школа Креативнашкола Креативна
Др Душка Кликовац
СРПСКИ
ЈЕЗИК
Српски језик 7
Уџбеник за седми разред основне школе
e
в 7
ђ д б г A
школа Креативнашкола Креативна
Др Душка Кликовац
СРПСКИ
ЈЕЗИК
Уџбеник за седми разред основне школе
e
в 7
ђ д б г A
ВОДИЧ Виц
Пример
Дефиницијa
Задатак
Подсетимо се
Речник Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: лако
средње
мало теже желим да урадим више
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ Прости и сложени глаголски облици (У дворцу.) КРАЉ: Ја сам краљ. Сина немам, имам само три кћери. И управо размишљам коју ћу од њих прогласити за краљицу после своје смрти. Е, баш сам се сетио: прогласићу ону која ме највише воли. (Љубомир Фелдек, Со вреднија од злата, прилагођено) Подвуци глаголе у тексту.
У првој реченици употребљен је глагол јесам, у глаголском облику који означава сада. шњост. Тај глаголски облик се зове У тексту су употребљена још три глагола у презенту; препиши их у облику инфинитива , , (њиховом основном облику): . Подвуци глаголски облик којим се исказује прошлост. Тај глаголски облик се назива . Најзад, обликом ћу прогласити и прогласићу исказује се следеће и он се назива . време: Облик презента се састоји само од једне речи (ако не рачунамо реч се коју садрже повратни глаголи): имам, размишљам, воли. Глаголски облици који се састоје само од једне речи називају се прости. Облик перфекта – сетио сам се – има у свом саставу не само главни глагол (сетио се) него и помоћни (сам). Такви глаголски облици називају се сложени. У сложене глаголске облике убраја се и футур први (ћу прогласити), без обзира на то што се може писати и као једна реч (прогласићу). Прошле године смо учили и друге глаголске облике – аорист, имперфекат и плусквамперфекат. Пронађи их у следећим реченицама, подвуци и напиши да ли су прости или сложени: Чаша паде са стола и разби се. Била сам средила свој сто, али се после опет направио неред. Чобанин пође кроз шуму, и чујаше и разумеваше све што говоре ’тице и траве и све што је на свету.
1. Раздвој усправном цртом речи тамо где је то потребно: а) Непитај ме ништа! Незнам и нећу да ти кажем! б) Ко тражи, наћиће, ко нетражи – неће наћи. в) Негледај у телефон док прелазиш улицу, проћићеш како нетреба! г) Трудисе да непогрешиш!
Кључна реч: глаголски облици
3
Глаголска времена и глаголски начини Презент, перфекат, аорист, имперфекат, плусквамперфекат и футур (први) радњу смештају у неки временски одсечак – садашњост, прошлост или будућност. Такви глаголски облици, који имају пре свега временска значења, тј. означавају стварну радњу и смештају је у неко време, називају се глаголска времена. За разлику од њих, постоје и глаголски начини. То су глаголски облици који означавају иреалну радњу, обично и с неким субјективним ставом који према тој радњи има говорник или субјекат реченице. Таква значења називају се модална. Повежи подвучене глаголске начине са њиховим значењем:
Обуци џемпер, хладно је!
неизвесна будућа радња
Радо бих обукла џемпер, хладно је.
заповест
Ко буде обукао џемпер, неће назепсти.
жељена радња
Ти глаголски облици су императив, потенцијал и футур други. Који је од њих прост глаголски облик, а који су сложени?
Императив
Исправи словну грешку. Обичај је да судија каже сведоку: „Подигните десну руку и забуните се“
Викни ако ти нешто треба! Не вичи!
(Иван Клајн, И филозофи су л/људи – Антологија смешних штампарских грешака)
Подвуци глаголе. У овим реченицама употребљен је глаголски облик којим говорник саговорника подстиче да нешто уради (у првој реченици), односно забрањује му да нешто уради (у другој реченици). Такав глаголски облик се назива императив. Императивом говорник подстиче саговорника да нешто уради, односно одвраћа га од неке акције. Императив тада изражава заповест, молбу, савет, забрану и сл. У свим тим случајевима он исказује говорников став према неоствареној радњи, па има модално значење. Императив се гради од окрњене презентске основе, која се добија тако што се од 3. лица множине презента одбију крајње -у или -е. На ту основу додају се наставци за облик: Лице
4
Једнина
Множина
1.
