ИЗ АБ Е РИ АВ У УР Т АН
Илустрације Алекса Јовановић
„Децо! Приђите да боље чујете водича.“ Разредна ужурбано пребројава ученике, размишљајући о томе како увек иста групица заостаје. Водич је већ увелико почео да говори, тако да сте прве речи једва разазнали у жамору гласова. На екскурзију сте, као и остали из разреда, пошли с великим очекивањима. Биће то најбоља, најлуђа, најзанимљивија екскурзија у историји ваше школе, мислили сте. Прича о неком старом граду не уклапа се у вашу замисао лудог провода. „Налазимо се на месту Царске палате Сирмијума, у чијим су раскошним одајама некада живели римски цареви. Сирмијум је у доба Римљана био велики и важан град, с високим и моћним бедемима који су га штитили од непријатеља. Уз палату се налазио хиподром, а недалеко су биле терме. Испод Сремске Митровице и данас се налазе остаци многих значајних грађевина из тог периода.“
5
СИРМИЈУМ На подручје старог праисторијског насеља уз реку Саву пре око 2.000 година дошли су Римљани. У почетку су трговали с племенима која су ту одраније живела, али су убрзо освојили њихове територије. Поред постојећег насеља основали су колонију из које се развио град Сирмијум. Сирмијум је у оквиру Римског царства био велики и значајан град с развијеном инфраструктуром и много велелепних грађевина. С временом је град добијао на значају и изнедрио чак шест римских царева. Како се налазио у непосредној близини границе, представљао је и војни центар одакле је организована одбрана царства од напада варварских племена.
Након што је моћни цар Диоклецијан 293. године дошао на идеју да подели државу тако да њом заједнички владају четири цара, започело је златно доба Сирмијума. Био је то период током којег је град постао један од четири нова центра из којих се управљало римском државом.
Легенда
6
1. Царска палата 2. Хиподром 3. Градски бедем 4. Житница 5. Базилика Св. Димитрија 6. Терме 7. Форум 8. Аквадукт
С
В
А
А
1 2 3
5
4 6
7
8 7
„Извините, а шта је испод оног песка тамо?“, питате углас. „Анастасија! Димитрије! Не прекидајте некога док говори“, учитељица вас је тек благо опоменула, задовољна што сте заинтересовани за причу. „Нема везе, знам да деца воле да постављају питања“, водич се осмехнуо са симпатијама. „Испод песка су мозаици, али њих тренутно не можемо да видимо. Стручњаци раде на њима и покушавају да их обнове, а док то не учине, биће заштићени песком. Тамо до краја радова важи забрана за посетиоце“, објаснио вам је на брзину, стрепећи да се група не распе. Само сте се погледали и насмешили. Неприметно сте се издвојили из групе и сишли низ шетну стазу право на мозаике прекривене песком.
8
„Замисли, Анастасија, овуда су некада шетали цареви!“ „И царице, Димитрије! И царице!“ Смејући се, имитирате цара како држи говор и римску даму како му се диви. „Децо, дођите овамо! Полазимо!“, учитељица позива да се крене даље. Потрчали сте да се придружите осталима. Дошли сте до зида и помажете једно другом да га лакше прескочите. Међутим, догодило се нешто необјашњиво. Истовремено сте стали на једну опеку и она се изненада померила. Остали сте без равнотеже и пали једно преко другог. Покушавате да устанете, али схватате да то није могуће. Тонете у песак, који вам улази у нос и уста. Од њега не можете да отворите очи. Пропадате све дубље…
Царска палата се састојала од већег броја грађевина одвојених бедемом од остатка града. Зграда у којој је боравио цар имала је више спратова, уређене вр тове, богато украшене мермерне стубове, фонтане, скулптуре, зидне слике, мозаике и фреске. Палата се налазила поред реке и у случају опасности цар је могао лако да побегне из ње. Подигнута је крајем III века. У периоду позног Римског царства у њој су често боравили цареви, па је стално надограђивана и комплексу су додаване нове зграде.
Мозаици пронађени у Царској палати били су на прављени од мермерних и стаклених коцкица раз них боја. На њима су углавном приказане шаре или геометријске фигуре. Сачуван је и један мозаик с ликом бога Меркура, гласника богова. Цареви су често мењали мозаике у својим палатама како би пратили моду.
