Ptica

Naslov originala Angela Johnson BIRD Copyright Š 2004. by Angela Johnson Za izdawe na srpskom jeziku Š Kreativni centar 2007 Biblioteka Svet je jedan kwiga dvadeset osma prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa mr Qiqana Marinkovi} Ilustracije Nikola Vitkovi} Redaktor Violeta Babi} Lektor i korektor Nevena ^ovi} Dizajn korica Du{an Pavli} Priprema za {tampu Marko Huber Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 244 06 59 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3.000

Prevela s engleskog

Biqana Doj~inovi}-Ne{i}

1 Ptica

U `ivotu nisam videla takvu ki{u kao {to je bila ona sino}. Kad je oluja po~ela, sunce jo{ nije bilo za{lo, pa sam videla prvi deo. Posle sam slu{ala udarawe o limeni krov kolibe u kojoj spavam.

Stopala su mi bila mokra.

Noge su mi bile mokre.

Onda je voda po~ela da sipa odozgo br`e nego {to je mogla da oti~e ispod vrata. Kada sam ugledala svetla ku}e na farmi s druge strane poqa kako sijaju u mraku, bila sam mokra do gole ko`e.

Mislila sam samo na to kada }u opet biti suva.

Mislila sam da nikad vi{e ne}u biti suva. ^ak mi se ~inilo da nikad u `ivotu nisam bila ni suva ni sre}na. Kad ti je hladno i kad si mokra, ~ini ti se da ima{ mnogo vi{e od trinaest godina.

Ose}ala sam se zaista starom.

I nedostajali su mi otprilike svi koje sam ikada poznavala na ovom svetu.

U `ivotu nisam videla takvu ki{u.

7

U `ivotu nisam videla toliko ki{e.

Ptica

Nisam o~ekivala da }e biti ovako. Mislila sam da je dovoqno to {to sam tu`na i {to vi{e ne `elim da budem kod ku}e. Mislila sam da je dovoqno to {to sam morala da izgubim dva oca pre nego {to sam postala tinejxerka.

Sesil je oti{ao, ali ose}am da mogu da ga vratim ku}i, mada mama ka`e da je oti{ao zauvek. Ka`e da se verovatno nije ni osvrnuo. Mo`da ipak jeste. Mo`da.

Mama je lako odustala.

Se}am se kako je vikala na Sesila. Bila je quta jer je poznavao mnoge qude za koje uop{te nismo znale.

Ina~e nije tako lako odustajala. Jednom se vozila od jedne do druge prodavnice u Klivlendu, tra`e}i lutku koju sam `elela. Mogla je da zove telefonom, ali ona ka`e da niko ne}e u~initi dodatni korak ako samo zove{ telefonom. Nisam znala {ta to ta~no zna~i, ali lutku sam dobila.

Na kraju krajeva, izgleda da li~im na mamu vi{e nego {to sam mislila. Zato {to sam na~inila mnogo koraka da bih dovde stigla.

U `ivotu nisam videla toliko ki{e.

Volela sam da gledam u izloge i sawarim o tome kako bih izgledala u ovoj ili onoj haqini.

Mo`da bi letela oko mene kao leptirova krila, providna, s mnogo boja. Ili bi se vrtela i uvijala kao ven~anica moje sestre Lite onog dana kada se udala za Xejka. (Osim {to ne bih volela da moja zavr{i ispolivana spreda sosom zato {to ro|ak Erl misli da je zabavno ga|ati se ra~i}ima.)

9

An|ela Xonson

Te ve~eri sam kitila goste i svi su govorili da li~im na tatu. Kada sam stigla ku}i, uzela sam uramqenu sliku na kojoj on i ja sedimo zajedno na quqa{ci.

Zaista li~im na wega. Ali ja ga se ne se}am, osim {to pamtim jednu stvar. Voleo je da me juri po celom dvori{tu. Tr~ali smo i smejali se, padali i opet tr~ali. Ja sam be`ala od wega i ~ikala ga da me uhvati.

Sino}na oluja mi izgleda tako daleko, a sada, kada bacim pogled na sebe, znam da izgledam k么 stra{ilo i da uop{te ne li~im na tatu. Uhvatila sam svoj lik na nekoliko trenutaka u staklu zadwih vrata ku}e na farmi. Mislim da je cela porodica oti{la u crkvu, zato {to bi danas mogla biti nedeqa. Izgubila sam pojam o danima.

Iza{li su iz ku}e doterani i uglancani samo nekoliko sati po{to se sunce pojavilo. U{li su u kombi umesto u kamionet.

Izgledali su tako sre}ni, dok sam ja skidala bube sa `utozelenog xempera koji sam nekada toliko volela.