–
-имо
2.
-и
-ите
Лице
Једнина
Множина
1.
–
-мо
2.
[нема]
-те
Кључне речи: глаголска времена, глаголски начин, императив
Испеци, па реци.
Наставке -и, -имо, -ите добија највећи број глагола: сви они чија се окрњена презентска основа завршава на све друге сугласнике осим ј, као и они који испред крајњег ј имају дуг самогласник: говор-е → говор-и, говор-имо, говор-ите; пиш-у → пиш-и, пиш-имо, пиш-ите; гај-е → гај-и, гај-имо, гај-ите. Код неких таквих глагола запажа се сибиларизација: сек-у → сец-и, сец-имо, сец-ите; помогну → помоз-и, помоз-имо, помоз-ите (осим помогн-и итд.). Када испред ј у окрњеној презентској основи стоји кратак самогласник, у 3. л. јд. императива нема наставка, а наставци у множини су -мо и -те: чуј-у → чуј, чуј-мо, чуј-те, знај-у → знај, знај-мо, знај-те, број-е → број, број-мо, број-те.
Освоји! Обоји! Настоји!
Обрати пажњу на следеће облике императива, у којима се обавезно пише ј, иако се у говору не чује: пити – пиј, умити се – умиј се, разбити – разбиј итд. Одрични облик императива могу имати готово искључиво несвршени глаголи: не иди, не пиши, не ради. Изузеци су ретки: не заборави.
1. Напиши како гласи 2. л. јд. императива следећих глагола:
чекати: обути: пити: правити: блејати: одвојити: зујати:
сејати: обући: разбити: савити: лећи: одбити: тајити:
2. Изговори подвучене глаголске облике и напиши који су то облици: а) Уради то кад ти кажем! б) Ако он то уради, биће добро. в) Он то уради и нестаде. Пошто говорник не може да наређује ни себи ни одсутним особама, за 1. лице једнине и 3. лице једнине и множине нема облика императива. За 3. лице једнине и множине употребљава се конструкција која се састоји од заповедне речце нека и 3. лица једнине, односно множине, презента: Нека ради, Нека раде. 5
Подстицај изречен императивом може бити различите јачине. Повежи линијама дате исказе с врстом подстицаја: Сада уђите! строга заповест Ана, молим те, уђи. заповест Кад вас буду позвали, а ви уђите. савет Улази већ једном! молба Забрана се може изрећи и конструкцијом са заповедном речцом немој(те) која је праћена инфинитивом или конструкцијом да+презент. (То је посебна конструкција, а не императив.) Упореди следеће две забране и реци која ти звучи строже: Не вичи! – Немој да вичеш! А кад му жена каже да је Еро отишао уз поток, Турчин брже-боље скочи на гола коња, па потјерај уз поток. Кад се обазре Еро и види Турчина гдје трчи за њим, а он онда бјежи! Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи унутра, па повиче воденичару: – Бјежи, јадна ти мајка! Ето Турчина да те посијече, већ дај мени твоју капу, а нȁ теби моју! (Еро с онога свијета, народна приповетка, прилагођено) У тексту је два пута употребљен глагол б(ј)ежати у императиву. Подвуци га. Реченицом Бјежи, јадна ти мајка! Еро налаже Турчину шта да ради (упућује га, саветује). Ту, дакле, императив има значење (допуни). Међутим, у реченици а он онда бјежи! императив исказује радњу која се одиграла у прошлости, у низу других прошлих радњи. Императив може имати и временско значење, кад означава већ остварену, прошлу радњу. Погледај облик временски употребљеног императива и напиши у ком лицу и броју он увек стоји: . Којим се глаголским обликом може заменити такав императив? Која реченица делује живље, динамичније: а он онда побјегне или а он онда бјежи? Како за твоје језичко осећање делује императив који има временско значење? Да ли га ти некад користиш у свом говору или писању? У тексту постоји још по један императив с модалним и временским значењем. Пронађи их.
