Srpski jezik 3 by Kreativni centar

аа л л о о к к ш ш а а н н в в и и т т а ККррееа

зрреедд з а а р р и и ћ ћ е е р ззааттр шшккооллее е е н н в в о о н н с с о о

и к с п р С ез ик3 ј

9 788652 907694

Српски језик 3 3 Српски језик 3

виићћ в о о к к н н и и р р а а М ССииммееооннМ

а л о к ш а н в и т Креа

разред и ћ е р т а з школе е н в о н с о

и к с п Ср език 3 ј нковић

ари Симеон М

Водич Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: задатак основног нивоа задатак средњег нивоа задатак напредног нивоа кључне речи провера знања

Лепота и снага речи Кад неко лепо говори, за њега се каже: Кад говори, кô да бисер броји.

Кад говори, кô да голуб гуче.

Речима би и камен с пута померио.

Лепа реч и гвоздена врата отвара.

Објасни зашто се каже: • Те речи су ми биле као мелем на рану. • Говори да те видим. • На језику мед, а у срцу јед.

• Речи му злата вреде. • Реч горе посече него сабља. • Његове речи су ми дале крила.

Наведи речи које би могле да те: • утеше кад си тужан/тужна • охрабре кад си уплашен/ уплашена • наљуте • развеселе

Наведи речи: • којима би утешио/утешила друга или другарицу кад слабо уради задатак • којима би се извинио/извинила некоме кога си случајно повредио/повредила .

реч

Ова књига ће ти помоћи да научиш да боље говориш и пишеш. Тако ћеш се осећати сигурније у сваком разгoвору и у односима с другима. 3

Причање – Јоване, испричај ми како ти је било у школи. – Супер. – Да ли те је учитељица нешто питала? – Да. – Јеси ли знао да одговориш? – Да. – Да ли нешто можда ниси знао? – Да. – Да ли ти се догодило нешто непријатно? – Не. Јован очигледно не жели да прича својој сестри о доживљајима из школе.

Причање о доживљајима, али и о било чему другом, може бити кратко, сажето. Говори се само оно што је најважније, а оно што је мање важно изоставља се.

На питање како је било у школи, Маја је испричала: Било је сунчано. У школу сам стигла на време. На контролном из математике добила сам четворку. Мораћу да вежбам дељење. Учитељица ми је похвалила састав из српског. Прочитала сам га пред одељењем. Нина се на мене наљутила. Неће госпођица да каже зашто. То није лепо од ње.

Причање може бити и опширно (детаљно). Тада се наводи низ детаља, и важних и мање важних.

Када сам пошла у школу, срела сам Тању. Она је обукла нову плаву хаљину и везала жуте машнице. Много се прави важна. Каже да је урадила два задатка за домаћи из математике. Трећи није знала. Мама није стигла да јој помогне. Поред тетка Зорине куће виделе смо оно жуто маче. Јој што је слатко! Само врти репићем и гледа – овако. Кад му пружиш гранчицу, оно трчи и скаче да је ухвати. Ми смо се тако с њим заиграле и наишао је Славко. Почео је да лаје и да се бечи на њега. Оно је, јадно, побегло. Зато смо после пријавиле Славка учитељици. Дошле смо у школу баш кад је звонило. Знаш, мама, учитељица је данас обукла ону шарену хаљину с цветићима. Баш јој лепо стоји...

Ово је тек почетак Мајиног опширног причања о доживљајима из школе. Следи све оно што се догађа на сваком часу, па на одморима, затим како је било на повратку из школе, све до уласка у кућу. Лепо је кад неко уме лепо да говори. Међутим, да ли ћеш причати сажето, опширно или пак нећеш бити расположен за причу, зависи од тебе, a и од слушалаца. Ако је тема за вас занимљива, ако те слушаоци гледају и слушају са интересовањем, причај опширније. Ако те не прате док говориш, скрати причу. Увек треба наћи меру.

