Библиотека Oд читања се расте Књига трећа Весна Алексић ПРИЧА О ТАТАЛИЈИ Илустрације Коста Миловановић Уредник Анђелка Ружић Ликовни уредник Душан Павлић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графостил Тираж 2.000
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 АЛЕКСИЋ, Весна, 1958 Прича о Таталији / Весна Алексић ; илустровао Коста Миловановић. – Београд : Креативни центар, 2013 (Крагујевац : Графостил). – 39 стр. : илустр. ; 19 cm. – (Библиотека Од читања се расте ; књ. 3) Тираж 2.000. ISBN 978-86-529-0016-9 COBISS.SR-ID 199477260
Vesna Aleksi}
PRI^A O TATALIJI Ilustrovao>
Kosta Milovanovi}
STI@E TATALIJA
Т
аталија није врста цвета, а није ни нов слаткиш који се појавио. Ни врста сладоледа чак. Ни нова видео-игрица, ако сте то помислили. Таталија је … хм, пардон, у питању је Наталија, али је мени било згодније
5
да кажем Таталија. Није да не умем … наравно да умем то да кажем! Имам пет година и требало би да умем то да ка жем, али је мени згодније овако, ако ме разумете. Дакле, Таталија је у почетку била у мамином стомаку и сви су је нестрпљиво очекивали. Њена прва фотографија стигла је кад је она била дуга пет милиметара. То вам је тачно пола центиметра. То вам је мрва, мрвица, тако је рекла мама. Тада се још није знало да је у питању Таталија, него је била постојала само та мрва, мрвица, на мусавом црнобелом снимку. – То ће бити беба – рекла је мама и трепнула. Та вам само трепће кад је за довољна и поносна. А онда је, тако за довољна и поносна, села за комјутер, скенирала ту као црнобелу фотографију, али то није била фотографија, него не успешан покушај, ако мене питате. Е,
6
па онда је она то скенирала и послала свима редом као писамце с фотком. Ја то знам, то се каже атачмент. – Ту се не види ништа! Каква беба?! – побунио сам се. – Видеће се врло брзо. Не брини, пиле – одговорила је мама задовољно. И кли кнула сенд, а то је значило да ће њене другарице, и њене куме, и моје бабе, и сви редом моћи да гледају то црнобело парче папира, ко бaјаги бебу.
7