Sve o Ani by Kreativni centar

Objavljivanje ove knjige podrĹžala je Fondacija za knjiĹževnost na holandskom jeziku (The Dutch Foundation for Literature)

Sve o Ani Meno Metselar i Pit van Leden Anina životna priča sa odgovorima na često postavljana pitanja i s divnim ilustracijama Haka Skarija

0 2

Uvod

Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan…

Poglavlje 5

Anina smrt 1944–1945

12 • 6 • 1939 Poglavlje 6 Poglavlje 1

Nemačka devojčica

Otov povratak i Anin dnevnik 1945 –>

1929–1934 Pogovor Poglavlje 2

Nova zemlja 1934–1940

Poglavlje 3

Rat! 1940–1942

Poglavlje 4

Skrivanje 1942–1944

Anine drugarice

Bibliografija/impresum

12 • 6 • 1939 Ana s drugaricama, 12. jun 1939, na deseti rođendan

Uvod

Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan... Ani Frank je rođendan! Puni deset godina i sme da pozove osam drugarica. Devojčice veselo poziraju: Lusi van Dejk, Ana, Sana Lederman, Hana Goslar, Julka Ketelaper, Kiti Eđedi, Mari Bos, Ida Svilens i Marta van den Berh. Tog 12. juna 1939. godine u Amsterdamu sija sunce.

Devojčice dobijaju po parče torte i limunadu. Svaka od njih donela je poklon za Anu. Najpre se igraju unutra – muzičkih stolica i drugih igara – ali pošto je tako divan dan, rođendanska proslava se nastavlja napolju. Ona koja pobedi u igri, dobija nagradu. Anin otac Oto Frank uzeo je slobodno popodne specijalno za taj ponedeljak kako bi mogao da prisustvuje rođendanu. Ova fotografija sa Anom i njenim drugaricama, na trotoaru ispred kuće Frankovih na Trgu Mervede,1 njegovih je ruku delo.

Devet devojčica u jednom redu. Ovo je Anin poslednji rođendan pred početak Drugog svetskog rata. Tri devojčice sa ove fotografije neće preživeti rat zato što su Jevrejke. Ana Frank je jedna od njih. Ovo je njena priča. Trg Mervede

Porodica Frank živela je u jednoj od novih stambenih zgrada na Trgu Mervede u Na ovom trgu takođe se MerwedepleinAmsterdamu. ) – trg nalazila i najviša zgrada Amsterdama

1) Trg Mervede (hol. u širem centru Amsterdama (prim. prev.).

Trg Mervede u Amsterdamu, razglednica iz tridesetih godina XX veka

Oto Frank ima svoju firmu. On prodaje sredstvo koje se koristi za pravljenje domaćeg džema, poznato kao opekta. Posle proslave sve devojčice dobijaju po teglicu džema na poklon. Nekoliko dana kasnije dobijaju i fotografiju, kao uspomenu na lepo popodne. Na poleđini fotografije Ana svojim krasnopisom piše: „Rođendan Ane Frank, 12. 6. 1939. godine“.

12 • 6 • 1939

u to vreme. Ta zgrada – svi su je zvali oblakoder – imala je dvanaest spratova.

12 • 6 • 1939

Beg iz Nemačke

Oto i Edit Frank napustili su Nemačku 1933. godine. Posle leta 1939. tamo više nije živeo nijedan član njihove familije. Oni su izbegli iz Nemačke zbog mržnje

ESTONIJA ŠVEDSKA

koju su nacisti gajili prema Jevrejima. Neki od Jevreja otišli su još ranije, zbog loših ekonomskih uslova.

12. jun 1939

LETONIJA

DANSKA LITVANIJA UJEDINJENO HOLANDIJA KRALJEVSTVO Amsterdam London BELGIJA

Ahen

NEMAČKA

Pariz LUKS.

