒ Па си узела оба! Зашто госпођа Олга није узела једно? ‒ упитао је тата краљ и упиљио се у своју кћер. ‒ Ја сам ХТЕЛА једно, и Лала је хтела једно, и обе смо хтеле жуто, али је ово бело одмах легло на леђа, зажмурило и подигло све четири шапе увис. Питала сам шта то значи, а госпођа Милка је рекла да бело маче на тај начин тражи пажњу. То значи да НЕМА пажњу, дошапнула ми је моја Лала… ‒ Дошапнула ти је Лала ‒ поновио је краљ и с негодовањем погледао у правцу Софијине лутке. Краљ би рекао, као што би и сви рекли, да лутка Лала, као и све лутке из њене велике фамилије, има два обична црна нашивена дугмета уместо очију и нацртане косе трепавице, али би се принцеза Софија оштро успротивила томе. Као и своју Лалу, овога пута бранила је жустро и своје мачиће, па је краљица 13
зато коначно праснула у смех. Насмешио се и краљ, али помало кисело. ‒ Зато сам ја рекла да желим оба … и жућу и белог ‒ наставила је мала принцеза и пљеснула рукама.
‒ И чим сам то рекла, кунем ти се, тата, маче је скочило мени у крило. И сад, ето, имамо два! 14
‒ Баш лепа прича, а јесте ли бар донеле и тaј маслац? ‒ упитао је краљ. ‒ Наравно, госпођа Олга никад ништа не заборавља ‒ одговорила је Софија. ‒ Е, онда ја хоћу да их ти и госпођа Олга васпитате тако да ниједном више, ни жуто, ни бело, не уђу у моју папучу, јасно? ‒ Јасно ‒ рекла је Софија и додала: ‒ Мада … искрено, Лала ми је скренула пажњу на то да ће можда бити неких непријатности… ‒ Била је у праву твоја Лала! ‒ рекао је краљ и коначно се насмејао од срца. Истини за вољу, мачићи принцезе Софије били су живахни и неваспитани. Жуто маче, које су звали Бели, једном се успентрало на заповедника страже господина Петра док је овај био на 15
дужности пред капијом дворца, што је баш потрајало јер је господин Петар изразито висок човек. А кад је на стражи, господин Петар не сме ни да трепне, ни да мрдне главом, нити брком чак! А маче се успузало уз њега као уз дрво. Кад му се попело на раме, почело је да се умиљава и да гура главу у Петрове дугачке брке, а група туриста која се задесила пред двором узвикивала је и само шкљоцала фото-апаратима. Од тог голицања репом заповедник страже је снажно кинуо и маче је одлетело и пало у траву. Онда се само стресло, подигло репић као тролу и достојанствено ушетало у дворски парк. Ништа му се није десило од пада с те висине, али више није ни пришло Петру. Стражар Петар се није наљутио, он је Софијин друг и заштитник, само је после тога озбиљно рекао: 16
‒ Пријатељ мог пријатеља мора бити и мени пријатељ, па нека је то и маче! Уосталом, све су то мачећа посла. О том догађају краљ није ништа знао јер би се још више наљутио. И то није крај приче о мачићима, то је тек почетак…
17
Летовање
ето је стигло и у мало краљевство, али некако едно лепо мало краљевство стидљиво. Као невидљивим има своју лепу малу принцезу оштрим маказама, хладни по имену Софија. То краљевство је ветрови суправо, секли таласе ноћу, а а неморске као из приче. И принцеза Софија права, адовољно не као из приче. сунчева пећ нијеје била јака да Али и она, као и сва друга деца, има их угреје дању. Зато краљ иАкраљица, неке своје бубесу и проблеме. како их решава … па то је баш за причу! као и многи други, oдлучили да оду на неко топло море на одмор. Принцеза Софија је пожелела да иду сами, као права породица. Њих троје и, наравно, Лала. Узалуд joj је краљ објашњавао да краљевске породице путују посебним превозом са свитом. Софија је била упорна. 9 788652 906987 18