Вук Стефановић Караџић (1787–1864) За педесет година – од 1814, када је објавио Пјеснарицу и Писменицу, до 1864, када је умро – написао је толико и таквих књижевних ствари да се обележио као најзаслужнији човек у историји српске културе поред Светог Саве.
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ
Војислав Ђурић
Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ
Читање књига из библиотеке Пустоловине може да буде права пустоловина. Зашто? Зато што су то најлепша књижевна дела. Зато што се помоћу њих путује кроз време и у разне крајеве. Зато што се сусрећу занимљиве личности и догађаји.
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зато што се упознаје с културом и мудрошћу народа на сликовит начин. Зато што се у њима откривају лепота и богатство језика. Зато што се завирује у живот и радионицу писца.
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ
Зато што се ту назиру и нови пустоловни путеви.
UMOTVORINE LIRSKE PESME
Мирјана Живковић Завршила је Факултет примењених уметности у Београду. Предано се бави проучавањем народне примењене уметности. Њен префињени истраживачки рад огледа се у мотивима народних везова и у шарама с ћилима који су новим сјајем обасјали ову књигу.
Симеон Маринковић Уредник је едиције Пустоловине. Бирао је највредније народне умотворине, најбоље мисли о српским народним умотворинама и настојао да томе дода своја виђења и оцене.
Славица Марковић Главни је уредник у Креативном центру. Брижљиво се посветила раду на овој књизи и у њу је унела много љубави и топлине, за које се нада да ће допрети до срца читалаца.
СРПСКЕ НАРОДНЕ
UMOTVORINE КРАТКИ ГОВОРНИ ОБЛИЦИ
Изговарамо у себи те древне, ко зна кад срочене песме, загонетке, пословице, враџбине, клетве и бајке, и оне искрсавају пред нама у новом, неслућеном сјају, у неначетој свежини, као да су данас настале. И тако ће бити докле год буде сунца и земље и нашег чаробног језика. Докле год буде наше стално обнављане љубави, увек друкчије и увек верне народној поезији. Васко ПОПА
У мале говорне облике народних умотворина стало је много животног искуства, лепоте, али и жеље за игром, мудрости и смеха, горчине и радости. Марија КЛЕУТ
Народ је бескрајно богатство и разноврсност живота испредао у свом језику уживајући у сладости речи и казивања. Зато се језик тако разгранао и раскрупњао. Ове кратке говорне форме то најбоље показују. Приређивачи
Пословице
5
П
ословица је целовит исказ, односно мисао или порука којом се на сажет и сликовит начин изражава вредносни суд од опште животне важности:
Где невоља руча, туга вечера. Ако је неко луд, не буди му друг. Ко другоме јаму копа, сам у њу пада. Отето – проклето.
Пословице су језгровито изречене мисли о свету и животу дате као савет и упут предака о томе шта је свет и како треба живети на основу сазнања и искуства претходних генерација. Од давнина су познате у свим културама. Етиопљани, на пример, кажу да су „речи без пословица као јело без соли“, а Узбекистанци да су „речи дедова извор мудрости“. Оне обухватају све важне области живота и представљају значајно сведочанство духовног трајања сваког, па и нашег народа. Стварао их је народ у свакодневном животу, али су долазиле и из писане књижевности, из култура других народа и епоха, преносиле се и мењале као и живот што се развијао и мењао. Њихова сазнајна вредност је велика јер сведоче о животу у прохујалим временима, о немоћи и моћи пред природним и друштвеним, видљивим и невидљивим силама зла (Свуда јачи нејачега тлачи), о довијањима у тешким временима да се преживи (Тко мало може, ваља да пуно трпи). Етичка снага пословица задивљује. Залажу се за највеће људске вредности – за правду, поштење, рад, слободу, љубав, пријатељство, знање, разумевање (Добро чини и добру се надај). Естетска вредност им се огледа у густини и снази израза, језичком богатству, сликовитости и бројним стилским фигурама. Код нас се и данас употребљавају у књижевности, а нарочито у говору, па се пре навођења пословице или изреке каже „што стари веле“, „што каже народ“, „што би људи рекли“ или „како каже пословица“ и сл. Правило и истина у њима обично заискре у судару супротних појмова – правде и неправде, добра и зла, љубави и мржње – обично уз коришћење контраста као стилске фигуре. Злу се уклони, добру се поклони. Правда држи земљу и градове, а неправда руши обадвоје. Ум царује, снага клада ваља. 6