FRANCUSKA

Berlin SOVJETSKI SAVEZ

Frankfurt na Majni SLOVAČKA

Bazel

ŠVAJCARSKA

MAĐARSKA RUMUNIJA

Ana s drugaricama, 12. jun 1939, na deseti rođendan ŠPANIJA

POLJSKA

JUGOSLAVIJA ITALIJA BUGARSKA ALBANIJA

TURSKA

Uvod

12 • 6 • 1939

Sana i Hana su Anine najbolje drugarice. Poznaju se još odmalena. Kada njih tri zajedno idu ulicom, ljudi obično kažu: „Vidi, idu Ana, Hana i Sana!“ Hana i Sana su poreklom iz Nemačke, iz Berlina. Ana je takođe poreklom iz Nemačke, samo što je ona rođena u Frankfurtu na Majni. Devojčice dobijaju po parče torte i limunadu. Svaka od njih donela je poklon za Anu. Najpre se igraju unutra – muzičkih stolica i drugih igara – ali pošto je tako divan dan, rođendanska proslava se nastavlja napolju. Ona koja pobedi u igri, dobija nagradu. Anin otac Oto Frank uzeo je slobodno popodne specijalno za taj ponedeljak kako bi mogao da prisustvuje rođendanu. Ova fotografija sa Anom i njenim drugaricama, na trotoaru ispred kuće Frankovih na Trgu Mervede,1 njegovih je ruku delo. Oto Frank ima svoju firmu. On prodaje sredstvo koje se koristi za pravljenje domaćeg džema, poznato kao opekta. Posle proslave sve devojčice dobijaju po teglicu džema na poklon. Nekoliko dana kasnije dobijaju i fotografiju, kao uspomenu na lepo popodne. Na poleđini fotografije Ana svojim krasnopisom piše: „Rođendan Ane Frank, 12. 6. 1939. godine“. Devet devojčica u jednom redu. Ovo je Anin poslednji rođendan pred početak Drugog svetskog rata. Tri devojčice sa ove fotografije neće preživeti rat zato što su Jevrejke. Ana Frank je jedna od njih. Ovo je njena priča. 1) Trg Mervede (hol. Merwedeplein) – trg u širem centru Amsterdama (prim. prev.).

Poglavlje 1

Nemačka devojčica

1929–1934

Ana Frank je rođena jednog toplog prolećnog dana. „Anelis Mari, rođena 12. juna 1929. godine, u 7.30 h ujutru“, zabeležila je Anina majka u bebinoj radosnici. Ana je bila druga ćerka Ota Franka i Edit Frank-Holender. Anina sestra Margo imala je tada tri godine. Dva dana posle Aninog rođenja Margo je otišla s bakom Frank u porodilište da poseti mamu i sestru. „Margo je oduševljena“, napisala je Anina majka. Krajem juna majka i beba puštene su kući. Porodica Frank živela je na jednom od spratova velike kuće u Frankfurtu na Majni, u predgrađu s mnogo zelenila. I baka Frank je živela u Frankfurtu, ali u centru grada. Svu decu iz susedstva zanimalo je kako izgleda beba, pa su svraćala da vide Anu.

Početkom jula u prvu posetu novorođenčetu došli su i Julijus i Valter Holender, Editina braća. Nekoliko nedelja kasnije Ana je s majkom boravila izvesno vreme kod bake Holender. Baka Holender je živela u Ahenu, blizu holandske granice. Gertruda Nauman, devojčica iz komšiluka, već je imala dvanaest godina i povremeno bi pričuvala drugu decu. Obično se igrala s Margo i Anom i čitala im priče. Porodica Frank imala je i svoju dadilju: Kati Štilgenbauer. Kati je primećivala kako se dve sestre veoma razlikuju. Margo je uvek izgledala kao mala princeza, dok je Ana obožavala da sedne u baricu od kiše na balkonu. Kati je ponekad morala i po dva puta na dan da je presvlači.