9
Све око вас личи на призор из снова. Можда и јесте сан, и то неки невероватан, који заједно сањате… Нашли сте се на великој пешчаној плажи и правите лавиринт од песка. У игри се кријете једно од другог иза зидова лавиринта. Легли сте на тло и зажмурили. Одједном вам се учини да чујете дахтање попут псећег. Пре него што сте отворили очи, осетили сте на лицу додир меке длаке и велика животиња вам је лизнула образе. „Аргиоде! К нози!“, викнуо је неки дечак. „Јао!“, вриснули сте углас кад сте схватили да вам лице лиже огромни лав. Пре него што сте смогли снаге да побегнете, животиња се удаљи и леже покрај дечакових ногу. „Ко сте ви? Како сте доспели овде?“, дечак вам се обрати строгим гласом. „Ми… Ми смо Анастасија…“ „И Димитрије.“ „Шта тражите овде?“ „Ништа… Не тражимо ништа. Само смо хтели да видимо мозаике…“ Изговарајући ту реченицу, схватате да стојите на мозаицима. Опипавате рукама под, налик оном који се видео испод песка, али сада вам изгледа потпуно ново. „Да. То смо хтели… И онда смо… пали.“ „Пропали смо кроз песак…“ „Аха. Право овамо. То је све чега се сећамо.“ Одговарате наизменично док зачуђено гледате око себе. Простор вам је познат, као да сте већ били ту. Сви ти осликани зидови и скулптуре… Не, тако нешто ипак никада нисте видели. И овај дечак прерушен у Римљанина, његов страшни лав, који вас гледа право у очи и облизује се. Све је необично. „Хм…“, дечак вас посматра у неверици. „А ко си ти?“ „Да… Ко си ти?“, скупивши храброст, и ви њему постависте питање. „Ја сам Флавије Јулије Констанције, син Флавија Валерија Аурелија Константина, владара и војсковође.“ 10
„Константина? Мислиш на Константина Великог? А где се ми то налазимо?“, погледали сте се збуњено. „У царском граду Сирмијуму, у нашем дому.“ „У царском Сирмијуму? Да ли је онда ово царска палата?“, питате, збуњени богатством и сјајем онога што сте доскоро разгледали као ископине. „Ма зар је то могуће?! То би значило да смо се некако вратили… Вратили смо се у прошлост!“ „Како? Одакле долазите?“ „Из Сремске Митровице, из далеке будућности… Не брини, Констанције, долазимо у миру.“ Ипак, римски дечак није сигуран да ли говорите истину. Пита се да ли да позове стражу или да вам верује на реч.
Констанције II је био један од синова чувеног цара Константина Великог. Рођен је 317. године, вероватно у Сирмијуму. Када је одрастао, наследио је оца на престолу и владао прво заједно с браћом, а потом и сам.
А. Ако не желите да спречите Констанција да позове стражу, окрените страну 12. Б. Ако сматрате да је боље да покушате да убедите Констанција да то не чини, пођите на страну 59. 11
„Стража! Стража!“, викнуо је Констанције. Аргиод се полако придиже и стаде да вас посматра. У том погледу било је нечег испитујућег, као да вас зачикава да се померите ако смете. Ходником су се зачули кораци и звецкање оружја. Убрзо у просторију уђоше четири војника. Опколили су вас и уперили у вас своја копља, оштра и зашиљена попут Аргиодових белих зуба. Тресете се од страха. „Водите их!“, Констанције је одлучан. „Куда, господару?“ „Сад ћемо да видимо“, рече и баци у ваздух златник који је извадио из вреће за појасом. „Глава или писмо?“, упита вас ухвативши новчић. Збуњени сте, није вам јасно да ли је озбиљан или се само поиграва с вама. Он нервозно понови питање. Јасно вам је да не смете да га љутите и морате брзо да дате одговор.
Поред уобичајених кућних љубимаца попут паса и рибица, богати Римљани су у својим домо вима држали и разне необичне животиње, као што су зебе, препелице, голубови, врапци, али и лавови, мајмуни и гепарди.
А. Ако изаберете главу, наставите на страни 14. Б. Ако се одлучите за писмо, проверите шта ће вам донети тај избор на страни 25. 12
Бацате се на колена пред царем Константином молећи за милост. Покушавате да га убедите да нисте шпијуни. „Не познајемо никаквог Лицинија. Часна реч, нисмо ни чули за њега.“ Испричали сте цару како сте доспели у палату. Он вас је пажљиво саслушао. „Хм… Incredibile. Невероватно“, рече замишљено. „Чекајте да видимо шта ћемо… Стража! Позовите Констанција!“ „Звали сте, оче“, Констанције се појави са својим страшним љубимцем. „Побрини се за Анастасију и Димитрија. Твојих су година, можда ћете се лепо слагати.“ „Али, оче, они нервирају Аргиода. Не могу да се дружим с њима.“ „То ћемо решити. Приђите да се упознате с Констанцијевим љубимцем“, нареди вам цар. Није вам свеједно. Не желите да додирнете лава.
Цар Константин, један од најзначајнијих римских царева, рођен је у насељу Медијана крај данашњег Ниша. На власт је дошао почетком IV века. Остао је упамћен као моћни ратник и велики реформатор који је успео да стабилизује и ојача царство. Захваљујући њему и његовом савладару Лицинију, престао је прогон хришћана. Током Константинове владавине хришћанство постепено постаје главна религија Римског царства, а касније се шири у Европи и свету. Због својих заслуга овај владар прозван је Константин Велики.
