ˀ̌ ˞ ̦ ̌ ̭ ̏ ̖ ̭ ̡ ̌
2
2
Водич Питања и задаци Речник
2
Моје друштво и ја
Ово сам ја Q
Моје име је
Q
Моје презиме је
Q
Моја адреса је
Q
Волим да ме зову
КОЛИКО САМ ПОРАСТАО Почетак I разреда
Почетак II разреда
Разлика
Моја висина Колико имам килограма Број ципела
Q Q
Од дечака
Да ли си задовољан тиме колико си порастао? У мом одељењу највиши су:
да
Од девојчица
Шта мислиш да би требало да предузмеш, да би још више порастао?
4
не
онако
Колико познајем друштво из одељења Одговори по сећању на следећа питања. После о томе разговарајте у одељењу. Колико ученика у твом одељењу има презиме
Q
Твој одговор
Стварно стање
које почиње истим словом као твоје? Q
Колико њих има млађег брата или млађу сестру?
Q
Колико њих има црну косу?
Q
Колико њих има плаве очи?
Q
Колико ученика у одељењу носи наочаре?
Q
Колико њих учи да свира на неком музичком инструменту?
Q
Колико њих има кућног љубимца?
Q
Да ли си задовољан својим познавањем друштва из одељења?
Q
Зашто је важно да боље познајеш своје другове? Реши сликовну укрштеницу. Добићеш једну важну реч. Када решиш укрштеницу и сазнаш која је то реч, напиши зашто је та реч важна.
другарство означава близак однос међу друговима, дружење, пријатељство
5
Другарска слика Сети се другова и другарица с којима си се радо играо пре него што си пошао у школу.
Напиши њихова имена.
Где сте се најчешће играли?
Које су вам игре биле омиљене?
ДОБРО ЈЕ ЗНАТИ Када се стекну нови другови, не треба заборавити старе.
6
Због тога ти предлажемо да овде нацрташ себе и своје старо друштво.
Како разговарамо у друштву Да ли си размишљао о томе којим речима показујеш да си добар друг? Да ли су другарске оне речи које неког вређају? Прочитај следеће примере и размисли о њима.
Ово су неке
другарске речи.
Q
Q Q Q
Глупо се осећам када ми не кажеш истину. Више ми се свиђа како си се јуче обукла. Баш ми је драго што си тачно решио задатак. Ако желиш, помоћи ћу ти.
Ово су
недругарске речи.
Q Q Q Q
Лажове један! Ружно се облачиш! Свака будала је могла да реши онај твој задатак! Не могу да ти помогнем. Хоћу да се играм.
Погледај слике и напиши по један свој пример за:
ДРУГАРСКЕ РЕЧИ
НЕДРУГАРСКЕ РЕЧИ
Жао ми је што плачеш. Волела бих да знам зашто плачеш.
Опет цмиздриш...
Баш ти је леп нови ауто! Молим те, дај ми да га погледам.
Ништа ти не ваља тај ауто. Ја имам лепши.
Разговарајте о томе шта значи народна пословица: Лепа реч гвоздена врата отвара.
7
Моја и твоја осећања Погледај слике. Напиши шта осећају деца са слика. Зашто се тако осећају?
Она се осећа
Он се осећа
зато што
зато што
Она се осећа
Он се осећа
због тога што
због тога што
Напиши како би утешио другарицу којој је пао сладолед.
8
Шта би саветовао дечаку који пролази поред пса?
Љут сам
Кад ме неко наљути, ја га треснем!
Кад ме неко наљути, ја онда плачем.
Кад мене неко наљути, ја ћутим и патим.
Размисли о томе да ли се ова деца исправно понашају кад су љута. Можда ови дечаци имају боље решење. КАДА МЕ НЕКО НАЉУТИ, ЈА МУ ОДМАХ КАЖЕМ: „ЗАИСТА МЕ ЈЕ НАЉУТИЛО ТО ШТО СИ МИ УРАДИО“. ЛАКШЕ МИ ЈЕ КАДА ТО КАЖЕМ.
Провери да ли се често љутиш.
КАДА САМ ЉУТ, ОНДА ЛУПИМ НОГОМ О ПОД ИЛИ РУКОМ О ЈАСТУК.
Обој кружић зеленом бојом ако је тако или црвеном ако није.
Тек што си загризао банану, а она се одломила и пала. Баш кад си кренуо напоље, почела је да пада киша. Ауто је прошао поред тебе кроз бару и испрскао те је. Млађи брат ти је поцепао лист из свеске. Другарица неће да се играте онако како ти предлажеш. Другарица ти је случајно сломила омиљену играчку. Данас твој разред иде у позориште, а ти си се разболео. Друг из разреда није те позвао на рођендан.