Margo, decembar 1927. godine

Mlada i mladoženja, Edit Frank-Holender i Oto, sa zvanicama, 12. maja 1925. godine. Oto je tog dana slavio i 36. rođendan

deci, Anin otac je radio u banci, koja je bila u porodičnom vlasništvu. Osnivač banke bio je Otov otac. Porodica Frank imala je i nemačko i jevrejsko poreklo, s dugom istorijom u Frankfurtu; Helena Franktamo < > Erih Elijas su još u šesnaestom veku živeli njihovi 1893–1986 1890–1984 Mihael Frank daleki preci. 1851–1909 Alisa Beti Štern 1865–1953 Bila su to

Robert Frank < > Šarlota Vit 1886–1953 1900–1974

srećna vremena. Oto i Edit bili Herbert Frank su presrećni sa svoje dve1891–1987 ćerke. Porodica je živela u lepoj kući, a Margo i Ana imale Oto Frank su mnogo drugara iz kraja s kojima su 1889–1980 mogle da se igraju. Ali Anin svet bio je svet u krizi.

Nemačka je izgubila Prvi svetski rat (1914–1918). Prema Versajskom mirovnom ugovoru Nemačka je bila dužna da preda određene teritorije pobednicima i da plati visoku ratnu odštetu. Veliki broj Edit Holender 1900–1945 Želeli Nemaca bio je zbog toga ogorčen. su da se oslobode ugovora. Abraham Holender Julijus Holender

1929–1934

1860–1927

1894–1967

Osim toga, njujorška berza doživela je Roza Štern Valter Holender 1866–1942 težak krah krajem oktobra 1929. godine. 1897–1968 Ekonomska kriza izbila je širom sveta. Betina Holender Akcije odjednom nisu više imale nikakvu 1898–1914 vrednost. Mnogi ljudi su zbog toga izgubili sav svoj novac. Nemačka je

takođe bila teško pogođena krizom. Više miliona Nemaca ostalo je bez posla, nisu više imali novca i živeli su u siromaštvu.

Anino porodično Dok se Aninastablo majka brinula o kući i

Stefan Elijas 1921–1980

Kada je u državi stanje loše, uvek postoje ljudi koji za nastale probleme nepravedno okrivljuju druge. Takav je bio slučaj i u Nemačkoj. Mnogi Nemci Bernd Elijas smatrali su Jevreje odgovornim za 1925–2015 sve probleme, za izgubljen rat i za ekonomsku krizu. Postojala je i politička stranka koja je za nastalu krizu okrivljavala Jevreje: Margo Beti Frank nemačka Nacionalsocijalistička 1926–1945 radnička partija (NSDAP u originalu). Vođa te stranke zvao se Adolf Hitler, a pristalice su bile poznate kao nacisti. Oni su mrzeli Anelis Jevreje. Mari Frank U stranačkom programu1929–1945 pisalo je šta nameravaju da promene ulaskom u vladu – Jevreji više neće biti Nemci i biće im dozvoljeno da borave u Nemačkoj samo kao gosti; neće više moći da rade kao državni službenici ili učitelji, a ako bude premalo hrane za sve, onda će Jevreji i drugi stranci biti proterani iz zemlje. Partija NSDAP želela je, uz to, da zatvori sve državne granice i da zabrani pristup ljudima koji nisu bili nemačkog porekla.

Ana, maj 1931. godine

Oto s Margo i Anom, avgust 1931. godine

Kada je neko1Jevrejin? Poglavlje

preobratiš u judaizam. Kao i kod drugih religija, postoje ljudi koji se striktno pridržavaju verskih pravila, ali postoje i oni koji su malo fleksibilniji u tome. Ana Frank je bila Jevrejka zato što joj je majka bila Jevrejka. Porodica Frank se nije strogo pridržavala jevrejskih životnih pravila.