Ali to je dobro, jer }u sad mo}i da jedem.

Nedeqom je doru~ak uvek najboqi.

Pala~inke i kobasice. Qudi iz ku}e imaju stvarno mrqavog sina, koji jede samo sendvi~e s puterom od kikirikija. Za wim uglavnom ostanu celi obroci. Nikada ne zakqu~avaju zadwa vrata.

Pitam se za{to toliko veruju qudima.

Sesil je uvek govorio da nikome ne treba verovati. Jednom sam mu rekla da verujem wemu i mami, a on se samo nasmejao.

10

Ptica

Ima skoro tri nedeqe kako zavr{avam doru~ak iza wih, a oni to i ne prime}uju. Nisu ~ak ni primetili da je nekog bilo u wihovoj ku}i.

Ja sam neko drugi kada sam u wihovoj ku}i.

Nisam devoj~ica s divqom frizurom koja je pobegla daleko od svih koje poznaje. Nisam gladna devoj~ica koja kri{om iznosi hranu iz domova nepoznatih qudi i krije se po danu, a no}u tumara unaokolo (mada se i sama pla{i mraka). Ja sam neko drugi kada porodica iza|e iz svoje ku}e na farmi.

Ja sam devoj~ica koja hoda preko {kripavih drvenih podova koji sijaju kao barice na suncu i le`i na mekom kau~u preko kog je preba~en prekriva~. Obavezno pozdravim sve porodi~ne fotografije i smejem se tome kako tata porodice uvek nosi velike {e{ire i ~udno okre}e glavu.

Ja sam i devoj~ica koja gura noge u kadu i riba se {to boqe mo`e i to {to br`e mo`e. Ali danas }e biti druga~ije. Danas }u cela da se okupam, s penicom i mehuri}ima, u lepoj beloj kadi porodice s farme.

Sve drveno u dnevnoj sobi sija i miri{e na sredstvo za glancawe s mirisom limuna. Mogu da vidim svoj odraz u svakom komadu name{taja. Mama isto tako glanca na{ name{aj. Ponekad se nasme{i sopstvenom odrazu i pru`a prema meni bo~icu s tim sredstvom kao da me intervjui{e za televiziju.

Jo{ jedan razlog za kupawe: voda me ~ini sre}nom kada sam tu`na i kada mislim na mamu.

Pewem se uz stepenice prevla~e}i rukom preko lepih belih zidova i gledam porodi~ne slike koje vise du` stepeni{ta. Na ovoj farmi svi se sme{e.

11

An|ela Xonson

^ak se i qudi na starim crnobelim slikama sme{e.

Moji se nikada ne sme{e.

Nikad se nismo ni slikali zajedno. To ne mogu ni da zamislim. Mislim da mama i Sesil, moj o~uh, ne bi mogli da izdr`e da budu toliko dugo zajedno u maloj sobi. Sesil je morao da napusti Litino ven~awe. Rekao je da je proveo dovoqno vremena s porodicom. Mama ga je ga|ala rolatom dok je izlazio.

Ali ova porodica je druga~ija.

Bi}e ~arobno okupati se u ku}i ove fine porodice.

Gorwi stepenik {kripi dok silazim niz hodnik prema kupatilu. Moram da se uzdr`im od `eqe da odem u spava}u sobu devoj~ice s farme punu krpenih `ivotiwa, sa prekriva~em na kojem su cvetovi u `utoj boji i boji lavande i s posterima po zidovima. Tamo obi~no provodim rana nedeqna jutra.

Ali ne ovog puta.

Idem u kupatilo s plavim plo~icama, sjajnim belim podom i blistavim slavinama. Nagiwem se i miri{em velike bele pe{kire, koji stoje smotani u rolne u korpi pored prozora.

Zaista miri{u na prole}e, kao {to ka`u na televiziji. Udi{em miris iz sve snage.

Udi{em ga duboko.

Onda pu{tam vodu u kadu na ~ijem su dnu stopala. Izgledaju kao da bi svakog trenutka mogla da se odlepe i potr~e niz stepenice. Zamisli ih tek napoqu.

Ima bo~ica i bo~ica s penu{avim kupkama i soqu za kupawe, perlica za kupawe, uqa za kupawe

12

Ptica

i krema za kupawe. Ne znam {ta da koristim, pa stavqam pomalo od svega u vodu koja te~e. Dok skidam farmerke i xemper, kupatilo miri{e, zamagqeno od pare.

Kad se okupam, opra}u sve svoje stvari u kadi i onda ih staviti u ma{inu za su{ewe. Porodica s farme je nedeqom uvek odsutna ta~no tri sata i ~etrdeset pet minuta. Potro{ila sam dvadeset minuta na jelo i razgledawe.