3. Подвуци императив и одреди његова значења: а) На то ће бака дечку: – Евo ти ова батина, па чим дотјераш говеда кући, удари батином о кров штале, и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури у кућу, па ћеш још затећи нешто јела. 6
Међутим, маћеха сутрадан украде ону батину, те је спали, те дечко мораде опет сам везати говеда. Док он повеза говеда, маћеха и отац појели сав ручак, те он опет гладуј. (Краварић Марко, народна приповетка, прилагођено) б) Уз дуге зимње вечери, Вук је причао младом господару све што му се знаменитијега десило за Иванбега, и та су причања до данашњега дана доживјела у народу. Ја сам их слушао у различнијем пригодама од Махина и Побора, па како које чуј, онако га на брзу руку и напиши, да не заборавим... (Стјепан Митров Љубиша, Вук Дојчевић)
Потенцијал „А шта бисмо урадили“, рече дечак гласно, говорећи псу за чијим је цвиљењем ишао скоро наслепо, „шта бисмо урадили када би нас зачарала шумска вила? ... Колико је мени познато, ни шумске виле ни вештице немају моћ да зачарају псе. Зато би ти, чим бисмо угледали замак, застао мало иза мене да видиш шта ће се догодити“. (Данило Киш, Замак осветљен сунцем) У овом тексту је већ у првој реченици употребљен облик потенцијала: шта бисмо урадили. То је, очигледно, сложен глаголски облик. Потенцијал се гради од помоћног глагола бити и радног глаголског придева. Облици помоћног глагола бити од којих се гради потенцијал (и који су, осим у 3. л. мн. исти као ненаглашени облици аориста) гласе: Једнина
Множина
1. лице
бих
бисмо
2. лице
би
бисте
3. лице
би
би
Лице
Подсетимо се ... како се гради радни глаголски придев Радни глаголски придев не разликује лица, него само род и број. Гради се тако што се на инфинитивну основу Тако радни глаголски придев од глагола писадодају следећи наставци: ти гласи: писао, писала, писало, писали, писаЈеднина Множина ле, писала. Род Код неких глагола се испред наставка Мушки род -о -ли у једнини за мушки род јавља непостојано а: -ле -ла Женски род ићи – ишао, моћи – могао, пећи – пекао. -ла -ло Радни глаголски придев од глагола јести, Средњи род красти гласи јео, крао. Кључна реч: потенцијал
7
А цео облик потенцијала гласи (навешћемо само облике мушког рода): Једнина
Множина
1. лице
писао бих
писали бисмо
2. лице
писао би
писали бисте
3. лице
писао би
писали би
Лице
У говору се често у свим лицима чује облик помоћног глагола би, али њега књижевнојезичка норма не дозвољава. Стога га не треба употребљавати у писању. Чује се чак и облик бих ван 1. лица једнине; њега не треба употребљавати ни у говору. Подвуци у тексту и друге облике потенцијала. Какве радње потенцијал означава – стварне или претпостављене? У реченици Шта бисмо урадили када би нас зачарала шумска вила? потенцијал означава радњу која је иреална зато што за њу постоји услов. Потенцијал означава и следеће: • жељу: Радо бих се прошетала. • могућност: Не знам шта бих још рекла. (= „Не знам шта бих још могла рећи.“) • спремност: Он би свакоме помогао. (= „Он је спреман свакоме да помогне.“) • сврху, циљ: Пожури, да бисмо стигли на време. • услов: Ако бих му то рекла, свакоме би испричао. Основно значење потенцијала је модално: он означава радњу као претпостављену – као ону која је условљена неком другом, као радњу која је услов, која је могућа, на коју је субјекат реченице спреман, коју жели, која је сврха његове акције итд. Потенцијал може имати и временско значење, кад означава понављану радњу у прошлости: Прошлог лета смо сваког дана ишли на базен. Остајали бисмо тамо по цео дан.
1. Препиши облике потенцијала с правилним облицима помоћног глагола бити: а) Ми би радо дошли, али не знам да ли ћемо моћи. б) Ја то никад не би тако урадио! в) Да ли би били љубазни да ми додате оловку?