Nemačka devojčica

1929–1934

Judaizam je drevna religija, baš kao i hrišćanstvo i islam. Mnogi Jevreji vide sebe kao pripadnike jednog naroda, jevrejskog naroda. Većina se drži sledećeg pravila: Jevrejin si ako ti je majka Jevrejka, bez obzira na to da li si vernik ili ne. Postoje, dakle, i Jevreji koji nisu religiozni. Jevrejin možeš i da postaneš, tako što se

Porodica Frank imala je i svoju dadilju: Kati Štilgenbauer. Kati je primećivala kako se dve sestre veoma razlikuju. Margo je uvek izgledala kao mala princeza, dok je Ana obožavala da sedne u baricu od kiše na balkonu. Kati je ponekad morala i po dva puta na dan da je presvlači.

Margo, decembar 1927. godine

Mlada i mladoženja, Edit Frank-Holender i Oto, sa zvanicama, 12. maja 1925. godine. Oto je tog dana slavio i 36. rođendan

Dok se Anina majka brinula o kući i deci, Anin otac je radio u banci, koja je bila u porodičnom vlasništvu. Osnivač banke bio je Otov otac. Porodica Frank imala je i nemačko i jevrejsko poreklo, s dugom istorijom u Frankfurtu; tamo su još u šesnaestom veku živeli njihovi daleki preci. Bila su to srećna vremena. Oto i Edit bili su presrećni sa svoje dve ćerke. Porodica je živela u lepoj kući, a Margo i Ana imale su mnogo drugara iz kraja s kojima su mogle da se igraju. Ali Anin svet bio je svet u krizi.

1929–1934

Nemačka je izgubila Prvi svetski rat (1914–1918). Prema Versajskom mirovnom ugovoru Nemačka je bila dužna da preda određene teritorije pobednicima i da plati visoku ratnu odštetu. Veliki broj Nemaca bio je zbog toga ogorčen. Želeli su da se oslobode ugovora. Osim toga, njujorška berza doživela je težak krah krajem oktobra 1929. godine. Ekonomska kriza izbila je širom sveta. Akcije odjednom nisu više imale nikakvu vrednost. Mnogi ljudi su zbog toga izgubili sav svoj novac. Nemačka je

takođe bila teško pogođena krizom. Više miliona Nemaca ostalo je bez posla, nisu više imali novca i živeli su u siromaštvu. Kada je u državi stanje loše, uvek postoje ljudi koji za nastale probleme nepravedno okrivljuju druge. Takav je bio slučaj i u Nemačkoj. Mnogi Nemci smatrali su Jevreje odgovornim za sve probleme, za izgubljen rat i za ekonomsku krizu. Postojala je i politička stranka koja je za nastalu krizu okrivljavala Jevreje: Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP u originalu). Vođa te stranke zvao se Adolf Hitler, a pristalice su bile poznate kao nacisti. Oni su mrzeli Jevreje. U stranačkom programu pisalo je šta nameravaju da promene ulaskom u vladu – Jevreji više neće biti Nemci i biće im dozvoljeno da borave u Nemačkoj samo kao gosti; neće više moći da rade kao državni službenici ili učitelji, a ako bude premalo hrane za sve, onda će Jevreji i drugi stranci biti proterani iz zemlje. Partija NSDAP želela je, uz to, da zatvori sve državne granice i da zabrani pristup ljudima koji nisu bili nemačkog porekla.

Ana, maj 1931. godine

Oto s Margo i Anom, avgust 1931. godine

Ta partija je 1929. godine još bila mala stranka, s malim brojem pristalica, ali je tri godine kasnije pobedila na izborima. Svaki treći birač glasao je za Hitlerovu stranku. Nacisti su obećavali Nemcima zlatnu budućnost u velikoj i moćnoj državi. Krajem januara 1933. godine Adolf Hitler je postao šef nemačke vlade.