Погледај слике. Напиши причу о томе шта се догодило.

причање 5

Смисли и испричај другачију басну о гаврану и лисици према следећем плану: • Гладна лисица је опазила на дрвету гаврана како у кљуну држи сир; • Лисица покушава да га превари и да се докопа сира; • Гавран вара лисицу; • Лисица одлази посрамљена.

Следи први контролни задатак (Контролни листови, стр. 3–4) 6

Врсте речи: именице Имена Све на свету има своје име. Неко има име и презиме.

Имена су нека заједничка, као река или као мачка.

Ближа су нам властита имена, кô Морава или кô Ирена.

Знамо тада на кога мислимо, знамо тада кога да волимо. Симеон Маринковић

Загонетка Шта је то: не постоји, њега нема, али своје име има? То је: НИШТА

Врсте именица: заједничке и властите Да се подсетимо: Заједничке именице означавају заједничко име за више бића, предмета или појава са заједничким особинама. Пишу се малим словом.

Властите именице означавају посебна, властита имена бића, предмета и појава. Пишу се великим почетним словом.

Примери:

ученик школа град село река језеро планина пас овца крава

Славољуб Илић ОШ „Вук Караџић“ Крагујевац, Нови Сад Брзеће, Ново Село Велика Морава, Дунав Власинско језеро Јастребац Жућа Белка Шаруља

именице 7

Врсте именица: градивне и збирне Ранко је са школом био на Копаонику. Сазнао је да та планина има доста извора воде. Има високог дрвећа, ниског жбуња и лепог цвећа. Из њених рудника добија се сребро, олово и гвожђе. Ваздух је чист, што је добро за здравље. Копаоник је наше богатство. У овом тексту запажамо именице о којима смо учили: властите (Ранко, Копаоник); заједничке (школа, планина…). Међутим, ту су и друге врсте именица. Посматрајмо именицу вода. Ако је само једна кап воде, рећи ћемо вода. Ако је река воде, и то је вода. Без обзира на количину воде, увек употребљавамо именицу вода. Исто је и са именицом песак. Песак је једно зрно песка, гомила песка или брдо песка. Именица шећер такође означава и зрно шећера и коцку шећера и пуну чашу шећера. Именице вода, ваздух, злато, сребро, олово, гвожђе, шећер, песак и друге означавају неку материју или грађу у најмањој или највећој количини. Зато су то градивне именице. Посматрајмо заједничку именицу цвет. Њена множина гласи цветови (пет цветова). Али кад је у збиру мноштво цветова, које је тешко избројати, рећи ћемо цвеће. То је онда збирна именица. Исто је и са следећим именицама: Заједничке именице

Збирне именице

Једнина

Множина

Једнина

лист

листови

лишће

дрво

дрвета, дрва

дрвеће

грана

гране

грање

жбун

жбунови

жбуње

кестен

кестенови

кестење

камен

каменови

камење

Збирне именице означавају скуп предмета или бића узет у целини: унучад, омладина, грожђе, прасад, телад итд. градивне именице, збирне именице 8

Да закључимо: Именице су променљиве речи које означавају имена бића, предмета, појава и материје.

ВРСТЕ ИМЕНИЦА Властите – означавају властита имена бића (људи и животиња), географских појмова (река, планина, мора…)

ПРИМЕРИ Марија Жућко Ниш Морава Ртањ Јадранско море

Заједничке – означавају заједничка имена бића, предмета и појава

човек, мајка; пас, жаба; дрво, море, планина; капа, кућа; киша, ветар, снег

Збирне – означавају скуп више бића или предмета узет у целини

деца, браћа; прасад, телад; цвеће, лишће, камење

Градивне – означавају неку материју или грађу

вода, земља, песак, малтер, шећер, брашно, сребро

Присети се неких назива:

птица

планина

риба

река

биљака

држава

спортова

градова

Измисли више властитих имена за: јежа

миша

мачку

тигра 9

Наведи примере градивних именица за:

Попуни табелу одговарајућим именицама.

