religije sveta.qxp
16.03.2006.
10:41
Page 32
SADR@AJ RELIGIJE SVETA ..................................................................2 JEVREJSTVO ........................................................................4—7 HRI[]ANSTVO ....................................................................8 PRAVOSLAVQE .................................................................10 RIMOKATOLICIZAM ..................................................12 PROTESTANTIZAM ..........................................................14 ISLAM ............................................................................16—19 HINDUIZAM .......................................................................20 BUDIZAM ......................................................................22—25 TAOIZAM ...............................................................................26 TEST ............................................................................................28 RE^NIK ....................................................................................30 RE[EWA .................................................................................31
OBREDNA MESTA
Naslov originala: Yves Bomati, Religions du monde entier publiée par Editions BORDAS, Paris Illustrations: Arnaud Floc’h Copyright © 2002 by Editions BORDAS/VUEF, Paris
Sinagoga
Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2006 Biblioteka Da sazna{ i razume{ S francuskog prevela Mirjana Vukmirovi} Priredila Ivana Igwatovi}
Rimokatoli~ka crkva
Urednik Natalija Pani} Ilustrator saradnik Andrej Vojkovi} Izdava~ Kreativni centar Beograd, Gradi{tanska 8 tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3000 ISBN 86-7781-412-4 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2(035.057.874) BOMATI, Iv Religije sveta : radna sveska / Iv Bomati ; ilustracije Arno Flok ; [s francuskog prevela Mirjana Vukmirovi}]. – Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd : Publikum). – 30 str. : ilustr. ; 26 cm. – (Biblioteka Da sazna{ i razume{) Prevod dela: Religions du monde entier / Yves Bomati. – Tira` 3.000. – Re~nik: str. 30. ISBN 86-7781-412-4 1. Flok, Arno 2. Vukmirovi}, Mirjana COBISS.SR-ID 129428236
U poglavqu o taoizmu (Mudrost Lao Cea) preuzet je prevod iz dela Izabrani spisi. Laoce, Konfucije, ^uangce, izbor, prevod, predgovor i bele{ke S. Brki}, Beograd 1964.
Pravoslavna crkva
Protestantski hram
religije sveta.qxp
16.03.2006.
10:39
Page 1
RELIGIJE SVETA RADNA SVESKA Iv Bomati Kako se, dece radi, sna}i u raznolikosti religija sveta? Raznovrsnost religija, wihov poseban odnos prema bo`anskom, osobeni verski obi~aji – sve su to ~esto nepremostive prepreke. ^iwenica je da je najve}i broj religija stvaran stotinama godina i da im zbog toga nije jednostavno pri}i. [ta u~initi? Treba li da odustanemo i da dopustimo da deca ne saznaju ni{ta o onome {to ~ini temeq na{ih civilizacija i obele`ava kulture? Naprotiv. Poznavawe religija je prvi korak ka spoznaji i nas samih i drugih, kao i prvi korak ka toleranciji. I, zaista, kako da uistinu po{tujemo druge ako ne poznajemo poreklo wihovih navika ili posebnih obi~aja koji nam se, u na{em neznawu, ~ine ~udnim? Ova kwiga je nastala upravo zato da bi se odgovorilo na ta pitawa; trudili smo se da bude pou~na i da ne bude dosadna. U svakom odeqku dete }e na}i mali test, pri~u o li~nosti osniva~a, verskoj praksi, obrednom mestu ili istorijskim ~iwenicama, zatim zanimqive aktivnosti i ilustracije koje }e podsta}i wegovu ma{tu i omogu}iti mu da sve to boqe razume. Zna~ajno je to {to }e posle ~itawa svakog odeqka mladi ~italac imati jasnu sliku o onome {to ~ini osnov religije o kojoj je re~ i o svakodnevnom `ivotu vernika.