1929–1934

Partija NSDAP je imala neku vrstu privatne vojske – SA (jurišni odred). Pripadnici odreda SA nosili su braon uniforme, marširali ulicama i pevali ratne pesme iz kojih je izbijala mržnja prema Jevrejima. Na ulicama su se često odvijali žestoki sukobi između pripadnika tog odreda i njihovih političkih protivnika – komunista i socijaldemokrata. Hitler i NSDAP su malo-pomalo u Nemačku uveli diktaturu. Više hiljada političkih protivnika nacisti su poslali u zatvor ili u koncentracione logore, kao što je Dahau. Tamo su ubijene stotine njih. U martu 1933. godine na gradskoj većnici Frankfurta na Majni prvi put su se zavijorile zastave s kukastim krstom – zastave NSDAP-a. Pripadnici jurišnih

Margo i Ana u Ahenu, oktobar 1933. godine

Fotografija na kojoj su Edit, Ana i Margo nastala je u foto-kabini robne kuće Tic, 10. marta 1933. godine. Zajedno su bile teške 110 kilograma!

odreda stajali su 1. aprila širom nacističke Nemačke. Imali su zadatak da spreče svakoga ko je želeo da uđe u banke, prodavnice i robne kuće čiji su vlasnici bili Jevreji, kao i one koji su hteli da idu kod jevrejskih lekara ili u jevrejske advokatske kancelarije. Na velikim kartonskim tablama koje su držali pored sebe pisali su tekstovi poput: „Nemci! Pružite otpor! Ne kupujte kod Jevreja!“ Hitlerove pristalice išle su sve dalje i dalje. U maju 1933, u Frankfurtu na Majni i u drugim gradovima, spalili su hiljade knjiga jevrejskih i drugih pisaca za koje su smatrali da su „antinemačke“. Za njih nije bilo mesta u nacističkoj Nemačkoj, sloboda mišljenja tamo više nije postojala. Od leta su sve druge političke stranke bile zabranjene; postojala je samo jedna jedina stranka – NSDAP. Oto i Edit su želeli da pobegnu. Osećali su da ih Hitler i njegove pristalice mogu ugroziti. Zbog ekonomske krize banka porodice Frank bila je u lošem stanju. Uz pomoć zeta Eriha Elijasa, Anin otac je mogao da osnuje svoju firmu u Holandiji.

Imao je nameru da prodaje opektu. To je bilo sredstvo pomoću kojeg se pravio domaći džem. Leta 1933. Oto je otišao u Amsterdam i otvorio malu kancelariju u centru grada. Amsterdam mu je već bio pomalo poznat, jer je 1924. godine u njemu bila smeštena ekspozitura njihove porodične banke.

1929–1934

Edit, Margo i Ana ostale su još malo u Nemačkoj. Krajem septembra otišle su kod bake Holender u Ahen, gde su boravile izvesno vreme. Edit je redovno putovala iz Ahena u Amsterdam kako bi tamo pronašla kuću. U novembru je pronašla pogodan stan na Trgu Mervede, u novoj stambenoj četvrti južnog Amsterdama. Stan je bio mnogo manji od onog u Frankfurtu, ali je zato bio svetao i topao. Malo pre Božića ujka Julijus i ujka Valter doveli su Margo u Amsterdam. Trebalo je da Margo tamo krene u novu školu 4. januara 1934. godine. Ana je želela da odmah pođe sa sestrom, ali je morala još neko vreme da ostane kod bake. Sredinom februara i nju su doveli u Amsterdam. Anin život u novoj zemlji mogao je da počne.

Reklamni poster za opektu

Firma Ota Franka trgovala je opektom, sredstvom za želiranje koje se koristilo za pravljenje džema. Od decembra 1940. godine firma se nalazila na Prinčevskom kanalu 263

Poglavlje 2

Nova zemlja Baš kao i Margo, i Ana je želela da odmah krene u školu, ali je bila isuviše mala. U aprilu 1934. konačno je mogla da krene u vrtić. Oto i Edit su je poslali u školu Montesori1 u kojoj se učenicima dopuštala velika sloboda. Smatrali su da je to dobro za Anu.