течности намирнице

Заједничка у једнини

Заједничка у множини

Збирна

трн

трнови

трње

клас камен

метале

грожђе индустријске сировине

лист кестенови

тканине

жбун прстен

грађевински материјал

прутови

Реши укрштеницу с градивним именицама.

У пиши збирне именице изведене од заједничких: зрно, жбун, пиле, перо, лане, камен.

1. један метал 2. намирница од које се прави хлеб 3. племенити метал 4. грађевински материјал 5. фина тканина 6. плетиво 7. запаљива течност 8. течност беле боје 1. 2. 3. 4.

д и

Род именица Да се подсетимо: Именице могу бити мушког, женског или средњег рода. Посматрај слике и помоћу заменица тај, та, то наведи још неке именице према роду.

Мушки тај

човек кишобран штап

Женски та

жена хаљина ташна

Средњи то

дете сунце дрво

азврстај именице према роду: пећ, штап, поље, петао, зид, торба, море, књига, свет, ђак, ноћ, пуж, Р село, река, брдо, небо. Женски род: Мушки род: Средњи род: род именица 11

Број именица Једна је књига, а две су књиге. Једна је брига, а две су бриге. За сваку бригу потражи књигу. Читај књиге, па немаш бриге. Именице имају различите облике за једнину и множину. Именица је у једнини када означава једно биће, предмет или појаву. У множини је када означава више бића, предмета или појава.

Једнина Ово је књига.

Множина Ово су књиге.

Једнина

Множина

син

синови

пешкир

пешкири

ћерка

ћерке

птица

птице

море

мора

поље

поља

Неке именице имају само множину.

наочаре панталоне врата маказе санке уста

Неке именице имају једнину и множину, а уз то и облик збирне именице.

лист цвет грана листови цветови гране лишће цвеће грање

Да ли властите, градивне и збирне именице имају множину? Властите именице обично немају множину јер означавају једну особу, један град, једну реку, једну планину. Међутим, понекад могу имати множину. На пример: У нашем одељењу имамо дечаке Милоше и девојчице Ане. То су: Ана Илић, Ана Пејић, Милош Илић, Милош Савић и Милош Петровић. Кроз Србију теку реке Мораве: Западна Морава, Јужна Морава и Велика Морава. У Србији имамо и градове Паланке: Бачку Паланку и Смедеревску Паланку. Градивне именице се употребљавају само у једнини. Немају облике множине. Не можемо рећи: пет шећера, седам ваздуха. Збирне именице су увек у једнини. Не можемо испред њих ставити број, па рећи: три лишћа, четири камења и сл. Неке заједничке именице, као што су брат, дете, одојче, немају посебне облике за множину. Уместо облика множине користи се збирна именица: браћа, деца, одојчад. На пример: Они имају троје деце.

аспореди следеће именице по роду и броју: мрве, грожђе, шећер, пера, грана, колачи. Упиши их Р у табелу. Мушки род

