CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд МЛАДЕНОВИЋ,821.163.41-93-31 Драгана, 1977 Sve što (ni)sam promenila / Dragana Mladenović ; ilustrovao Dušan Pavlić. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2022 (Beograd : Kaligraf). – 167 str. : ilustr. ; 20 cm Tiraž 2.000. ISBN COBISS.SR-ID978-86-529-1079-371088137 Dragana Mladenović SVE ŠTO (NI)SAM PROMENILA © Kreativni centar, 2022 Prvo izdanje Dizajn i ilustracije Dušan Pavlić Urednica Ljiljana Marinković Lektura Nevena Živić Priprema za štampu Tatjana Valjarević Izdavač Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 3088 e-mail:www.kreativnicentar.rs446info@kreativnicentar.rs Za izdavača Mr Ljiljana Marinković, direktorka Štampa Kaligraf, Beograd Godina štampe 2022 Tiraž ISBN2000 978-86-529-1079-3
SlobodanuKatarini,Irinii
20. jul – I, kako je to imati bend? – pita me Vera glu meći novinarku. Pritom u ruci umesto mikrofona drži lizalicu koju je dobrim delom već smazala.–Znate kako – prihvatam izazov sa ozbiljnošću kakva dolikuje jednoj (budućoj) muzičkoj zvezdi – već na prvoj, polovnoj i jedinoj probi koju smo dosad imali, jasno se vidi da je Nulta pozitivna grupa na dobrom putu da se ra spadne.Verapočinje da se smeje i vraća „mikrofon” u usta. – Stvarno smo jezivo startovali. Ali, što kaže moja mama, jedna lasta ne čini proleće. Sigurna sam da će ubuduće biti bolje.
* Taj jezivi start je zapravo podrazumevao da juče, na prvoj probi, budemo samo Vera, Filip i ja. Sonja, likuša koja će pevati u bendu, nije došla, pošto je morala da snima kaver za svoj YouTube kanal, a Maks je morao DA JOJ
PRAVI DRUŠTVO! Mislili su da će biti gotovi do šest, ali, eto, odužilo se.
Tome treba dodati da smo Vera i ja, dve glupače, u „boing 777” (kako zovemo bakinu kuću) došle šest sati pre probe, da pripremimo „studio”. Unutra je bilo baš toplo, a stare rasklimatane babine stvari su se do bola uklapale u prostor za probe tinejdž benda. Pošto smo iznele sve što smo mogle da podignemo, stavile smo ćebad na prozore, pa je soba pomalo i zaličila na studio. Oko dvojke je naišla Verina mama. Donela nam je ručak i šiznula što smo stavile ćebad na prozore i time podigle temperaturu u kući za deset stepeni. I Vera je nju iskritikovala što je došla, a lepo smo se dogovorili da nas ostave na miru dok imamo probe. Kako bilo, rekle smo da ćemo skinuti ćebad čim jedemo, što, naravno, nismo učinile... Sve dok nije stigao Filip i kazao da nema razloga da se gušimo, pošto nije važno kako izgleda prostor za svirke, već su jedino bitni muzika i dobar vajb među čla novima Pomislilabenda.sam da je lako njemu da širi pozitivu, tu su mu Vera, gitara i san o bendu
11
.
„E pa, dragi čiviluče Makse, za bolje i nisi!”, zlobno sam rekla u sebi i, glumeći da sam odlično raspoložena, dodala: – Nema veze. Hajde da sviramo! * Lagala bih ako bih rekla da nisam brinula kako će članovi benda reagovati kada vide moju „klavijaturu” (čitaj: sintisajzer). Ali šta da se radi, neću valjda nositi pijanino sa sobom! Pomislila sam da će reći da na tome mogu da se sviraju samo narodnjaci. Ali Filip je i tu ispao faca. Kroz smeh je rekao da milion godina nije
12 koji se polako (zamalo) ostvaruje. Meni je dosta i kada samo zamislim kako Maks kao neki čiviluk drži Sonjinu torbicu dok ona kraj nekog zida nabitiklippuzavicamaobraslogsnimaotomekakojetolepiuspešankao,primer–ona.Ma, fenomenalno
sintisajzer
13
video takvog dinosaurusa i da je baš kul što je tako retro, jer retro je, zapravo, uvek u modi. Potom smo ispipali sve dugmiće i ludirali se uz idiotske semplove i ritmove koje superretro nudi. Ako se, drage moje radoznale oči, pitate otkud mi uopšte „novi instrument” na ovakvu skupoću, zamislite scenu u kojoj se (u nadi da će mi kupiti klavijaturu) tati žalim da neću imati na čemu da sviram, a on potom skida veliku žutu kutiju s najviše police u ostavi, duva pra šinu s nje i pun ponosa kaže: – Evo, Nina, sad imaš klavijaturu. Čuvao sam je bolje nego što ti čuvaš bilo koju tvoju stvar, jer nekada... bla-bla-bla – znate već te dosadne priče naših roditelja o tome kako su imali malo stvari, ali su ih čuuuvaaaliiii...