2. Напиши која значења има потенцијал у следећим примерима: а) Да не би нешто заборавио, запиши. б) Да сам записао, не бих заборавио. в) Он би све записао, само да не заборави. г) Радо бих понешто записала. 8
3. Подвуци потенцијал који има временско значење и објасни какву радњу означава: Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га обријао, цар Тројан би га упитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао. (У цара Тројана козје уши, народна приповетка)
Футур други Ако се сутра будемо шетали, показаћу ти околину. Кад се будемо шетали, показаћу ти околину.
Радња означена глаголом шетати се износи се као будућа и при томе неизвесна (не знамо да ли ће се одиграти – тј. можда ћемо се сутра шетати, или када ће се одиграти – тј. не знам када ћемо се тачно шетати). Уз то, она се неће одиграти сама, него ће се током ње одиграти и друга будућа радња – она означена глаголом показати. Глагол шетати се стоји у облику футура другог, а будућа радња која ће се десити пре, за време или после ње означена је обликом футура првог. Футур други означава будућу радњу која је по нечему неизвесна и пре, за време или после које ће се одиграти нека друга будућа радња. Футур други се гради од презента глагола бити и радног глаголског придева: Једнина
Лице
Множина
1. лице
будем радио/радила
будемо радили/радиле
2. лице
будеш радио/радила
будете радили/радиле
3. лице
буде радио/радила
буду радили/радиле
Футур други се може градити и од несвршених и од свршених глагола. Футур други од свршених глагола је заменљив презентом: Ако се будемо видели, све ћу ти испричати. – Ако се видимо, све ћу ти испричати.
Кључна реч: футур други
9
1. Подвуци облике футура другог: а) Кад будете имали времена, дођите код мене. б) Угаси телевизор док будеш учио. в) Ако не будем пазила, ништа нећу разумети.
2. Подвуци облике футура другог: Када је угледам, правићу се да не знам да је она шумска вила. Само ћу је поздравити лепо, учтиво, и питаћу је: да није госпођица изволела видети једну стеону краву боје наранџе. Она ће се само смешкати да би ме завела, и кренуће према замку, тобоже постиђена... Ја ћу се онда правити као да ништа не примећујем, само ћу лепо захвалити и наставићу да идем даље, уколико будем могао. Ако се пробудим, то је онда сан. А ако се не пробудим, а не будем могао да идем – то значи да сам зачаран... Али ја ћу побећи. Ја сам вешт... Само ти, Динго, немој ништа да се плашиш када будеш угледао замак, сав у светлости. (Данило Киш, Замак осветљен сунцем, прилагођено) У којим се случајевима футур други може заменити презентом, а у ком случају не може? Објасни зашто. Заокружи облике презента који се могу заменити футуром другим.
3. Објасни разлику између футура првог и футура другог у следећим реченицама: Човека који ће овамо доћи лепо дочекајте. – Човека који овамо буде дошао лепо дочекајте.
10
ШТА СМО НАУЧИЛИ O УПОТРЕБИ ГЛАГОЛСКИХ НАЧИНА
Глаголски начин
Значења
Примери
императив
• модално: за подстицање или одвраћање саговорника • временско: у приповедању
• Све ми лепо објасни. Ништа не прескачи. • Баба за деду, деда за репу, повуци, потегни…
потенцијал
• модално: за претпостављену радњу • временско: за понављане радње у прошлости
• Кад бих могла, помогла бих Марку. • Сваког дана бих одлазила и помагала му, али није вредело.
футур други
• неизвесна будућа радња пре, за време или после које ће се одиграти нека друга будућа радња
• Док будем читао, бележићу важне делове.
11
Лични и нелични глаголски облици Глаголска времена и глаголски начини су такви глаголски облици који разликују лица – имају посебне облике за 1, 2. и 3. лице једнине и множине. Међутим, постоје и глаголски облици који не разликују лица. У те, неличне глаголске облике спадају инфинитив, глаголски придеви – радни и трпни, и глаголски прилози – садашњи и прошли. Сви нелични глаголски облици су прости – састоје се само од једне речи (или, ако су повратни, садрже и реч се).
Инфинитив Ево како је у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика описан један глагол:
Сам глагол је одштампан полумасним слогом, а дефиниција курзивом. Шта значи скраћеница „несврш.“?
