Naslov originala Milan Das Geheimnis der 13. Sprache Š 2001 Thienemann Verlag (Thienemann Verlag GmbH), Stuttgart/Wien Za izdawe na srpskom jeziku Š Kreativni centar 2006 Biblioteka Svet je jedan kwiga 23 prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa Sla|ana Ili} S nema~kog preveli Ana i Milan Vukoti} Ilustracija na korici Milan Vukoti} Ilustracije Milan Pavlovi} Lektura i korektura Dragana Rakovi} Dizajn korica Du{an Pavli} Priprema za {tampu Goran Ratkovi} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3000 ISBN 86-7781-498-1
Milan
Mo`da je sve to bilo ba{ ovako, a mo`da ba{ i nije. No, dobro! Sve {to je bilo ovako, bilo je ovako. Ono {to nije bilo ovako, bilo je onako kako je bilo. Jedno je sigurno: ovo je istinita pri~a. Ova pri~a nema po~etak, pa, prema tome, nema ni zavr{etak. S창m sam otkrio po~etak i doznao zavr{etak. Po~etak ove pri~e mo`e biti na kraju, ali kraj ove pri~e nikako ne mo`e biti po~etak. Pravi razlog i krivac za nastanak ove pri~e jeste {e{ir moga dede. Jedan stari slamnati {e{ir. Zbog tog {e{ira sve je bilo onako kako je zaista i bilo. A mo`da je jo{ vi{e kriva jedna stara, vodenim bojicama slikana, nikad zavr{ena slika, koju sam na{ao na tavanu. Mi smo ve} odavno imali taj akvarel. Moja prababa je po~ela da ga slika, ali ga nikad nije zavr{ila. Da je ona za5
Milan
vr{ila sliku, onda nikada ne bih mogao da ispri~am ovu pri~u. Pro`iveo sam i do`iveo ovu pri~u zahvaquju}i jednoj svojoj jezivoj zuboboqi. Oni koji ne veruju da zuboboqa mo`e biti razlog za nastanak neke pri~e, neka ~itaju daqe i neka se sami uvere. Bilo je, naravno, i nekih drugih razloga za wen nastanak. Istina je da su krivi jedan stari cirkuski plakat, moje stare indijanske strele (one kojima sam se kao dete igrao), moje prve vodene bojice (koje mi je tetka kupila za sedmi ro|endan), pli{ani meda (kojeg sam osvojio na tomboli), dve porcelanske figurice de~aka (jedva sam namolio mamu i tatu da mi ih kupe) ili, ili, ili... Ko zna {ta je jo{ razlog i ko je jo{ krivac za ovu pri~u. Mo`da je ipak pravi krivac i glavni razlog to {to je Ritana izgubila svoju narukvicu. Ili... ili sam mo`da ja najvi{e kriv, po{to sam uporno hteo da nau~im trinaesti jezik.
6
Dvadeset godina ranije ili Tu se nema ni{ta vi{e kriti Sve je bilo ba{ onako Kako je moralo biti
Lepo se se}am – bilo je poslepodne. Bilo je prole}e i bila je subota. Siguran sam da je bila subota, po{to toga dana nisam i{ao u {kolu. Svake subote kad nije padala ki{a, sedeo sam ispod na{e stare {qive i sawario. Do pre nekoliko nedeqa sam ma{tao, dobro se se}am, o tome da postanem veterinar, a posle sam odlu~io da postanem slikar i vrlo dobro sam znao za{to to `elim. Za sedmi ro|endan tetka mi je poklonila vodene bojice i ja od tada sawarim da svakog dana naslikam neku novu lepu {arenu sliku. Posebno sam u to vreme, kao de~ak, bio ponosan na malog raka kojeg sam naslikao jednog petka posle podne – izgledao je kao `iv, iako sam u brzini zaboravio da mu nacrtam kle{ta, koja svaki rak ima. 7
Milan
U dnevnoj sobi, pored prozora, stajala je, od kada znam za sebe, nedovr{ena slika moje prababe. Ona, moja prababa, bila je prava slikarka. Umetnica. Niko nije umeo da mi objasni, jer niko nije ni znao, za{to moja prababa nije zavr{ila sliku reke sa tri ribe u skoku. Niko, stvarno niko. Pitao sam i oca, i majku, i tetku, i dedu, i sestru, i svakoga sam pitao, ali niko nije znao da mi odgovori. Niko! Ama ba{ niko! Tako se u meni polako ra|ala ideja da ja, niko drugi nego ba{ ja, dovr{im tu sliku. Kad sam to predlo`io svojim roditeqima, oni su se samo nasmejali i, naravno, nisu mi dozvolili ni da je pipnem, a kamoli da je dovr{im. Nemam pojma za{to, jednostavno, nisu mi dozvolili da doslikam sliku moje prababe i ta~ka. Ponekad sam, posle ve~ere, bez re~i buqio u tu sliku i zami{qao kako bi bilo lepo da mi roditeqi nisu kod ku}e pa da malo poradim na slici svoje prababe.
8
Bubamare ili Bubamare su {aputale tanko, tanano I to me je raspametilo potpuno
Iznenada, moju pa`wu privuklo je ne{to sasvim drugo. Za divno ~udo, dve bubamare, dve male slatke bubamare sletele su mi na levu ruku. Prvo su mirno sedele, a onda su po~ele da se {etaju gore-dole po mojoj mi{ici. Nije to bio prvi put da mi neki krilati insekt sleti na ruku. Ne, ne! ^udno je bilo to {to su one razgovarale. Lepo sam ih ~uo. Sto posto sam bio siguran da su one jedna drugoj ne{to govorile. Sto posto! Po svaku cenu sam hteo da znam o ~emu te male bube razgovaraju. Pri{ao sam im {to sam bli`e mogao. Sad sam jo{ jasnije ~uo kako one ne{to govore, ali, na`alost, ni{ta nisam mogao da razumem. Bubamare su se lepo raspri~ale kao da uop{te ne postojim. Bio sam radoznao, hteo sam da doznam o ~emu to one tako glasno ~avrqaju. Da bih to {to pre otkrio, pribli`io sam im se jo{ vi{e. 9