Чега се мудар стиди, тим се будала поноси. Бројне су и друге стилске фигуре у народним пословицама, као што су персонификација (Лаж где руча, онде не вечера), алегорија (Спрема ражањ, а зец у шуми), иронија (Благо томе ко памети нема), метафора (Неће гром у коприве), алузија (Обилази као киша око Крагујевца) итд. Осим правих пословица, постоје и дијалошке: – Игра мечка пред чичином кућом. – Доћи ће и пред нашу. *** – Шта чине дјеца? – Што виде од оца. Има пословица које бисмо могли назвати пословице причице: Моја кућица моја слободица. – Лисица частила дању јежа, па га увече устављала на конак, али он никако није шћео остати, говорећи да је рад ићи својој кући. Кад се опрости с лисицом и пође својој кући, онда лисица пристане за њим поиздалека да види каква је та његова кућа за којом он толико чезне и неће да остане код ње у лијепој пећини на конаку. Дошавши јеж до једне кладе, увуче се под њу у дубоко лишће, па се протегне колико је дуг и одрезавши рече: Моја кућа – моја слобода. – Говори се и: Моја кућица – моја слободица. Пословице су народна филозофија и свезнање. Сажете и једноставне по облику, згуснуле су мисли и емоције у јаке слике и избрусиле језички израз у необичне драгуље.
ПРАВЕ пословице
БОГАТСТВО Ако желиш дуга века бити, мораш од младости скромно живети. Богат греши – сиромах испашта. Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав. Богат је тко у другога не иште. Богат једе кад хоће, а сиромах кад може. Богат како хоће, а убог како може.
◆◆ убог – веома сиромашан
Богата Влаха и штета помаже.
◆◆ Влах – сељак
Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.
православне вере у доба Турака
Сељаци православне вере, околина Врања, почетак XX века
Српске народне умотворине
БИБЛИОТЕКА ПУСТОЛОВИНЕ
9
Богаташки срам и сиромашка смрт не се чујев. Богатом капом не може се прикрити сиромаштво у глави. Богатства се стичу знојем, поседују страхом, а напуштају с тугом. Богатство никад није сито. Богатство са златом, а сиромаштво с весељем. Богатство човека чини охолим. Богатству је мати сиротиња. Боље да ми завиде него да ме сажаљевају. Боље је и празна торба него враг у торби. Боље је немати него отимати. Боље је своје имало тециво но велико туђе дариво. Да дође до леб, па ће и до погачу. Да је стећи кô што рећи, сви би богати били. ◆◆ аждаха – огромна
прождрљива вишеглава и крилата неман, змај
Док змија змију не прождере, не може аждаха постати.
Детаљ из цркве Св. Ђорђа у Призрену
10
БИБЛИОТЕКА ПУСТОЛОВИНЕ
Српске народне умотворине
Док имаш, донде и чувај. Док имаш, свачији си, кад немаш, ничији си. Докле Бог човеку не узме ум, не може мал. Докле трајало, дотле лајало; а кад нестало, онда престало.
◆◆ мал – имовина (обично покретна), роба, стока, благо
Док не стече, мал’ не црче, а кад стече, а он црче. (Кад умре какав богат тврдица.) Док памет дође, благо прође. Друг ти је огледало, а имање памет. И најбогатији да прода све што има, не може да купи све што нема. Како стечено – тако растечено. Ко више има – више му се и хоће.
• Дођу тако времена кад паметан заћути, будала проговори, а фукара се обогати. Иво Андрић
Ко граби, не стиже. Ко има – кука да нема, ко нема – хвали се да има. Ко има откуд, има и зашто. ◆◆ прочеље – почасно
Ко има – у прочеље, ко нема – за врата.