Назив штампарског слога „курзив“ долази из латинског језика: scriptura cursiva дословно значи „писмо које трчи“.
У ком је облику наведен глагол чије се значење дефинише? А у ком облику стоје синонимни глаголи у дефиницији? У ком облику стоји исти глагол у примерима? Инфинитив је основни облик глагола: њиме се радња, стање или збивање само именују и у том облику се глагол наводи у речнику.
Радити није лако. Подвуци инфинитив. Коју он службу има у реченици (да лакше одговориш на то питање, замени га именицом рад)? Инфинитив може у реченици имати службу субјекта.
12
Кључне речи: лични и нелични глаголски облици, инфинитив
Глаголски прилог садашњи Идући кроз парк, Јоца је посматрао голубове.
У овој реченици именоване су две радње: Јоца и иде кроз парк и посматра голубове. У каквом временском односу оне стоје међусобно? Заокружи предикат у реченици. У ком лицу, броју и роду он стоји? Допуни следећу реченицу: кроз парк, посматрала сам голубове. Дакле, да ли облик идући разликује лице? Ког је вида глагол ићи?
.
Глаголски облик који означава радњу која је истовремена с радњом предиката назива се глаголски прилог садашњи. Гради се од несвршених глагола. У наведеном примеру идући кроз парк има временско значење: „Док је ишао кроз парк, Јоца је посматрао голубове“. Међутим, глаголски прилог садашњи (односно скуп речи који је с њим образован) може имати и друга значења. Спој следеће примере са значењем глаголског прилога садашњег: Бојећи се да не закасни, трчао је. начин (Како?) Одговорио је замуцкујући. време (Кад?) Читајући поруку, Марија се гласно смејала. узрок (Зашто?) Глаголски прилог садашњи, односно скуп речи који је с њим образован, може у реченици имати различита прилошка значења – најчешће времена, узрока или начина. Глаголски прилог садашњи гради се тако што се на 3. лице множине презента глагола дода -ћи: (Они) певају + -ћи → певајући траже + -ћи → тражећи
1. Начини глаголски прилог садашњи од следећих глагола: мислити: ићи: вући:
Кључна реч: глаголски прилог садашњи
гледати: лежати: плакати:
13
2. У следећем тексту подвуци глаголски прилог садашњи и утврди које значење имају скупови речи који су с њим образовани – временско, узрочно или начинско: Тако је одговарала Аску њена брижна и добронамерна мајка. Али познајући нарав своје кћери, унапред је знала да се њеној жељи неће моћи дуго одупирати. И попустила је. Уписала је малу у овчију балетску школу, надајући се да ће тако можда укротити њен урођени немир. (Иво Андрић, Аска и вук)
Светлећи јако, рекламе су испуњавале моју собу јарким бојама. Улица је пуна светлећих реклама. У првој реченици глаголски прилог садашњи светлећи означава радњу која је истовремена с предикатом су испуњавале. Он ту, дакле, има своје право, глаголско значење. У другој реченици он је изгубио своје глаголско значење и постао придев. Како то видимо? Глаголски прилог садашњи се може попридевити – постати прави придев и одређивати именицу. Тада се он слаже с њом у роду, броју и падежу. Кад је глаголски прилог садашњи употребљен као глагол, речца не пише се одвојено, а кад се попридеви, речца не пише се заједно с њим: Гледао ме је не одговарајући на моје питање. Требало је другачије да се понаша. Његово понашање је било неодговарајуће.
3. Подвуци глаголски прилог садашњи употребљен у његовом правом, глаголском значењу: а) Путујући по свету са својим путујућим позориштем, свачега се нагледао. б) Летећи по ноћном небу, летећи тањири свима су пали у очи.
4. Раздвој усправном цртом реч тамо где је то потребно: а) Незнајући како да одговори, ћутао је. б) Прешла је улицу негледајући куда иде. в) Стићићеш на циљ нескрећући нигде.
14
Глаголски прилог прошли Завршивши задатке, Јоца је изашао напоље. И у овој реченици исказане су две радње. Једну означава предикат реченице – је изашао – а другу глаголски прилог прошли. У каквом међусобном временском односу оне стоје?
