PRIRODA I DRU[TVO za ~etvrti razred osnovne {kole ~etvrto izdawe autori
Ivana Vasiqevi} Vesna Radovanovi}-Penevski Aleksandra Bla`i} uredni~ki tim „Kreativnog centra“ ‡ poglavqe „Osvrt unazad ‡ pro{lost“ (redaktor dr Vesna Biki})
ilustrovao
Kosta Milovanovi}
recenzenti
prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u Beogradu Stevica Popov, profesor razredne nastave u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu
re~nik izradila saradnik lektor i redaktor urednici
grafi~ko oblikovawe fotografije
priprema za {tampu izdava~
Violeta Babi} Gordana Jankovi}, profesor geografije u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu Violeta Babi} Slavica Markovi} Vladimir Mari}
{tampa tira` copyright
37.016:3/5(075.2)
Neboj{a Miti}
VASIQEVI], Ivana (1974) Priroda i dru{tvo : za ~etvrti razred osnovne {kole / Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski ; Aleksandra Bla`i} ; [ilustrovao Kosta Milovanovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}] . - 4. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2010 (Beograd : Publikum). 191 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm. - (Kreativna {kola)
Kreativni centar
Tira` 5.000. - Re~nik: str. 186-189.Registar.
Du{an Pavli}, Neda Doki} FOTO SPRING Zavod za za{titu prirode Srbije Srbija{ume
Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
za izdava~a
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
mr Qiqana Marinkovi}
ISBN 978-86-7781-546-2 1. Radovanovi}-Penevski, Vesna (1966) [autor] 2. Bla`i}, Aleksandra (1972) [autor] COBISS.SR-ID 174727948
Publikum 5.000 Ÿ Kreativni centar 2010
Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za prirodu i dru{tvo u ~etvrtom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00163/2008-06 od 10.06.2008.
Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski, Aleksandra Bla`i}
Priroda i dru{tvo za ~etvrti razred osnovne {kole
Vodi~ zadatak pi{emo crtamo i bojimo razgovaramo istra`ujemo ogled pravimo seti se {ta smo nau~ili re~nik
2
Ti si deo grupe
Razgovara}emo: – o pravilima rada u timu
U~i}emo: – o odeqenskim pravilima pona{awa – o pravu dece na obrazovawe
Tvoj zadatak }e biti: – da nacrta{ bex svog odeqewa – da re{i{ test Kako se pona{amo u odeqewu
Ovo smo mi – podaci o mom odeqewu
• Moje ime i prezime: • [kola: • Odeqewe: • Adresa {kole: • E-mail adresa {kole: • Broj u~enika u mom odeqewu: • Broj devoj~ica: • Broj de~aka: • Predsednik odeqenske zajednice je: • Wegov broj telefona i e-mail adresa: • Najomiqeniji predmet u~enika iz mog odeqewa: • Najslu{anija pesma u mom odeqewu: • Naj~itanija kwiga u mom odeqewu: • Doga|aj koji smo zajedno organizovali:
4
Nacrtaj bex svog odeqewa.
Kako se pona{amo u odeqewu Zamisli svaku od slede}ih situacija. Razmisli o tome kako bi se tvoji drugovi iz odeqewa pona{ali u takvim situacijama. Zaokru`i jedan od ponu|enih odgovora. 1. Dva druga iz tvog odeqewa su se posva|ala i spremna su da se potuku. [ta ~ine ostali u~enici iz odeqewa? a) Navijaju za jednog od u~esnika u sukobu ili se i sami ukqu~uju u tu~u. b) Ne me{aju se. Smatraju da ih se to ne ti~e. v) Poku{avaju da smire sva|u ili zovu odrasle u pomo}.
4. Jedan deo u~enika iz tvog odeqewa `eli da na odmoru igra odbojku, a drugi fudbal. Kako }ete to re{iti? a) Odlu~i}e predsednik odeqewa. b) Glasa}ete za ta dva predloga. Onaj koji bude imao vi{e glasova – pobedi}e. v) Ko prvi zgrabi loptu, ima}e pravo na wu!