Женски род

Средњи род

Једнина Множина

Именице могу бити у једнини или у множини. Допуни започету табелу. Једнина

Множина

пас

пси

Једнина

Множина

очи

пећина

мишеви

цврчак

пилићи

број именица 13

Писање великог слова •В елико слово пише се на почетку реченице. Моје друштво из школе воли да прича шале. Великим почетним словима пишу се и следеће речи: •И мена, презимена и надимци људи Јован Јовановић Змај, Вук Караџић Моје име је Владислав Савић. Другови ме зову Влада. •И мена народа Срби, Србин, Мађар, Мађари, Францускиња, Рускиња, Американац, Гркиња Мој комшија је Словак. •Н азив река, планина, језера и мора Црна река, Стара планина, Палићко језеро, Јадранско море Највише волим да летујем на Златибору. •А ко се називи географских појмова састоје из две речи, од којих је друго властито име, и оно се пише великим словом Велика Морава, Западна Морава, Јужна Морава, Велики Јастребац, Мали Јастребац •А ко су називи држава, покрајина, градова и села састављени од више речи, свака реч пише се великим словом Република Србија, Нови Сад, Велика Плана, Бачко Петрово Село, Мали Мокри Луг •Н азиви празника Нова година, Божић, Ускрс Моја школа слави Светог Саву. •В ластита имeна животиња Жућа, Фифи, Брундо Ја имам пса Џимија. Моји суседи имају једну шарену мачку. •Н азиви улица и тргова Трг слободe, Цветна улица, Улица краља Милана Станујем у Сремској улици број 18. Мој друг је у Улици Бранка Радичевића бр. 26. •Н аслови књига, новина, часописа, прича, песама Јежева кућица, Забавник, Црвенкапа Прочитала сам бајку „Принцеза на зрну грашка“.

З аокружи и објасни које су четири грешке у писању великог слова направљене у следећим реченицама: Мој ујак лука живи у Сремској митровици у босанској улици. Код њега ћемо славити Нову Годину. ечи из Анине приче у сваком реду су се испретурале. Напиши реченице правилно. Пази на велиР ко слово и на знаке . ? !

се вратила Ана школе из – ново има шта – пита Зоран је – учитељица удала лана се ново добила презиме је се зове сада светлана лукић марић у јеленом клупи седим са доселила из код нас она сарајева се станује церској улици у суботу у рођендан слави поклонићу доситеја басне обрадовића јој новог ђака имамо једног је копаоника он са села блажева из рекла јелена смешно му говори да је назвао ју дебељуца он је плакала тога је због она избегава да решила је слаткише

писање великог слова 15

Разговор Разговор између два лица назива се дијалог. Веома је важно да научиш да разговараш у разним приликама с друговима, с млађом децом и са одраслима. Често се сети оне народне мудрости: „Лепа реч гвоздена врата отвара“. Уз лепу реч, током разговора треба да поштујеш и нека правила понашања. Телефонски разговор – Хало! – Да! – Мишо, јеси ли ти? – Нисам. – Дајте ми Мишу! – Ког Мишу тражите? – Милоша Марковића. – Он није овде. – Куда је отишао? – Не знам. – Како не знате? – Тако, он не станује овде. – Када се одселио? – Није се одселио. Он не живи у овој згради. – Па где живи? – Не знам. – Како не знате? Да ли је то стан Милоша Марковића? – Није. Погрешили сте број телефона. – Како погрешила? – Не знам. Погледајте свој телефонски именик.

Због чега је дошло до забуне у разговору? Зато што нису поштована добра правила: • прво поздрави саговорника; • затим се представи; • провери да ли си добио прави број; • захвали се на крају разговора или се извини ако си позвао погрешан број.

Дакле, разговор у којем не би било забуне гласио би овако: – Добар дан, овде Ана Родић. Да ли могу да разговарам с Милошем? – Добар дан. Погрешили сте број. Милош не живи овде. – Зар ово није стан Марковића? – Не није. Погрешили сте. – Молим вас, извините. На крају разговора не заборави да кажеш: – Довиђења! Хвала!

Свађалачки и помирљиви разговори Свађалачки разговор – Милоше, хајде да играмо фудбал! – Не, играћемо кошарку! – Нећу! Боље је да играмо фудбал! – Ти си себичан. Увек хоћеш да буде по твом. – Ко је себичан? Па ти си већи себичњак од мене! – Онда ми више ниси друг! Помирљиви разговор – Милоше, хајде да играмо фудбал! – Филипе, мени се данас стварно не игра фудбал. Молим те да овог пута играмо кошарку. Или: – Филипе, предлажем да извлачимо сламку или да бацимо новчић. Шта падне – то да играмо: фудбал или кошарку. Свађалачки разговор – Како можеш да будеш онако безобразна и да свима испричаш оно о мени?! – Шта сам испричала? Коме? – Знаш ти шта и коме. Нећу више да се дружим с тобом кад си таква лажљивица! Помирљиви разговор – Тања, било ми је тешко кад сам чула да си испричала оно о мени. Реци ми да ли је то тачно. – Ана, молим те да о томе поразговарамо. Кажи ми шта си то чула. Од кога?