Vodim ra~una o tome da pustim vi{e tople nego hladne vode i tako mi je lepo dok tonem sve dubqe i dubqe u mehuri}e. Ose}am se kao da sam u vla`nom i toplom cvetnom vrtu. Zatvaram o~i i poku{avam da zaboravim na sve.

Staru kolibu u kojoj `ivim.

Autobus kojim sam dovde stigla.

Staklo na predwim vratima koje se slomilo kad ih je Sesil zalupio nedequ dana pre odlaska.

Ose}aj koji sam imala dok sam otvarala wegov opro{tajni poklon – da on, u stvari, nikada nije ni bio tu.

Skoro da mogu sve to da zaboravim u kadi sa stopalima.

Sesil je imao obi~aj da me probudi oko pet ujutru da iza|em i tr~im s wim. Govorio je da ne zna nikog drugog na svetu ko se ne bi qutio ako bi ga probudio tako rano i nikog ko bi imao snagu kolibrija.

Mislim da me je zato uvek zvao Ptica.

Kad je oti{ao, srce me je zabolelo jer sam mislila da me niko drugi ne}e ponovo tako zvati.

Se}am se da sam sedela na verandi i satima po-

13

An|ela Xonson

smatrala qude kako prolaze, a nisam im videla lica. Sedela sam tamo dok sunce nije po~elo da zalazi, a mama je kona~no iza{la napoqe i rekla: „Ne}e se vratiti, tako da mo`e{ lepo da u|e{ i poku{a{ da to shvati{“.

Poku{ala sam da to shvatim.

O~e{qala sam se, oti{la u {kolu, zavr{ila ku}ne obaveze i sti{avala svoje srce, jer sam ose}ala kao da }e mi isko~iti iz grudi. Celim telom sam ose}ala kako mi Sesil nedostaje. Celim telom. Mama je to znala i gledala me je kao da mi preti opasnost da padnem niz stepenice ili da ne{to slu~ajno razbijem.

Nikada me nije toliko pazila.

Igrale smo „brojke i slova“ i i{le u kupovinu.

Sve vreme smo jele van ku}e, ~ak smo i{le i u {oping-centre. Ponekad bi me na pauzi za ru~ak izvodila iz {kole. Sedele smo na glavnom trgu i jele italijanske kobasice i masne krompiri}e i gledale golubove. Volim golubove, a mama, koja ih mrzi, nije se bunila.

Tako je to bilo, kao jedan veliki raspust. Sve dok nisam sawala.

U snu stojim nasred poqa i ne mogu da vidim ku}u niti bilo {ta drugo oko sebe. Vrti mi se u glavi jer se stalno okre}em poku{avaju}i da na|em ne{to ili nekoga tamo negde. Najzad odustajem i samo zurim preko poqa.

Onda spustim pogled i vidim da stojim u crvenoj pra{ini i me|u crvenim mravima.

Sesil mi je pri~ao o crvenim mravima. Oni grizu. Rekao je da mogu da pojedu `ivog ~oveka. Ali, u mom snu me ne ujedaju. Samo ih ima na hiqade,

14

Ptica

idu preko poqa i ne{to mi govori da treba da ih sledim.

To me je navelo da odem. Ti mravi. Sve, ni{ta i ti crveni mravi.

Mislim da nikada u `ivotu nisam bila tako ~ista.

Kod ku}e u Klivlendu sam se samo tu{irala.

Nikada nisam htela da se kupam. Traje predugo dok pusti{ svu tu vodu i ~eka{ na mehuri}e i sve to.

Nikada za to nisam imala vremena. A sada `elim samo da provedem ostatak leta u kadi iz ku}e na farmi. Da nikada ne odem.

Nije mi bilo mnogo te{ko da u|em u autobus jer sam platila jednoj skitnici da mi kupi kartu.

Ali, kada je trebalo da mi je da, lice mu je dobilo onaj izraz zabrinutog roditeqa. „Jesi li ti dobro, dete?“, upitao je.

Rekla sam: „Dobro sam“. „Gde ti `ive matorci?“ Slagala sam: „U Alabami“. „A {to si ovde sama?“ Opet sam slagala: „I{la sam da posetim baku, ali ona je bolesna. Stavila me je u taksi do stanice. Rekla mi je da na|em neku finu stariju osobu da mi kupi kartu da ne bih imala problema“.

Znao je da la`em, ali mislim da mu je zbog mene bilo neprijatno. Pretpostavqam da je mislio da be`im od ne~eg prili~no groznog. A osim toga, za{to bih izabrala ba{ taj grad ako u wemu nemam ro|ake?

15