Ni smo mislili da ćemo se toliko zadržati –počinje Maks. – Ali, nećete verovati, Sonja je
14 I zaista, taj sintisajzer iz prošlog veka izgledao je kao da je juče donesen iz radnje... Pošto je tata bio presrećan što njegov voljeni instrument konačno ima neku namenu, a ni ja, realno, nisam imala bolje rešenje, odglumila sam da sam prezadovoljna i zahvalila mu na pomoći.Bolje išta nego ništa, zar ne? * Večeras smo imali zoom sastanak. – Ljudi, izvinite za probu. Kako je bilo?
– Mnogo mi je žao što juče nismo stigli na probu. (Ma, sigurno!) Eto, u želji da vam se izvinimo, predlažem da sutra imamo popravni... (Ili da odmah upišemo keca, pa da ponavljamo razred!) Ništa ne brinite, ja sam već napisala pesmu koju ćemo da uvežbavamo... Smislila sam i ritam… eto, samo da je uvežbamo.
15
– Ćao svima, ja sam Sonja – kaže jedno lepuškasto našminkano ZAŠTITNO lice Wow kolekcije ! (Ja sam u tom trenutku u majici sa zekom, „za po kući“, u kojoj BTW i spavam, jer ja sam zaštitno lice Zeka kolekcije.)
juče dobila ponudu da bude zaštitno lice Wow kolekcije ! (Vau!) Kaži im, Sonja! (Kaži nam, please, pošto nismo već čuli!) (Možda zbog novog posla Sonja ipak neće biti član našeg benda?)
16 21.23.45jul
Ponovo ne mogu da pa pišem. Mislila sam da više neću voditi dnevnik, ali izgleda da mi je to ušlo u naviku. Ne znam, valjda tako bolje upoznajem sebe. Iskreno se nadam da će ove gluposti koje beležim ostati tajna za sve ljude koje znam. Ipak su tu i neke stvari koje čak ni Veri ne bih rekla... Ponekad po mi slim da bi ovi moji dnevnici mogli da dođu do nekih radoznalih očiju za, recimo, sto, dvesta, ili čak trista godina, i to mi je u redu, valjda. Šta bih dala da nađem
zaspim...
17 dnevnik neke šašave dvanaestogodišnjakinje iz 19. veka! Da li je možda i nju izneverila čiviluk-simpatija tako što se zaljubila u neku tamo Sonju Sokić? P. S. Baš me nervira što je Sonja napisala pesmu. Mislila sam da ću ja biti zadužena za to, pošto svi znaju da dosta dobro pišem… Čak sam ranije dobila i nekoliko nagrada na književnim konkursima. Ako ne ja, onda je valjda trebalo da svi zajedno osmišljavamo i komponujemo pesmu… Ukoliko to uopšte tako ide s bendovima, nemam pojma. Kladim se da će Maksim biti oduševljen Sonjinim delom.
Filip je bio tako muzikalan.
Sonja je bila tako prijatna.
18 22. jul Večeras smo imali prvu pravu probu.
Temperatura
Vera je bila tako opuštena. je bila tako visoka.
Maks je bio tako srećan.
– Baš se radujem što si se vratila klaviru – nadovezao se tata. – Znali smo da ćeš nam biti zahvalna što smo te nagovorili da kreneš u muzičku školu.
I stvarno, prvi put mi se čini da su bili u pravu. U suprotnom, ne znam šta bih sada mogla da radim u bendu, osim da pevam, a nemam baš neki glas, ili da tapšem „taši, taši tanana” dok se ekipa odlično zabavlja. Kada mi je već tako lepo krenulo, prelazim na novu pesmu. Idemo: The Scientist, grupe Coldplay. It’s such a shame for us to part Nobody said it was easy No one ever said it would be this hard
*
Moji roditelji su se silno iznenadili kada su čuli da sam sela za klavir i počela da sviram. To se nije desilo, pa eto, sigurno dve godine. Ukucala sam piano tutorial na telefonu i vrlo lagano naučila da sviram prvu stvar na koju sam naišla.
– Lako je ovako. Kamo sreće da sam u muzičkoj školi smela da koristim ovaj program i da sam svirala ovako lepe kompozicije…
– Nina! – prekorno je uzviknula mama.
19
– Stand by me! Nina, kako divno sviraš! I tata i ja obožavamo tu stvar – uletela je mama u sobu.
20 * Pročitala sam Veri pesme koje sam ovih dana –pisala.Hej, Nina, super su! Nisam znala da pišeš poeziju.–Ni ja, ali eto, omaklo mi se. Nemam hrabrosti da ih pokažem Filipu, Maksu i Sonji. Evo jedne od njih. Glupa je, ali mislim da može da se peva. BOING 777 ovo mesto nije za dvoje jer ovog zamka ove kuće duhovi se boje nešto šuška i neko se miče nečiji glasovi neki nećuneću777boingpričajušapatsepriče77daodustanemdasepredam
9 788652 910793