Ilustracije: Arno Flok
U kwizi je obra|eno {est religija. To su: jevrejstvo, hri{}anstvo, islam, hinduizam, budizam i taoizam. One su odabrane zbog slede}ih razloga: – neke od wih zna~ajne su u na{oj zemqi; to su hri{}anstvo – pravoslavqe, rimokatolicizam i protestantizam – islam i jevrejstvo – zato {to imaju neka posebna obele`ja (mno{tvo bogova u hinduizmu) – zbog toga {to pozivaju na duboko razmi{qawe o qudskom bi}u, koje, na{av{i se u nepredvidqivom svetu, nastoji da izbegne patwu i da `ivi boqe, u skladnom odnosu s drugima; takvi su budizam i taoizam. ^itawem kwige dete }e ste}i osnovna znawa koja }e mu omogu}iti da, ako to `eli, nastavi da istra`uje, a naro~ito da razume aluzije na koje }e nai}i u kwigama i televizijskim emisijama, kao i da uzme u~e{}a u razgovorima o religiji u {koli ili u porodici. U vreme kada u mnogim zemqama jedna pored druge postoje razli~ite religije potrebno je da deca shvate wihov zna~aj kako bi nau~ila da `ive zajedno s drugima po{tuju}i ih, a ne da `ive pored drugih zato {to to moraju.
religije sveta.qxp
16.03.2006.
10:40
Page 2
RELIGIJE SVETA Mozaik verovawa DA LI ZNA[? Monoteizam je vera u postojawe jednog boga, jednobo{tvo (monos na gr~kom zna~i jedan, jedini). Politeizam je verovawe u vi{e bogova, mnogobo{tvo (polý na gr~kom zna~i mnogo, vi{e). Jevrejstvo je bilo prva monoteisti~ka religija.
Definicija Religija je ono {to qude povezuje s wihovim tvorcem. To je zbir verovawa i obi~aja koji postoje u jednoj zajednici. Vernici jedne religije prepoznaju se po na~inu odevawa i ishrane, kao i po svetim ili obrednim predmetima.
Religije u brojkama
TEST [ta zna{ o religijama? Proveri svoj po~etni nivo znawa. • Da li je Buda bog?
• Da li re~ taoizam dolazi od re~i tao, {to zna~i to~ak ili put?
Prema jednoj anketi iz 1999. godine, religije su u svetu ovako zastupqene: JEVREJSTVO Jevreja je 14 miliona, a od toga {est miliona u Severnoj Americi, ~etiri miliona u Aziji i dva i po miliona u Evropi.
• [ta se slavi na Vaskrs?
• Koji su simbol koristili prvi hri{}ani?
• Koje je nacionalnosti dalaj-lama?
• Koji muslimanski praznik ne bi mogao da se proslavi ako bi zavladala epidemija {apa?
BUDIZAM Budista je 350 miliona i gotovo svi `ive u Aziji. Ima ih u malom broju i u Severnoj Americi i Evropi.
HRI[]ANSTVO Hri{}ana je oko dve milijarde: 550 miliona u Evropi, 460 miliona u Ju`noj Americi, 350 miliona u Africi, 280 miliona u Aziji, 250 miliona u Severnoj Americi. Od toga je rimokatolika oko jedne milijarde, protestanata 320 miliona, a pravoslavnih 210 miliona. Kineske religije – me|u kojima je taoizam – imaju oko 380 miliona vernika.
ISLAM • Ko je pristao da `rtvuje sina Isaka Bogu? Muslimana je milijardu i sto pedeset miliona; 810 miliona ih je u Aziji, 315 miliona u Africi, 31 milion u Evropi. 2
religije sveta.qxp
16.03.2006.
10:40
Page 3
Religije u svetu
Oni koji ne veruju
Geografski polo`aj i istorija pojedinih Ne veruju svi. Postoji 906 miliona onih koji ne zemaqa uslovili su da wihovo stanovni{tvo priznaju postojawe bilo kakvog boga. Oni se u ve}oj meri bude usmereno ka jednoj nazivaju ateistima – to su osobe koje osporavaju religiji nego ka nekoj drugoj. postojawe Boga. Ponekad se nazivaju i agnosticima Tako na Sredwem istoku i u severnoj Africi – to su oni koji smatraju da se o poreklu kosmosa ve}i deo stanovni{tva pripada jevrejstvu i wegovoj sudbini ne mo`e ni{ta saznati; svoje i islamu i po{tuje Avrama i Muhameda. mi{qewe zapravo zasnivaju samo na onome {to U Evropi preovla|uje hri{}anstvo: se mo`e eksperimentalno dokazati. pravoslavqe, rimokatolicizam i protestantizam. Hri{}ani veruju u Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetog Duha. Buntovnici Na severu Indije najvi{e je muslimana Mo`e se dogoditi da vernici i po{tuje se Muhamed, dok su stanovnici prestanu da se sla`u s u~ewem na jugu ostali verni preda~kim svoje religije. Oni onda mogu Verski obredima hinduizma: po{tuje se [iva u celini odbaciti svoju veru: fanatizam s mnogobrojnim rukama ili mali Gane{a, to je apostazija. Mogu odbiti dete slon. Kada pristalice jedne da prihvate ono {to im se Drugde u Aziji prednost imaju budizam, religije smatraju da predstavqa kao istina: ~ije su obele`je mnoge predstave Bude, zastupaju apsolutnu to je jeres. Najzad, mogu odbaciti i taoizam, koji ne pokazuje sklonosti istinu, to mo`e biti autoritet i osnovati paralelan ka slikama. opasno. Oni mogu pokret: to je raskol. To nikako ne zna~i da u Evropi nema postati nasilni i muslimana, niti da na Dalekom istoku krvolo~ni prema onima nema hri{}ana. koji nemaju ista uverewa. Tako je u istoriji rimokatolicizma postojala inkvizicija, Sve te religije, ma koliko bile razli~ite, institucija koja je, u ime Boga, posle poku{avaju, svaka na svoj na~in, da odgovore na kratkih su|ewa osu|ivala na smrt sve one za pitawa koja mu~e qude: ko su? kakav je smisao koje se mislilo da su jeretici, to jest sve wihovog `ivota? kako da `ive u skladnom odnosu one koji su sledili puteve druga~ije od sa sobom i s drugima? dopu{tenih. U [paniji je, na primer, u XV veku veliki inkvizitor Torkvemada progonio, mu~io i spaqivao Jevreje i muslimane.
Praznici Smisao praznika izra`ava se na razli~ite na~ine, u zavisnosti od religije. Svi oni obele`avaju se posebnom slu`bom, s ta~no utvr|enim obredima, i zauzimaju posebno mesto u kalendaru, koji se razlikuje od jedne religije do druge. Obred je skup postupaka i propisa koje tokom praznika po{tuju onaj koji obavqa obred i wegovi pomo}nici. Praznik je, pre svega, zajedni~ka proslava tokom koje qudi idu u susret bo`anskom.
U Avganistanu su, na primer, muslimanski fanatici – koji se nazivaju integristima – bez oklevawa ubijali sve one koji su im smetali i pona{ali se prema `enama kao prema robovima. Takvo pona{awe je sramno i suprotno idejama miroqubivosti, tolerancije i qubavi prema bli`wem, koje bi morale da ~ine temeq svih religija. 3
religije sveta.qxp
16.03.2006.
10:40
Page 4
STARI ZAVET
JEVREJSTVO Avramova i Mojsijeva religija Jevrejstvo je monoteisti~ka religija koja je nastala na Sredwem istoku pre ne{to vi{e od 4000 godina i razvila se u Palestini.
Savez Boga i qudi
Stari zavet je deo Biblije u kojem se govori o nastanku sveta i prorocima do Isusa Hrista. Re~ zavet je prevod jevrejske re~i berit, koja se mo`e prevesti i kao savez. a) [ta zna~i re~ zavet? ____________________________________________ ____________________________________________
Pro~itaj deset zapovesti na str. 5, a zatim pored svake navedene re~enice upi{i koja je to zapovest (prva, druga itd.).
b) O kakvom je savezu re~? _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Mojsije dobija tablice Zakona, Gvido Reni (1575‥1642)
a) Po{tovawe drugih bogova je zabraweno.
___________________ b) Postoji samo jedan Bog.
___________________ v) Ubistvo je bezuslovno zabraweno.
DA LI ZNA[? U Bibliji se pripoveda o isku{ewu kojem je Bog izlo`io Avrama, svog proroka. Tra`io je od wega da `rtvuje sina Isaka. Kada je Avram podigao no` da bi ubio Isaka, Bog mu je naredio da se zaustavi. Avram je tada `rtvovao ovna. Zanimqivo je to {to se sli~an doga|aj povezuje s muslimanskim praznikom Kurban bajramom, s tim {to je trebalo da Avram `rtvuje svog prvenca Ismaila, a ne mla|eg Isaka (vidi str. 19).
4
___________________ g) Subotom se ne radi.
___________________ d) Otac i majka se moraju po{tovati.
___________________
TORA Tora zna~i u~ewe. Postoje pisana i usmena Tora. Pisana Tora obuhvata prvih pet biblijskih kwiga. Usmenu ~ine obja{wewa pisane Tore. Tora se svake subote (na {abat) ~ita i tuma~i tokom bogoslu`ewa u sinagogi. Tora je temeq jevrejstva, jer sadr`i zakon i u~ewe. Svaki Jevrejin mora da je prenese svojim potomcima. U sinagogama se svici Tore, ispisani rukom na pergamentu, na jevrejskom jeziku, ~uvaju u posebnom kov~egu ili ormari}u.
religije sveta.qxp
16.03.2006.