Упореди ове разговоре. Зашто су једни свађалачки, а други помирљиви? Шта се може догодити после једних, а шта после других разговора? Какве могу бити последице?

разговор 17

Садржај Водич. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Лепота и снага речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Причање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Врсте речи: именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Врсте именица: заједничке и властите. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Врсте именица: градивне и збирне. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Род именица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Број именица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Писање великог слова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Разговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Свађалачки и помирљиви разговори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Разговор у продавници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Честитање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Како разумети друга. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Врсте речи: придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Род и број придева. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Писање присвојних придева изведених од властитих именица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Описивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Шумска модна ревија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Врсте речи: личне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Употреба заменица ти и ви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Препричавање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Како се пишу разгледница, честитка и позивница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Врсте речи: глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Глаголска лица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Глаголска времена – прошло, садашње, будуће. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Потврдни и одрични облик глагола. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Писање гласа ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Како се пише?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Писање речце НЕ уз глаголе, именице и придеве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Писање речце ЛИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Врсте речи: бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Како се пише?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Писање датума. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Богаћење речника: основно и пренесено значење речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Речи које значе нешто умањено и нешто увећано. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Речи са супротним значењем. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Речи истог или сличног значења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Књижевне и некњижевне речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Извештавање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Истраживање и извештај. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Скраћ‌ене речи или скраћ‌енице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Врсте речи: обнављање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Потврдни и одрични облик реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Проширивање реченица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Управни говор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Неуправни говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Растављање речи на слогове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Растављање речи на крају реда. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Наглашавање речи у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Наглашавање реченица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Предлагање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Провери своје знање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Шта смо научили. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Врсте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Реченица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Врсте реченица по значењу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Врсте реченица по облику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Значења речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Правописна правила. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

СРПСКИ ЈЕЗИК

за трећи разред основне школе Прво издање

Аутор

др Симеон Маринковић

Илустровао

Дарко Гркинић

Рецензенти

Весна Рикало, наставник разредне наставе, ОШ „Руђер Бошковић“, Београд Зорица Нобл, професор разредне наставе, ОШ „Вељко Дугошевић“, Београд мр Милорад Рикало, професор српског језика и књижевности, Железничка техничка школа, Београд

Лектор

Виолета Бабић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Графичко обликовање

Небојша Митић, Марко Хубер

Издавач

Креативни центар Градиштанска 8, Београд Тел./факс: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Уредник

Славица Марковић

За издавача Штампа

мр Љиљана Маринковић Графостил, Крагујевац

Година штампе

2020

Тираж

5000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) МАРИНКОВИЋ, Симеон, 1941 Српски језик 3 : за трећи разред основне школе / Симеон Маринковић ; илустровао Дарко Гркинић. - 1. изд. - Београд : Креативна школа, 2020 (Крагујевац : Графостил). - 76 стр. : илустр. ; 26 cm. - (Креативна школа) Тираж 5.000 Контролни листови. - 24 стр. : илустр. ; 27 cm

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за наставу српског језика у трећем разреду основне школе решењем број 650-02-00559/2019-07 oд 11. 2. 2020.

ISBN 978-86-529-0769-4 COBISS.SR-ID 282900748

аа л л о о к к ш ш а а н н в в и и т т а ККррееа

зрреедд з а а р р и и ћ ћ е е р ззааттр шшккооллее е е н н в в о о н н с с о о

и к с п р С ез ик3 ј

9 788652 907694

Српски језик 3 3 Српски језик 3

виићћ в о о к к н н и и р р а а М ССииммееооннМ