2. [ta rade u~enici iz tvog odeqewa kada neko ne razume zadatak? a) Podsmevaju mu se i dobacuju uvredqive re~i. b) U}utkuju ga jer ih ometa u radu. v) Ohrabruju ga da slobodno pita u~iteqa.
5. Va{a drugarica pla~e jer je dobila slabu ocenu. Re}i }ete joj: a) Kakva si ti pla~qivica! Muka nam je ve} od tvojih suza! b) Nemoj plakati! Nau~i}e{ i popravi}e{ ocenu. Mi }emo ti pomo}i. v) Ko ti je kriv?! [to nisi nau~ila?!
3. Va{ drug ne ume da napravi kolut unapred. a) Jedna grupa |aka mu se ruga, a ostali nezainteresovano }ute. b) Niko ne obra}a pa`wu na wegovu nevoqu. Svi se dive spretnima. v) Ve}ina u~enika ohrabruje druga i poku{ava da mu nekako pomogne.
6. Ve}ina |aka nije spremna za najavqenu proveru znawa iz srpskog jezika. [ta }ete uraditi? a) Pre}uta}ete istinu. Uzdate se u sre}u i prepu{tate sudbini. b) Problem slo`no izla`ete u~itequ, uz molbu da se provera znawa odlo`i. v) U~enici koji su spremni za ve`bu raduju se i ne obra}aju pa`wu na druge u~enike.
Odgovori pod v u levoj koloni i pod b u desnoj donose po jedan poen. • 5–6 poena: ^estitamo! U va{em odeqewu vlada drugarstvo i razumevawe. Ba{ ste slo`ni! • 3–4 poena: U va{em odeqewu ponekad nailazite na pote{ko}e u dru`ewu. Malo vam je potrebno da nau~ite kako se zajedno dobro `ivi. • 0, 1 ili 2 poena: Jasno je da u odeqewu imate problema u dru`ewu. Bilo bi dobro da na ~asu odeqenske zajednice uz pomo} u~iteqa razmotrite probleme koje ne umete najboqe da re{ite.
5
Pravila pona{awa u odeqewu Tvoje odeqewe je grupa sastavqena od devoj~ica i de~aka. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila. Koja su pravila odre|ena u tvom odeqewu? Navedi tri odeqenska pravila kojih se svi pridr`avate.
Razmisli i napi{i koje odeqensko pravilo dosad niste uveli, a ti smatra{ da bi trebalo da ga se pridr`avate u ~etvrtom razredu.
1. Ne zaka{wavaj. 2. Pomozi drugu kada je u nevoqi. 3. Slu{aj na ~asu. 4. ^uvaj name{taj u u~ionici. 5. Govori istinu. 6. Ne govori ru`ne re~i. 7. Probleme re{avaj razgovorom.
Za{to smatra{ da je uvo|ewe novog odeqenskog pravila va`no? Obrazlo`i svoje mi{qewe.
8. ^uvaj svoje i tu|e stvari. 9. Doru~kuj/ru~aj pre polaska u {kolu. 10. Peri zube pre spavawa. 11. Ne nanosi bol drugima. 12. Tra`i obja{wewe za ono {to ne razume{.
Za{to su va`na odeqenska pravila? Objasni.
Zaokru`i samo ona pravila pona{awa koja su stvarno va`na za uspe{no u~ewe u odeqewu. Na liniji napi{i brojeve onih pravila koja smatra{ najva`nijim za drugarstvo.
6
Pravo na obrazovawe Pravo na obrazovawe je osnovno qudsko pravo. U Poveqi o de~jim pravima, koja su jednaka za svu decu sveta, stoji: Svako ima pravo na {kolovawe. Osnovna {kola je obavezna.
Ti ide{ u osnovnu {kolu. Da li kao |ak ima{ neke obaveze? Navedi neke od wih.