Да ли је и то нелични глаголски облик? Како ћемо то проверити? Ког је вида глагол завршити? Глаголски прилог прошли најчешће означава радњу која се одиграла пре радње означене предикатом реченице. Гради се обично од свршених глагола. И глаголски прилог прошли (сам или у скупу речи који је с њим образован) може имати различита прилошка значења. Спој реченице са значењем које он у њима има: Уплашивши се кише, потрчали смо кући. начин (Како?) Вративши се кући, бацили смо се на посао. узрок (Зашто?) Слагао је не трепнувши. време (Кад?) Глаголски прилог прошли може у реченици имати различита прилошка значења – најчешће времена, узрока и начина. Глаголски прилог прошли гради се од инфинитивне основе и наставка -вши (наставак -в је данас застарео): отпева-(ти) + -вши → отпевавши подели-(ти) + -вши → поделивши Ако се аористна основа завршава на сугласник, испред наставка -вши јавља се непостојано а: рек- + а +-вши → рекавши протрес- + а + -вши → протресавши Од глагола доћи, ући, наћи и сл. глаголски прилог прошли гласи дошавши, ушавши, нашавши. Глаголски прилог прошли може се попридевити само ако је у питању глагол бити: бивши првак света, бивша професорка и сл.
Кључна реч: глаголски прилог прошли
15
1. Сагради глаголски прилог прошли од следећих глагола: купити: моћи: изаћи:
угледати: пресећи: заћи:
2. Подвуци облике глаголског прилога прошлог и објасни његову употребу. Отпевавши последњи стих, орашчићи-палчићи поскачу са грана и, уредивши се као војска, одмарширају весело у планину. О свом животу и пореклу нису хтели више ништа да кажу. (Десанка Максимовић, Орашчићи-палчићи) Скупови речи с њим имају и значење.
3. Подвуци глаголске прилоге и утврди које прилошко значење имају скупови речи с њима образовани: Тог вечера месечина је сијала као дан и напољу се све видело. Опазивши месечину, Риђобради није испрва хтео да иде у крађу, плашећи се да га какво људско око не опази, али га друга двојица наговоре. (Десанка Максимовић, Три патуљка)
Трпни глаголски придев Између амбара и плота мајка је разапела конопац. Подвуци предикат. У ком глаголском облику он стоји? У тој реченици исказан је вршилац радње: мајка. Исказан је и трпилац радње: конопац. Именица мајка има службу субјекта, а именица конопац службу . Између амбара и плота разапет је конопац. Глагол сад стоји у другачијем облику: разапет је. Тај глаголски облик назначава да је конопац претрпео ту радњу у прошлости. Дакле, у питању је перфекат, али не активног, него трпног стања – пасива. Сама реченица је пасивна. Да ли је вршилац радње сад исказан? Именица конопац, која означава трпиоца радње, сад нема службу правог објекта, него . За глаголски облик који назначава да неки појам трпи радњу каже се да је у пасиву.
16
Кључна реч: трпни глаголски придев
Облик разапет је саграђен је од презента глагола јесам (је) и од облика разапет, који се назива трпни придев. Он има граматичке категорије рода, броја и падежа. Конопац је разапет. Конопци су разапети. Струна је разапета. Струне су разапете. Итд. Трпни придев се гради од инфинитивне основе, наставцима -н, -ен и -т: писати: писа- + -н → писан; трести: трес- + -ен → тресен; продати: прода- + -т → продат. Испред -ен некад запажемо јотовање: носити: носи- + -ен → ношен; водити: води- + -ен → вођен; правити: прави- + -ен → прављен. Трпни глаголски придев од видети гласи виђен, од лити – ливен, од чути – чувен.