10:40
Page 5
ZNA^AJNI DATUMI JEVREJSTVA Pore|aj po hronolo{kom redu datume iz istorije Jevreja. • 1012–975. p. n. e. • 1180. p. n. e. • 1225. p. n. e. • 1700–1300. p. n. e. • 520–512. p. n. e. • 538. p. n. e.
2000
Davidova vladavina i osvajawe Jerusalima dolazak Jevreja u Obe}anu zemqu (Palestinu) odlazak Jevreja iz Egipta pod Mojsijevim vo|stvom ropstvo Jevreja u Egiptu obnova Jerusalimskog hrama povratak Jevreja u Palestinu
1500
• 597–538. p. n. e. • 63. p. n. e. • 70. n. e. • 975–935. p. n. e. • oko 1800. p. n. e.
1000
ODLOMAK IZ BIBLIJE: DESET ZAPOVESTI
Nabukodonosor razara Jerusalim Rimqani osvajaju Palestinu Rimqani razaraju Jerusalimski hram Solomonova vladavina i izgradwa prvog Jerusalimskog hrama Avram putuje iz Mesopotamije ka Palestini
500
ZAPADNI ZID ILI ZID PLA^A
Bog je obe}ao Avramu da }e wegovi potomci – Jevreji – biti narod izabrani i da }e s wima sklopiti savez i dati im zemqu – to je Obe}ana zemqa, Hanan (stari naziv Palestine). Posle mnogobrojnih burnih doga|aja, me|u kojima je bilo i vi{evekovno ropstvo u Egiptu (Misiru), Mojsije, Avramov potomak, poveo je Jevreje kroz sinajsku pustiwu ka toj zemqi. Tokom puta Bog je pozvao Mojsija na jednu planinu, goru, da bi mu dao svoj zakon i predao mu ono {to nazivamo Dekalogom: deset zapovesti.
Dopuni tekst.
„Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemqe Misirske, iz doma ropskoga: 1. Nemoj imati drugih bogova osim mene. 2. Ne pravi sebi idole. 3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. 4. Se}aj se dana odmora da ga svetkuje{. 5. Po{tuj oca svojega i mater svoju. 6. Ne ubij. 7. Ne ~ini preqube. 8. Ne kradi. 9. Ne svedo~i la`no na bli`weg svojega. 10. Ne po`eli ku}e bli`weg svojega […] niti i{ta {to je bli`weg tvojega.“
izgra|en ____–____ godine p. n. e.,
Zapadni zid ili Zid pla~a je ono {to je ostalo od velikog Jerusalimskog hrama koji je podigao Solomon _ _ _ _ –_ _ _ _ godine p. n. e., a koji je prvi put
Isus Hristos
SEDMI DAN U Bibliji je napisano da je Bog za {est dana stvorio nebo, zemqu, more i sve {to se na wima i u wima nalazi, a sedmog dana se odmarao. Kog se dana u nedeqi Jevreji odmaraju?
sru{en za vreme _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ___________________ vladavine. Hram je ponovo ___________________ a onda potpuno uni{ten _ _ _ _
___________________
godine. Jevreji pred tim zidom
Koja od deset zapovesti govori o tom danu?
izgovaraju posebne molitve.
___________________ ___________________ ___________________
U^EWE JEVREJSTVA RABIN Re~ rabin poti~e iz aramejskog jezika (to je drevni jezik kojim se govorilo u Palestini) i zna~i moj u~iteq. Du`nost rabina je da u sinagogama pou~avaju vernike Tori i da ih upu}uju u pojedinosti vere.
Jevrejstvo je zasnovano na po{tovawu jednog Boga, Tvorca, koji se ne mo`e prikazivati niti se mo`e opisati re~ima. Zadatak jevrejskog naroda jeste da upozna svet s Bo`ijom re~ju i s Bo`ijim otkrivewima. Deset zapovesti imaju veliki zna~aj: spa{}e se oni koji se budu pona{ali u skladu s wima. Sveta kwiga Jevreja je Biblija, a posebno je va`na Tora. Komentari i tuma~ewa Tore sabrani su u delu koje se naziva Talmud. 5