А. Ако стиснете зубе и то ипак учините, проверите шта ће се даље догодити на страни 16. Б. Ако вам се ипак чини превише ризичним да помазите Аргиода, видите шта вас очекује на страни 62. 13
Војници вас снажним рукама ухватише за мишице и поведоше ходником. Уплашени сте, али вам је драго што сте утекли Аргиоду. Присуство лава никако вам није пријало. Увели су вас у просторију још богатије украшену од претходне. На престолу седи намргођен човек у љубичастој одори раскошно извезеној златним нитима. То је цар Константин. „Ваше височанство!“, проговара један од стражара. „Доводимо уљезе. Тврде да су залутали у ходнику времена и стигли овамо из далеке будућности.“ Цар вам упути строг поглед и покретом руке показа стражарима да се удаље. Остајете сами с њим. „Значи, ви сте путници из будућности.“ „Т-т-тако је“, једва сте успели да изустите од страха. Ипак, први пут у животу сте стали пред једног цара, па још тако озбиљног и моћног. „Хм, морам да размислим да ли да вам верујем. Можда сте Лицинијеви шпијуни.“
Цар Лициније је један од значајнијих римских царева с почетка IV века. За време његове владавине у Сирмијуму је саграђено много значајних грађевина. Заједно са својим савладаром Константином Великим победио је у многим биткама и зауставио прогон хришћана. Ова два цара су била и у родбинској вези, јер је Лициније оженио Константинову сестру. Ипак, касније се показало да не могу да владају заједно, па су се сукобили око престола.
14
„Чији?“, питате углас. „Како шпијуни?“ „Немојте да се правите да не разумете. Певајте, птичице!“ „Шта да певамо?“, тихо се договарате. „Да одрепујемо нешто?“ „Шта се домунђавате?“ Цару лице поцрвене од беса. „Лицинијеве хуље! Са мном сте нашли да терате шегу!“ „Не, не… То никако!“ „Стража!“, повика љутити цар. У паници сте и јасно је да нешто морате да учините. Ко зна где ће вас стража одвести?
Одећу љубичасте боје могли су себи да при уште само цареви и најбогатији грађани. Ова боја прављена је од пигмента из жлезде по себне врсте пужа. Да би се обојила једна царска тога, биле су потребне на хиљаде пужева.
А. Ако сте решени да молите цара Константина за милост, окушајте срећу на страни 13. Б. Ако ћете радије да скупите храброст и побегнете, отрчите на страну 51. 15
О ауторима Прочитајте још и ово, требаће вам час, ко је књигу и задатак писао за вас. Јелена је професор енглеског језика и књижевности и више година је радила у школи. Сада преводи и бави се промоцијом културно-историјског наслеђа. Написала је неколико романа, као и већи број прича и песама за децу и одрасле. Kако кажу стихови:
Јелена од свега више воли да преводи, пише, од руке јој иду лако стих и проза подједнако. Она је, и то да знате, мама једне мале Нате. Горана је историчар и ради у установи која се бави заштитом споменика културе. Занима је прошлост, а пре свега историја Срема и његово културно наслеђе кроз векове. Као што и стихови кажу:
Горана зна шта се крије међ’ тајнама историје. Ма колико дан је кратак сваки детаљ и податак из обимне старе грађе у стању је да пронађе. 79
СИРМИЈУМСКА
АВАНТУРА Eдиција ИЗАБЕРИ АВАНТУРУ Аутори Јелена Шупут Горана Лемајић Илустрације Алекса Јовановић Дизајн Душан Павлић Уредник Милена Трутин Лектор Драгана Раковић Мирјана Делић Технички уредник Татјана Ваљаревић Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3088 446 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директорка Штампа Графостил, Крагујевац Калиграф Година штампе 2021 Copyright © Креативни центар 2021 Тираж 2000
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 904(497.113 Сремска Митровица)(02.053.2) ШУПУТ, Јелена, 1983 Сирмијумска авантура / Јелена Шупут, Горана Лемајић ; илустрације Алекса Јовановић. – Београд : Креативни центар, 2021 (Крагујевац : Графостил). – 79 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Eдиција Изабери авантуру) Тираж 2.000. – О ауторима: стр. 79. ISBN 978-86-529-0921-6 1. Лемајић, Горана, 1984- [autor] COBISS.SR-ID 36017929
Едиција И ЗА Б Е РИ А ВА Н Т У Р У повешће вас у узбудљив свет историје и маште у којем сте главни јунаци баш ви. Док будете путовали кроз време и сретали занимљиве, славне или сасвим обичне људе из прошлости, моћи ћете сами да одлучујете о току своје пустоловине и да изаберете пут који ће вас одвести до једног завршетка од могућих десет. СИ РМ И ЈУ М СК А А ВА Н Т У РА је прича која вам омогућава да се изблиза упознате са античким Сирмијумом, римским царским градом, који се налази на подручју данашње Сремске Митровице. Зато крените са Анастасијом и Димитријем право у чудесни IV век!
9 788652 909216