место на челу стола
Ко лако заради, лако и просипа. Ко не чува мало, не може ни много имати. Криво стечено не прелази на друго колено. Криво стечење – кратко уживање. Лако је с пуним трбухом пост хвалити. Српске народне умотворине
БИБЛИОТЕКА ПУСТОЛОВИНЕ
◆◆ пост – уздржавање од масне хране
11
Лако ти је трошит богатоме, и јачему бит се с нејачијем. Мрав и пчела уче како се стиче. На слану руку овце трче. Неста блага, неста пријатеља. Није богат тко много има, нег тко мало жуди. ◆◆ товар – оно што је натоварено, терет који се носи
Празна кеса тежа од товара. Сиротињо и богу си тешка, а камоли кући у којој си. Сит гладном не верује. У богата Влаха и говеда паметна. У богата на глас, а у сиромаха на част. У мало може бити доста, а у доста – мало. У туђега татка поголема капа. У хвалише свашта више. Шта ко више има, то више жели. Што је човек богатији, све је луђи. БРАЋА и сестрЕ Ако злотвора немаш, мајка ти га је родила. Ако смо и браћа, нисмо дружина. Ако и јесмо браћа, новчаници нам нису сестре.
12
БИБЛИОТЕКА ПУСТОЛОВИНЕ
Српске народне умотворине
Боље с братом братовати, него с пашом пашовати. Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. Брат брату најдубље очи вади.
◆◆ паша – високи војни или цивилни руководилац у Турском царству ◆◆ пашовати – вршити
службу паше; понашати се као паша; добро живети
Брат је мио које вјере био. Вук на вука ни у тору неће, а камол’ би брат на брата свога. Господска до вријемена, а братинска довијека. Да је игдје брата у свијету, да пожали као да би помогао. Добра сестра лошу удава, лоша сестра добру задржава. Кад је рат, није ни брат брат. Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара. Млађи брат старијему не може никад да се одужи. Нема лета без Ђурђева дана, нити брата док не роди мајка. Онај ми је брат који ми је добру рад. Свак је себи први брат. Свој своме и нехотице братује. Сестра сестру удаје, бачва бачву продаје. Сестра удата – сусједа назвата. Српске народне умотворине
БИБЛИОТЕКА ПУСТОЛОВИНЕ
Феликс Каниц: Паша и његов секретар
13
Сложна браћа нове дворе граде, а несложна и старе продају. Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. Туђа крв браћу дијели. ВЕШТИНА Ако чуваш занат, и он ће тебе. Без алата нема ни заната. Боље је умети него имати. ◆◆ гора – планина; шума
Вештина је потребна срећи, а срећа вештини. Вјешт горy ломи, а невјешта гора. Вредне руке – најбоља алатка. Два пута мери, а трећи пут сеци. За мајстором и гора плаче. Занатлију посао показује. Којој овци своје руно смета, онде није ни овце ни руна. Ко умије тому двије.
Преља из околине Зајечара, почетак XX века
◆◆ преља – жена која преде
◆◆ вретено – дрвен обао
штапић (на крајевима шиљат, а по средини дебљи) на који се при предењу намотава пређа
14
Ко што умије, срамота му није. Од ината нема горег заната. Од невјешта и гора плаче. Права преља и на криво вретено зна пpecти. Тoга је поље, тко умије боље. БИБЛИОТЕКА ПУСТОЛОВИНЕ
Српске народне умотворине
САДРЖАЈ
Пословице /5 Праве пословице /9 Богатство /9 Браћа и сестре /12 Вештина /14 Власт и старешинство /15 Време /16 Грех /19 Дело /20 Добит /22 Добро /26 Доброчинство /29 Друштво /31 Дуг /34 Жеља и нада /35 Живот /38 Закон /39 Здравље /41 Зло /42 Знање /46 Изглед /48 Истина /49 Јунаштво /50 Лаж /51 Лепо и драго /53 Љубав и брак /54 Мајка и отац /57 Мало и велико /58 Младост /60 Мудрост /61 Наука /65 Невоља /67 Новац /72 Почетак /74 Правда /75 Право /77 Пријатељство /78 Рад /80
Речи /85 Свет /88 Своје и туђе /88 Свршетак /91 Сила /91 Сиромаштво /94 Слобода /96 Слога /97 Смрт /98 Срећа и несрећа /101 Страх /103 Судбина /103 Ум /104 Част и поштење /107 Човек /112 Штедња /115 Дијалошке пословице /117 Пословице – причице /118 О животињама /118 О биљу /120 O нашим људима /121 Питалице /123 О биљкама и животињама /127 О раји /129 О Краљевићу Марку /130 О нашим људима и крајевима /130 О баби /131 О разном /132 Питалице у народним песмама /135 Шаљиве питалице /135 Загонетке /136 Праве загонетке /141 Човек /141 Предмети /147 Животиње /159 Биље /167 Природне појаве /172 Небеска тела /179 Загонетке – питалице /182 Загонетке – скривалице /188 Загонетке – причице /189
