2
3
O
во је страшно страшна прича која почиње једним урликом. Управо оваквим:
-
Aaaaaaaaa!
Тај увопарајући крик припадао је њушком и грлом Страшном Змају. Док је те вечери седео на крову највишег солитера у Граду и чешкао се дебелим репом питајући се шта се то са светом догодило, Страшни Змај је изненада схватио … схватио је …
схватио…
Ах, то је било нешто толико страховито страшно да се није могло ни изговорити! 6
7
А све је почело неколико дана раније, тачније оног јутра када се Страшни Змај пробудио из стогодишњег сна. Заправо, све је почело тог истог дана, негде око поднева, када је Страшни Змај одлучио да протегне змајевска крила и оде у свет како би опет мало 8
(ма шта мало … много, баш много!!!) плашио и страшио све унаоколо (јер ипак је он био страшно Страшни Змај!). Најтачније речено, све је почело увече тог истог дана, у тренутку кад се винуо у ваздух. 9
Док је летео, Страшни Змај је приметио једну врло необичну појаву. Птице га се нису бојале! Нимало. Ни мрвицу. Нису показивале ни трунку страха. Напротив, све су га у лету врло љубазно поздрављале климањем птичјих глава.
10
- Чудно. Врло, врло чудно – чудио се Страшни Змај. Он није знао да су птице у последњих сто година биле навикле на много страшнија летећа бића од њега – на цепелине, балоне, хеликоптере и авионе. У поређењу с њима, Страшни Змај није био ни страшан, ни опасан.
11