1934–1940

Oko Trga Mervede živelo je više jevrejskih porodica koje su bile napustile nacističku Nemačku. Oto i Edit su se sprijateljili s porodicom Goslar i porodicom Lederman iz Berlina. Hans Goslar i Franc Lederman delili su savete Jevrejima koji su takođe želeli da pobegnu iz nacističke Nemačke, ili da prodaju svoje firme ili pak da negde 1) Metod Montesori zasniva se se na prirodnim potencijalima deteta, unutrašnjoj motivaciji, aktivnom učenju, povezivanju ideja i sticanju funkcionalnog znanja (prim. prev.).

drugde započnu nov biznis. Ana, Hana Goslar i Sana Lederman postale su dobre drugarice. Hana je išla sa Anom u vrtić, dok je Sana išla u istu školu kao i Margo. Oto je morao naporno da radi kako bi firmu podigao na noge. Edit se brinula o deci i domaćinstvu, a imali su i kućnu pomoćnicu, baš kao nekada u Frankfurtu. Edit je održavala kontakte s Gertrudom Nauman, devojčicom iz nekadašnjeg susedstva u Frankfurtu. Pisala joj je da Oto uopšte nema vremena da se odmori, da izgleda suvonjavo i umorno. Takođe joj je pisala kako je Margo i Ana često pominju i da im strašno nedostaje. Ana je u junu napunila pet godina. Prvi put je slavila rođendan u Holandiji, najpre u vrtiću, a potom s drugaricama kod kuće. Za vreme letnjeg raspusta

Ana, 11. septembar 1934. godine

Margo i Ana u Zandvortu na Moru, leto 1934. godine

Ana s drugaricama Evom Goldberg (levo) i Sanom Lederman (u sredini) na Trgu Mervede, avgust 1936. godine

Margo i Ana su provele dve nedelje u specijalnom odmaralištu za decu u Zandvortu.2 Tamo su prvi put videle more! Posle raspusta Margo je krenula u treći razred, a Ana je još godinu dana išla u vrtić. Margo i Ana su tada već dobro govorile holandski. Oto i Edit Frank osećali su olakšanje zato što su otišli iz nacističke Nemačke. Bili su ipak zabrinuti za članove porodice koji su tamo i dalje živeli: Editinu majku i braću Julijusa i Valtera. Svi Otovi članovi porodice odavno su već bili otišli. Brat Robert preselio se u London, drugi brat Herbert živeo je u Parizu, a sestra Leni stanovala je sa svojim mužem Erihom Elijasom i sinovima Stefanom i Berndom u Bazelu (Švajcarska). Baka Frank takođe je živela tamo od 1933. godine.

1934–1940

Situacija u nacističkoj Nemačkoj bila je za Jevreje sve teža i teža. Jevrejski državni službenici i prosvetni radnici dobijali su otkaze na poslu. Svuda su visile table 2) Zandvort (hol. Zandvoort) je primorski gradić u blizini Amsterdama (prim. prev.).

s tekstom „Zabranjeno za Jevreje“, na primer kod bazena i parkova. Na prilaznim putevima gradovima i selima bile su postavljene table ili razapeti veliki transparenti s tekstovima poput: „Jevreji ovde nisu dobrodošli“ ili „Jevreji ovde nisu poželjni“. U novinama i na radiju nacisti su neprestano govorili kako su Jevreji „beda koja je zadesila Nemačku“. Sve više Nemaca verovalo je u tu propagandu mržnje. U septembru 1935. nacisti su otišli još jedan korak dalje. Kao prvo, svi stanovnici morali su da prijave koliko imaju baba i deda jevrejskog porekla. Svako ko je imao tri ili četiri babe, odnosno dede jevrejskog porekla bio je „punokrvni Jevrejin“; svako s dve babe Jevrejke (ili dede jevrejskog porekla) bio je po mišljenju nacista „polu-Jevrejin“, dok su oni sa samo jednom babom Jevrejkom ili dedom Jevrejinom smatrani „četvrt-Jevrejima“. Nacisti su potom doneli specijalne zakone. Jevreji nisu smeli da imaju ljubavne odnose s nejevrejima, niti im je bilo dopušteno da stupaju u brak jedni s drugima. Nemački Jevreji sve su više bili diskriminisani.