1. Прочитај текст из којег је узета малочас наведена реченица и подвуци у њему трпне придеве: Између амбара и плота разапет је конопац на којем се суше чаршави, одећа и пртено рубље. Све је то, јуче по подне, опрано најпре у кључалој води, па у цеђи, те пераћим сапуном боје нагореле коске, који је тврд и гладак и тешко се пени. Рубље је најзад исцеђено – чаршави су дуго, дуго увртани, док сваки није упреден у тврдо и напето уже – и извешано на конопац, где је претурило ноћ. (Милован Данојлић, Година пролази кроз авлију, прилагођено)
2. Следеће реченице помоћу трпног придева преобликуј у пасивне: а) Написала сам поруку. б) Завршићемо посао. в) Жири није доделио прву награду. г) Људи су посекли много јелки за Нову годину.
И радни и трпни глаголски придев могу постати прави придеви. У том случају одређују именицу и слажу се с њом у роду, броју и падежу:
– Шта је то: велико, бело, у Африци? – Залутали поларни медвед.
17
Кад је радни или трпни глаголски придев попридевљен, речца не пише се заједно с њим: Купи несамлевену кафу. То је била невиђена подвала!
3. Који од следећих облика трпног придева служе само као прави придеви: нађен, чувен, пружен, изливен, направљен, познат?
4. Усправном цртом раздвој реч тамо где је то потребно: Постоји неписано правило да се о неуспелим плановима неговори.
18
ШТА СМО НАУЧИЛИ О УПОТРЕБИ НЕЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА
Нелични глаголски облик
Употребе
Примери
• у речницима, као основни облик глагола • субјекат реченице
• Помагати другима је задовољство.
глаголски прилог садашњи
• означава радњу истовремену с радњом предиката • као прави придев
• Путујући светом, свачега се нагледао. • Основао је путујући циркус.
глаголски прилог прошли
• означава радњу која претходи радњи предиката
• Спазивши га, махнула му је.
радни глаголски придев
• у оквиру сложених глаголских облика • као прави придев
• Лишће је опало.
трпни глаголски придев
• у оквиру облика пасива • као прави придев
• Задатак је урађен. • Предајте урађене задатке.
инфинитив
• Опало лишће лежи свуда унаоколо.
19
1. Испред сваког облика глагола волети односно заволети упиши број одговарајућег глаголског облика: 1) императив ___ волео бих 2) инфинитив ___ будем волео 3) имперфекат ___ волећи 4) потенцијал ___ био сам волео 5) футур други ___ волео 6) футур први ___ воли 7) аорист ___ вољен 8) глаголски прилог садашњи ___ волео сам 9) глаголски прилог прошли ___ заволех 10) радни глаголски придев ___ волети 11) трпни глаголски придев ___ волећу 12) плусквамперфекат ___ заволевши 13) перфекат ___ вољах
2. Попуни табелу уписујући облик инфинитива и одређујући облик подвучених глагола: Деца просто нису могла да дођу себи. Покушају да опет врате точак на старо место, али он се није дао извадити из рачава као да је прикован. Зато се Милан и Стојан тужни врате кући, чудећи се шта ће то бити... А ево шта се догодило. Крај сељакове куће у најгушћој шуми живела су три патуљка: Седобради, Црнобради и Риђобради. Док су деца правила своју воденицу, патуљци су вирили иза грма, а чим су отишла кући, Седобради рече: – Хајде да дечију воденицу преместимо на друго место. Могли бисмо на њој брашно млети... Како те ноћи није било месечине, патуљци слободно изиђу на реку и преместе дечију воденицу, удесивши је исто онако како су је дечаци били удесили... (Десанка Максимовић, Три патуљка, прилагођено) Глагол како се налази у тексту
20
Инфинитив глагола
Глаголски облик