Изреке /191 Човек (његове особине и својства) /195 Стања и послови /216 Никакав род /223 Никад /224 Шаљиве изреке /225 Изреке – причице /228 Поређења /231 Биљке /235 Животињe /236 Разно /243 Поређења по супротности /250 Благослови /253 Шаљиви благослови /259 Благослови у народним песмама /259 Клетве /261 Шаљиве клетве /268 Клетве у народним песмама /269 Заклетве /273 Заклетве у народним песмама /280 Басме /281 Против плача /285 Против урока /285 Против града /286 Од црвеног ветра /286 Од ветра (ветриње) /288 Од отока /288 Од урока /289 Да девојке буду лепе и вољене /290 Девојачка врачања /291 Против неспавања /291 Против окобоље /292 Брзалице /293 Птичји напеви /307 Разбрајалице /313
Пустоловни додатак /331 Рекли су о српским народним умотворинама /333 О пословицама /333 О питалицама /340 О загонеткама /342 О изрекама /348 О поређењима /349 О благословима /350 О клетвама /351 О заклетвама /353 О басмама /354 О брзалицама /357 О разбрајалицама /358 О народним умотворинама /358 Литература и извори /359 ИЗВОРИ ФОТОГРАФИЈА /361 Садржај /362
Библиотека ПУСТОЛОВИНЕ Српске народне умотворине прво издање Приредили Др Симеон Маринковић Славица Марковић Аутор Пустоловног додатка Др Симеон Маринковић Илустрације Мирјана Живковић Рецензент Др Бошко Сувајџић Лектор Виолета Бабић Дизајн Мирјана Живковић Дизајн корица Душан Павлић Технички уредник Небојша Митић Главни и одговорни уредник Др Симеон Маринковић Издаје Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел./факс: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Публикум Тираж 2.000 Година штампе 2016 Copyright © Креативни центар 2016
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-84:398 СРПСКЕ народне умотворине / [приредили Симеон Маринковић и Славица Марковић ; аутор Пустоловног додатка Симеон Маринковић ; илустрације Мирјана Живковић]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2016 (Београд : Публикум) . - 367 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Библиотека Пустоловине / [Креативни центар]) Тираж 2.000. - Библиографија: стр. 228. ISBN 978-86-529-0327-6 1. Маринковић, Симеон, 1941- [приређивач, сакупљач] [аутор додатног текста] 2. Марковић, Славица, 1967- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 223867404
Вук Стефановић Караџић (1787–1864) За педесет година – од 1814, када је објавио Пјеснарицу и Писменицу, до 1864, када је умро – написао је толико и таквих књижевних ствари да се обележио као најзаслужнији човек у историји српске културе поред Светог Саве.
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ
Војислав Ђурић
Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ
Читање књига из библиотеке Пустоловине може да буде права пустоловина. Зашто? Зато што су то најлепша књижевна дела. Зато што се помоћу њих путује кроз време и у разне крајеве. Зато што се сусрећу занимљиве личности и догађаји.
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зато што се упознаје с културом и мудрошћу народа на сликовит начин. Зато што се у њима откривају лепота и богатство језика. Зато што се завирује у живот и радионицу писца.
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ
Зато што се ту назиру и нови пустоловни путеви.
UMOTVORINE LIRSKE PESME
Мирјана Живковић Завршила је Факултет примењених уметности у Београду. Предано се бави проучавањем народне примењене уметности. Њен префињени истраживачки рад огледа се у мотивима народних везова и у шарама с ћилима који су новим сјајем обасјали ову књигу.
Симеон Маринковић Уредник је едиције Пустоловине. Бирао је највредније народне умотворине, најбоље мисли о српским народним умотворинама и настојао да томе дода своја виђења и оцене.
Славица Марковић Главни је уредник у Креативном центру. Брижљиво се посветила раду на овој књизи и у њу је унела много љубави и топлине, за које се нада да ће допрети до срца читалаца.