Од 1 до 3 одговора − Тешко те је наљутити. Али буди обазрив! Ако љутњу кријеш и у себи патиш, то није добро! Од 4 до 6 одговора − Нормално је што се и ти понекад наљутиш. То се догађа и другима. 7 или 8 одговора − Често се љутиш. Размисли о томе да ли је баш све разлог за љутњу.
9
Плашим се Замисли да те је нешто уплашило. Како би описао то осећање? Покушај да допуниш ове реченице. Q
Толико сам се уплашио, да сам
.
Q
Било ме је страх, па ми је дошло да вичем, да
.
Q
Страх сам осећао у целом телу: у стомаку, у
.
Q
Тако уплашен изгледао сам као плашљиви зец, као
.
ДОБРО ЈЕ ЗНАТИ Понекад је добро да се шаљиво односиш према свом страху. То може да ти помогне да га победиш.
Овде нацртај оно чега се плашиш. Нацртај га на смешан начин.
10
И други се плаше
Ја се бојим мрака.
Плашим се кад пукне петарда.
Страх ме је кад се неко туче.
Плашим се паука.
Напиши по чему се препознаје да се неко уплашио. Какво му је тада лице?
Бојим се глисте.
Плашим се пијаног човека.
Овај дечак се уплашио када је видео гуштера. Напиши шта би му рекао и који би му савет дао да би престао да се плаши.
Какве су му тада очи? Какви су му покрети? Шта тада говори?
Размисли о томе како страх може да буде користан. На пример: Страх од аута те опомиње да будеш опрезан кад прелазиш улицу. Страх од пада с дрвета подсећа те да треба да се чврсто држиш за гране и да пазиш где газиш. Наведи још један пример.
Q
Q
11
Садржај Моје друштво и ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Ово сам ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Колико познајем друштво из одељења . . . . . . . . .5 Другарска слика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Како разговарамо у друштву . . . . . . . . . . . . . . . . .7 Моја и твоја осећања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Љут сам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Плашим се. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 И други се плаше . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Тужан сам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
НЕЖИВА ПРИРОДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
ЖИВА ПРИРОДА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Живот у насељу – село . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Живот у насељу – град . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 Моја околина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Ја у групи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Правила понашања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Опасности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Нова година . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Празници моје породице . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Школски празници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Карта наше околине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 Сналажење у околини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Сналажење у насељу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 Саобраћајне приче . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 Ко се правилно понаша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 Саобраћајни знаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 Како путујемо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 Два моја путовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 Пратим промене у природи – пролеће. . . . . . . .64 Заједно одлучујемо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66
Природа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Заједничке особине живих бића . . . . . . . . . . . . .14 Веза између живе и неживе природе . . . . . . . . .15 Биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Човек гаји биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Како се гаје биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Делови биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Научили смо о биљкама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 Које делове тела имају животиње . . . . . . . . . . . .23 Домаће животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 Дивље животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 Животиње живе у групама . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Колико живе неке животиње . . . . . . . . . . . . . . . .27 Научили смо о животињама . . . . . . . . . . . . . . . . .28 Срећан живот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Пратим промене у природи – јесен . . . . . . . . . .30 Дрвеће у јесен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Календар временских прилика . . . . . . . . . . . . . .32 Из лексикона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34
90
Киша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36 Вода је важна − чувајмо је! . . . . . . . . . . . . . . . . .37 Ваздух − услов за живот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 Сунчева светлост и топлота – услов за живот . .39 Земљиште − услов за живот . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Из лексикона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42 ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Занимања људи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Шта све радим у току дана . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Шта говоре знаци и цртежи . . . . . . . . . . . . . . . . .71 Рачунар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Од чега су направљени предмети . . . . . . . . . . . .73 Електрицитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Како материјали проводе топлоту . . . . . . . . . . . .75 Електрична проводљивост материјала . . . . . . . .76 Овде направи нови план акције . . . . . . . . . . . . . .77 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ . . . . . . . . . 79 Како се предмети покрећу . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Колико је сати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 Мој календар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Годишња доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 Моје породично стабло. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Моји рођаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Наша прошлост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 Пратим промене у природи – лето . . . . . . . . . . .87 Провери како расте твоје знање . . . . . . . . . . . . .88
91
СВЕТ ОКО НАС
радна свеска за други разред основне школе прво издање Аутори
Илустровали Речник израдила Рецензенти
Лектор Графичко обликовање
Припрема за штампу Издавач
др Симеон Маринковић Славица Марковић Дарко и Мирјана Жебић Виолета Бабић др Кристина Гопчевић, доцент за хемију Медицинског факултета у Београду Светлана Теофиловић, учитељица, ОШ „Вељко Дугошевић“ у Београду Слађана Илић, професор из Београда Виолета Бабић Душан Павлић Неда Докић Небојша Митић
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs
Уредник За издавача
Виолета Бабић мр Љиљана Маринковић
Штампа Тираж Copyright
©Креативни центар, 2011
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за Свет око нас у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00167/2008-06 од 9. јуна 2008.
92