[ta misli{ o pravu na obavezno osnovno {kolovawe za svu decu sveta? Za{to ovo pravo zauzima glavno mesto me|u qudskim pravima? Objasni svoje mi{qewe. Tri razloga zbog kojih voli{ da ide{ u {kolu su:
Iako je pravo na osnovno obrazovawe jedno od osnovnih qudskih prava, istra`ivawa Uneska (vidi na str. 176) potvr|uju da danas preko 100 miliona dece ne ide u osnovnu {kolu. Razmisli za{to. poveqa
7
Timski rad Timski rad je zajedni~ki rad u~enika na ostvarewu nekog zadatka. Timovi mogu imati mawi ili ve}i broj ~lanova. Najboqe se radi kada se tim sastoji od 3 do 5 ~lanova. Svaki ~lan tima mora da se pona{a prema odre|enim pravilima.
Izvestilac je onaj u~enik koji pred celim odeqewem saop{tava rezultate rada do kojih su do{li ~lanovi wegovog tima zajedni~kim radom. Mogu}e je da tim ima i vi{e od jednog izvestioca, na primer – svaki ~lan mo`e da izvesti o jednom delu zadatka, prema dogovorenom redosledu.
ZAPAMTI: Da bi ~lanovi jednog tima mogli uspe{no da sara|uju na zajedni~kom zadatku, va`no je da se po{tuju slede}a pravila: • Mi{qewe svih ~lanova podjednako je va`no. • Svi ~lanovi donose odluku o tome ko je vo|a tima. • Du`nosti me|u ~lanovima dele se prema sklonostima/sposobnostima u~enika. • Svaki ~lan du`an je da uradi svoj deo posla u dogovorenom vremenu. • Slo`nost me|u ~lanovima tima pravi je put do uspeha.
Koja je tvoja uloga u timskom radu Optimista je uvek spreman da veruje u pobedu svog tima! Wegova vera u uspeh ne posustaje ni u najbeznade`nijim situacijama. ^lanovima tima u kojem je i optimista prijaju wegovi usklici odu{evqewa, kao {to su: To! Bravo za nas!!! Super nam ide!!!
Ometa~ ili de`urno smetalo uvek je spreman na sva|u sa svim ~lanovima tima, naro~ito oko ne~eg {to je neva`no i bezna~ajno. Retki su trenuci u kojima je ometa~ spreman na saradwu. Osetqiv je „kô princeza na zrnu gra{ka“, pa svi gledaju da mu unapred udovoqe kako bi tim mogao da dovr{i zadatak. Najbli`i mu je sumwalo (vidi ispod).
Sumwalo je onaj koga je tokom rada u timu te{ko ubediti u sre}an kraj. Sumwi~av je prema svim ~lanovima tima, prema zadatku na kojem se radi, drugim timovima, a ponekad i prema samom sebi. Re~enice zapo~iwe sa: Ne verujem da... ili Nikada ne}emo mo}i da...
8
Spavalica i pored najboqe voqe da ~lanovima tima doka`e kako je u budnom stawu (na primer, dr`e}i o~i otvorene), nikada ne uspeva u tome. Savladao je razne tehnike prikrivawa usnulosti: povremeno klimne glavom, {tucne, potvrdi da se sla`e sa idejom koju je upravo prespavao rekav{i: Da, da, to je u redu!
Sve mi je te{ko je onaj kome je sve nepopravqivo te{ko. To se ni~im ne mo`e izmeniti. Ni optimista nema re{ewe za ovakvog ~lana tima. Prime}eno je to da ukoliko sve mi je te{ko bude u istom timu s nekim prema kome gaji simpatije (proveriti u sve`e popuwenim leksikonima!), tad ima nade da preuzme deo zadatka na sebe i uspe{no ga zavr{i.
Imam ideju! je neumorni tvorac ideja koje nezadr`ivo nadiru od po~etka do kraja timskog rada. Ta~nije, imam ideju ima ideju i pre nego {to tim dobije zadatak. Po`eqno je saslu{ati ga na po~etku rada, a potom ga uti{ati da bi uop{te bilo mogu}e re{iti zadatak.
Planer nikada iz ruke ne ispu{ta plan rada tima, u koji detaqno upisuje ko, {ta i kada treba da uradi. Kada tim zaluta, ve{to pristupa spasavawu. Re~enice naj~e{}e zapo~iwe sa: Prema planu koji smo napravili...
Pripremi kratak izve{taj o tome u kojoj si od ponu|enih uloga u timskom radu prepoznao sebe. Objasni svoj izbor.
9