Лице
Број
Род
Потврдни / одрични облик
Стање
Глагол како се налази у тексту
Инфинитив глагола
Глаголски облик
Лице
Број
Род
Потврдни / одрични облик
Стање
3. Напиши како гласе дати облици глагола чинити, учинити у 1. лицу једнине (мушког рода) (неке рубрике у табели остаће празне!): Глаголски облик
Глагол чинити
Глагол учинити
презент перфекат плусквамперфекат имперфекат аорист футур први футур други потенцијал императив глаголски прилог садашњи глаголски прилог прошли радни глаголски придев трпни глаголски придев 21
САДРЖАЈ 3 3 4 4 7 9 11 12 12 13 15 16 19 23 26 26 28 30 32 33 37 37 39 41 42 44 44 46 47 49 50 50 51 53 54 54 55 58 58 58 61 63 65 67 67 67 68 72
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ Прости и сложени глаголски облици Глаголска времена и глаголски начини Императив Потенцијал Футур други ШТА СМО НАУЧИЛИ Лични и нелични глаголски облици Инфинитив Глаголски прилог садашњи Глаголски прилог прошли Трпни глаголски придев ШТА СМО НАУЧИЛИ ТЕХНИЧКИ И СУГЕСТИВНИ ОПИС О ВРСТАМА РЕЧИ Везници Речце Узвици ШТА СМО НАУЧИЛИ КАДА СЕ ПИШЕ ЗАПЕТА РЕЧЕНИЦА Независна предикатска реченица и комуникативна реченица Зависне предикатске реченице ШТА СМО НАУЧИЛИ ШТА ЈЕ ТО РАСПРАВА СИНТАГМЕ Именичке синтагме Придевске и прилошке синтагме Глаголске синтагме ШТА СМО НАУЧИЛИ НАПОРЕДНИ ОДНОСИ Напоредни односи међу независним предикатским реченицама Напоредни односи међу реченичним члановима ШТА СМО НАУЧИЛИ НОВИНАРСКИ (ПУБЛИЦИСТИЧКИ) ТЕКСТОВИ Вест Репортажа О САСТАВУ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ Шта знамо о саставу предикатске реченице Логички субјекат Сложени предикат ШТА СМО НАУЧИЛИ КАКО ДА НАПИШЕМ ИМЕЈЛ ПОРУКУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ Уопште о зависним реченицама Зависне реченице и интерпункција Изричне реченице Односне реченице
76 77 80 82 84 85 87 89 94 95 97 100 101 104 107
Месне реченице Временске реченице Узрочне реченице Условне реченице Допусне реченице Намерне реченице Последичне реченице Поредбене реченице ШТА СМО НАУЧИЛИ КАДА СЕ ПИШЕ ТАЧКА СА ЗАПЕТОМ СЛАГАЊЕ (КОНГРУЕНЦИЈА) ШТА СМО НАУЧИЛИ… ДУГОУЗЛАЗНИ И ДУГОСИЛАЗНИ АКЦЕНАТ СКРАЋЕНИЦЕ КАКО СЕ ЧИТАЈУ И ПРАВЕ ГРАФИКОНИ
108 РЕШЕЊА 108 ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ 111 ТЕХНИЧКИ И СУГЕСТИВНИ ОПИС 111 О ВРСТАМА РЕЧИ 112 КАДА СЕ ПИШЕ ЗАПЕТА 113 РЕЧЕНИЦА 113 СИНТАГМЕ 115 НАПОРЕДНИ ОДНОСИ 116 НОВИНАРСКИ (ПУБЛИЦИСТИЧКИ) ТЕКСТОВИ 116 О САСТАВУ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ 117 КАКО ДА НАПИШЕМ ИМЕЈЛ ПОРУКУ 117 ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ 128 КАДА СЕ ПИШЕ ТАЧКА СА ЗАПЕТОМ 128 СЛАГАЊЕ (КОНГРУЕНЦИЈА) 129 ДУГОУЗЛАЗНИ И ДУГОСИЛАЗНИ АКЦЕНАТ 129 СКРАЋЕНИЦЕ
СРПСКИ ЈЕЗИК
за седми разред основне школе Прво издање
Аутор Др Душка Кликовац Рецензенти Доц. др Балша Стипчевић, Филолошки факултет, Београд Миодраг Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Јован Јовановић Змај”, Стопања Мр Милорад Рикало, професор српског језика и књижевности, Железничка-техничка школа, Београд Уредник Анђелка Ружић Лектор Виолета Бабић Илустрације на корицама Душан Павлић Дизајн Оливера Батајић Сретеновић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 За издавача Мр Љиљана Маринковић ШтампаГрафостил, Крагујевац Тираж2.000 Copyright © Креативни центар, 2019 Година штампе 2019
школа Креативнашкола Креативна
Др Душка Кликовац
СРПСКИ
ЈЕЗИК
Српски језик 7
Уџбеник за седми разред основне школе
e
в 7
ђ д б г A