U kancelariji, 1936. Sleva nadesno: Mip Zantraušic (u julu 1941. udata za Jana Hisa), Oto Frank i Henk van Besekom

Porodica Lederman na svom balkonu 1935. Sleva nadesno: Sana, Ilsa Lederman-Sitrun, Franc Lederman i Barbara

Sleva nadesno: Hana Goslar, Ana, Doli Sitrun, Hana Tobi, Barbara Lederman i Sana Lederman (stoji). Fotografija je nastala u dvorištu porodice Tobi, na Trgu Mervede, 1937. godine

Porodica Frank nije više išla tako često u posete rodbini u Nemačkoj ili Švajcarskoj. Bilo je sve opasnije putovati kroz nacističku Nemačku. Ana je zato bila presrećna kada je krajem 1937. smela da pođe sa ocem u posetu rođacima iz Bazela. Tamo joj je bilo veoma zabavno s bratom od ujaka Berndom. On se sa oduševljenjem bavio umetničkim klizanjem na ledu, a Ana je takođe imala nameru da nauči da se kliza. Početkom 1938. Margo i Ana poslednji put su boravile kod bake Holender u Ahenu.

1934–1940

Oto i Edit su imali finansijske brige. Stanje u firmi Opekta nije bilo tako dobro kao što su se nadali, a pretnje iz nacističke Nemačke postajale su sve veće. Oto je u više navrata putovao u Englesku s namerom da tamo otvori firmu, ali u tome nije uspeo. Onda je upoznao Hermana van Pelsa, koji je takođe bio pobegao iz nacističke Nemačke sa svojom porodicom. Herman se odlično razumeo u začinsko i lekovito bilje. Oto je odlučio da zajedno s poslovnim partnerom Johanesom Klajmanom osnuje još jednu

firmu – Pektakon – u kojoj je, između ostalog, trebalo da se melju, mešaju i prodaju bilja. Oni su zaposlili Hermana van Pelsa. Stanje u nacističkoj Nemačkoj postajalo je sve turobnije. U noći između 9. i 10. novembra 1938. godine nacisti su zapalili stotine sinagoga i opustošili hiljade prodavnica čiji su vlasnici bili Jevreji. Tom prilikom ubijeno je više od sto Jevreja i uhapšeno oko 30.000 muškaraca jevrejskog porekla. Editina braća, ujka Julijus i ujka Valter Holender, takođe su bili uhapšeni. Julijus je pušten na slobodu, jer se tokom Prvog svetskog rata borio na strani Nemačke. Valter je odveden u koncentracioni logor Zaksenhauzen. Ta noć ušla je u istoriju pod nazivom Kristalna noć zbog stakla razbijenih izloga koje je bilo rasuto po ulicama. Julijus i Oto pokušali su da izvuku Valtera na slobodu. U tome su uspeli početkom decembra. Valter je od holandske imigracione službe dobio dozvolu da dođe u Holandiju, te je pušten na slobodu. Dospeo je u izbeglički kamp u Amsterdamu. Nije mu bilo dozvoljeno

Ana sa ocem tokom vožnje brodićem 1938. godine

Fotografija Aninog razreda u školi Montesori 1938. godine

Ko je izdao Anu Frank?

n a r i Ta jn o g a t s e s u s D a li s a đ iv a li ? aneksa do

Za št o je H itl er m rz eo Je vrej e?

9 788652 907458