РАДНА СВЕСКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
за седми разред основне школе прво издање аутор др Душка Кликовац рецензенти проф. др Милорад Дешић Филолошки факултет у Београду Славка Јовановић професор српског језика и књижевности ОШ „Дринка Павловић“ у Београду Елеонора Остојић професор српског језика и књижевности ОШ „Јосиф Панчић“ у Београду уредник Анђелка Ружић лектор Виолета Бабић дизајн Оливера Батајић Сретеновић припрема за штампу Татјана Ваљаревић издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 за издавача мр Љиљана Маринковић штампа Графипроф, Београд тираж 10.000 copyright © Креативни центар, 2009
РАДНА СВЕСКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
за седми разред основне школе Др Душка Кликовац
НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ 1. У следећем вицу има три независне предикатске реченице. Напиши какве су по врсти: Две буве пошле у шопинг. – Хоћемо ли пешке? – Ма не, хајдемо пудлицом. 2. Одреди врсте независних реченица у следећем вицу: Срела се два сапуна и један каже другом: – О, како дивну линију имате! Да ли бисте ми открили ваш рецепт за слабљење? – Купајте се, драга.
3
3. Заокружи слово испред посебне упитне реченице: а) Зар већ одлазиш? б) Да ли се ускоро враћаш? в) Кад се враћаш? 4. Повежи линијама заповедне реченице с њиховим комуникативним функцијама: На првом углу скрените десно. Да ниси писнуо! Донеси ми, молим те, мало воде. Говори! Кад те нешто питају, а ти немој да се збуниш.
савет молба заповест строга забрана упутство
5. Напиши којој врсти припада подвучена независна реченица у следећем вицу: Шетала два зрнцета песка пустињом и једно каже: – У, ала је данас гужва!
6. Заокружи слова испред жељних реченица: а) Да си ми жив и здрав! б) Буди ми жив и здрав! в) Жив и здрав био! г) Желим ти да будеш жив и здрав!
4
РЕЧЕНИЧНИ АКЦЕНАТ
1. Реченицу Гоца је синоћ гледала представу прочитај тако да сваки пут одговара на постављено питање. При томе подвуци реч на којој се налази реченични акценат: – Ко је синоћ гледао представу? – Гоца је синоћ гледала представу. – Кад је Гоца гледала представу? – Гоца је синоћ гледала представу. – Шта је Гоца синоћ гледала? – Гоца је синоћ гледала представу. – Да ли је Гоца синоћ гледала представу или је читала о њој? – Гоца је синоћ гледала представу. 2. Напиши питања за које ће одговори бити следеће реченице (речи које су наглашене реченичним акцентом штампане су великим словима): Мира је добила ЦВЕЋЕ. МИРА је добила цвеће. Мира је ДОБИЛА цвеће. 3. Подвуци речи које носе реченични акценат: Јелена је дошла, а не Павле. И баш ти да ми то кажеш! Управо смо о томе разговарали. Боље икад него никад. И сам је то добро схватио.
5
ВРСТЕ ТЕКСТОВА
1. Напиши којим врстама припадају дати текстови: (1) Максова матура нас је раставила. Он је отишао у Беч да студира медицину. Једно кратко време смо се и дописивали, али преписка је запела. Виђали смо се понекад о распусту, али без старе присности. Затим је дошао рат, који нас је потпуно раставио. А сада, после неколико година, ми смо се нашли, ево опет, на овој ружној и досадној станици. Путовали смо од Сарајева довде истим возом, а нисмо то знали и тек овде смо се видели; сад чекамо неизвесни долазак београдског воза. (Иво Андрић, Писмо из 1920. године)
6
(2) Д, д, пето слово ћирилице, шесто латинице (D, d); д = динар, d = енглески пени (од лат. denarius); D = римски број 500; други тон С-дур скале; скраћеница за диоптрију. (Мала енциклопедија Просвета, Београд 1968)
(3) Та тетка Мила је била велика радост дечакова. То је била девојка зрелих година и пуних облика. И остала му је у сећању таква, са осмејком који зари, увек лепо обучена, снажна, жива и лака, сва тврда и глатка као литица и скроз прожета непознатим јаким мирисом. Њен редак осмејак и њен глас из груди испуњавали су га срећом и радошћу док су трајали, и тугом и зловољом чим их не би видео ни чуо. (Иво Андрић, Мила и Прелац)
2. Пронађи у следећем тексту елементе приповедања и описивања (погледај шта се износи приповедањем, а шта се описује): Дивни предео, који је опијао и заносио Аску, дигао се одједном као танка и варљива завеса, а пред њом је стајао вук ужагрених очију, подвијена репа и као на смех малко искежених зуба, страшнији од свих мајчиних опомена. Крв се у Аски следила и ножице су под њом одрвенеле. Присећала се да треба да дозове своје, и отварала је уста, али гласа није било. Али смрт је пред њом била, невидљива а једина и свугдашња, грозна и невероватна у својој грозоти... Тешко, као у мучном сну, девојчица је учинила први покрет, један од оних покрета који се вежбају уз „штанглу“ и који још и не личе на игру. Одмах за тим је извела други, па трећи. Били су то скромни, убоги покрети на смрт осуђеног тела, али довољни да за који тренутак зауставе изненађеног вука. (Иво Андрић, Аска и вук)
7